Заштитник грађана Зоран Пашалић поново је затражио од надлежних органа да предузму активности за измену Закона о спречавању насиља у породици којима би се, између осталог, прописало и да је дете жртва насиља увек када присуствује насиљу над чланом породице или блиском особом.

Пашалић је, у сусрет 4. јуну - Међународном дану деце жртава насиља, рекао да надлежни органи неретко дете које присуствује насиљу у породици не препознају и не третирају као жртву насиља, те да због тога долази и до фаталних исхода.

У препорукама које је Заштитник грађана упућивао надлежним органима који поступају у случајевима насиља у породици наглашавано је да је дете увек жртва насиља у породици када присуствује породичном насиљу над чланом породице или блиском особом.

"Утврдили смо различита поступања надлежних органа у заштити деце од насиља у породици, као и неправилну или недоследну примену Закона о спречавању насиља у породици, која најчешће резултира изостанком процене ризика за дете од стране поступајућих полицијских службеника, а касније и стручних радника органа старатељства, због чега деца најчешће нису била обихваћена индивидуалним плановима заштите", рекао је Пашалић.

Заштитник грађана је подсетио да је по сопственој иницијативи, на основу објава у медијима да је двогодишња девојчица из околине Зајечара преминула након што ју је претукао ванбрачни супруг њене мајке, у фебруару 2023. године покренуо поступке контроле законитости и правилности рада Центра за социјални рад и Здравственог центра у Зајечару,  Министарства за бригу о породици и демографију и Министарства унутрашњих послова Републике Србије.

Током овог поступка контроле, који је окончан крајем маја 2023. године, Заштитник грађана је тражио од ресорног министарства да извршни надзор над радом ЦСР Зајечар, током којег су утврђени пропусти у стручном раду Центра јер је само формално поступао по моделу заштите од насиља у породици и јер је изостало сачињавање планова мера и услуга заштите жртава насиља.

Заштитник грађана је још утврдио да је ЦСР Зајечар у целости поступио по наложеним мерама министарства за отклањање пропуста, а од директора ЦСР Зајечар тражи да обезбеди да стручни радници у будућем раду децу присутну породичном или партнерском насиљу увек и без изузетка третирају као жртве насиља, злостављања или занемаривања и у складу с тим планирају и предузимају мере за заштиту детета.

Attachments:

Извештај Заштитника грађана са препорукама

Одговор органа

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас поводом 1. јуна – Међународног дана деце, да се права деце морају поштовати и штити у сваком моменту и на сваком месту, али и да деца треба да буду оснажена да поред својих права буду подједнако свесна и својих обавеза.

"Трагични догађај у основној школи 'Владислав Рибникар', од којег ни као друштво ни као појединци још нисмо почели да се опорављамо, показао је да деца морају бити заштићена од сваке врсте насиља, злостављања и занемаривања. Истовремено, морају бити оснажена да постану свесна и својих обавеза и права која други имају у друштву", рекао је Пашалић.

Пашалић је нагласио да се много више пажње мора посветити превенцији и едукацији деце и да сви морамо бити свесни колико су деца у модерном друштву изложена бројним и различитим утицајима и опасностима, због чега њихова права морају бити заштићена увек и свуда.

 "Међутим, граница дечјих права је тамо где почињу дечије обавезе и обрнуто, стога акценат мора бити стављен на васпитање, односно на улогу родитеља и улогу школе", навео је Пашалић.

Међународни дан деце - 1. јун проглашен је 1925. године у Женеви на првој Светској конференцији о добробити деце, а званично је усвојен у међународној заједници 1950. године и од тада се обележава у многим земљама, укључујући и Републику Србију. Овај дан упућује јавност на обавезе друштва према деци и на све оно са чиме се деца суочавају.

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да упркос постигнутим резултатима надлежних органа у решавању проблема правно невидљивих припадника ромске заједнице, и даље постоје грађани и деца који су правно невидљиви и најавио да ће институција на чијем је челу наставити да прати ситуацију у области уписа у матичне књиге и личних докумената.

„Припадници ромске националне мањине су се дуги низ година суочавали са бројним проблемима у остваривању права на лична документа и били у ризику да постану апатриди. Заједничке активности са Министарством за државну управу и локалну самоуправу и УНХЦР-ом у области решавања питања личног статуса грађана дале су одличне резултате“, рекао је Пашалић на састанку са представницима ромске националне мањине у Нишу, којем су присуствовали и ресорни министар Александар Мартиновић и градоначелница Ниша Драгана Сотировски.

Пашалић је у уводној речи навео и да се велики број припадника ромске националне заједнице у Србији, посебно породице које живе у неформалним насељима, и даље налазе у веома тешком положају и апеловао на надлежне органе да уложе додатне напоре како би им помогли да остваре и заштите своја права.

Заштитник грађана је навео да важан део његовог посла представља директан контакт са грађанима са којима лично разговара сваке недеље, и најавио да ће у наредном периоду наставити да посећује локалне самоуправе и ромска насеља широм Србије.

Заштитник грађана Зоран Пашалић честитао је данас припадницима јеврејске заједнице у Србији један од најстаријих и најзначајнијих националних празника - Шавуот, уз жељу да га проведу у миру и благостању.

"Свим припадницима јеврејске заједнице у Србији најсрдачније честитам празник Шавуот, којим се слави тренутак када су Јевреји, примајући Тору, уједно постали и јеврејски народ. Надам се да ће симболика уједињења и новог почетка улити снагу и вољу свим припадницима јеврејске заједнице али и свим грађанима Републике Србије за толеранцију и разумевање који су нам преко потребни у овом тешком времену“, навео је Пашалић.

Заштитник грађана је пожелео да наступајући празник свим припадницима јеврејске заједнице у Србији донесе духовни мир, радост и благостање.

У циљу праћења поступања надлежних органа према задржаним лицима, Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) учестало посећује полицијске управе и заводе за извршење кривичних санкција. Задржана лица, по правилу у кривичном поступку, се често смештају у просторије завода за извршење кривичних санкција, а Министарство унутрашњих послова и Министарство правде су то питање уредили Споразумом о сарадњи. НПМ сматра добром праксом уређивање питања од значаја за поступање према тим лицима, јер споразум омогућава бољу сарадњу државних органа и службеницима олакшава извршавање њихових конкретних задатака, а истовремено, кроз успостављање процедура и прецизирање надлежности, омогућује лакше остваривање права лица према којима службеници тих органа поступају.

На основу чињеница утврђених током обављања посета, НПМ је нашао да поступање према задржаним лицима која бораве у заводима није увек у потпуности у складу са важећим прописима и стандардима и да је поступање потребно унапредити тако да се задржана лица увек смештају одвојено од других лица лишених слободе, да им се омогући боравак на свежем ваздуху и да им се обезбеде средства и услови за одржавање личне хигијене. Стога је НПМ још у новембру 2020. године упутио препоруке Министарству унутрашњих послова и Министарству правде да одговарајућим допунама поменутог споразума уреде та питања, као и да ради информисања о обавезама које имају у поступању према задржаним лицима споразум доставе свим заводима за извршење кривичних санкција, односно свим полицијским управама.

Иако су министарства обавештавала о току припрема за закључење допуна споразума, НПМ до данас није добио информацију да ли је поступљено по упућеним препорукама. НПМ ће свакако наставити да у обављању својих активности доприноси унапређењу поступања надлежних органа у овом делу.

Attachments:

Утврђење и препоруке

Одговор Министарства унутрашњих послова

Одговор Министарства унутрашњих послова 2