Успостављање нових облика и унапређивање будуће сарадње била је тема данашњег састанка Заштитника грађана са представницима националних савета националних мањина у Републици Србији. Разматрало се питање шта и у којим случајевима може ова институција да помогне у раду националних савета, пошто су како је наглашено, заштита права националних мањина у Србији високо постављена на агенди ове институције. Данашњи састанак републичког омбудсмана Зорана Пашалића са председницима и представницима је први од формирања новог сазива националних савета националних мањина, након избора који су се одржали 4. новембра прошле године.

Представници националних савета су навели да су имали одличну сарадњу и поузданог партнера у институцији Заштитника грађана у заштити права припадника националних заједница. Ипак, неки проблеми остали су и даље нерешени, како што су неизвесност у опстанку медија на матерњем језику, набавка уџбеника на матерњем језику, као и несразмерно запошљавање припадника националних мањина у државним установама и институцијама.

Пашалић је, честитајући новоизабраним председницима националних савета на избору, обавестио савете да је протеклих месеци иницирао и потписао билатералне споразуме о сарадњи са омбудсманима региона, те да их је информисао о стању људских права и положају њихових националних мањина у Србији. Такође је договорено да ће приликом следеће посете тих омбудсмана нашој земљи, Заштитник грађана упознати са националним саветима како би омбудсмани матичне државе чули директно од националних савета са који проблемима се сусреће њихова заједница, у ком правцу треба да иде сарадња и шта Заштитник грађана Републике Србије може да учини у том трипартитном односу.

Заштитник грађана Зоран Пашалић је разговарао данас са амбасадорком Канаде у Београду Њ.Е. Кати Чаба (Kati Csaba) и Маријаном Пирс (Maryanne Pearce), стручњакињом за борбу против насиља над женама при федералној полицији Канаде, која се налази у радној посети нашој земљи. Током састанка размењена су искуства и знања, такође и представљене активности које институција Заштитника грађана спроводи у области родне равноправности, посебно у борби против насиља над женама.

Пашалић је рекао да је током своје радне каријере, од периода док је обављао дужност председника Прекршајног апелационог суда, а потом и након именовања на функцију заштитника грађана посебну пажњу придавао случајевима породично-партнерског насиља у којима у највећем броју страдају жене. Број насиља над женама не опада, а оно што се заборавља када се говори о породично-партнерском насиљу је чињеница да су и деца жртве. Истраживања стручњака упозоравају да деца, сведоци насиља, могу имати низ проблема током одрастања о чему се такође мало говори, нагласио је Пашалић.

Да би жена, жртва насиља, након доживљених траума напустила насилника, поред неопходне подршке околине мора бити економски ојачана како би могла да води самосталан живот. У немогућности да то и учини, велики број жена, жртава насиља, враћају се у зачарани круг насиља, истакао је Пашалић. Такође, да би докази о чину насиља био валидни на суду, а насилник осуђен, потребно је обезбедити квалитетне медицинске доказе.Стога је Заштитник грађана обновио иницијативу „Учинимо насиље видљивим“ како би убудуће бесплатна помоћ и преглед стручњака судске медицине била доступна жртвама насиља.

Празник Дан државности Републике Србије, који се обележава 15. и 16. фебруара, знак је сећања на два историјска датума у новијој српској историји: подизања Првог српског устанка 1804. године и доношења Сретењског устава. Подизање Првог српског устанка претходио је Другом српском устанку 1815, који је довео до стварања Кнежевине Србије. На овај дан, 15. фебруара 1835. године је донет први, Сретењски устав у Крагујевцу, један од најдемократскијих и најлибералнијих устава тог доба.

Ова два догађаја представљају почетак развоја модерне српске државе, засноване на владавини права и правној држави. Наша обавеза је данас да вредности које су тада усвојене даље развијамо и унапређујемо, поручио је честитајући Дан државности грађанима Србије заштитник грађана Зоран Пашалић.

Демократско друштво и изградња институција, у чијем је средишту грађанин са гарантованим и оствареним људским правима и слободама су принципи које Србија дели са другим европским државама. Модерна држава, у којој грађани остварују своја права се не подразумева, већ циљ коме се стално тежи и који се непрестано остварује и унапређује, закључио је заштитник грађана.

Поводом сазнања да су одређеном броју држављана Републике Србије, који су посредством Националне службе за запошљавање били привремено запослени у Републици Хрватској повређена радна права, Заштитник грађана је по сопственој иницијативи покренуо поступке контроле законитости и правилности рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Националне службе за запошљавањe.

У току поступка контроле Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је обавестило Заштитника грађана да је спровело надзор над радом Националне службе за запошљавање те да су јој наложене мере, између осталог, и да изради нови процедуру о запошљавању држављана Републике Србије у иностранству. Како је наведено, потребно је да нова процедура буде усклађена са одредбама Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености, нарочито у делу који се односи на закључивање уговора о раду пре одласка у иностранство у двојезичном формату.

Сагласно новој процедури прописано је да пре започињања поступка посредовања, инострани послодавац мора да достави Националној служби за запошљавање податке о свим условима живота и рада у иностранству. Такође, у обавези је да достави нацрт уговора о раду за свако радно место за које је исказана потреба за запошљавањем грађана Републике Србије, као и да га достави заинтересованим лицима за рад у иностранству.

С обзиром да су органи отклонили узроке повреде права грађана током трајања контролног поступка, Заштитник грађана је обуставио поступак.

Заштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је данас са стручњакињом у области заштите деце и дечјих права Нађат Мђид Малом (Najat Mjid Maalla), која борави у радној посети Републици Србији.

Тема састанка се односила на досадашње активности Заштитника грађана у области права детета. Пашалић је рекао да је Заштитник грађана у овој области посебну пажњу посветио рањивим групама деце, међувршњачком насиљу, као и раном развоју деце и инклузивном образовању. Резултат досадашњег рада је и скоро осамсто препорука које су упућене надлежним органима у циљу заштите права детета, рад на преко три хиљаде притужби и чланство у бројним међународним организацијама. Заштитник грађана је први државни орган који је у свој рад укључио децу преко саветодавног тела – Панел младих саветника који чини преко 30 деце из целе Србије.

Стога и иницијатива о оснивању дечјег омбудсмана, институције која би се такође бавила заштитом права детета, не нуди ниједан нови механизам заштите у овој области, рекао је Пашалић и додао да се у овом тренутку пословима заштите права детета, контроле и мониторинга државних органа, превенције, промоције и унапређења остваривања права детета већ бави Заштитник грађана. То би било не само непотребно удвајање институција, преклапање надлежности и функција, већ и додатно оптерећивање буџета трошковима нове организације, закључио је Пашалић.

Нађат Мђид Мала борави у Србији како би ближе сагледала тренутно стање и приоритете националних политика за децу у Србији и поделила са представницима релевантних владиних и невладиних институција своје искуство у формулисању и праћењу примене националних планова акције за децу. Састанку је присуствовала и представница УНИЦЕФ-а у Београду Ана Продановић.