Из медија

Заштитник грађана Зоран Пашалић био је гост Телевизије Вести.

Пратите и даље специјалну емисију, са нама у студију нови гости - Зора Добричанин, адвокат, и Зоран Пашалић, заштитник грађана. Господине Пашалићу, да ли ће се евентуално покренути поступак провере да ли је школа радила све по закону?

- Ако могу да вам одузмем минут времена: Прво хоћу да изјавим саучешће породицама погинулих и жељу за оздрављење оних који се сада налазе у болницама а неки од њих се боре за живот, као и оно што се
мало помиње а то је да трауме које су доживеле деца гледајући све то и која су преживела ово, колико је год могуће брже прођу.

Отворен је и телефон за то 063-868-17-57, само да кажемо и то, као и 066-83-00-854.

- Заштитник грађана ће отворити два своја телефона колико сутра на које могу да се деца и родитељи јаве и да добију помоћ која им треба од психолошке до сваке друге. Да конкретно одговорим на питање, увод ми је био јако дугачак. Школа је имала видео снимање, имала је покривеност камером, имала је свог чувара, имала је школског полицајца, тако да је испуњавала све услове безбедности који су потребни и које многе школе у Срби немају. Са те стране, Заштитник грађана неће апсолутно имати разлога да проверава безбедност, односно како је та безбедност у школи организована.

....

- Извињавам се, могу ли да искористим ово за малу дигресију, не знам да ли је јавности познато али треба да јој буде познато. После објављивања слике дечака убице, не знам како другачије да га назовем, са круном на глави за 45 минута он је имао 47.000 лајкова.

....

Да ли ћемо моћи, господине Пашалићу, да ову разузданост некако ставимо у оквире, да се вратимо на неке друге вредности о којима причамо?

- То зависи од свих нас. Чињеница је да је један дечак убица убио деветоро људи са 34 метка, испалио укупно 57 метака, значи да му је прецизност била јако добра у односу на многе који тренирају односно вежбају стрељаштво. Ко је то њему омогућио, ко му је дао могућност да вежба, дечко од 13 година није требало да додирне ватрено оружје а камоли да вежба. Није требало ни да га види у суштини. Значи, све зависи од нашег става. Ако се ми потрудимо да вратимо одређене вредности и то оне вредности које су стотинама година красиле нашу заједницу, кад кажем нашу мислим на сва грађане у Републици Србији, а не да узимамо без провере оне вредности које су, нажалост, довеле и до ове ситуације у којој смо. Онда смо на правом путу. Суштина је што ово не сме више да се понови. А статистика других земаља је показала да прва оваква ситуација само рађа један низ сличних. Као да баците камен у воду, и онда се концентрично шире кругови. Ево пример, данас сте имали, дан после убиства, 25 или 27 оваквих манифестација. Од тога су део биле претње, једна је била конкретно претња ножем у Београду. Дакле, имате прво ону афирмацију од 47.000 лајкова за 45 минута, што значи да је 47.000 особа подржало ово што је овај дечко убица урадио.

....

- Само моменат. Ово је драстичнији случај јер овде је мртво деветоро деце и чувар, али шта кад вам дође отац детета који није никога убио и моли вас да га пошаљете у затвор, иако Заштитник грађана не шаље у затвор, зато што му дете од 13 година има 200, словом и бројем 200 кривичних дела.

Шта радити у таквим случајевима?

- Ја не могу да га пошаљем у затвор.

Шта нам говори ово што сте нам сада рекли да родитељи више...

- То нам говори да ви немате апсолутно ауторитет у многима сегментима и у многима контактима са децом. Свака част родитељима, сво поштовање према родитељима и њиховом труду. Ја сам ишао у ту школу "Владислав Рибникар", само су тад биле две школе. Била је ова са овог улаза са звала "Слободан Принцип Сељо", из оног другог "Светозар Марковић", "Алекса Шантић". Ми смо стално били у сукобу те две школе, тако да су и одмори били организовани да се не срећемо. Али кад је долазио наставник, професор, директор, полицајац, тада милицајац, престајао је сваки сукоб, те особе имале ауторитет. А, не дај Боже, да неко пријави родитељу да је неко од нас то радио.

....

Свим људима који су преживели трагедију, на који начин бар разговором да олакшамо ђацима и родитељима школе "Рибникар". Господине Пашалићу.

- Дали сте ми врло тежак задатак. Замислите, послали сте дете у школу, сматрате да је тамо апсолутно сигурно и заштићено, неко да вам неко каже да је дете убијено. Како смирити?

Не, мислим само на те, већ мислим генерално на све родитеље чија деца иду тамо, јер свако је то доживео страшно, што је нормално.

Не само што је свако доживео страшно, постављам прво питање како смирити ону децу која су присуствовала томе свему, која су била у школи где се једна група ђака спустила и испод клупа и молила се Богу да преживе. Где девојчица, она је била честа гост, ја је случајно познајем, прича како је она преживела када је видела да њена другарица пада на степеницама из фискултурне сале. На Тик-току се врти, снимци, аудио снимци пуцњаве, то је снимак као да снимате са ратишта, то су рафали, у питању је пиштољ али делује као рафали, претпоставка моја, не могу да будем сигуран да је он истовремено пуцао са два пиштоља. Шта урадити у тој ситуацији? Створити, на један једини начин, такву климу диспозицијом и санкцијом, да људи буду убеђени да се то више никада неће десити. Јер ако се деси још једном, отвара круга и за трећи, и за четврти пут. И онда знате шта се дешава? Онда се дешава да људи једноставно огуглају на овакве догађаје као што су огуглали на многе и имате један апсолутно равнодушан однос према оваквим појавама. Сад се сече, оно што сам рекао у више телевизијских емисија, ово се више никада не може поновити.

Морамо сад стати, свакако пратите и даље нашу специјалну емисију. 

Заштитник грађана Зоран Пашалић био је гост Радио телевизије Србије.

О данашњој трагедији разговарам и са заштитником грађана Зораном Пашалићем. Господине Пашалићу, незапамћене сцене у центру Београда. Како коментаришете? Каква је реакција?

- Пре свега, желим да изјавим најдубље саучешће у име институције коју водим, и у своје лично име рођацима погинулих, односно убијених. И да пожелим брз опоравак онима који се сада налазе у болницама. Ово се до сада није дешавало. И оно што је најзначајније, никада више не сме да се деси тако нешто. Као што сам изјавио, то је један од доказа да смо прешли ту критичну црту насиља које је, као што видимо у последње време, заиста учестало и добило велике размере.

Када су у питању случајеви насиља, ви утврђујете одговорност и пропусте. Овде имамо специфичну ситуацију. Како смо могли мало пре да чујемо и од мајора полиције, дете није пријавило да је било узнемиравано у школи, у школи глуме је потврђено да јесте. У том случају, ко је требало да реагује?

- Сви са којима дете долази у контакт, првенствено породица. Затим, сви остали - школа коју је похађао, школа глуме ако је у њу ишао и где се већ кретао, све контакте које је имао. И оно што је најзначајније, који су садржаји то дете занимали, мислим на медијске садржаје, на садржаје у смислу његових интересовања према одређеним медијима.

Које су ваше надлежности у овом случају, оно што је можда могуће утврдити као пропуст?

- Наше надлежности односе се на то да ли постоје формални пропусти који се тичу саме школе, који се тичу рада полиције. Ми до сада заиста нисмо уочили јер нико, али дословце нико није дао могућност да је ово могло да се наговести.

Шта нам говори ово што се догодило? Шта је најважније сада о чему треба да мислимо?

- Најважније је, понављам, да ово не сме више никад да се деси, већ да се све превентивне мере узму у обзир. Ја сам чак и рекао, ако треба на свакој школи да постоје контрадиверзиона врата, онда нека се и то уради, али ово заиста не сме да се деси. Наравно, то сам рекао у смислу да треба појачати надзор над децом, првенствено од стране родитеља, па онда и свих осталих у низу са којима деца долазе у контакт.

Да ли ћете разговарати са системом социјалне заштите и какви су следећи просто кораци?

- Систем социјалне заштите у овом случају је имао ингеренције да ако су се појавили одређени проблеми у породици, да на то реагује. Ми до сада нисмо добили информацију да је таквих проблема било.

И наредних дана хоће ли контрола бити појачана у школама? Је л’ овај случај довољна опомена да о томе мислимо?

- Није ствар у томе да ли ће контроле бити појачане, него је ствар о заузимању става у односу на васпитање деце јер ми често када говоримо о школама употребљавамо израз образовање. Често занемаримо васпитање. Затим, када се говори, то уосталом ради и институција Заштитника грађана у посебном сектору, а то су права детета, односно заштита дечијих права. Мало се ту говори о обавезама које деца имају и које се често пренебрегавају у оваквим ситуацијама. Ја сам у једној својој изјави рекао да сам приметио да су, не кажем сва деца, али добар део деце презаштићени. У ком смислу? У смислу да се једноставно не обраћа пажња на њихове обавезе него се само инсистира на њиховим правима типа, знате да је била идеја да се искључе мобилни, односно да се не дозволи ношење мобилних телефона у школе, па се десило да су сви били против тога, јер се ускраћују одређена дечија права.

Један од механизама када је у питању породица, ви ту надлежности немате просто. Али шта је оно чиме треба да се руководе родитељи, посебно после овакве ситуације?

- Ми имамо надлежности ако је породица дисфункционална, па социјална служба закаже. За сада немамо ту информацију. Оно што ми можемо да поручимо је свакако оно што смо видели у низу случајева и који нам дају право да тако нешто кажемо, а то је да не можемо рећи да је породица у оваквом облику афирмације адекватна.

Хвала вам на издвојеном времену и разговору!

Заштитник грађана Зоран Пашалић био је гост Телевизије К1.

У 1.15 сати очекујемо конференцију за медије која ће се десити у Влади Републике Србије. На тој конференцији ће се обратити ресорни министар просвете Бранко Ружић, обратиће се министарка здравља Даница Грујичић и обрати ће се из МУП-а Веселин Милић. Придружио нам се и Зоран Пашалић, хвала Вам што сте у студију. Да ли мислите да у нашој земљи после овога стварно више ништа неће бити исто? Да ли ћемо као после, сетите се 11. септембра, тада смо променили начин на који путујемо, тада смо почели другачије да се осећамо када улазимо у авион, када долазимо на аеродром, променили су се протоколи, све се променило, хоће ли се сада мењати и протокол за безбедност у школама? Ево, све основне школе су отказале наставу данас, сутра. Са нама у студију Зоран Пашалић, заштитник грађана. Шта би, шта се десило?

- Десило се то што се десило и суштина је у томе да треба све урадити да се то више никада не деси.

Како?

- Као што сам више пута причао код насиља у породици, ако пропустите да реагујете на први шамар који вам неко упути, рачунајте да ће се то наставити.

А шта смо овде пропустили?

- Ако треба да се поставе контрадиверзиона врата на школе, поставите конрадиверзиона врата. Ако требате те неке техничке ствари да урадите, побољшајте то, доведите их до савршенства, да се то не би десило. Али, то није суштина проблема. На ову децу је пуцао дечак, али поставља се питање шта све стоји иза тих хитаца и шта је све оно што је погрешно урађено да би тај дечак упутио хице на своје другове.

И много је адреса на које треба поставити управо то питање које сте Ви рекли. Данас у програм смо укључивали и Душана Недељковића, писца , чији син је седми разред и иде у ову школу и каже да је овај дечак који је пуцао и који је убио деветоро особа, да је био у једном разреду, па је на полугодишту премештен, па је ишао у другу смену сада, да је био вредан, да је био добар ђак, не добар него фантастичан, како кажу медији, да је дете које је било на неколико такмичења и да је добио јединицу из историје. И то су све подаци које ми имамо.

- Не знам шта то значи, каква је то формулација. Ви имате у историји разних, то се зове криминологија, примера где су људи били масовне убице, а онда се поставило питање какви су они били пре тога, па сви кажу- па, били су идеални супрузи, идеални у,у фирмама у којима су радили. Нема то значаја.

Идеална деца, да.

- Значајно је да се постави питање које је основно, а то је - шта је све допринело? Није то школа, Министарство просвете, организација у школи, наставници, то је један конгломерат свих могућих утицаја на дете којих данас има небројено, а за које нема много места где се оно може каналисати односно где се може спречити. Господин је рекао једну, једну ствар која је суштинска - помињало се више пута и у Вашој емисији образовање, образовни систем… Где је васпитање? Затим, колико сам пута чуо на свим телевизијама, у свим медијима - права детета, права детета, пуна су уста права детета. Где су обавезе детета? Ко о томе води рачуна? Свакако онај ко је желео то дете, ко га је донео на свет и ко самим тим мора да се стара о том детету на прави начин. Значи, од тога да врло води рачуна које садржаје то дете прима, да кажем колоквијално - упија, шта то дете гледа, шта слуша, с ким се дружи, с ким комуницира, какав је однос са друговима на улици , какав је однос са друговима у школи, да ли трпи насиље психичко, физичко. Све су то ствари за које треба много времена и јако много одговорности, па тек онда долазимо до оних законски формулација да ли је закон могао овако или онако да регулише.

Апсолутно сте у праву.

- Није битно да ли сам ја у праву.

Ма, није ни важно да ли сте у праву, него хоћу да Вам кажем тако кад размишља човек све је то… него постоје увек, како да кажем, некако смо били безбедни, ето само то хоћу да кажем, били смо као земља безбедни, били смо градови у Србији где стварно нисмо могли да замислимо, ми немамо проблем са тероризмом, ми немамо проблем са таквим психички оболелим људима који узму пиштољ па изрешетају пола школе. То није се дешавало код нас.

- Не каже наш народ џабе: ако не платиш на мосту, платићеш на ћуприји. Не може се сад очекивати да се нешто не деси само по себи , јер ето ми живимо у безбедном друштву, па се самим тим неће то десити. Ево, десило се и шта сад? Ја кажем суштина овога што се десило је да то не сме више никада да се догоди.

Како ћемо спречити?

- Може да се све спречи, ако се потрудите око неких ствари свакако ћете доћи до неког циља, јер следећи пут ако се деси, онда више неће изазивати ни медијску пажњу такву, неће се огласити сви и рећи “ужаснути смо овом трагедијом” и онда ће полако, полако, као што то имате нећу именовати те земље, где се то претвара у свакодневну вест. Или рутину или нешто на шта нико више и не обраћа много пажње.

И то јесте сад питање, дакле данас неће бити наставе ни у основним ни у средњим школама у Београду, отказано је, а чекамо од министарства и вероватно ћемо сад на конференцији добити више информација.

- Чија је то одлука, опростите, да не раде школе?

Министарства просвете. Јел’ Вам се не допада одлука?

- Нећу уопште да коментаришем одлуку Министарства, али то је као када би сада сви престали да раде зато што се десила нека трагедија. Трагедија је огромних размера, али треба показати храброст да и поред тога настава треба да тече, да треба да се осете деца у свим осталим школама сигурно и да није то начин да се покаже да ће држава решити проблем одмах и да се ово више неће никада поновити. Говори се о вршњачком насељу. Па, ја сам ишао у ту школу, та школа је била из две школе, она се сад зове “Владислав Рибникар”, раније оно крило из Светозара Марковића било је “Алекса Шантић”, а ово из Краља Милутина “Слободан Принцип Сељо”. И ми смо се тукли међусобно, те две школе, али кад се појави наставник, не дај боже кад се појави тада милицајац, сада полицајац, све је престајало моментално. Сад се ту поставља питање ауторитета. Ко има ауторитет над том децом? Родитељи, наставници? Ко? То питање ја стално постављам. Ко је та особа пред којом ће дете да стане мирно?

Данас.

- Не кажем да дете треба приморавати, ми смо институција која се бави заштитом деце, али ауторитет мора да постоји.

Малопре је професор рекао у програму - па, и нас су у школи знали да ћушну, па шта нам фали. Ја се сад позивам на...

- Нисам за ћушкање деце, немојте, мислим ћушкање деце није био у школи, а имали сте индивидуалне примере неких наставника, али ни у време кад сам ја ишао у основну школу, а то је јако давно било, није то било.

Имали сте оно мало чупање за зулуфе?

- Нисмо имали чупање за...

Стварно нисте?

- Ако смо имали, имали смо можда од једног или двоје наставника, нисмо имали као редовну појаву.

Али их нико није пријављивао за то?

- Нико их није пријављивао, да.

А данас би их пријавио.

- Сад се ту поставља друго питање, сад отварамо један круг презаштићености деце од стране њихових родитеља. То је рецимо случај са мобилним телефоном. Ако се донесе одлука да немају у школи мобилне телефоне, нема ту шта родитељи да се питају. Онда ће онај ко је надлежан, Министарство просвете, да образложи одлуку зашто је то урадило и више о томе дискусија нема.

Овде стално има дискусије.

- Ја знам да има дискусије.

Стално дискутујемо.

- Знате колико је пута пред Заштитника грађана дошао родитељ незадовољан тиме што његово дете није успело на неком конкурсу. Анализом, иако се ми не бавимо меритумом него формом, ви видите да родитељ очигледно није у праву. Не пребацујем кривицу на родитеље, далеко од тога, али се поставља питање - колико времена дете проводи и с ким га проводи ? Да ли га највише проводи у школи, да ли са родитељима, да ли на улици, да ли у некој спортској организацији, па се онда гледа ко може да има највише утицаја…

Захваљујем Вам се на гостовању.

Заштитник грађана је био гост у емисији “Ново јутро” Телевизије Пинк.

А сада тема о којој сви говоре: шта показују резултати контроле коју је пре месец дана покренуо према надлежним институцијама поводом случаја девојчице из Миријева, коју је отац држао заточену у кади. Које од институција заказују овом случају и да ли ће неко за то одговарати, нека су од питање за заштитника грађана Зорана Пашалића. Добро јутро! Хвала што сте дошли! Када је овај случај доспео у јавност ви сте одмах покренули питање одговорности надлежних институција. До чега сте дошли у овом тренутку кроз поступак оцене њиховог рада?

- Ако не рачунате то да тражимо одговорност конкретних лица која нису поступа адекватно у датој ситуацији, случај је окончан препорукама и ми тражимо да се поступи по препорукама и да се тачно утврди одговорност појединаца који нису обавили оно што су по закону и по правилима по којима раде морали да обаве.

Значи, име и презиме оног ко није урадио.

- Конкретно име и презиме, тако је.

Покренули сте поступак контроле законитости Градског центра за социјални рад у Београду, одељења Звездара и Палилула, Министарства за бригу о породици, Министарства унутрашњих послова, Дома здравља Звездара, шта сте још? Градска Општина Звездара.

- И допунили смо непосредним контактом, да не би губили време, још са Градским секретаријатом за управу, за бригу о деци, односно за образовање, са Домом здравља Савски венац и са Министарством просвете да би добили целину, да би тачно утврди која је чија одговорност.

До чега сте дошли?

- Дошло се до тога да је у том ланцу бриге о деци поступљено на начин који ми сматрамо да је неадекватан, а то је не са дужном пажњом коју једна таква ситуација или било која ситуација када су деца у питању изискује.

Ко је заказао Центар за социјални рад или неке друге установе?

- Заказала је, оно што се каже, небрига, односно небрига је та која је довела до тога да, у поступку од почетка до краја, да нагласим оно што је утврђено на терену, буквално сви, осим полиције, нису показали дужну пажњу, односно посматрали су на начин на који то није адекватно у датој ситуацији.

Добро, негде сте скренули пажњу на Закон о основама система образовања и васпитања, и затражили измену и допуну тог закона, ког дела оног колико сам ја разумела о вођењу евиденције о деци која су стасала за похађање предшколског програма, је л’ тако?

- То је једна од.

Шта је проблем у закону?

- Проблем је у томе што се мора водити тачна евиденција када дете испуни услове, значи оне године које има да крену у предшколску установу о томе се мора водити тачна евиденција, које у овом тренутку нема.

Нема је у закону као…

- Нема обавезности.

То је посебно питање.

- Јер обавезност је та која подразумева да неко мора да обави одређену радњу, а ако не мора, ако не уради онда повлачи све одређене санкције.

Основно тужилаштво је подигло оптужницу против овог оца, је л тако, а шта је сада следећи корак?

- То је на тужилаштву и на суду. То не бих коментарисао. Ја само хоћу да кажем да је полиција више пута била на адреси и због различитих пријава и да је утврдила једну врло, врло лошу ситуацију, првенствено у односу између партнера.

То је велики проблем да се није узело у обзир све што полиција наводи као стање детета и односа у тој породици и да то ни Центри за социјални рад, ни остали, нису разматрали најозбиљније. Очекујемо стварно имена и презимена одговорних, да сада ми не судимо пре њих.

- Моменат је овај, постоји једна правна изрека чувеног правника Валтазара Богишића који каже: “Што се грбаво роди живот не исправи”. Од самог старта направљена је грешка, сам старт је лош, од тога да је процена да родитељ који има искључиво старатељство је подобан да се стара о детету, па онда је то надаље ишло.

Да ли ће Министарство просвете да покрене измену и допуну закона?

- Ми ћемо на томе инсистирати, иницираћемо то, јер није ово једини случај.

Зато вас и питам, зато што је ово најгласнији био случај. Једини случај запостављања детета и довођења у такво стање.

- Ово је најдрастичнији случај, односно случај који је узнемирио јавност зато има страшне последице, да је дете доведено у животну опасност, да је занемаривано годинама, а да то нико није адекватно реаговао.

То је страшно. Имамо сада и случај инструментарке из Гинеколошко-акушерске клинике Народни фронт која је снимала уживо најинтимније детаље порођаја и то царским резом, преносила то на друштвеној мрежи Тик-Ток не само без дозволе, него је и забрањено да се током операција или порођаја држе мобилни телефони.

- Видите, ми смо покренули поступак и очекујемо да ће сви они који се старају о заштити података о личности, у таквим ситуацијама када неко злоупотреби свој положај, да би радио нешто што је апсолутно недозвољено, да ће се сви они укључити и једноставно у поступку који следи, решити на тај начин што и ако је акушерска клиника преузела одређене кораке према дотичној, да ће то решити на адекватан начин.

Ви сте покренули поступак контроле законитости и правилности рада ГАК Народни фронт и чини ми се здравствене инспекције Министарства здравља, зато
што они нису реаговали правовремено. Они могу да туже и запослене.

- То је то је већ приватна ствар и то не можемо.

Да, то је приватна ствар, не могу да завршим разговор да не кажем да је 14 убијених жена од почетка године у нашој земљи. То је стварно црна статистика, међу тих 14 жена су и 2 девојчице, односно девојке, и статистика каже да су у 2/3 случајева убице били бивши или садашњи супружници или партнери. Шта може да се учини на том пољу?

- Хвала вам за ово питање. Ту имамо један проблем што када самом чину убиства жене претходи дугогодишње или вишемесечно насиље било које врсте, онда је могуће на неки начин превенирати сам чин убиства, али међу овим случајевима постоји и они где је апсолутно однос између партнера, супружника био такав да нико није, како кажу, могао да претпостави ће се завршити овако. Ми се сада бавимо тиме како превенирати такве случајеве. Шта урадити у
случајевима када се да кажем деси нешто што нико није очекивао. Оно што је важно, јесте оно што сам инсистирао и у случају девојчице из Миријева, па и у овим случајевима са најдрастичнијим епилогом, а то је већа емпатија свих нас. Када видимо, приметимо неадекватне односе, да се не повлачимо и да не остављамо то као, није то наш проблем, па нећемо да се мешамо, него да и оно што је до нас, а то је да то пријавим адекватно, и да пријавимо адекватним институцијама да би они урадили онај део посла.

Да, често комшије и фамилија кажу - ми смо знали, али знате то њихова приватна ствар, па нисмо пријавили. Нисмо могли да претпостави да је то тако, да су ти односи толико нарушени, да се то све дешавало, али ето сви окрену главу негде, то је проблем. Доста пута је било, и у случају хирурга је комшиница звала полицију зато што је чула да се дешава насиље, тако да заиста да мало се подигне свест друштва.

- То су преозбиљне ствари да би једноставно испратили само једном вешћу или константацијом, већ се треба пратити у једном дугом периоду и оно што је најбитније повезати цео тај ланац свих оних који треба да се старају не само деци, већ и о свима нама.

Господине Пашалићу хвала што сте били наш гост.