Заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић са сарадницама из Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) одржала је 29. јуна 2022. године састанак са представницима Министарства унутрашњих послова, Комисије за спровођење стандарда полицијског поступања у области превенције тортуре. Сврха састанка је одржавање континуираног дијалога и сарадње у вези са могућим мерама имплементације препорука НПМ, размене информација и унапређења сарадње у области превенције тортуре.

Др Тањевић је указала на кључна запажања мониторинг тимова НПМ приликом посета полицијским управама, односно полицијским станицама у њиховом саставу од почетка године, упућене препоруке, уочена унапређења. Разговарано је о даљим активностима у тој области, односно потреби за даљим унапређењима, посебно у погледу остваривања права на приступ браниоцу.

Председник комисије представио је активности које МУП предузима у циљу даљег унапређења услова боравка у просторијама за задржавање, као и активности у вези са опремањем просторија за саслушање техничком опремом за видео и/или аудио снимање саслушања. Такође, представио је активности и резултате које су остварени у оквиру пројекта Савета Европе „Јачање заштите људских права лица лишених слободе и осуђених лица у Србији“, посебно у погледу израде Приручника и смерница за обављање информативног разговора са различитим категоријама лица. Председник комисије је навео и то да ће сходно препорукама НПМ-а, од јула месеца почети да се примењује унапређена верзија апликације о доведеним и задржаним лицима.

Учесници састанка су се сагласили са потребом да се унапреди сарадња МУП-а са Министарством здравља ради стандардизације образаца који се попуњавају након прегледа лица лишених слободе, као и да се у сарадњи са Министарством здравља организују обуке здравствених радника о обављању прегледа лица лишених слободе, а што ће, према речима председника комисије, бити реализовано у оквиру напред поменутог пројекта.

Сарадња са представницима Комисије за спровођење стандарда полицијског по-ступања у области превенције тортуре представља пример добре праксе, када је реч о континуираном дијалогу са НПМ-ом усмереном на имплементацију упућених препорука и унапређење стања у овој области.

Иако је у 2021. години дошло до помака у положају ЛГБТИ+ особа усвајањем Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације и Закона о родној равноправности, случајеви који су се нашли пред Заштитником грађана показују да су ЛГБТИ+ особе и даље често изложене дискриминацији, насиљу, предрасудама и стереотипима, да се суочавају са нападима, претњама и говором мржње и да се ретко одлучују да пријаве исте.

Пред нама је доста заједничких изазова - да развијамо толеранцију према различитостима од најранијег животног доба, да охрабримо ЛГБТИ+ припаднике да остварују своја права, да се ослободе страха и да им у томе пружимо подршку.

Због тога, амбијент у којем би припадници ЛГБТИ+ популације живели без страха остварујући своја права нам неће нико поклонити, већ га морамо сами изградити. Један од видова подршке за стварање таквог амбијента је и институционална подршка, истакла је данас заменица заштитника грађана Јелена Стојановић приликом промоције извештаја удружења Да се зна! о инцидентима мотивисаним мржњом према ЛГБТ+ особама у Србији у 2021. години. Она је том приликом позвала припаднике ЛГБТИ+ популације да се без страха обрате институцији Заштитнику грађана чија су им врата увек широм отворена.

Промоција извештаја „Подаци, а не звона и прапорци 5“ организовала је невладина организација Да се зна! у Београду.

Заштитник грађана покренуо је испитни поступак оцене законитости и правилности рада Центра за социјални рад Горњи Милановац, као и Министарства унутрашњих послова након сазнања из медија да је у Горњем Милановцу ухапшен мушкарац због сумње да је две године вршио обљубу над девојчицом од 13 година.

Институција Заштитника грађана је од центра за социјални рад затражила информације о томе да ли је породица девојчице од раније на евиденцији ЦСР Горњи Милановац, те које активности је центар предузео у претходном периоду у циљу заштите права и најбољих интереса деце из те породице. Од МУП-а је затражен извештај о активностима које је надлежна полицијска управа предузела у наведеном случају.

Заштитник грађана се обратио и Центру за заштиту жртава трговине људима и затражио информације о евентуалном поступању у овом случају као и другом сличном случају у вези са истим ухапшеним мушкарцем. Органи тражене информације треба да доставе у року од 15 дана.

Заштитник грађана затражио је од високошколских установа у Србији да у најкраћем року усвоје акт о спречавању и заштити од сексуалног узнемиравања студената и запослених којим ће дефинисати појам дискриминације и полног узнемиравања и прописати мере превенције и поступке заштите од таквих облика понашања. Заштитник грађана је такође затражио да се брише поступак посредовања на начин како је наведен у правилнику који су већ поједини факултети усвојили, јер предвиђа суочавање подносиоца пријаве са починиоцем, што доводи до ретрауматизације потенцијалне жртве.

Заштитник грађана Зоран Пашалић је рекао да је након покретања испитног поступка законитости и правилности рада Архитектонског факултета Универзитета у Београду поводом навода о сумњи на сексуално узнемиравање студенткиња од стране професора тог факултета, затражио и добио увид у то да ли су и на који начин регулисали питање заштите од сексуалног узнемиравања остали универзитети у Србији. Пошто је утврдио да постоје пропусти у предузетим активностима на факултетима, институција Заштитника грађана је упутила мишљење свим високошколским установама са упутствима на који начин да регулишу то питање највишим степеном поштовања права студената и запослених, рекао је Пашалић и позвао жртве да наставе са пријављивањем насилника на факултетима.

Attachments:

Misljenje Zastitnika gradjana.pdf

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас поводом Међународног дана поноса да су ЛГБТИ особе и даље изложене злостављању, вербалном и физичком насиљу и поручио да Србија мора обезбедити услове у којима би се припадници те популације осећали равноправним члановима друштва.

Правно уређење истополне заједнице и последицa прилагођавања пола и родног идентитета, едукација о положају и правима ЛГБТИ особа, активности усмерене на разбијање предрасуда и стереотипа и развијање услуга подршке, предуслов су за системско унапређење положаја ЛГБТИ популације у Србији, указао је Пашалић.

„Очекујем да ће усвојени Закон о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације и Закон о родној равноправности омогућити већи степен заштите ЛГБТИ особа, а будућим изменама Кривичног законика би требало кривична дела извршена на основу сексуалне оријентације третирати као дела расизма и нетолеранције“, навео је Зоран Пашалић.