"Укупно посматрано, уз одступања која су на нивоу уопштавања неизбежна, људске и мањинске слободе и права у Републици Србији се штите и поштују, при чему је ниво слобода и права гарантован прописима виши него ниво њиховог остваривања и заштите у пракси. Свим институцијама предстоји значајан рад на постизању делотворне заштите и остваривања људских права у пракси, у стварима које се непосредно тичу достојанства и квалитета живота грађана.

Квалитет и обим поштовања грађанских и политичких права предњачи у односу на остваривање слобода и права из социјалне, економске и културне сфере живота.

Забрињава тенденција извршне власти да на потребе и проблеме у остваривању људских права не реагује ефикаснијом применом постојећих закона и јачањем механизама контроле и превенције. Неспровођење постојећих прописа не може се стално правдати њиховом несавршеношћу и потребом за доношењем нових закона.

Омбудсмани Каталоније и Србије наставиће блиску сарадњу у развоју капацитета институције Заштитника грађана, посебно у погледу заштите права детета, заштите права лица лишених слободе и остваривања непосредне комуникације са грађанима, закључено је данас на састанку каталонског омбудсмана Рафаела Рибоа, представника каталонског парламента и заштитника грађана Републике Србије Саше Јанковића, са сарадницима.

Attachments:

Информација о наставку сарадње омбудсмана Каталоније и Србије

Милош Јанковић, заменик Заштитника грађана за права лица лишених слободе упознао је новинаре са информацијама о предстојећој конференцији „Превенција тортуре у Србији“,  коју организује Заштитник грађана  у сарадњи са Мисијом ОЕБС-а у Србији и Канцеларијом  Савета Европе у Београду. Конференција ће се одржати 23. и 24. марта у Београду.

Говорећи о предстојећем  скупу, Милош Јанковић је рекао да су полазне основе Конференције извештај Комесара за људска права Савета Европе о стању људских права у Србији, као и извештаји Комитета против тортуре Уједињених нација и Комитета за превенцију тортуре Савета Европе.

„Основни циљ конференције је успостављање координираних активности фактора  који  који утичу на превенцију тортуре, и то владиних институција, судства, независних државних органа, међународних организација, невладиних организација и медија“, рекао је Јанковић посебно наглашавајући значај медија који имају  примарну улогу у развоју свести о нужности елиминације било каквих облика тортуре или других нељудских или понижавајућих поступака.

Присуство на конференцији досад су потврдили, поред осталих, и Комесар за људска права Савета Европе, Европске комисије, ОЕБС-а, Комитета против тортуре УН, Комитета за превенцију тортуре Савета Европе, Поткомитета за превенцију тортуре УН,  Асоцијације за превенцију тортуре, као и представници Министарства за људска и мањинска права, Министарства унутрашњих послова, Министарства правде, Министарства здравља, Министарства рада и социјалне политике, Врховног суда, Јавног тужилаштва, научних институција, бројних невладиних организација за заштиту људских права и медија.

При канцеларији Заштитника грађана  данас је формиран и Савет Заштитника грађана за права лица лишених слободе. Првим радним састанком преседавао је Милош Јанковић, заменик Заштитника грађана за права лица лишених слободе.

Савет чине истакнути стручњаци из те области, др. Иван Јанковић, адвокат, члан Европског комитета за спречавање мучења и нељудских или понижавајућих поступања или казни, др. Станко Пихлер, професор Правног факултета, др. Горан Илић, доцент Правног факултета у Београду, и Наташа Новаковић, координаторка ОЕБС-овог програма за реформу затвора.

Чланови Савета су упознати са поступањем Заштитника грађана у области заштите лица лишених слободе, посебно у односу на превенцију тортуре. Утврђена је улога Савета у одређивању и реализацији примарних циљева Заштитника грађана у предметној области. Указано је на неопходност континуиране контроле законитости и правилности рада институција у којима су смештена лица лишена слободе, као и предузимања иницијативе у циљу доношења нових или измене постојећих прописа.

Истакнуто је да је потребно посебну пажњу усмерити ка стварању услова за успостављање Националног механизма за превенцију у Србији.  Констатовано је постојање бројних недостатака у преводима ратификованих међународних конвенција. Присутни су се сагласили да је неопходно иницирати стварање посебног стручног тела које би вршило редакцију превода међународних аката.