a

Аутор: Катарина Ђорђевић

Омбудсман Зоран Пашалић објашњава да избор његових сарадника у овом моменту није приоритет и додаје да ће они бити изабрани тек када се заврше измене и допуне прописа који није мењан већ десет година

Институција заштитника грађана већ пет месеци нема заменика за права детета и родну равноправност, права особа са инвалидитетом, права припадника националних мањина и права лица лишена слободе. Иако је мандат четири заменика грађана истекао почетком децембра прошле године, омбудсман Зоран Пашалић објашњава да њихов избор у овом моменту није приоритет и додаје да ће његови заменици бити изабрани тек када се ураде измене и допуне Закона о омбудсману, који није мењан већ десет година и изради платформа која ће евидентирати све притиске и нападе на новинаре.

– У овом тренутку ми поступамо по новој систематизацији. Закон о заштитнику грађана није мењан десет година, а институција омбудсмана је најдинамичнији организам у односу на све друге установе. Измене и допуне закона су толико обимне да је можда примереније да говоримо о томе да нам је потребан нови закон о омбудсману, који би се прилагодио реалности и потребама грађана, јер често нисмо у могућности да помогнемо због ограничења постојећег закона. То не значи да тих пет области којима су се бавили заменици омбудсмана више нису у фокусу наше стручне службе. Јесу, али морамо да обратимо пажњу на оне области у којима постоји највећи број притужби, а то су имовинскоправна и социјална питања. Ту се мултипликовао број обраћања и притужби – истиче Зоран Пашалић.

Наш саговорник се слаже са тврдњом да су његови заменици у претходних 12 година обавили изванредан посао, а захваљујући њиховим активностима јавност је била информисана о бројним кршењима људских права. Тако је у најновијем извештају заменика омбудсмана за права детета упозорено да скоро половина деце у Србији прима неку врсту социјалних давања, односно да су мере економске штедње и забрана запошљавања професионалаца довеле до тога да су угрожена бројна дечја права.

Такође је установљено да у домовима здравља широм наше земље данас недостаје чак 250 педијатара, да развојна саветовалишта поседује свега 36 од 159 општина у Србији, а многе правосудне судске одлуке не могу се извршити јер у неким центрима за социјални рад нема психолога. Заменик омбудсмана за права националних мањина установио је да су многи средњошколци злоупотребљавали афирмативне мере приликом уписа на факултете. Заменик заштитника грађана за лица лишена слободе често је одлазио у ненајављене посете притворима и установама затвореног типа и јавност редовно информисао о стању људских права у тим институцијама.

На питање колико је препорука упућено органима управе по истеку мандата заменика омбудсмана, наш саговорник каже да је у периоду од 1. децембра 2018. до 23. априла 2019. године покренуто 26 поступака у области права детета, седам поступака у вези са правима припадника националних мањина и десет поступака у области права особа са инвалидитетом.

– Евиденцију о нашим активностима не водимо преко сајта, већ на други начин. Сматрам да на сајту треба да стоје информације које су битне за грађане, а то је да ли можемо да им помогнемо и у којем року можемо да им пружимо помоћ. Иако ми је више пута замерано да ме нема довољно у медијима, мени је важније да новине пишу о решеним случајевима, а последњи је случај професорке ФОН-а Весне Тодорчевић – истиче наш саговорник.

На питање да ли број обраћања и притужби грађана расте, он одговара потврдно и наводи да је канцеларија омбудсмана у првом кварталу ове године евидентирала 935 притужби, односно предмета, док је у претходној години евидентирано 3.338 притужби. Истовремено, Пашалић скреће пажњу на чињеницу да је број грађана који су се обратили за помоћ канцеларији омбудсмана скоро троструко већи у односу на број притужби које су поднете – током 2018. године помоћ је затражило 9.120 наших суграђана, а поднето је свега 3.338 притужби, док је у прва четири месеца ове године на врата омбудсмана закуцало 2.740 грађана, а број поднетих притужби износи 935. Ова несразмера тумачи се у светлу чињенице да због бројних ограничења закона о омбудсману представници ове институције могу да помогну само једном броју суграђана.

– Број обраћања грађана расте, али је од мог доласка на чело ове институције заузет став да свако ко има контакт са грађанима мора отворено да каже да ли у притужби постоје елементи да се покрене поступак. Актуелни закон у највећем делу ограничава заштитника грађана у раду путем рокова, овлашћења и могућности да реагује у бројним хитним ситуацијама. Навешћу вам пример: некоме коме је искључена струја помоћ је потребна одмах, ако одлазите у болницу а немате здравствену књижицу мора вам се одмах помоћи... Постоје многа ограничења у закону која нама везују руке и ми ћемо се трудити да корекције закона иду управо у смеру њиховог отклањања, да не бисмо дошли у ситуацију да грађанина који закуца на наша врата пун наде морамо да одбијемо због законских ограничења – закључује Зоран Пашалић.

Аутор: А. Поповић

Избор нових заменика заштитника грађана и кадровска реорганизација неће успорити рад те институције, тврди омбудсман Зоран Пашалић. Иако избор сва четири заменика Заштитника грађана предстоји, још увек се не зна ниједно име које ће заштитник предложити Скупштини Србије, а једино је извесно да се Милош Јанковић неће наћи на тој функцији, јер истеком другог мандата он не може бити поново биран. Ова процедура не би требало да успори рад институције, а у плану су и друге кадровске измене са циљем да се ефикасније ради на успостављању владавине права, заштити медијских слобода и имовинско-правне сигурности, рекао је за Данас омбудсман Зоран Пашалић.

Од пре две недеље заштитник грађана више нема ниједног заменика а по законској процедури Пашалић треба да предложи Народној скупштини људе који могу бити изабрани на те функције, о чему ће коначну реч дати посланици. Конкретна имена, каже, још увек није изабрао.

– Када сам дошао на функцију затекао сам четири заменика које је изабрао претходни заштитник, у ових годину и по дана мог мандата, једна заменица, Владана Јовић, напустила је ту позицију, отишла на други посао, а осталима је недавно истекао мандат. Роберту Сепију и Гордани Стевановић је то први мандат и могу бити поново бирани, а Милош Јанковић је већ два пута изабран тако да он више не може бити кандидат за ту функцију. Још увек нисам предложио никог, не постоји законски рок за то, али потрудићу се да то буде најбрже могуће. Не могу да кажем ништа лоше о досадашњим заменицима и вероватно ће нека решења бити у том кругу, објашњава Пашалић.

Он наглашава и да овај процес не успорава рад институције јер, иако се она персонализује кроз једну личност, запослени раде по притужбама грађана. Како би се на томе радило ефикасније у плану је и нова систематизација за постојећих 90 запослених, али и вероватно запошљавање нових људи – па тек онда избор заменика.

– Скупштина је одобрила нову систематизацију, када то окончамо, расписаћемо и конкурс за људе који нам недостају, а потом ћемо заједно предложити заменике.

Институција мора да се прилагођава потребама грађана, истиче омбудсман. Он указује да су потребе грађана до сада показале да највише проблема има из имовинско-правне и социјално-економске тематике па ће зато много више активности морати да се усмери у том правцу.

– Све је више притужби из ове области – на рад извршитеља, на неефикасан рад појединих судских, управних и извршних органа, а свакако ћемо морати да радимо на областима које су за Србију зацртане као проблематичне. То подразумева побољшања у сфери правосуђа, и овде је врло важно нагласити да никоме не пада на памет да се меша у независно судство, али омбудсмани могу да пружају помоћ да се реше проблеми дужине трајања поступка, злоупотребе процесних овлашћења и неизвршења судских одлука, наглашава Пашалић, додајући да се четвртина грађана која му се обрати жали управо на ове сегменте.
Једна од примедби ЕУ тиче се и корупције, па Заштитник истиче да ће помоћи у раду Агенције за борбу против корупције и да треба пружити подршку и заштиту узбуњивачима.

– То су изузетно храбри људи који су ризиковали свој посао и егзистенцију своје породице, и њих треба апсолутно заштитити, ако они открију недостатке институција у којима раде и могу потпуно слободно да кажу то што примете то убрзава изградњу система у друштву а циљ је да да дођемо на ниво који је не само захтев Европске уније него и пожељан да би наша држава боље функционисала, закључује Пашалић.

Одговарајући на питање да ли и како Заштитник може да помогне у сваком конкретном случају када су права грађана нарушена, као што су ситуације када је рецимо узбуњивач отпуштен са посла или доживљава притиске, Пашалић каже да осим што може да афирмише и подржи узбуњивача, може да се огласи у сваком појединачном случају, након што утврди све чињенице.

„Недопустив сваки вид притисака на новинаре“

Осим наведених области у којима Заштитник грађана мора да делује ефикасније, Пашалић као неопходно види одбрану медијских слобода, и положаја новинара како у смислу њиховог економског и социјално статуса где Заштитник може да помогне упућивањем препорука државним органима и институцијама, али и спречавањем сваког вида напада и насиља.

– Насиље над новинарима је апсолутно недопустиво, не само напади и вређање већи и свака врста притисака, наша институција ће се ту увек појављивати не да арбитрира али као саговорник новинарским удружењима, са којима смо одржали један састанак и треба да изградимо заједничку платформу, указује он.

У тексту „Омбудсманова идеја опасна по независност судства“, који је објављен у вашем листу 8. октобра 2018. године, наводите коментаре Миодрага Мајића и Милана Антонијевића поводом мојих ставова изнетих у јавности.

Изречен је низ произвољних и нетачних констатација које захтевају мој одговор управо из разлога које је господин Милан Антонијевић навео, а тичу се упознавање грађана Србије са њиховим правима. Судија Мајић је навео да није добро да се надлежности Заштитника грађана проширују у област правосуђа.

Постављам питање да ли овај став долази отуд што судија Мајић нема довољно информација о неефикасности рада судова, а које су познате свим грађанима Србије, или није упознат са чињеницом да се пуном контролом судова баве омбудсмани Финске и Шведске, да судску управу контролишу омбудсмани Аустрије, Луксембурга, Велике Британије, Португала, Шпаније, Пољске, Чешке, Словачке, као и Европски омбудсман у односу на земље ЕУ, чија је традиција у поштовању људских права и наш узор, те омбудсмани у земљама бивше Југославије (Црна Гора, Хрватска, Македонија, Словенија и БиХ).

Такође, судија Мајић помиње „нова овлашћења факторима ван правосуђа“ која би отворила могућност за нови вид политичког притиска. Подсећам да је Заштитник грађана независан и контролни државни орган, да је уставна категорија, а не фактор ван правосуђа, са дефинисаним делокругом рада у чијој надлежности је заштита и унапређење људских права. Мајићево питање чија је иницијатива за увођење контроле рада судске управе, моја или неке шире акције је сувишно, с обзиром да је познато да је рад српског правосуђа критикован у земљи и ван ње, а решавање овог проблема један је услова за улазак наше земље у ЕУ.

Примедба господина Милана Антонијевића о поступању Заштитника грађана у случајевима притужби грађана на проблеме у саобраћају, које је и аутор чланка назвао ироничним, говори о непознавању рада Омбудсмана, јер према важећим прописима Заштитник грађана контролише извршну власт, између осталог полицију, а самим тим и Саобраћајну полицију, ако је то потребно. Слажем се са констатацијом да треба ојачати Високи савет судства и Државно веће тужилаца, будући да до сада није било већих помака у раду судске управе од 2008. године, од када су ови органи законом основани. Тачно је да грађани не познају своја права у овој области, како наводи Антонијевић, али одговорност за то сносе сви који се стварно или декларативно баве људским правима, а највећу они који се овим послом баве најдуже.

У јавној расправи доминира флоскула „не дирајте независно правосуђе“, али и замена теза када говоримо о правима грађана у овој области. „Не дирај ми у независност судства“ не може бити одговор грађанину на његово питање о разлозима вишедеценијског суђења око међе. Такође, недопустиво је да, када коначно дође до судске одлуке, да се она не извршава, у шта се Заштитник грађана уверио више пута.

Истицање начела добре управе, које би требало да важи и у судовима (ефикасан и стручан одговор на захтеве грађана, окренут њиховим потребама и испуњавању) ни на који начин не може задирати у независни рад судија.

Сви доступни механизми у Републици Србији који треба да допринесу што бржем доношењу правноснажних судских одлука за сада се не показују довољним нити делотворним. Последица тога је да судски поступци застаревају, а грађанима се суштински тиме ускраћују судска заштита њихових права и интереса. Штета која услед тога настане не може се исправити чак ни у оним ретким случајевима када одговорни за застарело буду санкционисани. Идеја омбудсмана је да контролом рада судова у домену судске управе та права буду заштићена.

Аутор: Војислава Црњански Спасојевић

Када се говори о уставним амандманима, углавном се прича о независности судства и ставу Венецијанске комисије. Нико не говори о грађанима и заштити њихових права. Од када постоји институција заштитника грађана, десет одсто свих притужби односи се на рад судова. Грађани се не жале на пресуде, већ на дужину трајања поступка, злоупотребу процесних радњи и неизвршење судских одлука. Један случај траје од када сам дошао на ову функцију, а односи се на неизвршење одлуке тадашњег Врховног суда, иако је то кривично дело.

Овако, за "Новости", говори актуелни омбудсман, а бивши председник Апелационог суда у Београду Зоран Пашалић. 

Мој посао је да бринем о правима грађана, и зато сам предложио да се овлашћења заштитника грађана прошире на могућност да он контролише суд у ове три области, не мешајући се, наравно, у појединачне судске одлуке. Међутим, сви су на то рекли да заштитник покушава да наруши независност судства. У свим земљама бивше Југославије најмање ингеренције над контролом судова има омбудсман Србије.

Какве су вам ингеренције кад се неко пожали на правосуђе?

- Немамо никаквих ингеренција. У складу са законом упућујемо грађане на коришћење правних средстава. Закон каже да пре обраћања овој институцији треба да се искористе сва правна средства, а када је ствар пресуђена ми више ништа не можемо да учинимо. Такође, каже да не смемо да се мешамо у рад судова. Идеја нам је да будући закон о заштитнику грађана предвиди да, уколико се неко пожали на дужину трајања поступка, злоупотребу процесних радњи или неизвршавање пресуда, омбудсман може да затражи објашњење и да препоруком наложи да пропусти буду отклоњени.

У којој мери су основане примедбе судија и тужилаца на уставне амандмане?

- У разматрању независности суда према политици занемарили смо унутрашњу независност, односно слободу судије да према свом судијском уверењу пресуђује. Независност није само од законодавне и извршне власти, већ и од било ког спољног утицаја - од медија, појединаца или интересних група. Услов самосталности и независности судства је и карактер судије, чврстина да се одупре сваком искушењу када доноси одлуку. Свака власт може да повреди људска права, па самим тим мора постојати контрола да до тога не дође.

Да ли амандмани гарантују независност судства или не?

- Немогуће је обезбедити независност судства кроз идеалан институт. Увек ће бити незадовољних. Они гарантују независност у погледу избора за чланове ВСС, јер је подједнаки број судија и истакнутих правника. Показаће се како ће проћи избор истакнутих правника, с обзиром на то да до сада нисмо имали толику скупштинску већину коју захтевају амандмани.

Квалитет критеријум за напредовање

Залажете се за то да судије морају да буду оцењиване?

- Уставни амандмани предвиђају да неко може постати судија само преко завршене Правосудне академије, зато она постаје уставна категорија. Готово све европске земље имају правосудне академије и најбољи полазници могу да бирају у ком суду ће почети да раде. Такође, напредовање у судској хијерархији требало би да буде по унапред познатим критеријумима, а то су ажурност у раду и број потврђених пресуда.

Страна 1 од 51