Резултати остварени у инклузивном образовању још увек нису задовољавајући, изјавио је је заштитник грађана Зоран Пашалић на представљању Посебног извештаја о услугама додатне подршке деци и ученицима у образовању. Многе школе, навео је, и даље не испуњавају захтеве за образовање ученика са сметњама у развоју.

Пашалић је казао да је изради извештаја претходила анализа података, добијених из 145 локалних самоуправа и 48 школа за образовање ученика са сметњама у развоју, и да је она показала да су захтеви инклузивног образовања само делимично испуњени.

"Град Београд има личне пратиоце, али не у довољном броју. Постоје листе чекања. Ваннаставне активности нису организоване у појединим локалним самоуправама на начин на који би то требало да буду. Подршка се углавном јавља у оквиру бесплатног превоза, кухиња у којима деца могу да добијају бесплатне оброке у току наставног дана. Многе школе међутим и даље су мање или више неприступачности", казао је Пашалић.

Заштитник грађана је указао да то није питање само школа, јер је образовање широка тема, додајући да свакако није циљ да се деца прилагођавају капацитетима школе, већ да се школе морају прилагодити деци како би добила образовање које им припада.

Attachments:

Посебан извештај Заштитника грађана

Мрежа за здравље одржала је данас у Београду састанак на тему „Здравствена заштита и превенција дискриминације посебно осетљивих група“, на коме је учествовала и заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић.

Стевановић је указала на положај Ромкиња, које представљају једну од најугроженијих друштвених група, са веома отежаним приступом праву на здравствену заштиту, због чега је Заштитник грађана сачинио и Посебан извештај о репродуктивном здрављу Ромкиња са препорукама. Тим извештајем Заштитник грађана указао је на чињеницу да Ромкиње најчешће живе у лошим социјалним, економским и породичним условима, на маргинама друштва, изложене дискриминацији и врло често насиљу у породици и партнерским односима. Због тога, али и због одсуства системског приступа унапређењу здравствене заштите припадника ромске популације, превенција и заштита репродуктивног здравља Ромкиња је недовољно успостављена и развијена.

Одсуство жена у одлучивању у локалним срединама изразито је видљиво. У 143 локалне самоуправе, жене су председнице у свега 20 општина, док су на нивоу месних заједница још невидљивије, јер су председнице у мање од пет одсто случајева. Резултати истраживања указују и на потпуно одсуство жена са инвалидитетом и Ромкиња у процесу одлучивања, изјавила је данас заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић у Центру за стручно усавршавање у Шапцу приликом представљања Посебног извештаја Заштитника грађана о заступљености жена на местима одлучивања и позицији и активностима локалних механизама за родну равноправност у јединицима локалне самоуправе у Србији са препорукама.

Кључни налази истраживања, нагласила је Стевановић, показују да у јединицама локалне самоуправе степен заступљености жена пада како позиција у доношењу одлука расте. Забрињава чињеница да се квоте које прописују да у органима буде најмање 30 одсто жена примењују само тамо где је то законска обавеза, док на другим местима то није случај, рекла је Стевановић.

Представљању Посебног извештаја Заштитника грађана присуствовали су поред градова Шабац и Сремска Митровица и представници општина Љубовија, Крупањ, Шид, Владимирци, Љиг и Инђија.

Заштитник грађана доставио је Министарству унутрашњих послова Мишљење о Нацрту закона о измени Закона о оружју и муницији

Attachments:

Мишљење Заштитника грађана

Заштитник грађана угостио је данас делегацију Канцеларије UN Women Office из Молдавије која борави у вишедневној студијској посети Србији. Представници и представнице државних институција Молдавије и организација цивилног друштва разговарали су са заменицом заштитника грађана за права детета и родну раноправност Горданом Стевановић и њеним сарадницама о превенцији и борби против насиља над женама.

Стевановић је гостима из Молдавије представила начин рада и надлежности институције Заштитника грађана и упознала их са истраживањима и извештајима, која су урађена у протеклих неколико година, а чији је циљ био да допринесу бољем разумевању проблема са којима се суочавају жене жртве насиља и њиховој ефикаснијој заштити.

На проблеме у превенцији и борби против насиља указује већ и чињеница да се веома мали број жена усуђује да насиље пријави, рекла је Стевановић, истичући да су проблеми са којима се жртве суочавају пошто насиље пријаве бројни, да у само 10 одсто случајева пријављених насиља тужилац одлучује да настави поступак, а да тек мали број поступака буде завршен осуђујућим пресудама и то углавном условним.