a

На конференцији Права жртава и ЕУ: изазови пружања помоћи жртвама“ коју је организовало Виктимолошко друштво Србије 11. новембра 2010. године учествовала је заменица заштитника грађана др Зорица Мршевић.

Она је изложила Пресуде Европског суда за људска права у случајевима породичног насиља које су током 2009 донете против Хрватске и Турске. Том приликом је нагласила да је насиље онолико јако и онолико некажњиво колико је слаба држава и неефикасне њене институције, уз напомену да су слични поступци и пресуде истог Суда против Србије врло могући с обзиром на сличност са домаћим случајевима породичног насиља.

Конференција је имала за циљ да окупи стручњаке/стручњакиње и истраживаче/истраживачице који се баве правима жртава и пружањем помоћи жртвама насиља и других видова криминалитета и тако омогући свеобухватну размену искустава и знања. Сагледано је и место законодавства Републике Србије у односу на право Европске уније, и указано на могуће правце даље хармонизације домаће легислативе са правом Европске уније о жртвама.


b_300_0_16777215_00_images_stories_presevo_odbornice.jpeg

Заменицa Заштитника грађана др Зорица Мршевић и представнице Стручне службе Заштитника грађана примале су 10. новембра 2010. године притужбе грађана на незаконит или неправилан рад органа управе на штету остваривања загарантованих права грађана у  локланој канцеларији Прешеву.

У оквиру посете Прешеву одржани су и састанци са представницима Центра за социјални рад, одборницама и запосленим стручним радницама у општинској управи у Прешеву.  Представници органа локалне самоуправе и цивилног сектора представили су проблеме са којима се суочавају у области родне равноправности, истичући у први план још увек неједнак положај жена у свим сферама друштвеног, политичког и породичног живота, а нарочито неједнак положај особа са инвалидитетом којих у Центру за социјални рад има регистрованих око две стотине.  Указано је на недовољну сензибилисаност представника локалне власти да се стварно успоставе тела за родну равноправност, тј. да им се омогући почетак рада.

Заменица заштитника грађана је, такође, посетила Дом за пензионере и друга лица у Сурдулици. Потврђено је претходно сазнање да старији грађани албанске националности због, како се истиче, језичких и религиозних баријера, као и физичке удаљености, уопште нису корисници најближе установе, већ да одлазе у сличне установе на Косову.

Одржан је и састанак са представницима удружења особа са инвалидитетом у Врању који су истакли резултате у самозапошљавању својих чланова уз сарадњу са локалном самоуправом.

Утврђивање и санкционисање случајева лекарских грешака и других кршења права пацијената у Србији је споро, тешко и ретко, што пацијенте и њихове породице чини беспомоћним и пониженим, а несавесним здравственим радницима омогућава да сопствену одговорност пребаце на целу струку.

То је оцењено на јучерашњем састанку заштитника грађана Саше Јанковића са члановима удружења породица које сумњају да су њихови најближи преминули због несавесног лечења.

b_300_0_16777215_00_images_stories_zatvori.jpeg

Превентивни механизам – тим Заштитника грађана за мониторинг установа у којима се налазе лица лишена слободе, обавио је 3. и 4. новембра 2010. године редовне контролне посете Окружном затвору у Лесковцу и Казнено - поправном заводу у Ћуприји.

У саставу Тима Заштитника грађана, поред Милоша Јанковић, заменика Заштитника грађана за заштиту права лица лишених слободе и запослених у Стручној служби Заштитника грађана налазио се и члан Савета Заштитника грађана за заштиту права лица лишених слободе доц. др Ђорђе Алемпијевић, специјалиста судске медицине - форензичар.

Током посета обављен је разговор са управницима Завода, обилазак Завода, разговор са начелницима служби у Заводима и интервјуи са притвореним, прекршајно - кажњеним и осуђеним лицима.

Mониторинг тим Заштитника грађана ће након обједињавања прикупљених информација сачинити извештај, који ће бити основ за доношење препоруке у циљу отклањања евентуалних неправилности.

Приликом посете, у Заводима су представљени информатор и постер Заштитника грађана за лица лишена слободе,  путем којих се могу информисати о надлежностима Заштитника грађана и могућностима заштите  њихових права подношењем притужбе.

Дводневну посету поменутим Заводима као и израду информатора и постера подржала је Мисија ОЕБС у Србији.

b_300_0_16777215_00_images_stories_cronsee_bl2.jpeg

У Бања Луци је 4. новембра одржан тематски састанак CRONSEE, Мреже омбудсмана за децу Југоисточне Европе, на којем су учествовале чланице мреже из: БиХ, Републике Српске, Македоније, Хрватске, Црне Горе, Словеније, АП Војводине и Србије. У име институције Заштитника грађана, на састанку су учествовале заменица Зaштитника грађана за права детета, Тамара Лукшић Орландић и Наташа Јовић, начелница Oдељења за права детета.

Тематски састанак био је посвећен приоритетима институција омбудсмана за децу у заштити права детета од сексуалног злостављања и искоришћавања, чиме је заокружена расправа започета у оквиру Мреже на мајској конференцији (Бања Лука, 20. и 21. мај) када су усвојени закључци Мреже у поступању у области заштите деце од сексуалног злостављања на националном нивоу.

 Чланице Мреже констатовале су да  Савет Европе у правом тренутку (крајем новембра ове године) покреће трогодишњу кампању  „СТОП сексуалном насиљу према деци“, што ће за последицу имати покретање националних кампања и допринети унапређењу заштите деце од овог тешког облика насиља.

На састанку је одлучено да координатор Мреже наредне 2011. године буде институција Омбудсмана Македоније.

b_300_0_16777215_00_images_stories_img_5600.jpeg

На конференцији за штампу организованој у Геронтолошком центру у Суботици 4. новембра, заменица Заштитника грађана др Зорица Мршевић истакла је важност указивања на примере добре праксе као што је суботичка социјална институција за смештај старијих особа. Позитивни примери доприносе ширењу уверења да су побољшања у раду могућа. У суботичком Геронтолошком центру стандарди смештаја старијих особа су знатно виши од републичког просека: остварује се активно пројектно обезбеђивање додатних средстава и додатне радне снаге, одлична сарадња са локалном самоуправом а разграната је и понуда ванинституционалних услуга без измештања старијих из њиховог домаћинства.

Независне државне институције су те које треба да укажу на недостатке и пропусте у раду органа управе, али и да позитивним оценама и извештајем дају подстицај за даљи рад, рекао је др Ненад Иванишевић, дирек тор Геронтолошког центра у Суботици, за који је Заштитник грађана установио да је после београдског дома Бежанијска коса и центра у Кикинди, пример правилног и савесног рада и бриге за старије грађане. Један од његових главних предлога у правцу побољшања стандарда услуга је да се изменом постојећих прописа омогући право лицима која улазе у установу да задрже новчани додатак за помоћ и негу другог лица.

Марија Биачи, чланица Градског већа за социјалну и здравствену заштиту у Суботици је рекла да овај успех Геронтолошког центра није случајан, имајући у виду чињеницу,  да је 1971. године у том граду отворен први центар за туђу негу и помоћ у целој тадашњој Југославији, док је 1973. огодине отворен први геронтолошки клуб. Ова традиција града о бризи о својим старијим суграђанима и данас живи и несумњиво је један од елемената формуле успеха Геронтолошког центра у Суботици.