a

Заштитник грађана у сарадњи са Министарством правде и Повереником за информације од јавног значаја и заштиту података о личности предложио је парламенту да из Предлога закона о тајности података избрише члан 40. којим се Заштитнику грађана и Поверенику онемогућава приступ одређеним тајним подацима када су им потребни за вршење контроле и других уставом и законом одређених послова.

На позив удружења заслужних спортиста, заштитник грађана Саша Јанковић разговарао је у седишту удружења са носиоцима националних спортских признања о свом предлогу за допуну и преиспитивање Уредбе о националним спортским признањима.

Више заслужних спортиста је на почетку састанка изнело своје незадовољство и уверење да је иницијатива Заштитника грађана уперена против њих и спорта.

Јанковић је још једном истакао да ни у једном моменту није тражио укидање националних спортских награда и признања. Заштитник грађана је спортистима уручио копију своје званичне иницијативе, која је претходно изазвала контраверзе, а којом је министарству спорта препоручено да:

  • Уредбу прошири добитницима медаља на шаховској олимпијади за слепе, јер министарство ни њима, а ни Заштитнику грађана у поступку који је водио по њиховој притужби, дуже од годину дана није пружило ваљане разлоге због којих су они изостављени из круга заслужних спортиста; и да
  • преиспита концепт Уредбе са становишта начела социјалне правде, за које Устав обавезује државне органе да га примењују у свим областима у које држава интервенише. При томе је Заштитник грађана указао да национална спортска признања, која се састоје у новчаној награди и доживотним примањима, добијају у истом износу сви добитници медаља без обзира на то да ли су се спортом бавили аматерски или професионално, са мањом или већом подршком државе, у мање или више комерцијалном спорту и рекао да му је дужност да државу опомене да исте мере не сме да примењује на грађане у битно различитим околностима, без обзира о којој области живота се ради.

Спортисти и омбудсман растали су се са много већим разумевањем за међусобне ставове.



b_300_0_16777215_00_images_stories_odbor_radn.polova.jpeg

У Дому Народне скупштине Одбор за родну равноправност одржао је  данас на својој Четрнаестој седници Округли сто на тему: „Разматрање Предлога закона о равноправности полова“. Председница Народне скупштине проф. Др Славица Ђукић-Дејановић изјавила је данас да Устав Србије гарантује равноправност и једнакост жена и мушкараца, али да би усвајање Предлога закона о равноправности полова допринело демократизацији и свеобухватном развоју друштва, али и поштовању људских права уопште. Своје уводно излагање имао је и Заштитник грађана Саша Јанковић  који је  истакао потребу за тим законом због омогућавања институционалног реаговања против случајева дискриминација на основу пола. Навео је такође и да му се највећи број жена обраћа са примедбама на рад надлежних државних органа који нису одреаговали на њихове жалбе које се односе на насиље у породици. Као могуће правце унапређења предлога закона истакао је потребу увођења механизама за родну равноправност у општинама такo да је неопходно да у Закону постоји одредба којом би се предвидела обавеза за све локалне самоуправе да одреде особу или оформе тело задужено за питања родне равноправности. Он се такође заложио за диференцирање појмова „род“ и „пол“ ради прецизнијег дефинисања домена законске интервенције.

Расправа која је уследила – а у којој су учествовали чланови Одбора за родну равноправност, представници више министарстава као и невладиних организација –, довела је до заједничког закључка да је Закон о равноправности полова неопходан законски инструмент за даље унапређивање равноправности између жена и мушкараца у Србији, као и да је текст предлога углавном прихватљив уз одређене предложене измене. Предлог Закона о равноправности полова стављен је на дневни ред следеће скупштинске седнице.

b_300_0_16777215_00_images_stories_zoricanegotin4.jpeg            

Презентација институције републичког омбудсмана као и потребе оснивања локалних омбудсмана одржана је у Скупштини општине Неготин у уторак, 20. октобра 2009. године. Институцију Заштитника грађана представила је заменица др Зорица Мршевић, која је детаљно изложила питања добре управе као централног питања активности те институције. Навела је да појаве као пристрасност, занемаривање, закашњење, нестручност, неделотворност и непоштовање достојанства странака представљају најчешће разлоге упућивања притужби грађана на рад органа управе.

Професор са Универзитета Унион др Богољуб Милорадовић је изложио специфичности оснивања и функцинисања локалних омбудсмана, као и праксу до сада формираних тела тог типа у општинама и градовима Србије. Учесници скупа – организованог од стране мреже невладиних организација за људска права „Крис“ –, су кроз дискусију изразили подршку формирању локалног омбудсмана у Неготину, али су изразили сумњу у његову независност као и реалне могућности ефикасног деловања.

                        b_300_0_16777215_00_images_stories_o_zastitniku_gradjana_1.jpeg b_300_0_16777215_00_images_stories_losa_uprava.jpeg

b_300_0_16777215_00_images_stories_zorica_mrsevic_nis_003.jpeg

Заштитник грађана је у сарадњи са Правним факултетом Универзитета у Нишу и Мисијом ОЕБС-а у Србији, организовао презентацију родно сензитивног језика за студенте, професоре, медије, представнике институција и невладиног сектора 19. октобра 2009. године. Потребу да савремени језик инситуција и службене комуникације у Србији садржи доследну граматичку употребу женског рода истакла је заменица Заштитника грађана др Зорица Мршевић у својој уводној речи. Највише аргумената у прилог том ставу пружиле су језичке експерткиње, професорка новосадског Универзитета Свенка Савић и др Стана Ристић, научна саветница Института за српски језик САНУ.

Одговорност правне професије за напуштање језичке невидљивости жена у функцији заштите женских права била је садржина излагања деканице нишког правног факултета, професорке Невене Петрушић, а како се у Италији носе са појмовима као што су амбасадорка и канцеларка, где постоје сличне дилеме и проблеми као и у спрском језику, навео је правни саветник Мисије ОЕБС-а у Србији Ливио Сарандреа.


b_300_0_16777215_00_images_stories_debata_o_govoru_mrznje.jpeg

Негативни догађаји у Србији у последње време директна су последица говора мржње који је више од деценије присутан, оправдаван и преношен путем медија, оцењено је на данашњем скупу у београдском Медија центру у организацији Иницијативе младих за људска права.

Учествујући у дебати „Говор мржње и креирање атмосфере насиља“ заштитник грађана Саша Јанковић је нагласио да се у Србији деценијама гајио и оправдавао говор мржње, тако да треба исто толико времена да се сузбију његове последице. „Насиље је веома чест резултат говора мржње, и ако чекамо да настане насиље, онда смо у велоком заостатку“, рекао је републички омбудсман и додао да држава не сме  да чека одлуке суда, већ мора да радити превентивно у искорењивању говора мржње.

На скупу је такође истакнуто да је усвајањем Закона о забрани дискриминације начињен велики корак ка законском регулисању ове области, али одредбе у закону су недоречене у смислу начина деловања суда у случају подношења тужби због говора мржње. Овај недостатак умногоме отежава процесуирање починиоце ових кривичних дела.