a

Аутор: А. Поповић

Избор нових заменика заштитника грађана и кадровска реорганизација неће успорити рад те институције, тврди омбудсман Зоран Пашалић. Иако избор сва четири заменика Заштитника грађана предстоји, још увек се не зна ниједно име које ће заштитник предложити Скупштини Србије, а једино је извесно да се Милош Јанковић неће наћи на тој функцији, јер истеком другог мандата он не може бити поново биран. Ова процедура не би требало да успори рад институције, а у плану су и друге кадровске измене са циљем да се ефикасније ради на успостављању владавине права, заштити медијских слобода и имовинско-правне сигурности, рекао је за Данас омбудсман Зоран Пашалић.

Од пре две недеље заштитник грађана више нема ниједног заменика а по законској процедури Пашалић треба да предложи Народној скупштини људе који могу бити изабрани на те функције, о чему ће коначну реч дати посланици. Конкретна имена, каже, још увек није изабрао.

– Када сам дошао на функцију затекао сам четири заменика које је изабрао претходни заштитник, у ових годину и по дана мог мандата, једна заменица, Владана Јовић, напустила је ту позицију, отишла на други посао, а осталима је недавно истекао мандат. Роберту Сепију и Гордани Стевановић је то први мандат и могу бити поново бирани, а Милош Јанковић је већ два пута изабран тако да он више не може бити кандидат за ту функцију. Још увек нисам предложио никог, не постоји законски рок за то, али потрудићу се да то буде најбрже могуће. Не могу да кажем ништа лоше о досадашњим заменицима и вероватно ће нека решења бити у том кругу, објашњава Пашалић.

Он наглашава и да овај процес не успорава рад институције јер, иако се она персонализује кроз једну личност, запослени раде по притужбама грађана. Како би се на томе радило ефикасније у плану је и нова систематизација за постојећих 90 запослених, али и вероватно запошљавање нових људи – па тек онда избор заменика.

– Скупштина је одобрила нову систематизацију, када то окончамо, расписаћемо и конкурс за људе који нам недостају, а потом ћемо заједно предложити заменике.

Институција мора да се прилагођава потребама грађана, истиче омбудсман. Он указује да су потребе грађана до сада показале да највише проблема има из имовинско-правне и социјално-економске тематике па ће зато много више активности морати да се усмери у том правцу.

– Све је више притужби из ове области – на рад извршитеља, на неефикасан рад појединих судских, управних и извршних органа, а свакако ћемо морати да радимо на областима које су за Србију зацртане као проблематичне. То подразумева побољшања у сфери правосуђа, и овде је врло важно нагласити да никоме не пада на памет да се меша у независно судство, али омбудсмани могу да пружају помоћ да се реше проблеми дужине трајања поступка, злоупотребе процесних овлашћења и неизвршења судских одлука, наглашава Пашалић, додајући да се четвртина грађана која му се обрати жали управо на ове сегменте.
Једна од примедби ЕУ тиче се и корупције, па Заштитник истиче да ће помоћи у раду Агенције за борбу против корупције и да треба пружити подршку и заштиту узбуњивачима.

– То су изузетно храбри људи који су ризиковали свој посао и егзистенцију своје породице, и њих треба апсолутно заштитити, ако они открију недостатке институција у којима раде и могу потпуно слободно да кажу то што примете то убрзава изградњу система у друштву а циљ је да да дођемо на ниво који је не само захтев Европске уније него и пожељан да би наша држава боље функционисала, закључује Пашалић.

Одговарајући на питање да ли и како Заштитник може да помогне у сваком конкретном случају када су права грађана нарушена, као што су ситуације када је рецимо узбуњивач отпуштен са посла или доживљава притиске, Пашалић каже да осим што може да афирмише и подржи узбуњивача, може да се огласи у сваком појединачном случају, након што утврди све чињенице.

„Недопустив сваки вид притисака на новинаре“

Осим наведених области у којима Заштитник грађана мора да делује ефикасније, Пашалић као неопходно види одбрану медијских слобода, и положаја новинара како у смислу њиховог економског и социјално статуса где Заштитник може да помогне упућивањем препорука државним органима и институцијама, али и спречавањем сваког вида напада и насиља.

– Насиље над новинарима је апсолутно недопустиво, не само напади и вређање већи и свака врста притисака, наша институција ће се ту увек појављивати не да арбитрира али као саговорник новинарским удружењима, са којима смо одржали један састанак и треба да изградимо заједничку платформу, указује он.

У тексту „Омбудсманова идеја опасна по независност судства“, који је објављен у вашем листу 8. октобра 2018. године, наводите коментаре Миодрага Мајића и Милана Антонијевића поводом мојих ставова изнетих у јавности.

Изречен је низ произвољних и нетачних констатација које захтевају мој одговор управо из разлога које је господин Милан Антонијевић навео, а тичу се упознавање грађана Србије са њиховим правима. Судија Мајић је навео да није добро да се надлежности Заштитника грађана проширују у област правосуђа.

Постављам питање да ли овај став долази отуд што судија Мајић нема довољно информација о неефикасности рада судова, а које су познате свим грађанима Србије, или није упознат са чињеницом да се пуном контролом судова баве омбудсмани Финске и Шведске, да судску управу контролишу омбудсмани Аустрије, Луксембурга, Велике Британије, Португала, Шпаније, Пољске, Чешке, Словачке, као и Европски омбудсман у односу на земље ЕУ, чија је традиција у поштовању људских права и наш узор, те омбудсмани у земљама бивше Југославије (Црна Гора, Хрватска, Македонија, Словенија и БиХ).

Такође, судија Мајић помиње „нова овлашћења факторима ван правосуђа“ која би отворила могућност за нови вид политичког притиска. Подсећам да је Заштитник грађана независан и контролни државни орган, да је уставна категорија, а не фактор ван правосуђа, са дефинисаним делокругом рада у чијој надлежности је заштита и унапређење људских права. Мајићево питање чија је иницијатива за увођење контроле рада судске управе, моја или неке шире акције је сувишно, с обзиром да је познато да је рад српског правосуђа критикован у земљи и ван ње, а решавање овог проблема један је услова за улазак наше земље у ЕУ.

Примедба господина Милана Антонијевића о поступању Заштитника грађана у случајевима притужби грађана на проблеме у саобраћају, које је и аутор чланка назвао ироничним, говори о непознавању рада Омбудсмана, јер према важећим прописима Заштитник грађана контролише извршну власт, између осталог полицију, а самим тим и Саобраћајну полицију, ако је то потребно. Слажем се са констатацијом да треба ојачати Високи савет судства и Државно веће тужилаца, будући да до сада није било већих помака у раду судске управе од 2008. године, од када су ови органи законом основани. Тачно је да грађани не познају своја права у овој области, како наводи Антонијевић, али одговорност за то сносе сви који се стварно или декларативно баве људским правима, а највећу они који се овим послом баве најдуже.

У јавној расправи доминира флоскула „не дирајте независно правосуђе“, али и замена теза када говоримо о правима грађана у овој области. „Не дирај ми у независност судства“ не може бити одговор грађанину на његово питање о разлозима вишедеценијског суђења око међе. Такође, недопустиво је да, када коначно дође до судске одлуке, да се она не извршава, у шта се Заштитник грађана уверио више пута.

Истицање начела добре управе, које би требало да важи и у судовима (ефикасан и стручан одговор на захтеве грађана, окренут њиховим потребама и испуњавању) ни на који начин не може задирати у независни рад судија.

Сви доступни механизми у Републици Србији који треба да допринесу што бржем доношењу правноснажних судских одлука за сада се не показују довољним нити делотворним. Последица тога је да судски поступци застаревају, а грађанима се суштински тиме ускраћују судска заштита њихових права и интереса. Штета која услед тога настане не може се исправити чак ни у оним ретким случајевима када одговорни за застарело буду санкционисани. Идеја омбудсмана је да контролом рада судова у домену судске управе та права буду заштићена.

Аутор: Војислава Црњански Спасојевић

Када се говори о уставним амандманима, углавном се прича о независности судства и ставу Венецијанске комисије. Нико не говори о грађанима и заштити њихових права. Од када постоји институција заштитника грађана, десет одсто свих притужби односи се на рад судова. Грађани се не жале на пресуде, већ на дужину трајања поступка, злоупотребу процесних радњи и неизвршење судских одлука. Један случај траје од када сам дошао на ову функцију, а односи се на неизвршење одлуке тадашњег Врховног суда, иако је то кривично дело.

Овако, за "Новости", говори актуелни омбудсман, а бивши председник Апелационог суда у Београду Зоран Пашалић. 

Мој посао је да бринем о правима грађана, и зато сам предложио да се овлашћења заштитника грађана прошире на могућност да он контролише суд у ове три области, не мешајући се, наравно, у појединачне судске одлуке. Међутим, сви су на то рекли да заштитник покушава да наруши независност судства. У свим земљама бивше Југославије најмање ингеренције над контролом судова има омбудсман Србије.

Какве су вам ингеренције кад се неко пожали на правосуђе?

- Немамо никаквих ингеренција. У складу са законом упућујемо грађане на коришћење правних средстава. Закон каже да пре обраћања овој институцији треба да се искористе сва правна средства, а када је ствар пресуђена ми више ништа не можемо да учинимо. Такође, каже да не смемо да се мешамо у рад судова. Идеја нам је да будући закон о заштитнику грађана предвиди да, уколико се неко пожали на дужину трајања поступка, злоупотребу процесних радњи или неизвршавање пресуда, омбудсман може да затражи објашњење и да препоруком наложи да пропусти буду отклоњени.

У којој мери су основане примедбе судија и тужилаца на уставне амандмане?

- У разматрању независности суда према политици занемарили смо унутрашњу независност, односно слободу судије да према свом судијском уверењу пресуђује. Независност није само од законодавне и извршне власти, већ и од било ког спољног утицаја - од медија, појединаца или интересних група. Услов самосталности и независности судства је и карактер судије, чврстина да се одупре сваком искушењу када доноси одлуку. Свака власт може да повреди људска права, па самим тим мора постојати контрола да до тога не дође.

Да ли амандмани гарантују независност судства или не?

- Немогуће је обезбедити независност судства кроз идеалан институт. Увек ће бити незадовољних. Они гарантују независност у погледу избора за чланове ВСС, јер је подједнаки број судија и истакнутих правника. Показаће се како ће проћи избор истакнутих правника, с обзиром на то да до сада нисмо имали толику скупштинску већину коју захтевају амандмани.

Квалитет критеријум за напредовање

Залажете се за то да судије морају да буду оцењиване?

- Уставни амандмани предвиђају да неко може постати судија само преко завршене Правосудне академије, зато она постаје уставна категорија. Готово све европске земље имају правосудне академије и најбољи полазници могу да бирају у ком суду ће почети да раде. Такође, напредовање у судској хијерархији требало би да буде по унапред познатим критеријумима, а то су ажурност у раду и број потврђених пресуда.

Протеклих дана сведоци смо значајних проблема у вези са заштитом и остваривањем права на имовину и правну сигурност грађана, који су изазвали велико интересовање медија, стручне и шире јавности. С обзиром на то да су се у расправама појавила различита, понекад и нетачна тумачења, сматрам својом обавезом да јавност упознам са својим ставом о овим питањима.

Важећи правни прописи, тачније члан 4а Закона о промету непокретности изричито предвиђа да „Aко јавни бележник, на основу извршеног увида у регистар непокретности или на други начин, утврди да је предмет уговора о промету непокретности објекат или посебан део зграде за који није издата употребна дозвола или у погледу кога је у току поступак легализације, дужан је да о томе упозори уговорнике и да о томе унесе упозорење у складу са правилима којима је уређена јавнобележничка делатност, а ако се уговорници противе уношењу упозорења, јавни бележник одбија да предузме тражену службену радњу.” То значи да ће уговор о промету непокретности, која нема употребну или грађевинску дозволу, бити оверен уколико се странке сагласе да јавни бележник о упозорењу сачини писмени траг.

Са становишта запггитника грађана цитирана одредба је врло јасна - јавни бележници су у обавези не само да усмено упозоре уговорне стране, већ и да о томе сачине писано упозорење приликом овере уговора, с обзиром на то да су сви органи јавне власти дужни да примењују правне прописе онако како они гласе. Од тога да ли ће и како бити извршена измена и допуна постојећег правног оквира зависиће и потреба да се садашње поступање јавних бележника промени.

Нормативно гледано, неколико предуслова довело је до актуелних проблема у овој области. Цитирани члан носи ознаку 4а, што говори да је реч о накнадној интервенцији законодавца у овој материји. Који су разлози навели законодавца да омогући прометовање таквих непокретности заштитнику грађана нису познати. Можемо само да претпоставимо да је законодавац желео да фактичко стање, а то је чињеница да се бесправно изграђеним објектима прометује и да ће се тек законом установљени јавни бележници неминовно сусретати са том врстом уговора, уподоби постојећем правном оквиру.

Међутим, чињеница је да у правном поретку Републике Србије истовремено постоје: 

- одредба Кривичног законика, тачније чл. 219а који предвиђа одговорност лица које је извођач радова или одговорног лица у правном лицу које је извођач радова на објекту који се гради/реконструише без грађевинске дозволе, као и запрећену казну до пет година затвора и новчану казну;
- одредбе Закона о озакоњењу којима су уређени услови, поступак и начин озакоњења објеката изграђених без грађевинске дозволе, односно одобрења за изградњу (незаконито изграђени објекти);
- члан 4а Закона о промету непокретности који регулише начин оверавања уговора о промету непокретности, које немају употребну или грађевинску дозволу Идеја прописивања неког понашања као кривичног дела, у себи носи идеју специјалне и опште превенције.

Колико је могуће превентивно деловати у ситуацији када истовремено имамо одредбу другог закона, коју је могуће схватити као поруку да не постоји намера да се такве непокретности сруше и да се због тога траже механизми помоћу којих би се оне могле превести у законске оквире, да би се економски, у пуној мери, искористиле. У прилог овоме говори и да је протеклих година у више наврата долазило до продужавања рокова за легализацију и до измене захтеваних услова. На крају тог низа стоји одредба која је до сада најчешће истицана у јавној расправи, као одредба sui generis, која начелно дозвољава, уз испуњење одређених услова, прометовање таквих непокретности.

Недавно актуелизована питања у јавности могу изазвати страх због ретроактивности прописа. Питање ретроактивности се може поставити само уколико у променама прописа ретроактивност буде предвиђена. С тим у вези заштитник грађана подсећа да је ретроактивност начелно могућа. Сагласно члану 197 Устава, само поједине норме закона могу имати повратно дејство, и то у случају да то налаже општи интерес утврђен при доношењу закона. Под тим условима, теоријски гледано,одредбе сваког закона могу имати повратно дејство. С друге стране, принцип правне сигурности гарантује да се пуноважност већ закључених уговора не може оспоравати. Да ли је могуће, у ситуацији постојања неколико милиона непокретности, које имају мањкавост, доказати постојање јавног интереса питање је које захтева дуготрајну, стручну и свеобухватну јавну расправу.

Сасвим сигурно Заштитник грађана није орган који ће донети коначну одлуку, већ ће настојати да она буде корак унапред за правни поредак Републике Србије и њене грађане. Свестан бројних проблема са којима се они свакодневно сусрећу, када су право на мирно уживање имовине, право на безбедност и право на живот и здравље у питању, заштитник грађана је подржао заједничку иницијативу Јавнобележничке коморе Србије и Градске управе града Београда за унапређење важећих правних прописа.

До тада, заштитник грађана позива грађане да користе постојеће правне механизме и лекове, укључујући и притужбе Јавнобележничкој комори, Министарству правде и заштитнику грађана.

 

Страна 1 од 50