Социјална правда као идеал хуманог и демократског друштва, које уважава право на достојанствен живот свих својих грађана, обезбеђује једнаке шансе појединцима за напредак и развој и поштује различитости сваке врсте, темељи се на бескомпромисном поштовању људских и мањинских права и одлучној борби у искорењивању и смањивању сиромаштва, неједнакости и насиља, истакао је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 20. фебруара Светског дана социјалне правде.

У Србији, према последњим доступним истраживањима, око пола милиона људи, односно око 7 процената становништва не може да задовољи основне егзистенцијалне потребе. Ризику од сиромаштва највише су изложени млађи од 18 година, а породице са троје или више издржаване деце, старији, болесни и незапослени често су у посебно тешком положају, због чега је питање сиромаштва и даље од изузетног значаја. Упркос мерама штедње, мере социјалне политике морају укључивати даље развијање услуга подршке деци, младима и старијима, јачање права у области социјалне и здравствене заштите, улагање у образовање и запошљавање. Важно је, поручио је Пашалић, да као друштво подстичемо солидарност и одговорност за оне који су најугроженији и који без помоћи шире друштвене заједнице не могу решити своје основне егзистенцијалне проблеме. Да на томе морамо радити још више и интензивније упозорава нас низ тешких ситуација, чији смо били сведоци, а у којима често изостаје очекивана реакција најближе, локалне заједнице, упркос очигледним проблемима са којима се пред очима заједнице суочавају чак и деца, старији или болесни. Наша је дужност да најпре у својој средини развијамо односе разумевања и спремности да помогнемо, јер само на тај начин можемо успети на путу изградње праведног и хуманог друштва, за које се начелно и увек залажемо.

Светски дан социјалне правде, одлуком генералне скупштине Уједињених нација, обележава се 20. фебруара, како би на посебан начин били истакнути глобални проблеми сиромаштва, социјалне и економске искључености и незапослености на нивоу светске популације.

Заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Јелена Стојановић и директор Мреже организација за децу Србије (МОДС) Саша Стефановић потписали су данас Споразум о сарадњи и разумевању у области заштите права детета, руководећи се најбољим интересима деце и ставом да се права детета остварују, штите и унапређују на свеобухватнији и делотворнији начин заједничким радом организација цивилног друштва и независних институција.

Заштитник грађана и МОДС, који окупља око сто организација цивилног друштва, на овај начин успостављају сарадњу, како би заједничким активностима допринели пуном остваривању права и унапређењу положаја детета, истакла је заменица Стојановић. Како је навела, највише ће се радити у областима у којима су проблеми најизраженији, попут заштите деце у медијима, усклађивања запошљавања и родитељства, права детета на културу и образовање и доступности деци културног садржаја који им је прилагођен.

Стефановић је указао да свакодневица упозорава на низ проблема када је реч о положају деце, као и на потребу израде важних докумената, попут стратешких планова у областима образовања деце и заштити деце од насиља који би, по његовом мишљењу, требало да се нађу на дневном реду скупштине.

Споразумом су договорени квартални, тематски састанци представника Заштитника грађана и МОДС-а, на којима ће бити разматрани проблеми у различитим областима права детета, попут образовања, здравствене заштите, социјалне подршке, културе, информисања и другим.

Заштитник грађана је 18. фебруара 2020. године поднео Народној скупштини Републике Србије амандмане на Предлог закона о играма на срећу, како би се њиховим усвајањем осигурало потпуно и неометано остваривање права особа са инвалидитетом и других социјално угрожених лица. Амандмани су поднети на иницијативу Националне организације особа са инвалидитетом Србије (НООИС), у виду изричите гаранције усмеравања дела прихода добијених од игара на срећу у буџетско финансирање рада организација особа са инвалидитетом и унапређење квалитета њиховог живота.

Искључивањем поменутих гаранција, који су тренутно на снази у Закону о играма на срећу, смањио би се постојећи ниво права особа са инвалидитетом, гарантован Уставом и Конвенцијом УН о правима особа са инвалидитетом, на чију примену се наша држава обавезала. Заменик заштитника грађана Слободан Томић истиче да је разлог за подношење амандмана у чињеници да је предлогом закона искључено законско одређење коришћења средстава у наменске сврхе, између осталог, за финансирање организација особа са инвалидитетом и других удружења чији је циљ унапређење социјално-економског и друштвеног положаја особа са инвалидитетом и других лица у стању социјалне потребе, иако средства добијена од игара на срећу представљају значајан извор који може видљиво допринети побољшању положаја особа са инвалидитетом и других осетљивих друштвених група.

Attachments:

Амандмани Заштитника грађана

Поводом погибије радника на градилишту у улици војводе Миленка бб (у близини некадашње америчке амбасаде), Заштитник грађана је, поступајући по сопственој иницијативи, а на основу информација добијених из средстава јавног информисања, покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Инспектората за рад. Како су медији навели, радник је погинуо приликом пада са грађевинске скеле 15. фебурара 2020. године.

Потребно је да у што краћем року, не дужем од 15 дана, на основу чл. 21. и 29. Закона о Заштитнику грађана, доставите изјашњење о свим чињеницама и околностима које се односе на предметни случај, уз обавезно достављање информација о томе које мере су предузете поводом трагичне погибије радника, стоји у допису који је упућен Инспекторату за рад Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

У сарадњи Заштитника грађана и Дечјег културног центра Београд данас су почеле радинице за децу вртићког узраста чији је циљ да се концепт права детета, деци приближи и учини разумљивим кроз представу, игру и цртање.

На шта деца имају право, ко је обавезан да им та права омогући и оствари, али и шта је оно што може да угрози дечја права нека су од питања на које је одговор понудила интерактивна представа „Чаробна земља дечјих права“ коју су припремиле и заједно са децом извеле помоћница генералне секретарке Наташа Јовић и саветнице у институцији Заштитника грађана, запослене у сектору за права детета и родну равноправност.

У првој радионици учествовали су предшколци београдског вртића „Мића и Аћим“, а радионице ће се одржавати до краја радне недеље, сваког дана од 10 до 11 часова у Дечјем културном центру. Групе броје око двадесеторо деце која долазе из различитих предшколских установа.