Грађани су се у 2018. години најчешће притуживали на повреде начела и принципа добре управе, посебно на повреде права на ефикасно поступање органа, док се трећина свих притужби односи на повреде економско-имовинских и социјално-културних права, рекла је данас генерална секретарка Заштитника грађана Оља Јовичић у Народној скупштини Републике Србије.

Она је, представљајући Редовни годишњи извештај Заштитника грађана за 2018. годину скупштинском Одбору за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу, истакла, да извештај представља пресек стања о поштовању људских и мањинских права у поступању органа јавне власти у Србији према грађанима и документ о начину и резултатима рада ове независне контролне институције. Како је навела, Заштитнику грађана се током 2018. године обратило 9.120 грађана. Од 3.338 примљена предмета, рад је окончан на 2.346, а заједно са оним заосталим из претходних година који су узети у поступање, укупно је прошле године окончано 3.789 предмета. У току извештајне године Заштитник грађана је упутио 497 препорука органима јавне управе, од којих највећи број - 144, из области родне равноправности.

Одбор је прихватио извештај и заједно са Предлогом закључка поводом разматрања Редовног годишњег извештаја Заштитника грађана за 2018. годину, проследио Народној скупштини на разматрање.

Насиље над старијим особама један је од најтежих облика насиља, међу којима су жене најчешће жртве. Карактерише га недостатак друштвене одговорности што проблеме старијих особа чини недовољно уочљивим и препознатљивим. Оно што нарочито забрињава је чињеница да велики број старијих препознаје дискриминацију која се врши над њима, али да због укорењених ставова то сматра „нормалним“, због чега се у веома малом броју случајева одлучује за коришћење неког правног средства како би заштитио своја права, истиче заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 15. јуна, Међународног дана борбе против насиља над старијима.

Заштитник грађана указује да насиље над старијим особама није породична ствар, већ кривично дело. Углавном је реч о комбинацији физичког насиља и занемаривања унутар породице. Непостојање услуга и сервиса подршке је и даље присутно, нарочито услуге помоћи у кући које су често неопходне овој популацији, имајући у виду да неретко старији живе сами и немају сроднике да брину о њима. Велики број корисника домова за старе смештен је у домове без свог, а уз пристанак њихове деце или најближих сродника, чак и ако лице које се смешта у овакву установу није лишено пословне способности. И даље постоје нелегални домови за старе који не испуњавају прописане услове за рад, немају лиценце и дозволе за рад. Њиховим нестручним и неконтролисаним радом масовно се крше загарантована права старијих особа смештених у оваквим установама.

Упркос законској забрани, у свету, али и код нас, деца се и даље економски искоришћавају и изложена су тешком физичком раду. Најгори облици дечјег рада озбиљно угрожавају права детета, штетни су по физичко и ментално здравље, по развој и квалитет живота деце, отежавају и онемогућавају приступ школовању, услугама здравствене и социјалне заштите и заштите од насиља и злостављања, упозорава заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 12. јуна, Међународног дана борбе против дечјег рада.

По проценама међународних организација у свету је радно ангажовано чак 218 милиона деце старости између 5 и 17 година. Међу њима, 152 милиона су жртве дечјег рада, а скоро половина њих, 73 милиона, укључено је у опасан дечји рад.

Заштитник грађана је у својим редовним и посебним извештајима указивао и даље указује на кључне системске недостатке који су препрека за суштинско и делотворно превазилажење овог проблема. Непознавање и неразумевање појаве, недостатак евиденција и података, искљученост деце и недоступност услуга, недостатак активности органа на терену, као и непотпун и неодговарајући правни оквир за сузбијање и превенцију најгорих облика дечјег рада доводи до феномена дечјег рада. Заштитник грађана сматра да је за отклањање ових пропуста неопходно да се одговарајућим законодавним интервенцијама и мерама обезбеди, пре свега, декриминализација деце која су изложена најгорим облицима дечјег рада, економској експлоатацији, пуна породичноправна, кривичноправна и друга заштита, уз успостављање услуга за опоравак и реинтеграцију у заједницу.

Заштитник грађана посебно апелује на заштиту деце миграната која без пратње прелазе границе, чинећи посебно рањиву категорију изложену свакој врсти експлоатације и злоупотребе.

Поједине одредбе Предлога правилника дефинишу појмове који су већ утврђени Законом о ратификацији Конвенције Уједињених нација о правима детета, Законом о забрани дискриминације, Законом о спорту и Општим протоколом за заштиту деце од злостављања и занемаривања. Наиме, Законом о државној управи прописано је да се правилником разрађују поједине одредбе закона или прописа Владе, док у Јединственим методолошким правилима за израду прописа, стоји да се у пропису, по правилу, не преузимају одредбе прописа који у хијерархији заузимају више место, наводи се између осталог у Мишљењу Заштитника грађана.

Attachments:

Мишљење Заштитника грађана

Заштитник грађана је мишљења да је веома значајно да се питање стицања практичног знања студената током студија уреди законом који ће, с једне стране, поставити основе за овај вид ангажовања студената током високих студија, а с друге стране, бити довољно уопштен да остави простор за организовање и прилагођавање овог вида учења потребама студената. Решења која предвиђају одређене погодности, односно права, која се односе на вредновање рада студента веома су битна из аспекта заштите њиховог положаја и статуса.

Након сагледавања Нацрта закона, са становишта надлежности овог органа, с циљем унапређења заштите људских права и слобода, Заштитник грађана указује на аспекте које би требало посебно додатно размотрити и унапредити. Заштитник грађана је уочио да, ни на оквиран начин, није предвиђена заштита студената са инвалидитетом при дуалном моделу студија у високом образовању. У вези са тим, потребно је размотрити могућност да се овим законом пропише стварање и обезбеђивање услова за укључивање особа са инвалидитетом и у овај процес образовања, као што је то учињено другим прописима из области образовања. Осим наведеног, Заштитник грађана даје и појединачне примедбе на одређене чланове нацрта закона.

Attachments:

Мишљење Заштитника грађана