Заштитник грађана представио Трећи извештај Националног известиоца у области трговине људима
Заштитник грађана, у својству Националног известиоца у области трговинеу људима, представио је данас Трећи извештај Националног известиоца који обухвата анализу стања, поступања надлежних институција и кључних изазова у области борбе против трговине људима.
Представљајући извештај заштитник грађана Зоран Пашалић указао је да су у извештајном периоду забележени одређени помаци, пре свега у припреми новог нормативног оквира, повећању броја пријава сумње на трговину људима, броју формално идентификованих жртава, као и у јачању стручних и техничких капацитета.
Истовремено, извештај указује на потребу за даљим унапређењем система, посебно имајући у виду пад појединих показатеља у области откривања и кривичног гоњења, неуједначено учешће надлежних система у препознавању жртава и недовољно развијене механизме њихове заштите.
Посебну пажњу Заштитник грађана посветио је радној експлоатацији. Према подацима за 2025. годину, радна експлоатација била је најзаступљенији облик експлоатације међу формално идентификованим жртвама. Истовремено, подаци различитих институција указују на потребу за јаснијим и уједначеним критеријумима за препознавање потенцијалних жртава трговине људима.
„Ови подаци сами по себи не указују на пропусте у конкретним случајевима, али указују на потребу да додатно проверимо начин примене индикатора, планирање надзора у ризичним делатностима и разликовање трговине људима ради радне експлоатације од других повреда радних права“, указао је Заштитник грађана.
Током 2025. године Центар за заштиту жртава трговине људима примио је 242 нове пријаве сумње на трговину људима, што представља повећање од 31 одсто у односу на претходну годину. Формално је идентификовано 75 жртава, што је највећи број у посматраном седмогодишњем периоду. Деца су чинила 41 одсто укупног броја идентификованих жртава.
Трећи извештај посебно указује и на нове ризике повезане са развојем дигиталних технологија. Вештачка интелигенција, друштвене мреже и нови облици дигиталног криминала отварају додатне могућности за регрутовање, контролу и експлоатацију жртава. У том контексту, посебан изазов представљају и такозвани центри за преваре, у којима су у различитим деловима света идентификовани бројни случајеви трговине људима и других облика експлоатације.
Национални известилац је у Трећем извештају упутио укупно 43 препоруке релевантним актерима Националног механизма. Према оцени Националног известиоца поступање је започето и очекује се да ће бити реализовано 90 посто од њих.
Заштитник грађана ће у наредном периоду наставити да независно прати поступање свих актера Националног механизма, као и реализацију препорука, кроз појединачне и заједничке састанке са надлежним институцијама.
Указано је и да су налази и препоруке Националног известиоца у значајној мери препознати у процесу припреме активности за Акциони план за период 2027–2029. године, заједно са обавезама које произилазе из новог законског оквира и препорукама ГРЕТА – надзорног тела Савета Европе за примену Конвенције против трговине људима.
„Наш циљ није само да констатујемо бројке, већ да утврдимо где систем функционише, где постоје празнине и шта конкретно мора да буде урађено. Иза сваког броја у овом извештају налази се човек, а заштита његових права мора бити у средишту сваког одговора државе на трговину људима“, поручио је Заштитник грађана.
Трећи извештај Националног известиоца представља основу за даље праћење рада надлежних институција и унапређење Националног механизма за превенцију и борбу против трговине људима, са посебним фокусом на рано препознавање жртава, њихову заштиту и ефикаснији институционални одговор.






