Заменица Заштитника грађана др Зорица Мршевић учествовала је у раду округлог стола „Извештавање о примени конвенција УН о правима особа са инвалидитетом“, који је 1. јула 2010. године одржан у организацији Министарства за људска и мањинска права, ОЕБС Мисије и Уједињених нација у Србији.

На скупу је констатовано да Србија треба да поднесе свој први Извештај о примени Конвенције о правима особа са инвалидитетом до августа 2011. године,  који треба да сдржи свеобхватни преглед предузетих мера ради остваривања права предвиђених Конвенцијом, праћење остварених резултата, идентификовање проблема и идентификовање политика и мера које треба предузети да би се проблеми решили. Такође, учесници округлог стола су нагласили потребу што инклузивнијег учешћа у писању извештаја, како од стране невладиних организација тако и државних органа.

Тим поводом др Мршевић је истакла важност подношења Извештаја не само као процеса писања тог документа, већ пре свега као могућност унапређења области   поштовања права. Нагласила је да израда Извештаја није само по себи довољна, већ подразумева да је у међувремену учињено и у погледу примене законски обавезне доступности јавних зграда и површина, или на пример смањивања широке примене потпуног лишавања пословне способности особа са менталним дисфукцијама и сл.

Заштитник грађана Републике Србије Саша Јанковић изражава жаљење што аргументи и неподељен став надлежних независних државних органа за заштиту права грађана, али и најширег круга новинарских, адвокатских, судијских, информатичких удружења, организација за заштиту људских права и других организација цивилног друштва, нису били довољни да Народна скупштина врати на дораду владин предлог закона који приватност грађана чини рањивијом него што би то она смела бити.

Истовремено, свестан ограничених капацитета спољне контроле, Заштитник грађана апелује на органе безбедности и унутрашњих послова, и запослене у њима, да продубљену могућност захвата у приватност грађана коју им пружа нови закон користе обазриво и сразмерно, само када је то неопходно и само у сврху у коју су им овлашћења дата.

Attachments:

Саопштење Заштитника грађана

Део Стручне службе Заштитника грађана је 24. и 25. јуна радио у Неготину настојећи да приближи ову институцију Неготинцима, разговара са њима, прикупи притужбе и да сa представницима локалне самоуправе, невладиних организација, медија и служби која врше јавна овлашћења у Неготину размотри остваривање људских и мањинских права. Поред јавних састанака који су одржани у згради Општине и простору Одбора за људска права на којима је било речи о могућностима увођења институције општинског Заштитника грађана и оснивања Општинског савета за међунационалне односе разговарано је с неколико десетина грађана.

Attachments:

Саопштење Заштитника грађана

На основу сагледавања постојећег стања Заштитник грађана  је констатовао да у Србији не постоји системска тортура.

Ипак, Заштитник грађана истиче да су постојећи услови смештаја лица лишених слободе лоши, да се у великом броју случајева могу окарактерисати као понижавајући и као такви садрже у себи елементе тортуре.

Attachments:

Саопштење Заштитника грађана

Милош Јанковић, заменик Заштитника грађана изјавио је на Конференцији за штампу, коју је поводом Међународног дана УН за подршку жртвама тортуре организовала Међународна мрежа помоћи (ИАН), да у „Србији не постоји системска тортура али су изражене околности чија дејства могу довести до настанка случајева тортуре, пре свега као последица лоших смештајних услова лица лишених слободе.“

Јанковић је подсетио да су српски затвори су пренасељени. У затворима предвиђеним за 6 000 лица, тренутно борави више од 11 000 притворених и лица на издржавању казне затвора:“Већина затвора у Србији је стара и многи су лоцирани у центру града и не испуњавају архитектонске услове подобне за смештај лица лишених слободе.

Услови живота затвореника у Србији од којих многи спавају на поду јер немају кревет су понижавајући. Није им омогућен животни простор од четири квадрата у спаваоници колико одређује закон. У неким од затворима неадекватан је и доток природне светлости и ваздуха.“

Све ово непосредно утиче на домашај постојања основних људских права  лица лишених слободе. Нежељене последице, би могле посредно утицати и на друштво у целини. Наиме, лоши животни услови и неупосленост осуђених, уз недостатак третмана, и не стварање било какве перспективе, доводе до изражајније појаве рецидивизма.