a

Заштитник грађана узео је у разматрање утицај и могуће последице прописа „Технички услови за подсистеме, уређаје, опрему и инсталације интернет мреже“ који је донела Републичка агенција за телекомуникације (РАТЕЛ), а који се непосредно тичу остваривања појединих Уставом гарантованих права и слобода грађана. О исходу тог поступка као и евентуалним препорукама и иницијативама омбудсмана у односу на овај пропис, грађани ће бити детаљно обавештени.

Доношење закона о удружењима грађана услов је за остваривање Уставом гарантоване слободе удруживања и касни више од 15 година. Усвајање тог закона омогућиће свакоме да се, заједно са истомишљеницима, залаже и делује у правцу остваривања групних или општедруштвених циљева, уз пуну правну сигурност и подстицај.

Удружења грађана у области заштите људских права, али и областима образовања, екологије, културе, заштите права потрошача и многим другим, дала су велики допринос достојанству и квалитету живота грађана Србије и значајан су део њене друштвене структуре.

Министарство за државну управу и локалну самоуправу сачинило је предлог закона у делотворној сарадњи са невладиним организацијама, а анализе тог текста указују да ће то бити подстицајан правни оквир за деловање удружења грађана који ће истовремено обезбедити и потребан ниво правне сигурности.

Заштитник грађана због тога снажно подржава предлог да Народна скупштина хитно размотри и усвоји предлог закона о удружењима грађана.


Ширење мреже локалних омбудсмана неопходно је ради ефикасније и потпуније заштите и унапређења права грађана и укида сада постојећу дискриминацију у односу на општине у којима су локални омбудсмани већ изабрани, закључено је на састанку републичког Заштитника грађана Саше Јанковића са локалним и покрајинским омбудсманима, односно њиховим заменицима и заменицама.

Права грађана пред администрацијама општина у којима су изабрани локални омбудсмани далеко су боље заштићена, а сарадња локалних са покрајинским и републичким омбудсманом ослобађа грађане бриге да ће се њихове притужбе изгубити у бирократским структурама различитих нивоа власти.

Поред ширења мреже локалних омбудсмана, потребно је, кроз одговарајуће законске измене, појачати гаранције њихове независности. Истовремено, треба оштро осудити сваки напад на независност омбудсмана, од којих многи раде у јако тешким условима, а један од њих, заједно са својим сарадницима, самовољом органа локалне самоуправе већ три месеца не добија плату.

Законом о локалној самоуправи уведена је могућност да градови и општине у Србији изаберу своје омбудсмане, који контролишу рад општинских администрација и штите права грађана. Омбудсмана може изабрати и више општина заједно.

Локални омбудсмани постоје у десет градова и општина: Београду, Сомбору, Суботици, Бечеју, Зрењанину, Крагујевцу, Шапцу, Нишу, Гроцкој и Раковици. Покрајински омбудсман, поред седишта у Новом Саду, има и канцеларије у Панчеву и Суботици. У Србији постоји 167 општина и 25 градова.

Републички омбудсман није надређен локалним, нити покрајинском омбудсману, већ са њима сарађује. На састанку омбудсмана, који је одржан Кањижи, договорени су конкретни видови убрзавања поступака кроз сарадњу институција на различитом нивоу и размотрени су најкарактеристичнији досадашњи случајеви заштите људских слобода и права.

У сусрет 27. јуну, дану који грађани са мањинским сексуалним опредељењем и родним идентитетом, и они који их разумеју обележавају парадама поноса и тако скрећу пажњу на дискриминацију и насиље са којим се припадници ове популације често суочавају, Заштитник грађана подсећа на Уставом загарантовано право грађана на слободу мирног окупљања, и истиче обавезу државних органа да свакоме, под законом предвиђеним условима, омогуће остваривање тог права.

Бројни људи у Србији, Европи и свету, и даље су стигматизовани због своје сексуалне орјентације или родног идентитета. У неким случајевима ускраћује им се право на образовање, здравствену негу, рад, или заштиту од угрожавања безбедности.

Сећајући се насиља које је избило пре седам година у Београду приликом покушаја организовања марша LGBT популације, Заштитник грађана позива истакнуте делатнике из области политике, културе, уметности, спорта, просвете и образовања, социјалних служби и привреде, а пре свих јавне функционере, да начином и садржајем свог јавног деловања стално афирмишу људске вредности, права и слободе, посебно тако што ће подстицати уважавање разлика међу људима.

Истовремено, омбудсман указује и да постојање разлога за ограничавање слободе мирног окупљања на отвореном простору не сме прерасти у одвраћање грађана од остваривања њихове уставом загарантоване слободе.

Припадницима LGBT популације и њиховим организацијама и удружењима, Заштитник грађана пружа и пружаће подршку и Уставом и законом прописану заштиту сваки пут кад њихове слободе и права буду повређена или угрожена. Истовремено, свим нашим активностима тежићемо да таквих случајева буде што мање.


Двадесети јун, дан који су Уједињене нације посветиле подсећању на патње и страдања милиона избеглица широм света, Србија је 2008. године дочекала као земља уточишта за око 97 хиљада избеглица из Босне и Херцеговине и Хрватске, и са око 200 хиљада становника Косова и Метохије интерно расељених по другим деловима Републике Србије.

Органи власти дужни су да јавна овлашћења, када су избегла и расељена лица у питању, увек користе са свешћу о посебно неповољном положају тих грађана и да стално теже његовом побољшању, у складу са прописима Републике Србије и међународним конвенцијама која штите права избеглица.

Истовремено, Заштитник грађана позива представнике свих међународних организација које су и до сада свестрано помагале опстанку и унапређењу положаја избеглих и расељених лица да и убудуће своје ресурсе и овлашћења ангажују у циљу трајног решавања њиховог статуса на начин који ће највише одговарати њиховим очекивањима и потребама, а посебно да се онима који желе да се врате у своје домове омогући повратак, као и да им се без дискриминације признају права која су искористили други држављани матичних држава.

Дужина трајања избеглиштва и спор темпо повратка говоре да ће избеглице и расељена лица и убудуће представљати део друштвене структуре Републике Србије. Заштитник грађана позива и грађане Србије да наставе да показују разумевање и солидарност са страдалницима из протеклих ратова, а посебно са децом међу њима, која су најтрагичније и најневиније жртве.

Истовремено, Заштитник грађана указује избеглим и расељеним лицима да их њихов статус не лишава могућности да подносе притужбе Заштитнику грађана, и позива их да то учине увек када сматрају да су им људска права и слободе угрожени.

Заштитник грађана, Саша Јанковић, у оквиру редовног дијалога са представницима цивилног сектора, разговарао је данас са представницима невладиних организација о приоритетима и функционисању институције Заштитника грађана, сарадњи са НВО и проблемима са којима се суочавају независне државне институције и НВО.

На састанку су учествовали (по азбучном реду): Београдски центар за људска права, Београдски фонд за политичку изузетност, Грађанске иницијативе, Комитет правника за људска права, Транспарентност Србија, Фонд за хуманитарно право, Фонд за отворено друштво и Хелсиншки одбор за људска права. Поред њих, састанку је присуствовао и Повереник за информације од јавног значаја.