a

 На иницијативу Женског аутономног центра из Београда, заштитник грађана Саша Јанковић и заменица Заштитника за родну равноправност др Зорица Мршевић примили представнице четири невладине организације из Београда, Врања и Ниша, чије су основне активности борба против насиља над женама. Посета је уприличена у оквиру глобалне кампање УН под називом „16 дана активизма против насиља према женама“, са циљем да се успостави институционална сарадња између Заштитника грађана и преко 40 невладиних организација, које се боре против дискриминације жена 

Данас су на иницијативу Аутономног женског из Београда Заштитник грађана Саша Јанковић и заменица заштитника за родну равноправност др Зорица Мршевић примили представнице четири невладине организације из Београда, Врања и Ниша,чије су основне активности борба против насиља над женама. Посета је уприличена у оквиру глобалне кампање УН под називом „16 дана активизма против насиља према женама“, а главни циљ састанка је био да се Заштитник упозна са проблемима са којима се сусрећу преко 40 невладиних организација које се боре против дискриминације жена.

 Представнице невладиних организација су указале да на насиље над женама још увек не постоје ефикасни институционални механизми заштите па ни у ситуацијама очигледног, вишегодишњег насиља. Указано је и на специфичну проблематику посебно угрожених категорије као што су Ромкиње, жене са инвалидитетом, као и да постоји различита пракса у примени законских одредаба која додатно дискриминише жртве насиља. Као корак ка приближавању решења и смањењу броја насиља над женама представнице невладиних организације виде у изменама и допунама законских одредаба али и институционалних пракси и процедура.  Заштитник грађана Саша Јанковић је истакао да се решење не налази искључиво у доношењу нових закона, ни оснивањем нових институција, већ поштовањем постојећих закона и увођењем већег степена одговорности у раду надлежних институција.     

 Директорка Уницеф-а у Србији, гђа Јудита Рајхенберг са сарадницима, посетила је у петак, 21. новембра 2008. године Заштитника грађана Сашу Јанковића и разговарала са њим  и заменицом Заштитника грађана за права детета, Тамаром Лукшић – Орландић. Директорка Уницеф-а изразила је задовољство што су коначно изабрани заменици Заштитника грађана и што ће се једна од заменица, у складу са Законом, бавити искључиво правима детета.  Госпођа Рајхенберг је информисала Заштитника грађана о досадашњим активностима Уницеф-а према државним органима, Парламенту, Владином Савету за права  детета и надлежним министарствима, који се делом својих активности или у потпуности баве правима детета. Истовремено, пренела је спремност Уницеф-а да помогне у јачању капацитета институције националног омбудсмана, у циљу јачања и промоције права детета,  као и да заједнички раде на јачању капацитета омбудсмана на локалном нивоу. Јанковић и Лукшић – Орландић су са своје стране упознали директорку Уницеф-а са текућим активностима, као и са приоритетима институције у области права детета у наредном периоду. Изражено је обострано очекивање да се сарадња Уницеф-а и Заштитника грађана у области права детета одвија по свим питањима од интереса за децу и даље унапређивање права детета, што је мисија и Уницеф-а и институције Заштитника грађана.  

Талас отпуштања радника у Србији није резултат само куцања светске економске кризе на врата српске привреде, већ и не до краја стабилизованог и уравнотеженог односа послодаваца и радника као и улоге државе која треба да гарантује основна правила тог односа.

Из ове институције одавно је упозоравано да се економска и социјална права радника у Србији често крше и да су недовољно заштићена. Чак и право на осмочасовно радно време, чије је признавање пре век и по инспирисало међународни празник рада 1. мај, у пракси је ускраћено многим радницима. 

Послодавци, чак и држава, често користе велику понуду радне снаге да би запослене уцењивали, намећући им противзаконите услове рада. Истовремено, правни механизми заштите радника – судови пре свих, преоптерећени су и зато недовољно ефикасни. Приватизација у многим случајевима за последицу има вишкове радне снаге за које се тешко, или никако, налазе решења.

Са друге стране, нису превазиђена схватања из прошлих времена да раднику нико не може дати отказ и да право на рад значи право на запослење. Реалност је другачија. Послодавци морају прилагођавати број и структуру запослених променама на тржишту и успеху свог пословања и имају право да то раде. Оно што се мора обезбедити је да се при отпуштањима раднику обезбеди највиши оствариви степен социјалне сигурности у периоду потребном за тражење новог посла, и да отпуштања не буду последица хира неодговорних послодаваца. 

За стабилизовање односа послодаваца и радника и, што је веома значајно, превођење великог броја радника из „сиве зоне“ у законит радни однос, држава би, између осталог, могла преиспитати прописе који одређују проценат намета који послодавци плаћају за сваког радника у одговарајуће фондове. Многи стручњаци, али и привредници тврде да би смањивање процента издвајања по у ствари попунило одговарајуће фондове, јер би омогућило послодавцима да пријаве нове раднике који данас раде на црно.

На крају, из друштвеног аспекта, економска и социјална права се у јавности, потпуно неоправдано, често стављају у контекст „превазиђених комунистичких времена“, при чему се заборавља, или не зна, да управо искуства најуспешнијих послодаваца у развијеним тржишним привредама указују да је најисплативији радник – задовољан радник. 

Надзором над законитошћу и правилношћу поступања инспекција рада и других органа управе, сарадњом са радничким удружењима и коришћењем права законодавне иницијативе, Заштитник грађана (омбудсман) стара се о потпунијем и ефикаснијем остваривању права радника и заштити њихових легитимних интереса.

                       

Заменик заштитника грађана задужен за заштиту и унапређење људских и мањинских права, проф. др Горан Башић, посетио је у петак, 14. новембра 2008. године О.Ш. „Јован Јовановић Змај“ и Гимназију у Новом Пазару, где се интересовао за услове организовања и извођења наставе на језику националне мањине. У разговору са директорком Невресом Скареп и професорима основне школе, заменик Заштитника се информисао о проблемима са којима се  у настави сусрећу професори који предају босански језик са елементима националне културе. Приликом сусрета са директором Гимназије  Зораном Милосављевићем,  заменик Заштитника је разговарао о могућностима увођења босанског језика у наставу. 

Заменик заштитника грађана је школе у Новом Пазару обишао у оквиру посета образовним установама у Србији, у којима се изводи настава на језику националне мањине или има основа да се таква настава и организује. Циљ посета образовним установама је утврђивање стања у вези са остваривањем права на образовање на матерњем језику националних мањина. На основу утврђених проблема Заштитник грађана ће размотрити потребе упућивања препорука надлежним органима у вези са унапређивањем права на образовање националних мањина. 


Заштитник грађана је организовао састанак посвећен проблему образовања на језицима националних мањина. Представници Националних савета националних мањина у Србији су представили опште и специфичне нормативне и фактичке проблеме у вези са остваривањем права на образовање припадника заједница које представљају. На основу њих Заштитник грађана ће размотрити потребе упућивања препорука надлежним органима у вези са унапређивањем права на образовање националних мањина.

Заменик Заштитника грађана задужен за заштиту и унапређење људских и мањинских права, Горан Башић, истакао је да ће, поред мишљења националних савета у овом важном сегменту културне аутономије коју остварују на основу Устава и Закона, Заштитник грађана, пре него што донесе одговарајуће препоруке, посетити образовне установе у којима се организује настава на језицима националних мањина и обавити разговоре са управом школа, наставницима, родитељима и децом. 

Такође, скренута је пажња да су изворне надлежности у вези са остваривањем права на образовања на матерњим језицима националних мањина поверене Министарству просвете и Министарству за људска и мањинска права.