Поводом Светског дана борбе против трговине људима, који се обележава 30. јула, Заштитник грађана објавио је Трећи извештај Националног известиоца у области трговине људима за 2025. годину.

Извештај доноси свеобухватну анализу стања у области током 2025. године, оцену поступања надлежних институција и препоруке за унапређење система спречавања, сузбијања трговине људима и заштите жртава.

Заштитник грађана Зоран Пашалић истиче да је доношењем Закона о спречавању и сузбијању трговине људима и заштити жртава, који је Народна скупштина усвојила у априлу ове године, Република Србија направила значајан искорак у уређењу ове области. Нови закон, који ће почети да се примењује 1. јануара 2027. године, први пут на јединствен начин уређује национални институционални механизам, поступак идентификације жртава, њихова права, надлежности институција и улогу Националног известиоца.

„Доношењем закона створен је чврст нормативни темељ, али ће се његова стварна вредност мерити искључиво доследном применом. Пред институцијама је сада обавеза да благовремено донесу подзаконске акте, ускладе процедуре, ојачају кадровске и организационе капацитете и обезбеде да свака жртва буде благовремено препозната и заштићена“, поручио је Пашалић.

Подаци из Извештаја показују да је током 2025. године остварен напредак. Према подацима Центра за заштиту жртава трговине људима, примљене су 242 нове пријаве сумње на трговину људима, што представља повећање од 31 одсто у односу на претходну годину. Формално је идентификовано 75 жртава, што је највећи број у последњих седам година.

Посебно забрињава податак да су деца чинила чак 41 одсто идентификованих жртава, што указује на неопходност јачања механизама раног препознавања, превенције и заштите најмлађих.

Извештај показује и промену у структури експлоатације. Најзаступљенији облик била је радна експлоатација, са 36 одсто идентификованих случајева, док је сексуална експлоатација чинила 34,7 одсто. Евидентирани су и случајеви принуде на брак, принуде на просјачење, принуде на вршење кривичних дела и вишеструке експлоатације.

Истовремено, подаци указују на бројне изазове. Иако је повећан број идентификованих жртава, током 2025. године смањен је број откривених кривичних дела трговине људима, број кривичних пријава и број евидентираних учинилаца. Према оцени Националног известиоца, ови показатељи указују да проактивно откривање случајева и даље није довољно развијено.

Иако су током године реализоване бројне обуке за полицију, тужилаштва, судове и друге надлежне органе, као и активности усмерене на јачање међуинституционалне сарадње, и даље постоје изазови у обезбеђивању дугорочне подршке жртвама, бесплатне правне помоћи, смештаја, реинтеграције, накнаде штете и спречавања секундарне виктимизације током кривичних поступака.

Заштитник грађана подсећа да борба против трговине људима није искључиво питање кривичног гоњења учинилаца, већ пре свега заштите људског достојанства и основних права сваког човека. Ефикасан систем подразумева благовремено препознавање жртава, њихову свеобухватну подршку, делотворну сарадњу свих институција и доследну примену закона.

Као Национални известилац у области трговине људима, Заштитник грађана ће наставити да независно прати примену новог законског оквира, указује на системске недостатке и даје препоруке ради јачања институционалног одговора. Циљ је изградња система у којем ће свака жртва бити благовремено препозната, заштићена и подржана, а сваки случај трговине људима ефикасно откривен, истражен и процесуиран.

Поводом Светског дана борбе против трговине људима, Заштитник грађана позива све надлежне институције, удружења, медије и грађане да заједничким деловањем допринесу препознавању ризика, благовременом пријављивању сумњи и пружању подршке жртвама, јер само координисан и одговоран систем може ефикасно да одговори на један од најтежих облика кршења људских права.

Attachments:

Извештај Заштитника грађана - Националног известиоца

Заштитник грађана упутио је Министарству за рад, борачка и социјална питања иницијативу за доношење подзаконских аката којима би се омогућило оснивање и рад радних центара за особе са инвалидитетом, указујући да њихово непостојање представља озбиљну препреку за остваривање права особа којима је овај вид подршке неопходан.

Иницијатива је покренута након састанака са удружењима особа са инвалидитетом, члановима Савета Заштитника грађана за права особа са инвалидитетом, разматрања обраћања Савеза за церебралну и дечију парализу, као и консултација са Министарством за рад, борачка и социјална питања.

Анализом важећег законодавног оквира утврђено је да, иако Закон о социјалној заштити и Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом препознају радне центре као облик подршке особама са инвалидитетом, неопходна подзаконска акта до данас нису донета. Због тога у пракси није могуће оснивање и функционисање радних центара.

Заштитник грађана је у иницијативи затражио да Министарство у најкраћем року донесе прописе којима ће се ближе уредити поступак оснивања радних центара, просторно-технички услови за њихов рад, кадровски стандарди и услови које треба да испуне стручни радници који пружају услуге корисницима, у складу са важећим законским решењима.

Радни центри представљају значајан облик подршке особама са инвалидитетом које, због природе и тежине инвалидитета, не могу да се запосле нити да задрже запослење, чак ни под посебним условима. Кроз радно ангажовање и радно-окупационе активности, они доприносе очувању и развоју преосталих радних способности, стицању и одржавању радних навика, већој самосталности и социјалној укључености корисника.

Заштитник грађана указује да би доношење недостајућих подзаконских аката представљало важан корак ка успостављању мреже радних центара у Републици Србији и обезбеђивању квалитетније и доступније подршке особама са инвалидитетом, у складу са принципима једнакости, инклузије и пуне заштите њихових права.

Attachments:

Иницијатива за доношење подзаконских аката

Заштитник грађана је, у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина (СКГО), донео Одлуку о додели награда, признања и похвала јединицама локалне самоуправе које су током протекле године оствариле значајне резултате у унапређењу приступачности за особе са инвалидитетом и друге грађане којима су неопходна приступачна решења.

Овогодишња додела обележава десет година континуираног препознавања и промовисања најбољих примера локалних политика и пракси које доприносе уклањању физичких, комуникационих и информационих баријера и изградњи друштва једнаких могућности.

Награде су ове године додељене:

• Градској општини Врачар за иновативне приступе у примени стандарда приступачности приликом организације догађаја. Општина је призната за доследну примену Смерница за организацију приступачних догађаја и принципа универзалног дизајна кроз организацију Сајма запошљавања за особе са инвалидитетом, радионице за превенцију насиља над женама и едукације запослених.
• Граду Нишу за унапређење приступачности комуникације Локалног омбудсмана са грађанима. Увођењем асистивних технологија на званичној интернет презентацији омогућен је равноправан приступ информацијама особама са сензорним инвалидитетом.
• Општини Рача за унапређење приступачности објекта образовања. Уклањањем архитектонских препрека у подручном одељењу Основне школе „Карађорђе“ у Великом Крчмару створени су бољи услови за равноправно учешће деце у образовном процесу.

Признање је додељено Граду Смедереву за унапређење приступачности спортско-рекреативних садржаја постављањем специјализоване столице која особама са инвалидитетом омогућава безбедан и самосталан улазак у базен Спортског центра Смедерево.

Похвале су добили:

• Општина Блаце, за прилагођавање званичне интернет презентације особама са оштећеним видом и унапређење приступачности информација;
• Град Крушевац, за континуирано унапређење приступачности кроз успостављање јединственог шалтера без баријера, чиме је старијим лицима и особама са инвалидитетом омогућено једноставније и ефикасније остваривање права пред градском управом.

Заштитник грађана већ десет година овим признањима подстиче локалне самоуправе да унапређују приступачност као један од основних предуслова за пуно и равноправно остваривање људских права. Награђене иницијативе представљају примере добре праксе који могу послужити као подстицај и другим градовима и општинама да у својим срединама развијају приступачне и инклузивне услуге за све грађане.

О времену и месту свечане доделе награда јавност ће бити благовремено обавештена.

Attachments:

Одлука о наградама 2026

Заштитник грађана покренуо је поступак контроле законитости и правилности рада Центра за социјални рад Сурдулица, Општинске управе општине Сурдулица и „Електропривреде Србије“, поводом навода грађанина о неправилностима у очитавању бројила и обрачуну утрошене електричне енергије.

Грађанин се Заштитнику грађана и раније обраћао тражећи да ова институција утврди правилност обрачуна електричне енергије и извршених корекција рачуна. Том приликом је обавештен да Заштитник грађана није надлежан да одлучује о правима и обавезама грађана у вези са обрачуном утрошене електричне енергије, нити да оцењује основаност рекламација на рачуне.

Међутим, имајући у виду нове околности конкретног случаја, као и чињеницу да је подносилац притужбе особа са инвалидитетом која има статус енергетски угроженог купца, а да наводи из притужбе указују на могуће пропусте у поступању надлежних органа и носилаца јавних овлашћења, Заштитник грађана је оценио да постоје разлози за поновно отварање предмета и покретање поступка из своје надлежности.

У поступку ће бити испитано да ли су Центар за социјални рад Сурдулица, Општинска управа општине Сурдулица и „Електропривреда Србије“, у делу у коме врши поверена јавна овлашћења, поступали законито, правилно и у складу са начелима добре управе, као и да ли су предузели све мере ради заштите права подносиоца притужбе.

Поступак који је покренуо Заштитник грађана не односи се на утврђивање висине потрошње нити на оцену правилности обрачуна електричне енергије, већ искључиво на испитивање законитости и правилности рада надлежних органа у конкретном случају.

Заштитник грађана је, по сопственој иницијативи, а на основу информација објављених у медијима, покренуо поступке оцене законитости и правилности рада Министарства здравља, Покрајинског секретаријата за здравство Аутономне покрајине Војводине и Дома здравља „Др Младен Стојановић“ Бачка Паланка поводом навода да је током интервенције Службе хитне медицинске помоћи тог дома здравља пацијенткиња пала са носила, након чега је преминула у Универзитетском клиничком центру Војводине.

У циљу утврђивања свих релевантних чињеница и околности овог случаја, као и евентуалних пропуста у поступању надлежних органа, Заштитник грађана је покренуо испитне поступке контроле законитости и правилности рада наведених органа и здравствене установе.

Од Министарства здравља, Покрајинског секретаријата за здравство и Дома здравља „Др Младен Стојановић“ Бачка Паланка затражено је да Заштитнику грађана, у року од седам дана од дана пријема закључака, доставе изјашњења о свим чињеницама и околностима овог случаја, као и сву расположиву документацију од значаја за вођење поступка.

Након пријема изјашњења и анализе прикупљене документације, Заштитник грађана ће, у оквиру својих законом прописаних надлежности, утврдити да ли је у поступању надлежних органа и здравствене установе било пропуста који су могли довести до повреде права грађана и, уколико утврди неправилности, предузети мере у складу са законом.