Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, а после сазнања из медија да су у породичном насиљу у селу Заблаће код Чачка рањени мајка и син а отац после напада извршио самоубиство, покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Министарства за бригу о породици и демографију и Министарства унутрашњих послова Републике Србије.

Заштитник грађана од оба министарства тражи да га у року од 15 дана обавесте о свим релевантним чињеницама везаним за медијске наводе, посебно оне који се односе на информацију да је породично насиље било присутно у тој породици и раније.

Надлежна министарства треба да известе Заштитника грађана да ли су раније обавештавани о постојању насиља у овој породици и ако јесу које мере и активности су предузимали по том питању.

Такође, потребно је да Заштитника грађана известе и да ли је успостављена сарадња органа (полиције, установе социјалне заштите и правосудних органа) у циљу заштите жене и деце, односно мере превенције породичног насиља у складу са Општим и посебним протоколима за заштиту жена од насиља у породици и партнерским односима.

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас, поводом обележавања 20. јуна - Међународног дана избеглица, да Србија најбоље разуме страхове и потребе избеглица које последњих година у њој проналазе уточиште имајући у виду да је претходних деценија примила готово пола милиона сународника али и припадника других националности који су морали да напусте своје домове.

„Србија је земља која у региону, у Европи а и шире, има највише искуства са избеглицама јер је у њој у последњих 30 година уточиште нашло више од 500.000 Срба али и припадника других националности који су морали да оду из Хрватске, Босне и Херцеговине и са Косова и Метохије. То је утицало на наш веома солидаран однос према избеглицама које нам од 2015. године долазе из северне Африке и са Блиског истока“, рекао је Пашалић.

Осим спорадичних инцидената, све избеглице које су са истока дошле у Србију и које у њој тренутно бораве су добро примљене јер наши грађани имају искуство и разумевање за све муке које проживљавају људи који су морали да оставе све што имају и крену у непознато, навео је Пашалић.

Заштитник грађана је нагласио да је положај избеглица са истока у Србији веома комплексан и тежак јер немају личне исправе, немају новца, не познају језик ни прописе и да су посебно у ризику жене и деца без пратње, али и да су им у Републици Србији омогућени сви неопходни услови за привремени живот уз пуно поштовање међународних стандарда и висок степен разумевања и солидарности.

У Србији тренутно борави више од 5.000 миграната, од којих је већина смештена у прихватним и центрима за азил и свима је обезбеђена здравствена заштита, а за децу су припремљени посебни наставни програми у школама, нагласио је Пашалић.

Генерална скупштина Уједињених нација је 2000. године Афрички дан избеглица - 20. јун, прогласила за Међународни дан избеглица, који се обележава у знак сећања на оне људе који су били приморани да услед ратова, због страха од прогона, насиља или конфликта напусте своје домове, али и као подршка онима који се и данас суочавају са сличним проблемима.

Град Крушевац и Градска општина Врачар из Београда добитници су овогодишње награде коју Заштитник грађана, у сарадњи са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Сталном конференцијом градова и општина - Савезом градова и општина Србије, пету годину заредом додељује градовима, општинама и градским општинама у Републици Србији, који су у претходној години највише допринели развоју свих облика приступачности на својој територији, односно у свом окружењу.

Признања за различите видове унапређења приступачности на својим територијама добили су Град Крагујевац, Општина Свилајнац, Град Сомбор и Општина Чајетина, а захвалнице за учешће на Јавном позиву за доделу награда за развој приступачности у 2020. години добили су градови Лесковац, Лозница и Смедерево, као и општине Бела Паланка, Горњи Милановац и Кнић.

Награде, признања и захвалнице јединицама локалне самоуправе биће уручене 16. јула ове године.

Attachments:

Одлука о додели награда

Министарство здравља је, преко здравственог инспектора, приликом спровођења надзора над радом Градског завода за хитну медицинску помоћ Београд, код подносиоца представке најпре створило оправдана очекивања да ће му бити достављени и тонски записи телефонских разговора који су вођени између њега и оператера у позивном центру 194, а потом, недоследном применом прописа министарство та оправдана очекивања притужиоца није испоштовало и тиме повредило принципе добре управе, утврдио је Заштитник грађана.

У складу са међународно прихваћеним начелима добре управе органи јавне власти дужни су да поступају у доброј вери, предвидиво, транспарентно и непристрасно. Органи управе треба да буду правични и независни у свом раду, да поштују оправдана и разумна очекивања грађана, јер било какво друго понашање је акт лоше управе који за последицу има неостваривање права грађана, код којих се ствара осећај сумње и несигурности, став је Заштитника грађана.

Министарство здравља доставиће притужиоцу тражене тонске записе, а у будућем раду ће у оквиру својих надлежности поступати по захтевима грађана на доследан начин, поштујући оправдана и разумна очекивања грађана, стоји између осталог у препорукама упућених Министарству здравља.

Attachments:

Утврђење и препоруке Заштитника грађана

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да би евидентирање проблема које медији имају на конкурсима за суфинансирање медијских садржаја у јединствену платформу, коју израђује у договору са свим релевантним новинарским удружењима и синдикатима, омогућило овој институцији да уколико буде потребно иницира и измену постојећих прописа који регулишу ту област.

„Удружења или појединачни медији по питању суфинансирања медијских пројеката могу да траже од Министарства културе и информисања да изврши надзор по питању законитости и правилности поступка и одлука о додели средстава. Ако нису задовољни одговором министарства или ако не добију одговор у року од 30 дана тек тада могу да се обрате Заштитнику грађана. То је тренутно једини законски пут“, рекао је Пашалић.

Међутим, ако би сви проблеми око суфинансирања медијских садржаја били забележени у овој јединственој бази напада и притисака на новинаре, која је израђена по угледу на европску базу, то би убрзало реговање Заштитника грађана по питању ових и других проблема са којима се сусрећу новинари, рекао је Пашалић.

„Мислим да ћемо, уколико не дођемо до сагласја да имамо јединствену платформу и ако она што пре не буде почела да функционише, изгубити драгоцено време. Пре свега, у бржем реаговању Заштитника грађана на околности да медији, било локални било национални, нису задовољни начином на који је извршен поступак доделе средстава за суфинансирање. А то је онда довољан разлог да Заштитник грађана иницира измену прописа“, навео је Пашалић.

Заштитник грађана је још једном позвао сва новинарска удружења која су потписала споразум о изради јединствене платформе да што пре доставе податке и нагласио да ће та база омогућити да се утврде грешке у начину рада и пропусти који се понављају у дужем временском периоду што ће омогућити иницирање измене прописа или, ако буде потребно, доношење новог закона.

„Нећу одустати од израде јединствене платформе без обзира што по мом виђењу, уношење података у њу иде релативно споро. Овом приликом вас молим да окупимо све те податке и да пратећи такве појаве можемо јавно да укажемо да нешто није у складу са законом или да се показало као неделотворно и да кренемо у измене закона“, рекао је Пашалић на конференцији „Пројектно суфинансирање медијских садржаја – предности и недостаци“, коју је организовало удружење „Локал прес“.