a

Друштво психолога Србије је на 58. сабору психолога, од 26. до 29. маја 2010. године, упознато са  Мишљењем и Препоруком Заштитника грађана, да се са потребним степеном флексибилности у односу на број ученика, односно одељења у школи, прилази решавању питања одређивања броја  стручних сарадника и њиховог запошљавања (психолози, педагози, социјални радници и стручњаци из области специјалне едукације).  Извршни одбор Друштва психолога Србије је 1. јула о.г. и званично подржао ову иницијативу Заштитника грађана Републике Србије.

Заменица Заштитника грађана за област права детета, Тамара Лукшић – Орландић је крајем маја 2010. године упутила Министарству просвете Републике Србије поменуто Мишљење са Препоруком. Основни циљ овог акта Заштитника грађана је задовољавање конкретно и стварно утврђених потреба ученика уместо поштовања унапред постављене математичке пропорције броја ђака и броја запослених сарадника, како се поступа по сада важећим правилницима. Ово је посебно значајно због новина које је донео Закон о основама система образовања и васпитања који је међу опште принципе образовања и васпитања укључио инклузивно образовање, односно квалитетно образовање у складу са способностима ученика и усмереност образовања и васпитања на дете.

Мишљење и Препорука заснивају се на оцени да је свакој од школа, у коју буде укључен већи број деце који захтева поштовање принципа инклузивног образовања, неопходно да као стручне сараднике имају психолога, педагога и социјалног радника и одговарајућег стручњака из области специјалне едукације, који ће имати активну улогу у спровођењу инклузивног образовања, али и у пружању стручне помоћи наставницима који непосредно и свакодневно раде са ученицима са сметњама у развоју. Они, истовремено, треба да буду стручна подршка осталој деци да са разумевањем прихвате своје школске другове којима ће бити потребан индивидуални образовни програм и већа пажња наставника.

Принцип усмерености образовања и васпитања на дете - ученика је неспроводив у одсуству психолога и педагога, који су квалификовани за процену способности ученика и начина на који је потребно наставни програм прилагодити детету.

Потребе за стручњацима овог профила су још наглашеније када се има у виду висок степен насиља у и око школе.

То захтева хитне измене постојећих правилника о мерилима за утврђивање цене услуга у основним, односно средњим школама, како се зову подзаконски акти на основу којих се сада врши одређивање броја потребних стручних  сарадника у основним и средњим школама.

b_300_0_16777215_00_images_stories_tabla-dmt.jpeg

Надзорни тим Заштитника грађана у саставу др Зорица Мршевић заменица Заштитника грађана и Дражен Бекоња, млађи саветник, посетио је 6 августа 2010 Дом за старе и пензионере у Димитровграду. Дом је основан 1 јуна 1985 године и налази се на ареалу од 2.3 ха. Објекат је савременог архитектонског решења, и споља делује као објекат модерног хотелског типа. Унутра је доста запуштено, а по речима директора господина Тодорова, и лети по сунчаном времену је врло тмурно. Уочено је и да је хигијена на ниском нивоу, а доста је и неискоришћених тераса чије je натровљавање и застакљивање донекле zaпочело, али је остало недовршено. Иначе, Дом је смештен изван града од кога је удаљен око 4 километара, на узвисини са које се пружа импозантан поглед на долину, магистрални пут и државну границу.

Капацитет Дома је 90 места али тренутно је попуњено око 70. Димитровград, Бабушница, Бела Паланка и Пирот, су места одакле долазе корисници, углавном сеоско становништво. Збринути су они чије су породице у иностранству, које физички не могу да се о њима брину и најсиромашнији део старе популације.

Највећи проблем представља одржавање зграда и поправка инсталација јер је све руинирано и захтева темељно реновирање. Пропали су бојлери, каде, купатила, намештај, подови, а кречење је све што Дом сам може да финсира. Анимирали су овог лета кориснике да фарбају радијаторе и тапацирају столице, сналазе се на тај начин да мало среде домске просторије. Корисници за тај рад добијају скромну новчану надокнаду.

Лекарка Дома је указала на нелогичност да су зависни и полузависни смештени на спрату, што знатно отежава медицинске интервенције, одржавање њихове хигијене и слично. Поврх тога, Дом не поседује ни један лифт или рампе па се непокретни корисници када постоји потреба да изађу, буквално носе на носилима.

Саопштење Високог савета судства о томе да је „реакција Заштитника грађана закаснела, сувишна и непотребна“ одликује се озбиљним мањком конструктивности, а конструктивност је најмање што би се могло очекивати од органа због чијих је пропуста реформа судства постала проблем, уместо решење.

Заштитник грађана упутио је Народној скупштини Републике Србије извештај о случају тзв. „несталих беба“, после поступка који је водио на основу притужби родитеља.

Заштитник грађана је, после вишемесечног истраживања које је обухватило више министарстава, органа локалне самоуправе и здравствених и других установа, утврдио да низ административних процедура у вези са бебама, односно њиховим телима, није поштовано или није постојало иако су биле неопходне; 

Заштитник грађана Саша Јанковић поздравио је данас ефикасност Полиције у проналажењу и лишавању слободе особа које су, према досадашњим сазнањима, недавно брутално напале и повредиле истакнутог новинара листа Време, Теофила Панчића.

„Новинари не пишу за себе, већ за читаоце и напад на новинара је напад на све који читају, желе да се информишу и буду активни чланови друштва у коме живе“, оцењује заштитник грађана. Јанковић је изразио посебну забринутост због тога што информације потврђују да је Панчић нападнут смишљено, због тога ко је и шта ради.

b_300_0_16777215_00_images_stories_razgovor_sa_korisnicima_2.jpegТим Заштитника грађана је обавио надзор у Геронтолошком центру у Крагујевацу у коме је смештено око три стотине корисника, углавном из Крагујевца и околине, као и из шире области Шумадије. У разговору са директором Дома Владаном Јовановићем, указано је  на све уочљивију појаву повећаног броја зависних корисника, у све тежем здравственом стању, све старије животне доби, што је не ретко комбиновано и са малигним обољењима.

Директор Дома је указао да се још увек ослањају на хуманитарну помоћ, мада у погледу страних донација све више изостају материјална давања а све више се нуде разне едукације за особље домова за смештај старих лица. Тако ће ускоро, већ у августу, бити обављена едукација домског особља за рад са дементним корисницима.

Током протекле три године, највише енергије и времена је потрошено у побољшавању инфраструктуре Дома, oбјекта старог 30 година. Готово сви објекти су тада прокишњавали, дрвенарија и подови пропали, што је сада сређено, али још увек недостаје намештај, недовољно је мокрих чворова а домски парк тек треба да се реновира.

Потребе и очекивања старих људи и њихових породица су знатно повећане у односу на њихова очекивања од пре пар деценија. Уочено је да нарочито недостаје 30 - 40 места високог стандарда јер постоји све већи интерес за таквим комфором. Србија је све више земља старих, па је једно од решења за проблем повећане потражње места у домовима за смештај старих, поред ширења капацитета постојећих институција за њихов стационарни смештај, интензивирање ванинституционалне заштите старих уз помоћ кућне неге и помоћи у домаћинствима тих људи без њиховог измештања.