a

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је за Радио телевизију Србије да је у случајевима одузимања "деце улице" од родитеља важно раздвојити организовани криминал од индивидуалних случајева крајњег сиромаштва. Пашалић је најавио да ће тражити измену прописа.

Центри за социјални рад су пре две године добили налог од надлежног министарства да се свако дете које живи и ради на улици по хитном поступку одузме од родитеља или старатеља, а Заштитник грађана је недавно уложио жалбу на ту одлуку.

Пашалић је, гостујући у “Београдској хроници”, навео да је Министарство на жалбу одговорило поруком да они раде у оквиру закона. "Ми првенствено имамо тај морални и етички аспект и ми морамо да посматрамо сваки случај појединачно", истиче Пашалић.

Наглашава да није сваки случај исти и да се морају посматрати појединачно, да не би били неправедни. "Имате ситуацију када неко проси зато што је из јако сиромашне средине и зато што сви у тој породици једино тим послом стичу неке приходе, и ситуацију када је у питању организовани криминал и када се неко бави злоупотребом деце и трговином људима", објашњава Пашалић.

Истиче да центри за социјални рад тим породицама треба да се баве када сазнају да постоји неки проблем. Дужни су да им пруже помоћ, а ако немају средстава и довољан број запослених, онда се обраћају локалној самоуправи, објаснио је Пашалић. Заштитник грађана поручује да је важно раздвојити организовани криминал од индивидуалних случајева крајњег сиромаштва.

Упитан за следеће кораке, најављује да ће тражити измену свега тога и напомиње да то није једноставан посао, објављено је на сајту РТС-а.

Извор: Pink.rs, 21.08.2020.


Зоран Пашалић заштитник грађана, говорећи о епидемиолошким мерама, правима грађана и демонстрацијама против мера каже да се у последње време наслушао свега и свачега.
Пашалић је рекао да су за време ванредног стања радили и појачано и да су сада прилично активни.
Он је навео да иза сваког проблема због којег грађани долазе стоји неко нерешено економско питање.
- Да ли је у питању имовинско право, да ли право из радних односа... Не морају да буду судски процеси, грађани некад буду лоше информисани, ми не можемо да делујемо ако је суд узео учешће, али свакако можемо да помогнемо у свакој ситуацији када смо ми надлежни - казао је Пашалић за Ново јутро ТВ Пинк.

Пашалић је навео да се то десило скоро, када се око 3.500 породица у Београду које имају статус станара пожалило на висину станарине.
- Ми смо помогли, мислим на добар начин... Сада ћемо морати да се бавимо и питањем власника станова, и они имају своја права и морамо помоћи и њима - рекао је Пашалић.

Говорећи о епидемиолошким мерама које су спроведене и које су биле повод за насилне демонстрације, као и критикама Саше Јанковића, Пашалић каже да то није била кртика већ коментар.
- Ја се на коментаре осврћем само ако они могу да ми помогну да радим боље - казао је Пашалић.
Пашалић каже да му ни дан данас није јасно да неко ко нема неке резултате, са скромним знањем и без већег утицаја тражи медијску пажњу по сваку цену, често износећи неистине, полуистине и често погрешно цитирајући законске одреднице.
- Тога сам се наслушао од кризе са коронавирусом. И сада позивам, ако некоме нешто није јасно и треба да му се појасни, институција стоји на располагању 24 сата сваког дана у недељи - навео је Пашалић и истакао да грађани морају правовремено и на време да добију информацију која би им помогла.
Како каже, у оваквим ситуацијама код људи се појављују страх и несигурност и томе не доприносе лажне информације.

Овај случај се догодио пре него што је Пашалић преузео функцију заштитника грађана

Интервју заштитника грађана Зорана Пашалића порталу Телеграф

Аутор: Љубинка Рачић


Данас је тачно три године како је Зоран Пашалић постао заштитник грађана Србије а у интервјуу за Telegraf.rs отворено каже, иако је за све ове године на тој функцији разговарао са више хиљада њих, теже је бити председник Прекршајног апелационог суда него омбудсман. У разговору нам је открио да се број пријава грађана омбудсману током епидемије корона вируса вишеструко увећао, као и да нису постојали разлози да се хитно из усвојитељске породице Савић, измести девојчица коју је Центар за социјални рад у Суботици доделио, па одузео овом брачном пару.
Открио нам је и да ли се за ове три године урадио све што је планирао на овој функцији, зашто се није обраћао за савете претходном омбудсману, како се понашају носиоци појединих функција у неким локалним самоуправама, али и да га је највише као човека дотакао пример једног грађанина који се 32 пута обраћао Институцији Заштитника грађана у претходном саставу и молио за пријем, а на крају се тај случај завршио двоструким убиством и самоубиством.
Наводи да је нови Закон о заштитнику грађана завршен, и да чека само јавну расправу и скупштинску процедуру, и истиче да ће се трудити да одлуке омбудсмана буду обавезујуће, као и судске, што сада нису. Кад смо код суда, као највеће проблеме судске администрације наводи спорост, неажурност, нељубазност... Каже, пријављен им је случај који је трајао 25 година, а треба да провере и случај који трајао чак 50 година.

• На почетку да вас питам, препознају ли грађани институцију Заштитника грађана, и верују ли омбудсману? Знају ли који је то пут да дођу до вас односно да Вам се обрате?
- Грађани недовољно познају Институцију Заштитника грађана зато што ова институција у ранијем периоду није обавештавала грађане која су им права, и шта све може за њих да уради, али ни која су ограничења саме институције, што сам покушао доласком у њу да променим и да је приближим грађанима кроз сталне директне контакте. Од избора за Заштитника грађана увео сам праксу „отворених врата“ у Београду, и осталим местима у Србији где смо сваког месеца примали грађане и директно разговарали са њима. За ове три године лично сам разговарао са више хиљада грађана из целе Србије, и веома ми је жао што је епидемија корона вируса успорила ту динамику виђања. Стално указујем запосленима у Институцији Заштитника грађана да једино у директном контакту са притужиоцима могу да сазнају карактер и позадину њихових проблема, а да комуникација писаним путем често може да им не осветли евентуални проблем са праве стране.

Што се тиче поверења грађана у Омбудсмана, о томе можда најбоље говори истраживање невладиних организација „Три тачке“ и „Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ)“ да су током ванредног стања током епидемије корона вируса грађани Србије имали највише поверења у Заштитника грађана.

• Када сте постали Заштитник грађана, причали сте да су вам европски парламентарци говорили да је омбудсман тигар без зуба, јесте ли и ви такав тигар?
- То је генерални став о функцији заштитника грађана из разлога што он, осим у појединим земљама Европске уније и света, има могућност да санкционише неадекватно поступање институција, које је у обавези да контролише. У Србији ће стање по овом питању бити значајно поправљено новим Законом о заштитнику грађана, који је завршен и чека само јавну расправу и скупштинску процедуру, а који је, наглашавам, писан у самој Институцији.

• Да ли сте за 3 године колико сте на функцији, испунили све оно што сте планирали по доласку, и шта је оно што нисте а било би значајно?
- Нисам испунио све што сам планирао. Пре свега због питања која су требало још 2016. године, дакле пре мог доласка, да буду решена, а то су усвајање новог Закона о заштитнику грађана, повећање капацитета заштитника грађана и обезбеђивање трајног простора за смештај Институције.

• Да ли је теже бити заштитник грађана или председник Прекршајног апелационог суда? Зашто?
- Много је теже бити председник Прекршајног апелационог суда, из разлога што је број предмета у том суду у односу на број предмета у Институцији Заштитника грађана на годишњем нивоу десетоструко већи, и односи се на најширу област људског живота. Оно што би требало да се зна, али то углавном није случај, јесте да све грађане прекршајно законодавство штити од момента када устану ујутру па до момента када легну увече. Тако, на пример, док спавате штити вас Закон о јавном реду и миру, када изађете на улицу Закон о безбедности саобраћаја на путевима, када се од неке институције траже одређени подаци штити вас Закон о о заштити података о личности. Такође, Прекршајни апелациони суд поступа по жалбама из области прекршаја, у којем се на годишњем новоу ради о неколико десетина хиљада предмета.
- Тежина рада у прекршајима се види баш у оквиру оваквих догађаја, који су тренутно актуелни, када се на прекршајне судове сваљује решавање практично свих могућих проблема, које једно друштво може да има у кризним ситуацијама. На пример, ношење маски, дозвољен број људи на јавним местима, нереди, јавни скупови...
- Разлика је и у томе што судска одлука налаже обавезујуће понашање за онога на кога се односи, за разлику од одлука заштитника грађана, које у овој фази развоја Институције нису обавезујуће, али ћу се потрудити да новим законом оне добију смисао који треба да имају и који заслужују.

• Да ли сте се у почетку, а можда и у току даљег рада обраћали за савете вашем претходнику?
- Не, нисам се обраћао претходнику за савете. Грађани треба да знају да је моја каријера далеко, далеко дужа него каријера бившег заштитника грађана. Радио сам на много одговорнијим пословима, који су директно утицали на људске судбине пре него што сам изабран за заштитника грађана. За разлику од претходника, мање инсистирам на медијској промоцији наше институције а и својој личној, а више на решавању конкретних проблема појединачних особа или системских проблема, који дотичу и ремете живот.

• Колико вам се грађана обратило за помоћ у току прошле године, а колико у току ове и да ли се тај број повећава? У колико случајева су донете препоруке? Да ли чешће реагујете по пријавама грађана или самоиницијативно?
- До средине јула ове године Институција је примила обраћања грађана готово истоветно колико је имала за целу прошлу годину. У свим случајевима у којима су утврђене повреде прописа су донете препоруке, осим у случајевима који су још у току. Број реаговања по пријавама грађана и по сопственој инцицијативи до сада је углавном био уједначен, али ове године бележимо знатно повећање броја реаговања по сопственој иницијативи.

• Са каквим проблемима вам се највише јављају грађани? Колико њих годишње дође у вашу канцеларију?
- Врло детаљно сам радио анализу проблема грађана који се притужују и дошао до закључка да 90 одсто свих проблема грађана у Србији има економску основу. Због тога је веома тешко решавати ту врсту проблема. Једини начин на који такви проблеми могу да се реше је упорно и систематско инсистирање да се права грађана, било појединачна било групна, испуне од стране онога ко је дужан да их испуни.
- Ситуација са епидемијом корона вируса нас је ове године мало успорила у смислу личног пријема странака, које смо морали да ограничимо због безбедности грађана и запослених, али смо зато повећали, поготово током ванредног стања, могућности на које су грађани могли да нам се обраћају а то се односи на повећан број телефонских линија и доступност наше институције свих седам дана у недељи, од ујутру до касно увече.

• Шта је оно што вас је у току рада на овој функцији изненадило, а што можда као судија нисте знали, који су то проблеми?
- Највише су ме изненадили носиоци појединих функција у неким локалним самоуправама који су се понашали као да су те локалне средине њихово власништво. Ту смо имали највећих проблема, па сам у поједине делове Србије морао да идем више пута да бих решио проблеме који су се могле решити телефоном.

• Које пријаве грађана и из којих области су вам најосетљивије? Можете ли да издвојите неки од примера који вас је као човека дотакао?
- Једном сам рекао да грађани, невладине организације и политичари имају право на емоције, али не и ми, што не значи да ме у великом броју ситуација као човека није дирнула судбина појединаца и група грађана, који су нам се обратили јер су у остваривању својих права дошли „до зида“. Конкретан пример који ме је као човека највише дотакао је непоступање институције у ранијем периоду, пре мог доласка на њено чело, када се један грађанин 32 пута обраћао Институцији и молио за пријем, што се може сматрати вапајем, а да ни поред тога није био примљен. Овај случај се завршио двоструким убиством и самоубиством.

• Наилазите ли на проблеме током контрола, има ли институција које неће да сарађују?
- Већина институција је спремна на сарадњу и на поступање по нашим препорукама. Али, постоје институције које се чак не удостоје ни да одговоре после дописа и више ургенција. Или када одговоре, онда је то на начин који није примерен међусобном поштовању институција. Из тог разлога, треба дати већи капацитет заштитнику грађана како би у оваквим случајевима те институције биле изложене санкцијама, без обзира ко ту санкцију доносио и спроводио.

• Које институције не можете да контролиште? И, на шта се грађани највише жале када је о судтсву реч, има ли промена у вашим правима на том пољу?
- Заштитник грађана, по Уставу и закону, није овлашћен да контролише рад Народне скупштине, председника Републике, Владе, Уставног суда, судова и јавних тужилаштава. Када сам покренуо питање контроле судске управе, а не судова у смислу слободе судова да одлучују у пресудама по знању о посебности и поднетим доказима о конкретним предметима, инсистирао сам на томе и доживео велику критику појединих делова јавности. Био сам у најмању руку запањен јер више од 50 одсто европских омбудсмана имају то право. Надам се да ће нам у наредном периоду изменама Устава и Закона о заштитнику грађана то право бити дато.
- Главни разлог због којег сам тражио контролу судске управе је што се грађани највише жале на дужину трајања поступка, а нама је пријављен случај који је трајао 25 година. Постоји још један случај који треба да проверимо, да је поступак трајао 50 година. Суђење у разумном року, повреда права на правично суђење и неизвршење судских одлука су најчешће жалбе грађана, највише их занима како да остваре та права. Нисам за то да заштитник грађана мора имати ексклузивно право овакве контроле али сам сигуран да се, с обзиром на то да Закон о заштити права на суђење у разумном року није дао значајније резултате, нека институција овим мора детаљно бавити. Такође, имамо и велики број притужби на рад извршитеља и на њихове високе тарифе.

• Који је највећи проблем судске администрације?
- Највећи проблеми судске администрације су спорост, неажурност и оно на шта се грађани највише жале – нељубазност и немогућност да дођу до правовремене информације.

• Да ли је број пријава грађана током епидемије корона вируса повећан, и у којим ситуацијама сте највише поступали?
- Број пријава грађана током епидемије корона вируса се вишеструко увећао, а грађани се највише жалили због мера ограничења кретања, услед чега су велики проблем имала деца са аутизмом и њихови родитељи, због чега смо се обратили председници Владе Србије, и након тога им је омогућено несметано кретање. Директном сарадњом коју смо имали са јединицама локалних самоуправа и Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је омогућено добијање дозвола ради виђања родитеља са дететом са којим не живе. Заштитник грађана се, такође, обратио и председници Владе Србије како се мере забране кретања не би односиле на особе које напуштају станове и куће ради заштите од насиља у породици.
- Учествовали смо активно и у повратку наших грађана из иностранства у Србију на почетку избијања епидемије. Након наше интервенције убрзано је и тестирање људи који су били смештени на Београдском сајму, док је након наше активности Клинички центар Ниш увео нови протокол о обавештавању породица о здравственом стању њихових чланова хоспитализованих због корона вируса. Имали смо бројне теренске посете, али смо често, због хитности ситуације, телефонским путем решавали проблеме како би грађани што пре могли да остваре неко своје право. Наше активности су биле заиста бројне и разноврсне, а наши запослени су улагали велике напоре како бисмо решили што више конкретних проблема грађана, у што краћем року.

• Покренули сте контролу рада Управе града Сомбора због луна парка у којем се откачио рингишпил, и где су деца повређена. Да ли већ имате неке резултате?
- Поступак је у току, покренули смо га 13. јула и Управа града Сомбора има рок од 21 дан да нам пошаље изјашњење и сву пратећу документацију.

• Да ли су вам из Дома за децу и омладину без родитељског старања " Дринка Павловић" у Београду, доставили све у вези са дечаком који је пао прескакајући терасу, а који је, нажалост, у међувремену, преминуо?
- Тај поступак је у току, а с обзиром на то да смо га покренули 3. јула, и да је рок за изјашњење Дома „Дринка Павловић“ 15 дана одговоре очекујемо данас (20. јула).

• Шта је ваша контрола утврдила у Центру за социјални рад у Суботици, који је доделио а затим одузео усвојено дете брачном пару Савић?
- Оно што је карактеристика мог поступања као заштитника грађана је да не утврђујем само појединачну, већ и системску грешку. Системска грешка у овом случају је била што су Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и различитост полова и Центар за социјални рад града Суботице угрозили најбољи интерес детета, принцип добре управе и правне сигурности приликом заснивања и поништаја усвојења детета.
- Утврдили смо бројне пропусте које су начинили ови органи, међу којима је и тај да нису постојали разлози за хитно измештање детета из усвојитељске породице, нити је измештање које је извршено било у најбољем интересу детета.
- Свим надлежним органима у случају усвојења и поништаја усвојења упутили смо препоруке за исправљање пропуста у овом случају, као и препоруке које би се односиле на све случајеве усвојења. Министарству за рад упућена је препорука да предузме мере из своје надлежности давањем налога надлежним органима, да се конкретан поступак усвојења хитно оконча на законит начин, руководећи се најбољим интересима детета. Надлежном органу за усвојење је дата препорука да у поновном поступку за заснивање усвојења детета у циљу обезбеђивања хитности поступка и остваривања најбољих интереса детета, узме у обзир све утврђене, неспорне чињенице од значаја за заснивање усвојења, а да Министарство за рад и Покрајински секретаријат пруже сву стручну помоћ и подршку Центру за социјални рад, како би поступак усвојења био окончан у најкраћем року и уз поштовање најбољих интереса детета.
- Такође, ресорном министарству је упућена препорука да предузме активности и мере како би Јединствени регистар усвојитеља садржао тачне и ажурне податке о потенцијалним усвојитељима, да преиспита примену инструкције која се примењује у поступцима заснивања усвојења, као и да обезбеди сталну и континуирану обуку запослених у центрима за социјални рад у вези са поступком усвојења.

• Обилазили сте ових дана затворе, да ли сте били само у заводима у Београду или и у другим местима ? Који је био повод, колико имају заражених од короне, да ли се придржавају свих мера? Да ли сте имали прилике да причате са затвореницима, и којој мери има психоактивних супстанци у заводима у Србији?
- Посета затворима није била у вези са редовним посетама које Национални превентивни механизам и сектор који се баве правима особа лишених слободе у Институцији заштитника грађана обављају у оквиру редовних активности. Овога пута смо се усредсредили на затворе у Београду, јер се највећи број приведених лица приликом недавних демонстрација налазио управо у овом граду. Тако да смо обишли пет полицијских станица: ПС Земун, ПС Нови Београд, ПС Врачар, ПС Савски Венац и ПС Стари Град, где смо разговарали са 12 особа, која су у тренутку посете била у просторијама за задржавање. Њих 4 се жалило на повреде, и њих је прегледао лекар форензичар, који је био у нашем тиму.
- Два пута смо у последњих недељу дана посетили Окружни затвор у Београду где смо разговарали са осам особа, којима је одређен притвор. Међу њима се двоје жалило на повреде које су задобили приликом лишења слободе. Обишли смо и КПЗ Падинска Скела где смо разговарали са 9 прекршајно кажњених лица.
- Приликом посета затворима за време ванредног стања, утврдили смо да се у некима од њих појавио корона вирус и тражили да се предузму све радње како би се спречило ширење епидемије, што је и учињено. Што се психоакативних супстанци тиче, то је велики проблем у затворима и то је оно на шта ће се у овом и у будућем периоду обраћати огромна пажња.

• Живимо у земљи где има насиља, поготово над децом, суочавамо се отмицама, нестанком деце... Постоје ли ваше ингеренције у том домену, запитате ли се зашто још немамо Амбер алерт систем за бржи проналазак нестале деце?
- Заштитник грађана се бави и проблемом, у јавности познатом као „нестале бебе“, где је више пута истицао да је једино могуће решење успостављање јединствене ДНК базе у којој би се утврдила веза између нестале деце и њихових биолошких родитеља. Такође, бавио сам се свим случајевима нестале деце, који су указали да је за системско решење овог проблема неопходно да у њега морају бити укључени сви - родитељи, полиција, Центри за социјални рад, али и школе и сва места где се деца активно крећу.

Страна 2 од 53