a

b_300_0_16777215_00_images_stories_ustavni_sud_jermenije.jpeg

Заштитник грађана Саша Јанковић и заменица Заштитника грађана Тамара Лукшић – Орландић разговарали су данас са председницима уставних судова Јерменије и Србије, господином Гагиком Арутјуњаном  и госпођом Босом Ненадић.

Председник Уставног суда Јерменије Гагик Арутјуњан представио је актуелне модалитете сарадње Омбудсмана и Уставног суда у Јерменији и истакао значај који ове институције имају у области заштите људских права.

Јанковић је изложио досадашња искуства Заштитника грађана у заштити и унапређењу људских права и нагласио да аутентичан приступ за који се залаже Заштитник грађана  има за циљ  да грађанима врати поверење у рад државних институција. У том контексту је истакао досадашњу, успешну, сарадњу Заштитника грађана и Уставног суда Србије и изразио очекивања да ће у  будућности бити унапређена.   

Институцији Заштитника грађана Републике Србије се у периоду од 4. маја  до 9. јула, 2010. године, односно за 50 радних дана, укупно обратило 1305 грађана, од тога 601 грађанин путем директног пријема и  707 грађана путем телефона. Наведени подаци односе се на  период од пресељења Заштитника грађана на нову адресу у Делиградску улицу број 16 у Београду.

Уколико се број контаката са грађанима на садашњој адреси упореди са бројем док је институција била смештена на привременим адресама у улици Милутина Миланковића и у палати „Србија“ у Новом Београду, уочава се видно повећање свих облика контаката Заштитника грађана  са грађанима.

У својим притужбама грађани се и даље најчешће жале на рад органа управе. Значајан број грађана се јављао и за  саветодавну-правну помоћ Заштитника грађана.

Заштитник грађана Републике Србије Саша Јанковић је од 13. до  14. јула 2010. године у Бејруту одржао низ предавања у оквиру међународног семинара под називом „Надзор безбедносно - обавештајног сектора“ који је организован за чланове Савета за националну безбедност Ирака и чланове ирачког парламента.

Заштитник грађана Републике Србије је излагао о улози и могућностима институције омбудсмана у заштити људских права. Заједно са представницима контролних институција из Холандије и Белгије, Јанковић је говорио и о практичној демократској цивилној контроли обавештајно-безбедносних служби.

crnogorskadelegacija.jpg

Састанак са представницима црногорских институција и невладиних организација, који у оквиру студијске посете бораве у посети институцијама и невладиним организацијама у Србији, чија је мисија заштита права ЛГБТ популације, одржан је у 09. јуна 2010. године у службеним просторијама Заштитника грађана у Београду.  Састанак је реализован са циљем информисања о раду Заштитника грађана, презентације досадашњих искустава на заштити права ЛГБТ популације и давање сугестија за будући рад црногорских институција у области заштите људских права ЛГБТ особа.

Након уводног обраћања заменице заштитника грађана др Зорице Мршевић, презентован је део Годишњег извештаја Заштитника грађана о активностима везаних за реализацију права на јавно окупљање, заштити личне безбедности бранитељки људских права, одн. активиста/киња, као и у погледу говора мржње у јавном дискурсу и медијима.

Маријана Лаковић, замјеница црногорског омбудсмана је подвукла да се о правима ЛГБТ особа у Црној Гори до сада готово уопште није говорило, наводећи као пример јавне наступе црногорских званичника који су истицали да таквих особа у Црној Гори нема, да је у скупштинској процедури закон о забрани дискриминације, који би требало да омогући видљивост ЛГБТ особама, кроз посебно гарантовану заштиту њихових људских права пред институцијама.

Такође је обавестила и да је у процедури и уношење измена закона који регулише рад омбудсмана са идејом да му се омогући делатност у осетљивој области заштите специфичних права ЛГБТ популације. Истакла је као велики проблем у раду омбудсмана по том питању недостатак притужби грађана, што је готово идентична ситуација када су у питању и права жена односно родна равноправност.

Учесници састанка су договорили да сарадња буде континуирана, тако што ће се размењивати информације, указивати на сличности, одн. различитости у законским решењима којима се штите права  ЛГБТ особа, учешћа у заједничким едукативним пројектима са циљем подизања свести грађана о неопходности заштите права.

Из гинеколошке ординације Опште болнице Јагодина по налогу Министарства здравља уклоњен је видео надзор о коме су писали медији, и којим је кршено право приватности пацијената, утврдио је Заштитник грађана Републике Србије у контролној посети болници.

Утврђено је да је, пошто су медији јавили о постојању камере у ординацији, Министарство здравља реаговало без одлагања и болници наложило да уклони камере и уништи снимљени материјал. Oвлашћена лица Стручне службе Заштитника грађана утврдила су да је налог спроведен и да је кршење права пацијената престало.

Заштитник грађана користи прилику да истакне да би кршење права грађана постојало и да се радило о било којој другој ординацији, а не само гинеколошкој и нада се да ће овај случај деловати превентивно и едукативно.

Републички омбудсман истиче кључну улогу медија, који су и у овом случају алармирали јавност и надлежне државне органе.

Заштитник грађана затражио је од Министарства здравља да здравствени инспектори провере да ли поједини лекари Опште болнице у Јагодини раде и у приватној пракси, без сагласности послодавца, и предузму законом предвиђене мере.

Током контроле Заштитнику грађана указано је да су пречести кварови уређаја, због којих је уведен видео надзор, највероватније повезани са запосленима који без потребних сагласности раде и приватно, те саботирањем уређаја у државној болници пацијенте усмеравају према приватним ординацијама.

Заштитник грађана затражио је од директора болнице да разреши дужности заштитницу права пацијената у тој установи, због чињенице да ни превентивно, ни док је камера била у функцији, па ни у току контроле, није уочила да је видео надзор био несразмерна безбедносна мера којом је грубо прекршено право на приватност пацијената, већ га је оправдавала.

Заштитнике права пацијената у здравственим установама, према Закону о здравственој заштити, постављају директори тих установа, којима они за свој рад и одговарају.

Понеке информације прођу незапажено у јавности, а иза њих је стајао мањи или већи труд и, што је још важније, јасно опредељење наше институције о конкретној ствари.

Тако се у недељу, 4. јула ове године, у листу Курир и на блогу б92  појавио текст Милана Јовановића Strongman који је у жељи да буде, ваљда, духовит, направио једну потпуно неприхватљиву паралелу између фудбалске репрезентације Србије и деце са сметњама у развоју. Већ сутрадан, реаговале су бројне НВО, на челу са НВО  ВеликиМали,  посебно саопштење је дао и НУНС. Заменица Заштитника грађана за права детета, Тамара Лукшић – Орландић иницирала је обраћање листу Курир са предлогом да се аутор и уредништво листа извине деци и њиховим родитељима због  текста са увредљивом конотацијом. Аутор је то учинио у среду, 7.јула у новом кратком обраћању на блогу б92  и у коректном тону, између осталог, рекао:

„У тексту написаном за недељни Курир употребио сам неспретну паралелу у којој сам наша очекивања од фудбалске репрезентације упоредио са преамбициозним очекивањима родитеља деце ометене у развоју.

Реч је о великој непажњи и грешци с моје стране, па је мој лош покушај хумора оквалификован као дискриминација према деци са посебним потребама.

Ни на крај памети ми није било да је ова неуспела шала дискриминаторска, нити сам имао, нити имам намеру да било кога доведем у дискриминишући положај.

Најискреније се извињавам свима који се осећају погођени мојим текстом, сваком детету понаособ, родитељима и јавности. Извињавам се и уредништву Курира.

Милан ЈовановиЋ Стронгман“

У четвртак се на страницама Курира појавио текст под насловом  ЛОШ ПОКУШАЈ ХУМОРА и поднасловом  Извињење у којем је стајало, оно што је Заштитник грађана и предложио да је потребно да стоји:

„Поводом поменутог текста, на чију штетност су нам указали републички омбудсман и већи број грађана, редакција Курира извињава се јавности, а посебно деци са сметњама у развоју и њиховим родитељима. Ни Курир ни аутор нису желели да се огреше о достојанство деце са сметњама у развоју, који се свакодневно сусрећу са различитим облицима дискриминације и искључености из животних токова.

Свакодневна борба те деце и њихових најближих за остваривање права на развој до врхунца својих потенцијала вредна је сваког поштовања и има пуну подршку нашег листа. Редакција Курира“

Ову интервенцију наше институције усмерену према медијима, и њихову позитивну реакцију,  сматрамо добрим примером сарадње, са циљем утицаја на укупни јавни простор због значајне улоге коју медији у њему имају.