При канцеларији Заштитника грађана  данас је формиран и Савет Заштитника грађана за права лица лишених слободе. Првим радним састанком преседавао је Милош Јанковић, заменик Заштитника грађана за права лица лишених слободе.

Савет чине истакнути стручњаци из те области, др. Иван Јанковић, адвокат, члан Европског комитета за спречавање мучења и нељудских или понижавајућих поступања или казни, др. Станко Пихлер, професор Правног факултета, др. Горан Илић, доцент Правног факултета у Београду, и Наташа Новаковић, координаторка ОЕБС-овог програма за реформу затвора.

Чланови Савета су упознати са поступањем Заштитника грађана у области заштите лица лишених слободе, посебно у односу на превенцију тортуре. Утврђена је улога Савета у одређивању и реализацији примарних циљева Заштитника грађана у предметној области. Указано је на неопходност континуиране контроле законитости и правилности рада институција у којима су смештена лица лишена слободе, као и предузимања иницијативе у циљу доношења нових или измене постојећих прописа.

Истакнуто је да је потребно посебну пажњу усмерити ка стварању услова за успостављање Националног механизма за превенцију у Србији.  Констатовано је постојање бројних недостатака у преводима ратификованих међународних конвенција. Присутни су се сагласили да је неопходно иницирати стварање посебног стручног тела које би вршило редакцију превода међународних аката.

Овогодишње обележавање  Осмог марта у Београду, под слоганом „Сто први пут ти кажем“у организацији коалиција женских група протекло је у знаку бранитељки људских права. Централни догађај  одржан је у Центру за културну деконтаминацију у Београду на коме су  говориле истакнуте активисткиње, новинарке, уметнице и представник Министарства  за људска и мањинска права.

Захваљујући напорима жена из коалиције невладиних организација и државних органа, 8. март обележавамо подсећајући се на традиционалне вредности борбе за женска права - равноправност, достојанство, правду и синдикална права.

Attachments:

Саопштење Заштитника грађана

Заштитник грађана указује да је судбина Предлога закона о удружењима грађана на добром путу да постане симбол неуспешности законодавног процеса, јер када год би Влада предлог тог закона упутила Народној скупштини на усвајање, највише законодавно тело би се распуштало, а законски предлози по аутоматизму враћали подносиоцима. То се десило три пута, последњи пут пред изборе одржане у мају 2008. године. Јанковић је подсетио и да непостојање квалитетног и подстицајног правног оквира за рад удружења грађана инхибира потенцијал цивилног друштва и шаље врло негативну поруку девет година након демократских промена.

Attachments:

Иницијатива Заштитника грађана

Основно је демократско право грађана да закони који ће их сутра обавезивати доносе на начин који обезбеђује да се аргументи свих релевантних актера размотре у фер и правичној процедури.

Повлачење Предлога закона о забрани дискриминације из поодмакле скупштинске процедуре, након спроведене отворене и јавне расправе и глатког усвајања предлога закона од стране исте владе која га је недуго затим повукла, угрожава то право и показује колико је наш институционални систем у ствари неинституционалан.

Attachments:

Саопштење Заштитника грађана