a

Заменица Заштитника грађана др Зорица Мршевић присуствовала је четвртом састанку Савета за родну равноправност који се одржао 31. августа 2010. године у згради Владе Републике Србије.

Циљ скупа биo је усвајање Споразума о сарадњи са УНИФЕМ-ом (Развојни фонд Уједињених нација) са Саветом за родну равноправност ради реализације пројекта Унапређење социјалних и економских права жена у Србији и Црној Гори Представљени су и пројекти Савета, пре свега оних подржаних од стране УНДП-а,  који се односе на родно засновано насиље. Присутни су, такође, информисани да је Влада усвојила Акциони план за имплементацију Националне стратегије за побољшање положаја жена и унапређење родне равноправности, што је документ који се дуго чекао као предуслов да се Стратегија примени у пракси релевантних субјеката.

Донета је и одлука да Савет за родну равноправност установи годишњу награду за доприносе у области родне равноправности по угледу на такву, већ годинама постојећу војвођанску награду. Награда би се додељивала у име Владе Републике Србије на предлог Савета као саветодавног владиног тела.

Заштитник грађана Саша Јанковић покренуо је данас најављени поступак контроле законитости и правилности рада Министарства за људска и мањинска права у вези са прављењем бирачких спискова националних мањина и конституисањем националних савета националних мањина.

Поступак контроле Заштитник грађана је покренуо на основу информација садржаних у примљеним притужбама грађана и службеним обавештењима других државних органа – Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Повереника за заштиту равноправности и Министарства унутрашњих послова, а имајући у виду Уставом и Законом утврђену надлежност Заштитника грађана да штити права грађана, те да се стара о заштити и унапређењу људских и мањинских слобода и права.

Председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић и Заштитник грађана Саша Јанковић утврдили су данас низ тачака за повећање квалитета и ефикасности рада органа управе ради потпунијег и бржег остваривања права грађана.

Влада Републике Србије, која према Уставу усклађује и усмерава рад органа државне управе, и Заштитник грађана, чија је уставна надлежност да штити права грађана и контролише рад органа управе, захтевају од свих органа управе брже и усклађеније поступање по захтевима грађана за остваривање права или на закону заснованих интереса.

Деца која због пропуста предшколских установа нису похађала припремни предшколски програм, имају право да им по захтеву родитеља буде одложен полазак у први разред, односно да у школској 2010/2011 години похађају припремни предшколски прoграм.

Министарство просвете, школе и вртићи сарађиваће у таквим случајевима како би направљени пропуст био отклоњен са што мање штете по децу. То је закључак поступка који је Заштитник грађана водио по притужбама родитеља чију су децу поједине предшколске установе примале у „старију групу“, уместо да су их, у складу са новим прописима, обавезно упућивале на припремни предшколски програм.

Друштво психолога Србије је на 58. сабору психолога, од 26. до 29. маја 2010. године, упознато са  Мишљењем и Препоруком Заштитника грађана, да се са потребним степеном флексибилности у односу на број ученика, односно одељења у школи, прилази решавању питања одређивања броја  стручних сарадника и њиховог запошљавања (психолози, педагози, социјални радници и стручњаци из области специјалне едукације).  Извршни одбор Друштва психолога Србије је 1. јула о.г. и званично подржао ову иницијативу Заштитника грађана Републике Србије.

Заменица Заштитника грађана за област права детета, Тамара Лукшић – Орландић је крајем маја 2010. године упутила Министарству просвете Републике Србије поменуто Мишљење са Препоруком. Основни циљ овог акта Заштитника грађана је задовољавање конкретно и стварно утврђених потреба ученика уместо поштовања унапред постављене математичке пропорције броја ђака и броја запослених сарадника, како се поступа по сада важећим правилницима. Ово је посебно значајно због новина које је донео Закон о основама система образовања и васпитања који је међу опште принципе образовања и васпитања укључио инклузивно образовање, односно квалитетно образовање у складу са способностима ученика и усмереност образовања и васпитања на дете.

Мишљење и Препорука заснивају се на оцени да је свакој од школа, у коју буде укључен већи број деце који захтева поштовање принципа инклузивног образовања, неопходно да као стручне сараднике имају психолога, педагога и социјалног радника и одговарајућег стручњака из области специјалне едукације, који ће имати активну улогу у спровођењу инклузивног образовања, али и у пружању стручне помоћи наставницима који непосредно и свакодневно раде са ученицима са сметњама у развоју. Они, истовремено, треба да буду стручна подршка осталој деци да са разумевањем прихвате своје школске другове којима ће бити потребан индивидуални образовни програм и већа пажња наставника.

Принцип усмерености образовања и васпитања на дете - ученика је неспроводив у одсуству психолога и педагога, који су квалификовани за процену способности ученика и начина на који је потребно наставни програм прилагодити детету.

Потребе за стручњацима овог профила су још наглашеније када се има у виду висок степен насиља у и око школе.

То захтева хитне измене постојећих правилника о мерилима за утврђивање цене услуга у основним, односно средњим школама, како се зову подзаконски акти на основу којих се сада врши одређивање броја потребних стручних  сарадника у основним и средњим школама.

b_300_0_16777215_00_images_stories_tabla-dmt.jpeg

Надзорни тим Заштитника грађана у саставу др Зорица Мршевић заменица Заштитника грађана и Дражен Бекоња, млађи саветник, посетио је 6 августа 2010 Дом за старе и пензионере у Димитровграду. Дом је основан 1 јуна 1985 године и налази се на ареалу од 2.3 ха. Објекат је савременог архитектонског решења, и споља делује као објекат модерног хотелског типа. Унутра је доста запуштено, а по речима директора господина Тодорова, и лети по сунчаном времену је врло тмурно. Уочено је и да је хигијена на ниском нивоу, а доста је и неискоришћених тераса чије je натровљавање и застакљивање донекле zaпочело, али је остало недовршено. Иначе, Дом је смештен изван града од кога је удаљен око 4 километара, на узвисини са које се пружа импозантан поглед на долину, магистрални пут и државну границу.

Капацитет Дома је 90 места али тренутно је попуњено око 70. Димитровград, Бабушница, Бела Паланка и Пирот, су места одакле долазе корисници, углавном сеоско становништво. Збринути су они чије су породице у иностранству, које физички не могу да се о њима брину и најсиромашнији део старе популације.

Највећи проблем представља одржавање зграда и поправка инсталација јер је све руинирано и захтева темељно реновирање. Пропали су бојлери, каде, купатила, намештај, подови, а кречење је све што Дом сам може да финсира. Анимирали су овог лета кориснике да фарбају радијаторе и тапацирају столице, сналазе се на тај начин да мало среде домске просторије. Корисници за тај рад добијају скромну новчану надокнаду.

Лекарка Дома је указала на нелогичност да су зависни и полузависни смештени на спрату, што знатно отежава медицинске интервенције, одржавање њихове хигијене и слично. Поврх тога, Дом не поседује ни један лифт или рампе па се непокретни корисници када постоји потреба да изађу, буквално носе на носилима.