a

Заштитник грађана Зоран Пашалић апеловао је данас на грађане Републике Србије да покажу солидарност у борби против ковид-19 тако што ће се придржавати прописаних мера и што ће се вакцинисати и апеловао на надлежне органе који прописују и спроводе мере заштите да одложе на одређени период све врсте масовних окупљања.

„Због великог броја оболелих ситуација у нашем здравственом систему је веома тешка и зато апелујем на солидарност грађана у борби против пандемије. У овој ситуацији се не поставља само питање оболелих од ковид-19 већ свих болесних у Републици Србији којима се, из објективних разлога, ограничавају људска права и који не могу да се лече“, изјавио је Пашалић.

Пашалић је рекао и да никада није био за примену строгих мера које би ограничавале људска права, али да је видно да се многи грађани не придржавају мера заштите и не верују да је ковид-19 смртоносан.

„Цитираћу уваженог колегу омбудсмана Црне Горе да многи грађани не верују у ковид-19 све док не виде ковчег у свом дворишту. И зато још једном апелујем на грађане да се придржавају мера заштите, да се не опуштају јер је сваки нови сој другачији од претходног и посебно их молим да се вакцинишу како би, у случају да се заразе вирусом, прошли са што блажим последицама“, навео је Пашалић.

Заштитник грађана је упутио и критику надлежним органима који прописују и спроводе мере заштите због тога што су у овако тешкој ситуацији омогућена масовна окупљања грађана.

„Такође, тражићу одговорности и инспекцијских служби јер је Заштитник грађана добио многе притужбе грађана да се прописане мере заштите не поштују и да се примена ових мера строго контролише“, рекао је Пашалић.

Заменица Заштитника грађана Јелена Стојановић је, поводом обележавања 15. окотобра - Међународног дана жена на селу, нагласила да се жене на селу налазе у лошем положају и да је веома важно радити на подизању њихове свести о правима и механизмима заштите, као и на њиховом осамостаљивању и економском оснаживању.

„Жене на селу се сусрећу са бројним проблемима – често су им недоступне основне услуге у заједници - здравствене услуге, јавни превоз или дечији вртић. Многе од њих нису здравствено осигуране и немају пензију, па зависе од других чланова породице, а суочавају се са злостављањем и насиљем у породици“, рекла је Стојановић у Младеновцу.

Заменица Заштитника грађана је у Младеновцу отворила изложбу ручних радова и рукотворина жена са села из ове општине, коју је организовао Центар за заштиту људских и мањинских права и вредности „ОХО“.

„Веома је важно да се ради на подизању свести жена о томе која права имају и који су им механизми заштите на располагању, као и на осамостаљивању и економском оснаживању жена, на подршци женском предузетништву и омогућавању продаје њихових квалитетних, корисних и лепих производа“, истакла је Стојановић.

Стојановић је на скупу представила надлежности Заштитника грађана и позвала све присутне, са посебним освртом на старије жене, да се обрате Заштитнику грађана уколико сматрају да су њихова права прекршена поступањем надлежних органа и уколико су изложене злостављању и насиљу.

На изложби је представљено више од 100 радова који су пријављени на конкурс за избор најлепших ручних радова и рукотворина жена на селу, који је у августу 2021. године расписала орханизација „ОХО“.

b_300_0_16777215_00_images_2021_Aleksinac_.jpegЗаменица Заштитника грађана Јелена Стојановић позвала је све старије особе у Републици Србији, а посебно старије жене на селу, да се обрате надлежним органима и Заштитнику грађана уколико сматрају да су њихова права прекршена поступањем надлежних органа или су изложени било каквој врсти злостављања и насиља.

„Старије особе, а пре свега жене на селу, суочавају се са бројним проблемима као што су сиромаштво, дискриминација, насиље и занемаривање, а посебан проблем је недостатак посебних услуга и сервиса подршке, нарочито услуге помоћи у кући. Ови проблеми су нарочито изражени у сеоским срединама“, рекла је Стојановић на трибини „Изазови и унапређење приступа услугама и превенција насиља над старијим женама у условима пандемије“ у Културном центру Алексинац.

Стојановић је указала да пракса Заштитника грађана показује да су многи од поменутих проблема посебно били изражени током ванредног стања уведеног због пандемије заразне болести Ковид-19.

„Тада су због мера ограничења кретања највише тешкоћа имале старије особе са менталним и физичким инвалидитетом којима је потребна подршка неговатеља за задовољавање основних животних потреба, као и старије особе у стању социјалне потребе, нарочито оне којима је био потребан ургентни смештај, затим старије особе којима је била неопходна помоћ геронто-домаћица, али и старији бескућници због немогућности пријема у прихватилишта и остале социјалне установе“, рекла је заменица Заштитника грађана.

Стојановић је истакла изузетну важност међугенерацијске солидарности, борбу против уврежених предрасуда о старијима, али и о младима, као и неговање међугенерацијске толеранције, разумевања и поштовања богатства различитости.

b_300_0_16777215_00_images_2021_Aleksinac1.jpegПредседница удружења „Снага пријатељства - Amity" Надежда Сатарић рекла је на трибини да се због предрасуда према старијим особама занемарује много позитивног и вредног што старије особе имају и чиме могу да допринесу и нагласила да наше друштво никога не треба да стигматизује и одбацује већ да мења такве праксе постављања граница старијима.

„Свака шеста старија особа и после пензионисања ради и уплаћује доприносе, а многе се баве различитим облицима неплаћеног рада. Треба да имамо поштовање према старијима у свим ситуација, у јавном превозу, приликом преласка улице… С друге стране, неке старије особе мисле о младима да су неваспитани, површни, да време проводе гледајући у мобилне телефоне“, навела је Сатарић и додала да треба да радимо на укидању свих стереотипа, да нема генерализације.

Током дебате на трибини у Алексинцу један од старијих учесника је навео да су деца која су у прошлости расла са бакама и декама стварала емпатију према старијима али да је то, због промене начина живота, сада другачије. Став млађих учесника трибине био је да поштовање старијих представља питање кућног васпитања. Учесници трибине су изнели и да проблем старијих особа на селу представља недостатак јавног превоза, одлазак код лекара, у пошту, у продавницу и приступ другим услугама.

После трибине у Културном центру Алексинац отворена је изложба фотографија "Лепота старења“, у организацији удружења ,,Снага пријатељства - Amity" и Фото савеза Србије, на којој су представљене 72 фотографије од 42 аутора. Фотографије промовишу лепоту и радост живота и показују колико сваки период живота, па и старије доба, може бити лепо и плодотворно.

Тим Заштитника грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) је 8. октобра 2021. године обавио надзор над принудним удаљењем држављанина Републике Турске. Он је неколико дана провео у Прихватилишту за странце у Падинској Скели, одакле је спроведен на Аеродром „Никола Тесла“ Београд и летом се вратио у матичну земљу.

Од полицијских службеника су прибављени подаци о поступању према странцу, извршен је увид у документацију која се о њему водила у Прихватилишту и обављен ненадзиран разговор са њим. Такође, надзирана је процедура отпуста из Прихватилишта и укрцавања у службено возило. Странац није имао примедби на поступање полицијских службеника према њему, нити је изнео околности које би указивале на опасност да би његова људска права могла бити повређена или угрожена по повратку у земљу порекла.

Сарадња са полицијским службеницима током надзора је као и до сада била веома професионална.

Светски и европски дан борбе против смртне казне је веома значајан датум у области заштите и унапређења људских права, јер подсећа на важност заштите људског живота и људског достојанства. Пораст броја аболиционистичких земаља у Европи директно је узрокован прихватањем Протокола бр. 6 уз Европску конвенцију о људским правима, којим се препоручује укидање смртне казне у националним кривичним законодавствима. Њено укидање сматра се нужним за заштиту људског достојанства, као и за прогресиван развој људских права, изјавила је данас заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић поводом 10. октобра, Светског и Европског дана борбе против смртне казне.

Смртна казна је у Србији укинута 2002. године, а последњи пут извршена 1992. године. Последњих година се у јавности повремено покреће питање увођења смртне казне, а такав став грађана је у корелацији са случајевима монструозног насиља над децом и у породици, као и организованих злочина који оправдано изазивају велику осуду и узнемиреност јавности и захтевају најстроже кажњавање. Такви ставови изискују континуирано указивање на то зашто би поновно увођење смртне казне било неприхватљиво.

Став против смртне казне произлази из универзалног и основног права на живот. Право на живот је урођено право и држава је дужна да га штити и поштује, а не да га одузима. Он је такође уткан у људско достојанство сваког људског бића, укључујући и оне који су починили најсвирепије злочине, указала је Тањевић.

Такође треба имати у виду да не постоје докази о томе да смртна казна има генерално превентиван значај. У земљама које примењују смртну казну стопа криминалитета није мања од стопе криминалитета у земљама које су је укинуле, нити је после укидања смртне казне у појединим земљама дошло до пораста тешког криминалитета. Најзад, треба имати у виду и могућу судску грешку, због које би невина особа могла бити осуђена на смрт.

Обележавањем 10. октобра државе, организације и људи широм света потврђују своју опредељеност за укидање смртне казне у земљама у којима она још постоји и своју одлучност да не допусте њено поновно увођење у земљама које су је већ укинуле.

Устав Републике Србије људски живот проглашава неприкосновеним и Заштитник грађана остаје одлучан у свом ставу да се поновно увођење смртне казне никада не дозволи.

Пандемија болести COVID-19 донела је бројне изазове у свим сегментима наших живота. Изолација, ожалошћеност, страх, губитак посла и прихода, доводе до повећане потребе за очувањем менталног здравља и јачањем психосоцијалне подршке. Стога је сада више него икада важно улагање у превенцију менталних поремећаја, поготово код деце и младих као најосетљивије популације, којима услуге заштите менталног здравља морају бити једнако доступне и квалитетне, указао је данас заштитник грађана Зоран Пашалић поводом обележавања Светског дана менталног здравља.

Заштитник грађана је у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре од почетка 2021. године посетио Специјалну болницу за психијатријске болести „Ковин“, Службу за психијатрију Опште болнице у Лесковцу, Клинику за психијатрију и Центар за заштиту менталног здравља Клиничког центра у Нишу. У извештајима из посета, Заштитник грађана је, између осталог, указао на потребу да се интензивирају активности на деинституционализацији у смислу напуштања праксе дугорочног смештања пацијената у болницама, као и потребу успостављања ванинституционалног збрињавања и подршке у заједници особама са менталним сметњама и њиховим породицама у циљу омогућавања живота и лечења у заједници. Такође је указао на потребу формирања центара за заштиту менталног здравља у заједници, уз обезбеђивање потребних ресурса ради превенције, унапређења и постхоспиталног лечења пацијената у заједници.

Заштитник грађана подсећа да је неопходно без одлагања развити мрежу служби за заштиту менталног здравља у заједници које ће пружати свеобухватну заштиту менталног здравља, уз најмање могуће рестрикције и што ближе породици, кадровски оснажити постојеће специјализоване службе при здравственим установама, обезбедити континуирану едукацију запослених у области менталног здравља, предузимати континуирано активности на подизању свести о значају менталног здравља и додатно улагати у реформе у области менталног здравља у правцу поштовања људских права и третмана особа са менталним сметњама у складу са принципима савремене психијатрије.

Заштитник грађана указује и на значај сарадње и партнерства владиног и невладиног сектора, повезивање стручњака и институција на локалном нивоу на промоцији менталног здравља и борби против стигматизације.

Заштитник грађана похваљује успостављање Националне телефонске линије за пружање психосоцијалне подршке грађанима којима је потребна. Број телефона је 0800 309 309, као и посебни телефони Института за ментално здравље: 063 7298260 (за младе и родитеље деце до 18 година) и 063 1751150 (за особе старије од 18 година).

Страна 1 од 508