Заштитник грађана је, по сопственој иницијативи, а на основу информација објављених у медијима, покренуо поступке оцене законитости и правилности рада Министарства здравља, Покрајинског секретаријата за здравство Аутономне покрајине Војводине и Дома здравља „Др Младен Стојановић“ Бачка Паланка поводом навода да је током интервенције Службе хитне медицинске помоћи тог дома здравља пацијенткиња пала са носила, након чега је преминула у Универзитетском клиничком центру Војводине.

У циљу утврђивања свих релевантних чињеница и околности овог случаја, као и евентуалних пропуста у поступању надлежних органа, Заштитник грађана је покренуо испитне поступке контроле законитости и правилности рада наведених органа и здравствене установе.

Од Министарства здравља, Покрајинског секретаријата за здравство и Дома здравља „Др Младен Стојановић“ Бачка Паланка затражено је да Заштитнику грађана, у року од седам дана од дана пријема закључака, доставе изјашњења о свим чињеницама и околностима овог случаја, као и сву расположиву документацију од значаја за вођење поступка.

Након пријема изјашњења и анализе прикупљене документације, Заштитник грађана ће, у оквиру својих законом прописаних надлежности, утврдити да ли је у поступању надлежних органа и здравствене установе било пропуста који су могли довести до повреде права грађана и, уколико утврди неправилности, предузети мере у складу са законом.

Савет Заштитника грађана за права особа са инвалидитетом одржао је 8. јула 2026. године састанак на којем су чланови разматрали резултате рада овог стручног и саветодавног тела у протеклих годину дана и активности које је Заштитник грађана предузео у области заштите права особа са инвалидитетом.

Чланови Савета оценили су да је овакав вид сарадње савеза и организација особа са инвалидитетом са Заштитником грађана од великог значаја, јер омогућава да се проблеми са којима се особе са инвалидитетом свакодневно суочавају благовремено препознају и покрену иницијативе за њихово отклањање.

Истакнуто је да је Савет у претходном периоду својим предлозима и иницијативама допринео унапређењу праксе и поступања Заштитника грађана. Уважавајући предлоге чланова Савета, непосредна обраћања организација особа са инвалидитетом и сазнања стечена у поступцима по притужбама, Заштитник грађана је у оквиру својих надлежности предузимао активности усмерене на унапређење рада органа власти ради ефикаснијег остваривања права особа са инвалидитетом.

Чланови Савета упознати су са најзначајнијим активностима реализованим између два састанка. Посебно је било речи о мишљењу које је Заштитник грађана упутио Републичком фонду за здравствено осигурање поводом иницијативе Савеза глувих и наглувих Србије за прикупљање релевантних података ради анализе приступачности услуга РФЗО, као и о мишљењу поводом измена прописа којима се уређују пресађивање људских органа и ткива и поштовање воље преминулог у поступку донирања органа.

На састанку је представљен и став Заштитника грађана да се пореске олакшице за запошљавање особа са инвалидитетом не смеју укидати без претходно спроведених анализа и консултација са организацијама особа са инвалидитетом.

Разговарало се и о поступању Заштитника грађана по иницијативи Савеза за церебралну и дечију парализу која се односи на доношење недостајућих подзаконских аката за уређивање радног ангажовања особа са инвалидитетом у радним центрима.

Савет за права особа са инвалидитетом основан је одлуком Заштитника грађана 12. јуна 2025. године као стручно и саветодавно тело које пружа подршку у обављању послова из надлежности Заштитника грађана у области заштите права особа са инвалидитетом.

Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) обавио је јуче ненајављену ванредну посету Полицијској управи у Суботици, ради провере поступања полицијских службеника према мигрантима и тражиоцима азила.

Током посете чланови тима су разговарали са полицијским службеницима, прикупили релевантне информације о поступању према мигрантима и тражиоцима азила, извршили увид у службену документацију, као и обишли просторије у којима бораве мигранти и тражиоци азила доведени у седиште Полицијске управе.

У тиму НПМ-а били су представници Заштитника грађана, Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана и удружења Кликактив – Центар за развој социјалних политика.

Посета је реализована без претходне најаве, а сарадња са руководством и полицијским службеницима Полицијске управе у Суботици била је професионална и конструктивна, што је омогућило несметано спровођење свих планираних активности.

Заштитник грађана Зоран Пашалић најоштрије осуђује лепљење плаката мржње усмерених према припадницима албанске националне мањине у Републици Србији и упозорава да овакви поступци представљају недопустив израз нетрпељивости и дискриминације, који угрожава сигурност грађана и нарушава међунационално поверење.

Ширење мржње и нетрпељивости према било којој националној заједници нема места у демократском друштву заснованом на поштовању људских права, равноправности и владавини права. Сваки грађанин Републике Србије има право да живи без страха од дискриминације, застрашивања и говора мржње, без обзира на своју националну припадност.

Заштитник грађана очекује да надлежни органи хитно утврде све околности овог случаја, идентификују и процесуирају одговорне у складу са законом, као и да предузму све неопходне мере ради спречавања понављања сличних инцидената.

Истовремено, Заштитник грађана подсећа да су државни органи дужни да доследно штите права свих националних мањина и да одлучно реагују на сваки облик дискриминације, говора мржње и подстицања националне или етничке нетрпељивости.

Заштитник грађана позива грађане, представнике институција, медије и носиоце јавних функција да својим деловањем допринесу изградњи друштва у којем се различитости поштују, а несугласице решавају дијалогом и уважавањем, а не говором мржње и позивима на дискриминацију.

Поводом 25 година од одржавања прве Параде поноса у Београду, Заштитник грађана Зоран Пашалић подсећа на догађаје из 30. јуна 2001. године, када је први покушај јавног окупљања припадника ЛГБТ заједнице прекинут насиљем, нападима и кршењем основних људских права.

Четврт века касније, Србија је направила значајне помаке у области заштите људских права и слободе мирног окупљања. Ипак, сваки облик насиља, говора мржње, дискриминације и нетолеранције представља озбиљан изазов за демократско друштво и захтева доследну реакцију надлежних институција.

Заштитник грађана истиче да право на мирно окупљање у складу са законом, слободу изражавања и достојанство припада сваком грађанину, без обзира на његова лична својства, и да је обавеза државе да свима обезбеди једнаку заштиту и сигурност.

Уочи предстојеће Параде поноса, Заштитник грађана позива све учеснике, грађане и надлежне органе да својим понашањем допринесу очувању мира, међусобног уважавања и поштовања закона, како се никада више не би поновили догађаји који су обележили први Прајд у Београду 2001. године.

Поштовање људских права, различитости и достојанства сваког појединца представља темељ демократског друштва и вредност којој Република Србија остаје посвећена.