a

Танјуг, 7. децембар 2014. године

Протеклих годину дана грађанима Србије највише је сметала спора, неефикасна и самовољна администрација, с обзиром да се на то односи свака друга притужба Заштитнику грађана.

Од 4.310 до сада решених притужби у 2014. чак 2.057 (47,73 одсто) односило се на повреду права на елементарно законит рад, на заштиту од ћутања админстрације и на коректно и ефикасно поступање органа, каже заститник грађана Саша Јанковић у годишњем интервјуу Танјугу.

Према његовим речима, за њима следе притужбе на повреде економских, социјалних и културних права (1.629, односно 37,80 одсто), посебних права рањивих категорија грађана (790, односно 18,33 одсто) и грађанских и политичких права (767, односно 17,80 одсто).

Шта то говори о општем стању људских права у Србији, Јанковић има двојак одговор - има позитивних помака у одређеним стварима, попут рада владине Канцеларије за људска и мањинска права, великог броја пројеката, акционих планова и стратегија које је покренула, док с друге стране има и појава које једноставно погазе све те декларативне акте, најаве и планове.

Као конкретан пример Јанковић је навео недавну одлуку министра за рад, запошљавње, борачка и социјална питања Александра Вулина да два милиона евра, намењених за рад невладиних организација у области социјалне заштите, преусмери у Фонд за лечење ретких болести код деце.

Како је објаснио, држава се пре више година определила да здравствене, социјалне, интегративне и сервисе заштите за људе са сметњама у развоју, социјално угрожене и друге којима треба посебно помоћ друштва која се не пружа искључиво кроз државне органе, већ и кроз цивилни сектор.

“И то је био део доброг плана, који је нешто што је позитивно. И онда се у свему томе деси да конкурс за такву врсту организација које ће пружати услуге, у овом случају, социјалне помоћи, буде на један крајње споран начин спроведен и да, када се то открије, министар изјави да два милиона евра неће бити утрошено у ту сврху, него у неку сасвим другу”, рекао је Јанковић.

Јанковић је подсетио да је у прошлогодишњем извештају оценио да у Србији постоје појединци који су јачи од институција истакавши да то никако не може да буде показатељ поштовања људских права и владавине права, већ да је политичка воља важнија од закона.
“Ако успемо да се у конкретним ситуацијама понашамо и да одлучујемо онако како пише у програмским документима и у законима, тада ћу много лакше моћи да кажем да корачамо напред у домену људских права. У овом моменту је то још декларативно”, сматра Јанковић.

Да постоји могућност промене такве праксе указује и чињеница да су државни органи отклонили преко 90 одсто пропуста који су утврђени у поступцима које је Заштитник грађана покренуо на основу бројних притужби и на сопствену иницијативу, али и то да је први пут за седам година Влада Србије показала интересовање да установи које су то неизвршене препоруке овог контролног органа, рекао је Јанковић.
“Први пут Влада Србије прикупља од министарстава податке о неизвршеним препорукама, да би о томе поднела извештај Народној скупстини. Тражи одговоре од својих министара зашто нису (извршили препоруке) и о томе ће извештити Народну скупштину, што мислим да је изузетно добар знак”, оценио је Јанковић.

Ипак, према његовим речима, Србији недостаје могућност да се њени грађани, за разматрање својих притужби, обрате прво нижим инстанцама, а тек онда, уколико то не уроди плодом, Заштитнику грађана.

“Оно што нам недостаје и што Влада треба да уради, и ја то предлажем изменама Закона о Заштитнику грађана, јесте да Заштитник и у пракси, не само на папиру, буде последња инстанца којој се грађани обраћају када су исцрпли све могућности и нису наишли на задовољавајући одговор”, рекао је Јанковић.

Он је објаснио да у многим ресорима уопште нема претходних механизама за разматрање притужби грађана, подвукавши да би њиховим успостављањем систем отклањања пропуста постао много ефикаснији.

Говорећи о недавно усвојеном Закону о узбуњивачима, Јанковић је наводи да је заштита узбуњивача кључна не само у борби против корупције, већ и за најшире друштвене интересе.

Иако је изразио наду да ће тај закон, када ступи на снагу, остварити циљ, Јанковић је подсетио да то законско решење одступа у неким важним аспектима од решења које је саставила радна група чији је био члан.
“Оно што сам мислио другачије него творци актуелног закона јесте да се мора обезбедити не само судска заштита, с обзиром на стање у којем се наше судство налази, већ да се мора и алтернативно, пред неким другим органом, обезбедити брза и ефикасна привремена заштита, док суд не донесе коначну одлуку”, рекао је Јанковић.

Он је додао и да је сматрао да се узбуњивачима мора обезбедити заштита и у односу на акте из радног односа, односно да се узбуњивач заштити од отказа и премештања на друго, ниже или удаљено радно место.
“Има још неколико разлика, али ја не могу да тврдим да је мој став и став моје радне групе тај који је једини релевантан и добар. Надам се да овај пут нисмо у праву и да ће се показати да је Србија добила један квалитетан и озбиљан закон”, рекао је Јанковић.

Крајем новембра Заштитник грађана саопштио је да неће учествовати у раду Комисије за случајеве несталих беба иако, како је рекао, сматра да је то тема која обележава прошлост и садашњост нашег друштва без чијег решавања неће моћи да се крене даље.

Пожелевши успех тој комисији, Јанковић је објаснио да не може да учествује у њеном раду због неколико разлога, а превасходно зато што комисија неће бити формирана посебним законом, због чега ће јој бити ограничена истражна овлашћења и независност.

Према његовим речима, пре четири године изнео је став да се истрага несталих беба мора уредити законом, јер би на тај начин орган који би истраживао случај, добио озбиљна истражна овласћења.
“Истражна овлашћења и независност комисије могу се обезбедити само доношењем посебног закона и питам се да ли ће комисија формирана на нижем нивоу, подзаконским актом, коју формира Влада, моћи да испуни те захтеве”, рекао је Јанковић.
Такође, подвукао је Заштитник грађана, потребно је и да родитељи беба, после спроведене истраге, заиста верују у кредибилност и исход тог поступка.

Други разлог, формалне природе, јесте да Заштитник грађана, као независни орган, не може да учествује у раду тела које формира Влада Србије, објаснио је он.
“Али, волео бих да и у овом случају грешим и да је могуће, ако Влада Србије формира ту комисију, да она ипак нађе начин да дође до истине у сваком појединачном случају, и да ту истину као релевантну, тачну и потпуну прихвате и породице”, нагласио је Јанковић.

У интервјуу који је дао у четвртак, упитан да ли ће реаговати на одлуку Града Београда на основу које они који не плате казну у градском превозу улазе у јединствену евиденцију прекршаја у прекршајним судовима која је успостављена Законом о прекршајима, Јанковић је рекао да јавни превоз мора да се плаћа, али је подсетио да за кршење новчане обавезе из уговора о превозу, или било ког другог уговора, постоји начин и поступак принудне наплате и да деликтној одговорности није место у уговорним односима.

“Пре свега, јавни превоз мора да се плаћа. Ништа што ћу рећи у наставку овог одговора не треба да послужи као изговор да се јавни превоз не плаћа. Али, начин на који ће се обезбедити да се јавни превоз плаћа је нешто сасвим друго”, истакао је Јанковић.
Према његовим речима, Устав Србије забрањује да се људска права несразмерно ограничавају.

“Мислим да имамо, или би бар требало да имамо, систем извршења који обезбеђује да се изречена казна за неплаћену вожњу градским превозом плати, управо на начин како то уређује Закон о облигационим односима и други прописи који уређују однос превозника и корисника превоза”, рекао је Јанковић. Не могу се, додао је Јанковић, ограничавати нека Уставом гарантована права зато што неко не извршава уговор у који је ступио када је ушао у градски превоз.

“Због неизвршавања уговора не можете забранити некоме да напусти земљу. Несразмерно је и непропорционално. Имамо судове, извршне поступке и тужбе којима се то мора решити. Не можемо због тога што нам један систем не функционисе добро реметити све остале. Ваљда је потребно да тај систем који не функционише, систем наплате казни, успоставимо како треба”, рекао је Јанковић.

Заштитник грађана је поручио да ће се због тих, како је навео, принципијелних разлога и обавезе да штити Уставом гарантована права, обратити Уставном суду предлогом за оцену уставности.

e11