a

b_300_0_16777215_00_images_stories_dscn2710.jpeg b_300_0_16777215_00_images_stories_dscn2707.jpeg

Поводом међународног Дана поноса, 27. јуна у 12 часова, са зграде Заштитника грађана развијена је застава дугиних боја, симбол ЛГБТ особа широм света.

Тим чином Заштитник грађана позива на толеранцију и поштовање права припадника ЛГБТ (лезбејки, геј мушкараца, бисексуалних и трансродних особа) мањинске групе и истиче да се у Србији уважава и унапређује равноправност свих, без обзира на сексуалну оријентацију. Заштитник грађана подсећа на неопходност заштите и унапређења права припадника ове популације од дискриминације, говора мржње, увреда и насиља, као и права на безбедно јавно окупљање.

Део Стручне службе Заштитника грађана је 24. и 25. јуна радио у Неготину настојећи да приближи ову институцију Неготинцима, разговара са њима, прикупи притужбе и да сa представницима локалне самоуправе, невладиних организација, медија и служби која врше јавна овлашћења у Неготину размотри остваривање људских и мањинских права. Поред јавних састанака који су одржани у згради Општине и простору Одбора за људска права на којима је било речи о могућностима увођења институције општинског Заштитника грађана и оснивања Општинског савета за међунационалне односе разговарано је с неколико десетина грађана.

У складу са својим Уставним и законским овалашћењима и дужностима, Заштитник грађана спроводи интезивне активности у циљу испитивања случајева тортуре и контроле поштовања права лица лишених слободе која се налазе у притвору, затворима, полицијском задржавању, на извршењу мера безбедности, у социјалним и психијатријским стационарним установама.

На основу сагледавања постојећег стања Заштитник грађана  је констатовао да у Србији не постоји системска тортура.

Ипак, Заштитник грађана истиче да су постојећи услови смештаја лица лишених слободе лоши, да се у великом броју случајева могу окарактерисати као понижавајући и као такви садрже у себи елементе тортуре.

b_300_0_16777215_00_images_stories_picture_019_jpeg.jpeg        

Милош Јанковић, заменик Заштитника грађана изјавио је на Конференцији за штампу, коју је поводом Међународног дана УН за подршку жртвама тортуре организовала Међународна мрежа помоћи (ИАН), да у „Србији не постоји системска тортура али су изражене околности чија дејства могу довести до настанка случајева тортуре, пре свега као последица лоших смештајних услова лица лишених слободе.“

Јанковић је подсетио да су српски затвори су пренасељени. У затворима предвиђеним за 6 000 лица, тренутно борави више од 11 000 притворених и лица на издржавању казне затвора:“Већина затвора у Србији је стара и многи су лоцирани у центру града и не испуњавају архитектонске услове подобне за смештај лица лишених слободе.

Услови живота затвореника у Србији од којих многи спавају на поду јер немају кревет су понижавајући. Није им омогућен животни простор од четири квадрата у спаваоници колико одређује закон. У неким од затворима неадекватан је и доток природне светлости и ваздуха.“

Све ово непосредно утиче на домашај постојања основних људских права  лица лишених слободе. Нежељене последице, би могле посредно утицати и на друштво у целини. Наиме, лоши животни услови и неупосленост осуђених, уз недостатак третмана, и не стварање било какве перспективе, доводе до изражајније појаве рецидивизма.

dscn2668.jpg

Настављајући активности из годишњег плана надзора у социјалним установама за смештај старих лица у Србији, начелница у стручној служби Заштитника грађана Драгана Грабовица посетила је 18. јуна 2010. године Геронтолошке центре у Крушевцу и Матарушкој Бањи. Током посета, директорка Геронтолошког центра Крушевац Весна Лукић и директорка Геронтолошког центра Матарушка бања Светлана Радисављевић, са сарадницима пружиле су потпуну информацију о организацији и раду тих центара, омогућиле обилазак и разгледање простора и несметан разговор са корисницима/цама услуга.

Геронтолошки центри организују за кориснике редовне месечне излете, спортско рекреативне и културне активности и развијају сарадњу са другим домовима, Геронтолошки центар у Матарушкој Бањи је организатор, сада већ традиционалне манифеставије „У сусрет Ускрсу,“ коју организује заједно са гостима из 15 домова за старе.  Успостављена је и сарадња на међународном плану, са домом у граду Роверто у Италији.

Корисници су у све већем броју зависни од туђе помоћи, све старије животне доби, и као и у другим установама тога типа, две трећине корисника чине жене.

Пренасељеност је један од главних проблема уочених и у претходно посећеним установама за смештај старих лица јер свуда постоји повећан број заинтересованих за смештај. У Центру у Крушевцу постоје и  петокреветне собе да би се простор рационално искористио. У Центру у Матарушкој бањи нема вишекреветних соба, јер је капацитет смањен одлуком Владе, што је утицало на повећане броја на листи чекања за пријем.

Уједињене нације упутиле су апел светској јавности да овогодишњи Међународни дан избеглица, 20. јун, протекне у обележавању нове драме у којој суделује више од 300.000 људи на граници између Киргистана и Узбекистана. Ранији број избеглица, који  региструје УНХЦР у својој педантној статистици, биће, дакле, поново увећан, и сада ће  износити око 44 милиона.

Како на основу светског, тако и на основу нашег искуства, уверили смо се да се о избеглицама по правилу зна на основу статистичких података и броја слика. Међутим, ти егзактни подаци и те, у суштини, јасно видљиве, често потресне слике, најчешће су уоквирене невидљивим рамом. Услед тога, знање које се стиче о трагедијама и драмама стотине хиљада  људи, који постају преко ноћи избеглице, личи на велике и застрашујуће пожаре чији су узроци далеко од очију јавности.