a

Министарка правде Снежана Маловић и Заштитник грађана Саша Јанковић разговарали су данас о питањима од значаја за ефикасно остваривање права грађана у областима заштите података о личности, извршењу одлука међународних органа и тела, заштити права на суђење у разумном року и заштити права лица лишених слободе.

Маловићева и Јанковић су се сложили о потреби да поједина решења у у Предлогу закона о заштити података о личности, на која је јавно указивао и Повереник за заштиту информација од јавног значаја, буду унапређена пре окончања скупштинске процедуре.

Министарка Маловић истакла је да Министарство правде ради на унапређивању прописа у области кривичног и парничног поступка у циљу спровођења обавезујућих одлука међународних органа и тела. Министарство правде такође припрема и спроводи низ активности и мера којима се стварају услови за убрзавање дугих судских поступака, у циљу остваривања права грађана на суђење у разумном року, што им гарантује Европска конвенција о људским правима чији је Србија потписник. На оба проблема у остваривању права грађана омбудсман је указао у прошлогодишњем извештају Народној скупштини.

Договорена је и сарадња две институције на координацији унутрашње контроле коју Министарство правде спроводи у оквиру Управе за извршење заводских санкција, и спољне контроле коју омбудсман врши у циљу гарантовања и унапређења заштите права лица лишених слободе.


Службени аутомобили Републике Србије додељују се на коришћење без јасног правног основа и писаних критеријума, чиме се крше принципи добре управе и отварају могућности за злоупотребе и нерационално коришћење државне имовине на штету грађана, утврдио је Заштитник грађана у поступку контроле правилности рада Управе за заједничке послове републичких органа који је водио од априла 2008. године.

Заштитник грађана је о томе обавестио Владу Републике Србије и предложио јој да у најкраћем року донесе пропис којим ће бити утврђени критеријуми за коришћење државних аутомобила. Истовремено, омбудсман је Владу, која именује руководство Управе за заједничке послове републичких органа, обавестио да одговорни у том државном органу од 2. априла 2008. године нису омбудсману доставили податке о службеним аутомобилима којима Управа располаже, функционерима и државним службеницима који их користе и критеријумима за доделу возила. Тиме су прекршили Закон о Заштитнику грађана који органе управе и запослене у њима обавезује да омбудсману, у року који он одреди, пруже све податке од значаја за поступак који води, односно који су потребни за остварење циља његовог превентивног деловања и то без обзира на степен тајности тих података.

Транспарентно и одговорно поступање по прописима, у коме нема места за самовољу један је од основних елемената добре управе за коју грађани плаћају и коју с правом очекују, па и у стварима које се тичу располагања државном имовином. Према Уставу Републике Србије и Закону о Заштитнику грађана, републички омбудсман стара се о заштити и унапређењу људских и мањинских слобода и права, али, такође, контролише законитост и правилност рада органа државне управе, републичког јавног правобранилаштва и других органа и организација, предузећа и установа којима су поверена јавна овлашћења. Од контроле омбудсмана Уставом су изузети само Народна скупштина, председник Републике, Влада, Уставни суд, судови и тужилаштва, али је влада дужна да разматра иницијативе које јој Заштитник грађана поднесе.


 И поред Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом, који је Србија као прва земља у региону усвојила још 2006. године, донете Стратегије за унапређење положаја особа са инвалидитетом и потписане Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом, грађани са инвалидитетом суочавају се са дискриминацијом и маргинализацијом због неспровођења прописа, али и пропуста у другим законима, оцењено је на данашњем састанку Заштитника грађана Саше Јанковића са представницима Националне организације особа са инвалидитетом Србије (НООИС).

Приоритет сарадње НООИС и Заштитника грађана биће спречавање дискриминације особа са инвалидитетом у образовању, договорено је на састанку у коме су испред националног удружења особа са инвалидитетом учестовали извршна директорка НООИС Иванка Јовановић, потпреседник НООИС Михаило Пајевић и секретар Савеза слепих Србије Бранка Драгишић.

Ради што делотворније заштите права особа са инвалидитетом, Заштитник грађана ће, на иницијативу НООИС, предложити измене Закона о Заштитнику грађана којим ће бити предвиђен и заменик омбудсмана који ће се бавити искључиво правима особа са инвалидитетом. Закон тренутно предвиђа да Заштитник грађана има четири заменика, специјализованих за пет области – заштита права лица лишених слободе, равноправност полова, права детета, права припадника националних мањина и права особа са инвалидитетом.


Домаћи авиопревозник, Јавно предузеће Јат Ервејз, начинило је пропуст који је за резултат имао дискриминацију путнице са инвалидитетом, утврдио је Заштитник грађана у поступку који је водио након што су медији писали о том случају.

Заштитник грађана утврдио је да је приликом укрцавања на лет Јавног предузећа Јат Ервејз од путнице, као лица са инвалидитетом, затражено да потпише документ којим авиопревозника ослобађа од одговорности за поступке током превоза или у вези са њим, чиме је путница дискриминисана у односу на остале путнике који такав документ не потписују. Јат Ервејз је, у потпуности сарађујући са Заштитником грађана током поступка, указао да је у питању појединачан пропуст и неодговарајућа примена застарелих правила и обавестио омбудсмана о мерама које је већ предузео како се пропуст не би поновио. Заштитник грађана препоручио је јавном предузећу предузимање додатних конкретних мера које би могле умањити последице пропуста.

Очекујући да ће овај случај помоћи ЈАТ Eрвејзу, али и свим другим предузећима, органима и организацијама у Републици Србији да преиспитају сва своја правила и поступке како би се отклониле све преостале опасности за непосредно или посредно, свесно или ненамерно дискриминисање особа са инвалидитетом, Заштитник грађана доставља препоруку дату Јату на увид јавности (у прилогу).

Кабинет Заштитника грађана



Заштитник грађана узео је у разматрање утицај и могуће последице прописа „Технички услови за подсистеме, уређаје, опрему и инсталације интернет мреже“ који је донела Републичка агенција за телекомуникације (РАТЕЛ), а који се непосредно тичу остваривања појединих Уставом гарантованих права и слобода грађана. О исходу тог поступка као и евентуалним препорукама и иницијативама омбудсмана у односу на овај пропис, грађани ће бити детаљно обавештени.

Доношење закона о удружењима грађана услов је за остваривање Уставом гарантоване слободе удруживања и касни више од 15 година. Усвајање тог закона омогућиће свакоме да се, заједно са истомишљеницима, залаже и делује у правцу остваривања групних или општедруштвених циљева, уз пуну правну сигурност и подстицај.

Удружења грађана у области заштите људских права, али и областима образовања, екологије, културе, заштите права потрошача и многим другим, дала су велики допринос достојанству и квалитету живота грађана Србије и значајан су део њене друштвене структуре.

Министарство за државну управу и локалну самоуправу сачинило је предлог закона у делотворној сарадњи са невладиним организацијама, а анализе тог текста указују да ће то бити подстицајан правни оквир за деловање удружења грађана који ће истовремено обезбедити и потребан ниво правне сигурности.

Заштитник грађана због тога снажно подржава предлог да Народна скупштина хитно размотри и усвоји предлог закона о удружењима грађана.