Конвенција о правима детета је, од свих кључних међународних инструмената за заштиту људских права ратификована од стране највећег броја земаља, и то од свих европских земаља, односно од стране 193 земље у целом свету. И поред тога, права, како грађанска тако и политичка, економска и социјална, милиона деце у целој Европи се и даље не остварују. Владе редовно потврђују своје обавезе из Конвенције, учествују у процесу подношења извештаја Комитету за права детета сваких пет година и примају детаљне препоруке од Комитета. Међутим, и сувише често се многе препоруке занемарују.

Attachments:

Саопштење Европске мреже омбудсмана за децу

Данас се свуда у свету прославља 20 година од када је Скупштина Уједињених нација усвојила Конвенцију о правима детета, као један од најзначајнијих докумената из ове области. Поводом обележавања овог значајног дана за унапређење права детета, заменица Заштитника грађана за права детета, Тамара Лукшић – Орландић са сарадницима посетила је јуче СОС Дечије село у Краљеву. Циљ посете је упознавање са начином рада и условима у којима деца живе под окриљем мреже Међународних дечијих села (Kinderdorf International).

СОС Дечије село Краљево је комплекс од 14 кућа у којима живе деца различитог узраста. Овај начин смештаја омогућава да браћа и сестре из исте биолошке породице, понекад њих четворо или више, одрастају у једној кући, да се не раздвајају и да не живе у различитим домовима или породицама. Деца која су смештена у СОС Дечијем селу у Краљеву имају СОС маму која води рачуна о свему што се тиче деце, о њиховим школским обавезама, о исхрани, одевању друштвеном животу. СОС мама живи са децом, са њима проводи 24 сата, надгледа их и усмерава њихов раст и развој, а све под будним оком стручног тима СОС Дечијег села кога чине професионалци из различитих области - педагог, психолог, социјални радник... СОС мама пролази различите обуке пре него што почне да ради са децом, пре свега обуку за хранитеље, а обавезна је да се усавршава и унапређује своје знање. Децу у СОС дечје село у Краљево упућују центри за социјални рад из целе Србије.

Када деца достигну одређени ниво зрелости у периоду од 14, 15 или 16 година зависно од индивидуалне процене за свако дете, прелазе у Заједницу за младе, у којој тренутно живи седморо деце која похађају средњу школу. У Заједници за младе живе и едукатори који помажу и усмеравају децу и који су деци на располагању 24 сата, а ту је и подршка од стране стручног тима СОС Дечијег села.

Међународна организација СОС Дечијих села подржава дете које живи у Дечијем селу и након навршених 18 година, приликом тражења запослења у виду препорука и материјалне и сваке друге подршке, а за оне који одлуче да студирају Организација им помаже материјално и на сваки други начин све док су редовни студенти.

Деца СОС Дечијих села широм света се сусрећу у летњем кампу у Италији где проводе део летњег распуста.

Овај начин бриге о детету без родитељског старања омогућава правилан раст и развој, одрастање у пријатном породичном окружењу деце из исте биолошке породице, могућност материјалне и сваке друге подршке детету а касније и младој особи да пронађе свој пут и да се осамостали и живи свој живот на начин на који то жели.

Тим Заштитника грађана за мониторинг установа у којима су смештена лица лишена слободе, који су предводили Милош Јанковић, заменик Заштитника грађана за права лица лишених слободе и др Зорица Мршевић, заменица Заштитника грађана за родну равноправност и права особа са инвалидитетом, у оквиру службене посете коју је организовала Мисија ОЕБС у Србији, од 11. до 13. новембра 2009.г. посетио је у Брну Омбудсмана Републике Чешке.

Разлог посете био је увид у поступање чешког Омбудсмана у функцији Националног превентивног механизма (НПМ) успостављеног ратификацијом Опционог протокола уз Конвенцију против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака.

Током тродневне посете, говорило се о променама Закона о чешком Омбудсману, које су уследиле након успостављања ове институције као НПМ-а, као и о утицају тих промена на структуру и организацију канцеларије Омбудсмана. Посебну пажњу чешке колеге посветиле су преношењу искустава и изазова са којима су се сусретали приликом утврђивања методологије рада НПМ-а.

Делегација је у току боравка посетила две затворске установе, затворе у Брну и Куриму.

У односу на стање од пре десетак година државни органи у Србији више поштују људска и мањинска права, али грађани још увек не могу бити сасвим задовољни како се њихова права поштују, ракао је заштитник грађана Саша Јанковић на данашњем скупу у Скупштини града Београда на тему „Докле је стигла реформа сектора безбедности у Србији“.

 Јанковић је говорећи о степену поштовања људских и мањинских права од стране државних органа у сектору безбедности истакао да су донете законске и нормативне мере значајан корак у унапређењу основних људских и мањинских права, али ти закони се морају спроводити у стварности, као и проверавати ефикасним контролним механизмима.

 Он је навео да су националне мањине у неповољном положају, пре свега припадници Ромске националне мањине. Друга група дискриминисаних грађана су особе са инвалидитетом. Републички омбудсман је такође указао на важност срезмерне заступљености жена и прпадника националних мањина у сектору безбедности, а то се може постићи образовањем и променом свести људи запослених у том сектору.

Заштитник грађана је организовао стручни скуп о проблемима службене употребе језика националних мањина у Србији.

На скупу су поред заменика Заштитника грађана проф. др. Горана Башића учествовали и проф. др. Ранко Бугарски, члан Комитета стручњака Савета Еевропе за надзор над применом Европске повеље о регионалним или мањинским језицима, др. Биљана Сикимић, др. Јелена Филиповић, др. Рајко Ђурић и проф. др. Љубица Ђорђевић. Разговор је вођен у вези са правним социолингвистичким проблемима заштите и употребе језика националних мањина.