Заштитник грађана Зоран Пашалић био је гост у Јутарњем дневнику Радио телевизије Србије.

Зашто из организација за заштиту људских права ћуте и не реагују на хапшење Срба на Косову и Метохији без судских налога уз прекомерну употребу силе и непоштовања основних људских права? Које међународне институције и организације за заштиту људских права су адреса за помоћ ухапшенима и њиховим породицама? Помоћ, заштиту и реакције од Међународног комитета Црвеног крста затражио и омбудсман Зоран Пашалић. Позива се на Конвенцију Уједињених нација против тортуре и најављује да ће се обратити на још адреса. О детаљима и покушају заштите права Срба у јужној покрајини за Дневник говори и заштитник грађана Зоран Пашалић. Видели смо нејасне и неутемељене оптужнице, хапшења без судских налога уз употребу прекомерне силе, малтретирања, пребијања. Све се то дешава ухапшеним Србима на Косову и Метохији. Зашто не реагују организације за заштиту људских права?

- Ја сам врло изненађен нереакцијом институција које треба да се баве заштитом људских права и првенствено борбом против тортуре с обзиром да су реакције биле учестале у неким другим ситуацијама, а у овој ситуацији те реакције нема, односно она је изостала. Из тог разлога је институција Заштитника грађана реаговала и упутила дописи свим релевантним институцијама које се баве заштитом људских права и које се боре, тако фигуративно да кажем, против тортуре.

Која права ухапшених Срба су по слову међународног права прекршена?

- Декларација о забрани мучења је донета још 9. децембра 1975. године. Мере понашања које се може назвати суровим или исказ који треба да да пред звоничним органом на који се намећу неком лицу тортуром, мучењем, суровим, нељудским, понижавајућим понашањем је оно на чему ми базирамо наше деловање. То је утемељено у Конвенцији против тортуре суровог, нељудског и понижавајућег поступка и ми смо то ратификовали ту конвенцију. То је наше полазиште. У члану 1 те конвенције говори се шта је то тортура, то је практично употреба силе којом се наноси бол, психофизичке патње неком лицу које треба да у неком поступку да неке информације или да призна или да упути на неко треће лице, које је евентуално извршило неко кривично дело.

Ви сте писали Међународном комитету Црвеног крста. Шта сте тачно навели? Јесте ли добили у међувремену неки одговор? Ако се не варам то је било пре три, четири дана.

- Добри смо одговор од Међународни комитет Црвеног крста и од ЦПТ-ја, односно комитета који се у оквиру Европске комисије бави заштитом од тортуре. Међународни Црвени крст нам је рекао да је практично то билатерални однос између власти земље за коју се сумња да је извршила тортуру или оних власти који су извршиле тортуру. Ја сам због тога тражио билатерални састанак са њима да нам се објасни шта су они предузели, шта мисле да преузму и шта ће предузети да би се наши сународници на Косову и Метохији заштитили. Они су рекли да ће обавестити све чланице, то су све европске земље које су учлањење у ову асоцијацију.

Да ли сте стекли утисак из тог одговора да су они сагласни са тим да има тортуре и насиља?

- Не може се рећи да су сагласни, али свакако ми ћемо у сталној комуникацији тражити да се утврди шта се заиста дешава на Косову и Метохији, односно да се утврди да ли је, како и на који начин извршена тортура над нашим сународницима и да се свакако то спречи. Оно што је најважније јесте да они који су је спроводили сносе санкције.

Ви се све време позивате на конвенцију Уједињених нација против тортуре. Да ли је тако?

- Тако је. Управо тако.

Постоји ли још неки документ валидни или је довољан позив на овај документ?

- Та конвенција свеобухватно се односи на тортуру. Она каже да без обзира какво је стање, да ли у питању предратно стање, ратно стање, ванредно стање да је тортура забрањена и да свако онај ко спроводи тортуру, да ли су то званични органи или они органи и лица која по њиховој прећутној сагласности спроводе тортуру су одговорни и да морају престати са вршењем, односно да је не смеју спроводити.

Када Аљбин Курти за скупштинском говорницом у Приштини прочита имена Срба који су ухапшени или који ће бити ухапшени и каже за која су кривична дела окривљени, како је могуће да нико не реагује?

- То је и мене запањило, с обзиром да је то оно што је основни правни постулат, а то је да неко док не буде осуђен за неко кривично дело не може бити за то одговоран. Значи та презумпција невиности у овом случају апсолутно је прекршена.

А нарочито да се изговарају имена јавно, да се читава јавност упознаје са тим.

- То се може сматрати и неким обликом притиска, можда не тортуром али неким обликом притиска, где ви обнародујући имена неких лица, најављујући њихова хапшења, практично вршите притисак како на њих тако и на све остале грађане Косова и Метохије, а свакако и на најближе сроднике тих лица.

Шта је са организацијама за људска права у Србији?

- Не знам, с обзиром да смо ми једини који смо се обратили и тражили помоћ да би се ова тортура спречила. Нико се није оглашавао, бар ми немамо тих сазнања.

Осим државе и вас, то хоћете да кажете.

- Тако је. Да.

Хоћете ли можда разговарати са неким овде, са неким организацијама у Србији?

- Свако да ћемо разговарати, јер ако са једне стране се свака врста тортуре, односно сумња на тортуру оглашава, говори се о њој, а у овом случају се чути и то је разлог да озбиљан разговор.

Господине Пашалићу, постоји ли могућност да ваша институција провери шта се дешава?

- Нажалост, не. И ми морамо радити преко међународних институција и то је оно што успорава цео поступак. Оно што је нама битно је да реагујемо одмах и да они реагују одмах. Зато смо ми све оне састанке на којима тражимо информације, на којима ћемо тражити информације, тражили да се обаве одмах или у врло кратком року.

Још ми само кажите за крај, на које ћете се адресе још обратити.

- Обратили смо се на адресе европске институције омбудсмана, светске институције омбудсмана, медитеранске институције омбудсмана, Комитета за спречавање тортуре Европе, Међународног Црвеног крста и постоји још низ институција којима ћемо се обратити у наредним данима.

Може ли Црвени крст Србије нешто да уради у том смислу?

- Првенствено је Међународни комитет Црвеног крста је тај који треба да уради и ја се надам да ће урадити оно што је до њих.

 Хвала вам.