У Дому Народне Скупштине, у Београду, у петак је одржана шеста Национална конференција Женске параламентарне мреже "Жене граде будућност", на којој је учествовала и заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић. На панелу који је био посвећен теми „Дискриминација жена у радним односима“ заменица заштитника грађана указала је на потешкоће на које жене наилазе у радним односима, нарочито приликом остваривања права у вези са родитељством, али и о положају жена које не раде и никада нису радиле.

Говорећи о заштити трудница и породиља, Стевановић је истакла да се упркос чињеници да је у нормативном смислу њихова заштита обезбеђена, труднице и породиље се и даље суочавају са проблемима приликом остваривања права на накнаду зараде. Нарочито је тежак положај трудница и породиља чији су послодавци престали да постоје, а женама нису обезбедили одговорајућу документацију, на основу које би могле остварити своја права, па и права на накнаду зараде, упозорава Стевановић.

Истичући да су Законом о финансијској подршци породици с децом усвојене неке од препорука Заштитника грађана, посебно оне које се тичу заштите положаја пољопривредница, носилаца регистрованог газдинства, Стевановић подсећа да је закон ипак довео у неравноправан положај запослене жене на једној страни и предузетнице, пољопривреднице и жене које обављају привремене и повремене послове, на другој страни дајући им право на само годину дана накнаде за зараду, без обзира на ред рођења деце.

Још је тежи положај жена на селу, пољопривредница и домаћица. Иако су формално незапослене, јако пуно раде и оптерећене су домаћинством, пољопривредом, бригом о деци и старима. Чињеница је да немају готово никакве сервисе подршке на распологању, па је и могућност да се запосле и тако себи обезбеде низ других права, скоро непостојећа.

Стевановић је подсетила и да је Заштитник грађана пре пет година поднео предлог за повећање мера подршке родитељима тешко болесне деце и деце са сметњама у развоју, којој је потребна стална нега и помоћ, али ти предлози до данас нису разматрани.

Истраживање „Заступљеност жена на местима одлучивања и позиција и активности локалних механизама за родну равноправност у јединицама локалне самоуправе у Србији“, које је Заштитник грађана уз подршку Мисије ОЕБС у Србији спровео током 2017. године, представљено је данас у београдском Медија центру. Резултати истраживања показују да је заступљеност жена у управама локалних средина на веома ниском нивоу, што указује на недостатак родних политика и недовољно спровођење механизама за родну равноправност.

Када је реч о заступљености жена на местима одлучивања и у јединицама локалне самоуправе, приметно је да степен заступљености жена пада како позиција у доношењу одлука расте.

Предмет истраживања био је мерење степена учешћа жена на изабраним и постављеним местима, као и однос броја запослених жена на местима одлучивања и оних на извршилачким радним местима. Такође, један од постављених задатака је био и да се испита постојање и примена постојећих прописа и одлука јединица локалне самоуправе који обезбеђују адекватно учешће жена у одлучивању, рад механизама за родну равноправност (што је законска обавеза) и одлука којима се унапређује родна равноправност.

Коментаришући налазе истраживања, заштитник грађана Зоран Пашалић рекао је да њих најбоље осликавају готово свакодневне ситуације из републичког Парламента.

Ако у Парламенту Србије често чујемо увреде на рачун жена, можемо да замислимо каква је тек ситуација у локалним самоуправама где не постоји контрола, нити санкције за неспровођење родне равноправности, рекао је заштитник грађана Зоран Пашалић.

Према његовим речима, резултати истраживања у 143 локалне самоуправе показали су да су жене председнице у свега 14,4 одсто општина. Поражавајући резултати, додао је, указују и на потпуно одсуство жена са инвалидитетом и Ромкиња у процесу одлучивања.

У Србији су жене више заступљене на извршилачким функцијама, што значи да оне раде, а неко други одлучује, и то треба изменити корекцијом постојећих и доношењем нових прописа, оценио је Пашалић.

Он је истакао да није проблем само у законима, који су добри, већ у њиховој примени. Имамо проблем, констатовао је, када неко може да бира да ли ће нешто применити или не, због чега су у овој фази развоја друштва неопходне санкције да би неко био приморан да спроведе оно што му закон налаже, истакао је заштитник грађана. Према његовом мишљењу, најважније је да се тачно утврди шта је неопходно урадити да бисмо имали већу заступљеност жена на локалу.

Заменица заштитника грађана Гордана Стевановић је рекла да истраживање прати видљивости жена у јединицама локалне самоуправе кроз стопу учешћа на местима где се доносе одлуке и функционисање механизама за родну равноправност.

Attachments:

Посебан извештај Заштитника грађана

Домови здравља, филијале Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање и просторије центара за социјални рад неприступачни су за грађане са инвалидитетом, закључак је Посебног извештаја Заштитника грађана "Приступачност за све" који је данас представљен у Београду.

Новац, нажалост, није највећи проблем и препрека да би институције, објекти, јавни простор, превоз, услуге и информације биле приступачне грађанима са инвалидитетом, већ недостатак свести да се мора радити на решавању тог проблема.

"Финансијска средства нису увек највећи проблем, дешава се да имате ограничена средства, али она могу плановима правилно да се распореде, некада је много битније и већи проблем да имамо свест да неке ствари морамо да урадимо и кренемо да их решавамо", рекла је отварајући скуп заменица заштитника грађана Гордана Стевановић и додала да су особама са инвалидитетом, тешко покретним и старим људима неприступачни и домови здравља, центри за социјални рад као и филијале Фонда за пензијско и инвалидско осигурање.

Стевановић је истакла да су у састављању Посебног извештаја били укључени представници локалне заједнице и цивилног друштва, јер су рањиве категорије становништва, међу којима су и инвалиди и стари, управо особе које се повлаче пред проблемом такве врсте.

Извештај нема за циљ да критикује рад било које институције или локалне самоуправе, већ да реално сагледа ситуацију на терену и узроке како би могла да предложи нека решења, нагласила помоћница генералног секретара Заштитника грађана Тања Длеск.

Истраживачи су током посета локалним јединицама констатовали да су здравствене службе у великом броју неадекватно организоване, распоређене у више разуђених објеката павиљонског типа, или да се налазе у вишеспратницама, због чега су неке од њих неприступачне. Такође, домаћи прописи прате међународне прописе, али санкције које су предвиђене, нису довољне. „Ми на терену нисмо закључили да је икада нека од тих санкција примењена. Ниједан грађевински инспектор никада није изрекао новчану казну", рекла је Длеск.

Неравноправност жена и мушкараца на селу оштро је изражена на штету положаја жена и девојчица и то показује податак да жене чине 84 одсто помажућих чланова пољопривредних газдинстава, док је 86 одсто формално запослених мушког пола. Иако у обављању физичких послова и преузимању обавеза не заостају за мушкарцима, жене су и даље невидљиве, што показује и податак да су само у 17 одсто случајева власнице пољопривредних газдинстава, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 15. октобра, Међународног дана жена на селу.

Такав положај жена јасно указује на њихову економску и сваку другу зависност и на јаку укорењеност традиционалних стереотипа о родним улогама, из чега произилазе и други проблеми са којима се жене на селу сусрећу - недоступност здравствених, образовних, социјалних услуга, недовољна заштићеност материнства, па и породично или родно засновано насиље.

У складу са економском позицијом је и значај жена у процесу одлучивања у органима локалне самоуправе. Подаци до којих је Заштитник грађана дошао недавним истраживањем јасно показују да је заступљеност жена у одлучивању у локалним органима власти недовољна, нарочито у руралним насељима, да закони о равноправности полова и локалној самоуправи та питања не уређују ефикасно и да механизми за родну равоправност нису свуда установљени. Жене учествују у саветима месних заједница са само 11 одсто, док су на месту председника савета још малобројније.

Заштитник грађана позива надлежне да се законом ефикасније уреди остваривање родне равноправности на свим нивоима и донесе закон који ће прописати заступљеност жена у органима јавне власти од најмање 40 процената. Такође је неопходно предузети мере како би се жене пољопривреднице у већој мери регистровале као носиоци пољопривредних газдинстава и на тај начин могле да користе права која им гарантују прописи Републике Србије, а између осталог и право на накнаду по основу рођења и неге детета.

И друштво и држава формирају амбијент у коме се крше родни стереотипи, друштвено наметнуте и очекиване улоге, а девојчицама омогућава да живот и будућа занимања планирају према личним интересовањима, способностима и талентима, изјавио је поводом 11. октобра, Међународног дана девојчица заштитник грађана Зоран Пашалић.

Како је истакао посебно се треба позабавити проблемом склапања дечјих бракова који нису непознаница ни у 21. веку и указати на негативне последице које то може да изазове. Због тога, опстајањем праксе раних дечјих бракова у нашој земљи морају озбиљно да се позабаве органи социјалне заштите, образовног и здравственог система. Прерани бракови и ванбрачне заједнице не могу се оправдати традицијом или обичајним правом међу одређеним националним заједницама, јер деца која су гурнута у ране бракове остају ускраћена за основна људска права. Управо због тих и даље јаких традиционалних схватања, девојчице трпе насиље у адолесцентном узрасту, што се после наставља и у брачној заједници. У посебно осетљивом положају су ромске девојчице, јер услед ране удаје, а самим тим и раног рађања, напуштају образовни систем и рад на себи.

Заштитник грађана реаговаће у сваком таквом случају о којем добије сазнања и захтевати од органа власти да покажу шта су предузели из своје надлежности. Ова лоша пракса мора се сузбијати, да би се девојчицама у ризику отворила перспектива за образовањем, развојем и напредовањем.