Заштитник грађана утврдио је пропусте у раду Центра за социјални рад Врање на штету детета којем је потребна помоћ и нега другог лица јер је одбио захтев за признавање права на коришћење ове социјалне услуге и није у законском року проследио жалбе на ту одлуку другостепеном органу, односно Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

У препорукама за отклањање недостатака Заштитник грађана тражи од директора ЦСР Врање да упутити писано извињење детету и његовој мајци због незаконитог поступања органа управе, као и да тај центар убудуће благовремено и у законом прoписаним роковима прослеђује другостепеном органу жалбе поднете на његов рад.

Attachments:

Извештај о случају са препорукама Заштитника грађана

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да свака жена у Србији мора да има право на живот без физичког насиља и психичког злостављања.

Пашалић је, поводом обележавања Међународног дана борбе против насиља над женама, још једном позвао све жене које трпе било који облик насиља да га пријаве надлежним органима, укључујући и институцију Заштитника грађана. Такође је апеловао на све који поступају по пријавама жена, да уложе додатни напор како би се предупредило понављање насиља и фатални исходи.

„Примена Закона о спречавању насиља у породици је допринела успостављању много боље међуресорне сарадње полиције, органа старатељства и тужилаштва. Међутим, још увек постоји простор за унапређење рада тих органа, нарочито када је реч о прaћењу спровођења хитних мера, процени ризика од насиља и одабиру адекватних мера које ће бити садржане у плану заштите жртве“, рекао је Пашалић.

Заштитник грађана је истакао да је насиље неприхватљиво друштвено понашање у сваком свом облику и да је неопходно постићи нулту толеранцију на насиље. У том смислу, Пашалић је посебно указао на значај борбе против стигматизације жртава насиља, чему су жене неретко изложене.

„Зато је неопходно да као појединци и представници институција радимо на разбијању стереотипа и пружамо подршку жртвама породичног насиља, без осуде и критике", рекао је заштитник грађана.

Искуство институције Заштитника грађана показује да убиству жртве најчешће претходи прекид брачне или ванбрачне заједнице, односно ситуације где се жртва одважи да прекине круг насиља и напусти насилника, а било је и случајева када је насиље вршено над старијим члановима породице, махом женама.

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да су старије жене на селу, посебно оне које живе у самачким домаћинствима, чувари нашег идентитета и традиције и да је неопходно да им се обезбеди да у потпуности уживају права на социјално, здравствено и пензионо осигурање.

“Наш идентитет и наша традиција се налазе на селу, а чувари те традиције су жене на селу, поготову старије жене које су остале саме. Оне чувају и воде своја домаћинства без права на социјално, здравствено и пензионо осигурање, и због тога је важан циљ активности Заштитника грађана да им се обезбеди да та права у пуном капацитету уживају”, рекао је Пашалић на представљању Посебног извештаја Заштитника грађана о заступљености услуга социјалне и здравствене заштите за старије жене које живе на селу у Крагујевцу.

Пашалић је навео да је ситуација у вези са положајем старијих жена на селу промењена у односу на пре десет година, да је измењен Закон о родној равноправности али да недостају подзаконски акти и најавио да ће институција на чијем је челу тражити да се убрза поступак доношења тих аката како би закон почео да се примењује у потпуности.

„У медијима се често о женама на селу, посебно старијим, често говори узгредно, представљају се како везу, праве зимницу или штрикају. Међутим, у тим женама постоји економски потенцијал, оне нешто производе у својим домаћинствима и могу да остваре економску добит, па ћемо од Министарства трговине тражити да се омогући да жене са села своје производе продају адекватно“, казао је Пашалић.

Председница удружења “Снага пријатељства – Амитy” Надежда Сатарић изјавила је да је већина старијих жена на селу у тешком положају јер живе у самачким домаћинствим у селима која се гасе, и додала да је њихов социоекономски положај далеко лошији у односу на све друге узрасне групе и на жене из градских средина.

“Ове жене одликује рад, рад и само рад од јутра до вечери а реч је о женама старијим од 65 година. Дакле, свака четврта жена на селу старости између 65 и 69 година још увек активно учествује у пољопровредној производњи, ради на њиви или у башти, а свака девета жена старија од 85 година учествује у пољопривредној производњи на неки начин”, нагласила је Сатарић.

Сатарић је навела да пензију нема 101.000 старијих жена, од којих је највећи број са села, да је њихов образовни статус нижи него код жена из градских средина, и да имају мале шансе да управљају имовином коју обрађују иако су власнице.

„Старије жене немају осигурање ни по једном другом основу и треба да га стекну на основу неплаћеног кућног рада. Ми постајемо стара нација, 46 година је просек старости жена које живе на селу, и док могу да раде оне имају живота“, рекла је Сатарић.

Током последње деценије значајно је унапређен нормативни оквир за остваривање права детета у образовању, здравственој заштити, заштити од насиља и другим областима. Ипак, и даље су присутни озбиљни разлози за унапређење прописа и побољшања постојећих и развијање недостајућих услуга за децу, пре свега деци из најосетљивијих група, истакла је данас заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Јелена Стојановић у Београду на конференцији - отварању пројекта „Јаки млади – нове перспективе“ коју спроводи Фондација СОС Дечија села Србија.

Стојановић је указала да је превентивно деловање надлежних органа и едукација припадника осетљивих друштвених група најважније у процесу заштите деце од различитих облика злостављања и експлоатације. Она је такође нагласила значај Панела младих саветника Заштитника грађана као начина реализације једног од главних принципа које Конвенција за права детета заговара а то је партиципација.

На конференцији је указано на важност подршке младима који долазе из система алтернативног старања. Истакнута је потреба пружања подршке при запослењу и остваривању права на рад како би се обезбедила њихова социјална укљученост.

Институција Заштитника грађана Републике Србије учествовала је на дводневној конференцији „Борба против насиља у породици: проблеми и решења“, коју је организовао Омбудсман Републике Казахстана 23. и 24. новембра 2023. године у Астани.

У онлајн укључењу је истакнуто да Закон о спречавању насиља у породици који је у Србији почео да се примењује 1. јуна 2017. године и у чијим одредбама су у знатној мери уважене препоруке и мишљења које је Заштитник грађана, унапредио је дотадашњи правни оквир и поступање у случајевима насиља у породици и у партнерским односима.

Међутим, иако је примена тог закона допринела успостављању много боље међуресорне сарадње полиције, органа старатељства и тужилаштва и уведене су хитне мере заштите које изриче полиција, још увек постоји простор за унапређење рада тих органа, нарочито када је реч о прaћењу спровођења хитних мера, процени ризика од насиља и одабиру адекватних мера који ће бити садржани у плану заштите жртве.

Такође, Заштитник грађана је идентификовао проблем да жртве насиља веома ретко учествују на састанцима групе које поступају у случају и у изради индивидуалног плана заштите, а ретко учествују и представници образовних, просветних, здравствених установа које пружају заштиту и подршку жртви. Проблематично је и то на који начин ће се у случајевима када је малолетник учинилац кривичног дела насиље у породици, жртви и малолетном учиниоцу пружити неопходна помоћ и подршка. Деца изложена породичном или партнерском насиљу нису увек препозната као жртве насиља, злостављања и занемаривања због чега најчешће изостају мере на њиховој заштити, указано је у излагању из Заштитника грађана Републике Србије.