a


skola 2.jpgУ циљу промоције Заштитника грађана и приближавања ове институције деци и младима, представнице Заштитника грађана заједно са др Иваном Стевановић, експерткињом за малолетничко правосуђе и чланицом Савета Заштитника грађана за права детета, посетиле су Васпитно - поправни дом у Крушевцу. Током посете у разговору са управником Дома, Сашом Стојковићем добијене су информације о тренутној ситуацији у Дому и о проблемима са којима се установа суочава. У разговору са великим бројем малолетника који се налазе у Дому, сазнали смо о проблемима са којима се суочавају у свакодневном животу и сагледавању ситуације њиховим очима, као и о томе колико знају о  својим правима и о институцији Заштитника грађана. Током боравка представница Заштитника грађана у установи, један број малолетника је попуњавао упитнике и на тај начин био укључен у велико истраживање Савета Европе „Правда по мери детета“.

Васпитно -  поправни дом у Крушевцу основан је 11. јуна 1947. године и државни је орган у саставу Министарства правде. Од оснивања па до данашњих дана, на реализацију васпитних мера у овај дом је упућено око 10. 000 малолетника, док данас у њему борави укупно 214 малолетника, од чега је 12 малолетница. Дужина боравка малолетника у Дому је од минималних 6 месеци до 4 године, па се тако дешава да неки од њих у међувремену постану пунолетни, али у Дому не могу бити уколико наврше 23 године. Приликом доласка малолетник борави у пријемном одељењу најдуже 30 дана, где стручни тим састављен од психолога, педагога и социјалног радника прави индивидуални план третмана, након чега се малолетник разврстава у васпитну групу.

Садржину третмана у установи обухвата наставак школовања у складу са досадашњим образовањем и интересовањем малолетника, затим обуку за различите занате, али и низ активности и радионица на којима малолетници уче о заштити здравља, о превенцији наркоманије и болести зависности, ненасилној комуникацији, о агресији и насилном понашању и како их савладати. Током боравка у Дому малолетници у зависности од понашања и владања добијањем одређених поена напредују са нижег на виши ниво и тиме стичу одређене предности (изласке у град, наградна одсуства ...). У плану је изградња посебних објеката у којима ће боравити до 25 малолетника у знатно савременијим условима.

Након посете Васпитно-поправном дому у Крушевцу, представнице Заштитника грађана посетиле су и Окружни затвор у Крушевцу. Затвор се налази у самом центру града, а у свом саставу има и малу јединицу Економије смештену на периферији града. У разговору са управником затвора Миланом Станишићем дошло се до сазнања да се у Окружном затвору у Крушевцу налазе лица на извршењу казне затвора до шест месеци, лица кажњена у прекршајном поступку и притворена лица. Као највећи проблем са којим се овај затвор, као и већина затвора у Србији, суочава, управник је истакао пренасељеност спаваоница у односу на њихове капацитете, а истакао је и потребу већег броја кадрова у затвору.

alt

У Новом Саду су представљени Амандмани на Кодексе понашања и брошура за превенцију родно засноване дискриминације.  Представљајући Амандмане на Кодексе понашања функционера и запослених у локалним самоуправама на данашњој конференцији за новинаре у Новом Саду, заменица Заштитника грађана РС за родну равноправност и права особа са инвалидитетом др Зорица Мршевић истакла је да су у поменутим кодексима недостајале и опште антидискриминационе клаузуле. Амандмани дају практичне препоруке за ефикаснији рад локалних функционера и запослених како би својим радом локалне самоуправе промовисале недискриминаторни третман свих грађана и грађанки без разлике. У Србији релативно мали број општина има уопште кодексе понашања функционера и запослених, те ће стога Заштитник грађана и Покрајински омбудсман у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина радити на томе да се кодекси са недискриминишућим клаузулама уведу и поштују и на локалном новоу. 

На прес конференцији Покрајинског омбудсмана и Заштитника грађана РС поред амандмана представњена је и промотивна брошура „Родно равноправне/равноправни – Заштитите своја права“. Заменица Покрајинског омбудсмана за равноправност полова, Даница Тодоров, навела је да је број представки омбудсманима на тему дискриминације на основу рода, односно пола, још увек много мањи од стварног броја случајева ове врсте у свакодневном животу. Представљена брошура требало би грађанке и грађане да подстакне да отвореније указују на случајеве родно засноване дискриминације.

Амадмани и брошура представљени овом приликом резултати су пројекта „Родна равноправност у пракси локалних омбудсмана” који уз подршку Развојног фонда Уједињених Нација за жене (УНИФЕМ-а) заједнички реализиују Заштитник грађана РС и Покрајински омбудсман у сарадњи са општинским и градским заштитницима грађана са територије целе Србије. Саветница за родна питања УНИФЕМ-а, Бирна Тораринсдотир, истакла је изузетан значај овог пројекта у превенцији кршења начела родне равноправности од стране органа државне управе на свим нивоима.

8. mart 026.jpg

Заменица Заштитника грађана Републике Србије за родну равноправност и права особа са инвалидитетом др Зорица Мршевић присуствовала је јуче обележавању 8. марта, ProМеђународног дана жена у Београду, које су организовале Жене у црном (ЖУЦ).

После традиционалног женског уличног марша и перформанса под називом „Шта је за нас 8. март“у центру града, уследила је панел-дискусија у Центру за културну деконтаминацију.

Активисткиње за женска људска права дале су извештај о радним правима жена путем видео интервјуа и усменим сведочењем неких жена. У наставку се разговарало о положају жена, првенствено у области рада (радна права жена, утицај економске кризе на положај жена, безбедност жена...).

У дискусији је заменица републичког омбудсмана указала на чињеницу да расте број социјално угрожених категорија жена. Највећу дискриминацију доживљавају жене које припадају некој мањинској националној заједници, или које живе са инвалидитетом, затим старије, самохране мајке, или ако живе на селу. Како је нагласила др Мршевић, економска криза погађа цело наше друштво, али највеће последице има на жене,

поготово жене из поменутих категорија. Посебан проблем представља дискриминација жена при запошљавању, који се огледа и у податку да је стопа незапослености жена у Србији прошле године била 24 одсто, а стопа незапослености мушкараца 16 одсто.

b_300_0_16777215_00_images_stories_ova1.jpeg

Заштитник грађана Републике Србије и Покрајински омбудсман организовали су, уз финансисјку помоћ УНИФЕМ-а, округли сто у Андревљу на Фрушкој гори, поводом завршетка пројекта “Родна равноправност у пракси локалних омбудсмана“.

У присуству локланих омбудсмана/ки и/или њихових заменица/ка из Суботице, Крагујевца, Бачке Тополе, Бечеја, Зрењанина и београдске општине Врачар резултате пројекта су представиле др Зорица Мршевић, заменица Заштитника грађана за родну равноправност и права особа са инвалидитетом и Даница Тодоров, заменица Покрајинског омбудсмана.

Основна тема округлог стола је била презентација антидискриминационих одредаба кодекса понашања запослених и функционера у локалној самоуправи, који су израдиле институције Заштитника грађана РС и Покрајинског омбудсмана, као и брошуре Водич кроз институцију омбудсмана: Равноправне/равноправни. У дискусији која је уследила, локални омбудсмани представили су своја гледишта о могућностима имплементације тих допуна и  етичког кодекса понашања локалних функционера и кодекса понашања запослених у локалним самоуправама.

Присутни су се сагласили да ће промовисати примену кодекса у својим градовима и општинама као и у суседним локалним самоуправама у којима нема локалних омбудсмана. Такође су се сложили да рок за имплементацију кодекса и антидискриминационих одредаба буде до краја године.


Честитам вам празник, Осми март, Међународни дан жена и желим да заједно:

  • Обележимо 8. март, рехабилитујемо и деконструишемо његово значење
  • Учинимо видљивом вишеструку дискриминацију жена
  • Будемо повезане и узајамно подржане у нашим специфичним захтевима
  • Учинимо солидарност жена могућом
  • Да се и ми питамо јер имамо о свему шта да кажемо
  • Дефинишемо наше захтеве и утичемо на одговорне политичке субјекте
  • За стварање породица без насиља, улица без насиља, граница без насиља
  • За права маргинализованих група жена
  • За заштиту бранитељки и активисткиња женских људских права
  • За равноправну политичку партиципацију – ништа о нама без нас
  • За остваривање радничких и синдикалних права жена радница
    Подсећамо се историје и враћамо се аутентичној природи Осмог марта

Међународни дан жена обележава историју организоване борбе жена за равноправност, друштвену правду и мир. Означава се од стране женских покрета и група широм света и дубоко је укорењен у вековима дугу борбу жена за бољим, праведнијим светом.

8. марта 1857. - Њујорк – текстилне раднице су протестовале против нечовечних радних услова и ниских надница. Полиција је употребила силу против њих. Две године доцније, сећајући се тог догађаја, основан је први сопствени синдикат жена са намером да заштити жене раднице и да им осигура основна права на тржишту рада.

8 марта 1908. - Њујорк- 15.000 жена је марширало улицама Њујорка захтевајући скраћење радног дана, боље плате, право гласа и забрану дечјег рада. Њихов слоган је био “Хлеб и руже” (Бреад анд Росес), где је хлеб означавао економску сигурност а руже виши квалитет живота. Одлучено је да се свака последња недеља у фебруару прославља као Национални дан жена. Први пут је обележен 28. фебруара 1909 и тај дан се обележавао као такав све до1913.

Немачка социјалистикиња Клара Цеткин је предложила на састанку Социјалистичке интернационале 1910 да буде основан Међународни дан жена у знак сећања на први женски штрајк америчких текстилних радница који је одржан 1857. Њен предлог је једногласно прихваћен и успостављен у част женског права гласа. Интернационала тада није одлучила о тачном датуму али су социјалисти у својим земљама почели да обележавају као такав 8 март.

У Европи је обележавање тог дана почело 19. маја 1911 када су жене демонстрирале због чињенице да немају право гласа као и због застрашујућег догађаја да су 140 радница страдале у подметнутом пожару Триангле Схиртwаист Фацторy у Њујорку, недељу дана пре тога. Тај протест је нарастао следећих година у захтев за право гласа као и протест против разарања у Првом светском рату. Те 1911., међународни Дан жена прослављен је по први пут у Аустрији, Данској, Немачкој и Швајцарској. Више о милион жена и мушкараца марширало је улицама и трговима захтевајући право гласа за жене, право да буду биране, право на рад и забрану радне дискриминације.

У земљама совјетског блока и другим социјалистичким земљама широм света, 8 март је редовно обележаван као Дан жена.

Али како више није био у рукама жена, променио је суштину у синдикалне прославе у колективима, групна схоппинг путовања и сл, и као такав постао је не ретко премет за подсмех на рачун жена које се зато и данас са нелагодом присећају некадашњих, извештачених социјалистичких осмомартовских прослава.

Женски покрет данас захтева рехабилитацију тог датума и повратак ка његовим изворним идејама и вредностима женске борбене солидарност и настојања да се женска права заштите и унапреде на тржишту рада и политичком животу.

Међународни карактер:

Уједињене нације, Савет Европе и Европски женски лоби

Уједињене нације

су почеле да обележавају 8. март као Међународни дан жена 1975. која је била проглашена као Међународна година жена.

Две године доцније, 1977. Генерална скупштина УНа је усвојила Резолуциију којом проглашавају тај дан као Дан женских права.

Зашто се женама света посветио дан?

У прихватању те резолуције, Генерална скупштина УН-а навела је два разлога:

1) чињеницу да осигуравање мира и друштвеног напретка и пуног уживања људских права и основних слобода захтева активно учествовање, равноправност и унапређење положаја жена, као и

2) потребу да се ода почаст доприносу жена у јачању међународног мира и сигурности.

За жене света, тај је дан прилика да се преиспита напредовање жена у борби за равноправност, мир и развој, као и да се даље ради на уједињавању, повезивању и активирању женских снага које воде до значајних друштвених промена.

Више од три деценије заговорнице женских људских права радиле су да хитност потребе заустављања насиља постане део националних, регионалних и међународних програма. УН је препознао и признао те напоре. Женска људска права је постао званични УН термин 1992 који означава потребу да људска права жена буду заштићена од родно заснованог насиља.

25 фебруара 2008, Генерални секретар УНа прогласио је кампању UNa Unite to End Violence against Women – Уједињење ради заустављања насиља над женама.

Савет Европе

2009 “Европа не може да игра и победи ако јој половина тима седи блокирана на клупи за резерве, рекао је  Террy Давис, Генерални секретар Савета Европе. Иако има напретка, садашња ситуација је непоштена, неинтелигентна и неефикасна. Родна неравноправност спречава политички друштвени и економски развитак. Због тога морамо да учинимо више да би унапредили веће учешће жна уполитичким телима које доносе одлуке.

2010 – Поводом међународног Дана жена, Тхорбјøрн Јагланд, Генерални секретар Савета Европе је рекао: “Правни статус жена у Европи се поправио током последњих година, али напредак је још увек врло спор. Још увек је много тога остало да се уради. Нама је потребан велики скок кога ћемо направити са новим политикама и новим стратегијама. Упркос свих идеала, европским демократијама још увек недостаје цела једна нога, а та нога је истинска равноправност између мушкараца и жена”.

Европски женски лоби истиче да нема модерне европске демократије без родне равноправности и захтева потпуно признање жена као актерки промена у Европи и ништа мање. Међународни Дан жена је релевантан такође и за све грађане који желе да више допринесу праведном и одрживом друштву. Друштву у којем жене и мушкарци деле политичке и привредне одговорности и у којем се брига за децу и старе равноправно дели између мушкараца и жена у друштву у којем су такви послови све мање ствар приватних аранжмана а све више питању друштвене организације, у којем жене живе заштићене од насиља.

Честитамо женама Србије 8. март, Међународни дан жена, поштујући традицију обележавања тог дана која има корене у вековима дугој борби жена да учествују у друштву равноправно са мушкарцима. Подсећајући се на економска, политичка и друштвена достигнућа жена, револуционарки, реформаторки и визионарки, које су се избориле за та права које жене данас уживају, знамо да дуга прича о обичним женама које су мењале историју има наставак и у нашем времену.