a

Развој науке и технологије, коришћење нових извора енергије, изградња великог броја индустријских постројења и развој великих урбаних средина, носе са собом опасност од штетних последица по животну средину. Тако проблеми попут пренасељености, смањења класичних извора енергије и ограничених залиха хране, опасности од радиоактивног зрачења, нестајања екосистема и слично, доводе до тога да заштита животне средине постаје приоритетно питање које хитно треба решавати, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 5. јуна, Светског дана заштите животне средине.

Неспорно је да су у Србији последњих година уложени велики напори на изградњи адекватног и ефикасног програма одржавања, развоја, унапређења и заштите животне средине. Доношењем великог броја еколошких закона наша земља се приближила државама које су своје еколошке прописе ускладиле са низом међународних аката. Међутим, и даље се стиче утисак да европски трендови у овој области још увек нису у довољној мери промовисани и заступљени у домаћем законодавству, нити примењиви у судској пракси. Потребно је да се у Србији успостави одржив систем заштите животне средине, који мора бити укључен у остале политике и секторе. На овај начин обезбеђују се предуслови за боље здравље и бољи квалитет живота грађана, очување природних ресурса и конкурентну привреду.

У 2019. години Заштитник грађана је примио 40 притужби из области заштите животне средине, што и даље представља око један одсто свих примљених притужби. Претходних година Заштитник грађана је из области заштите животне средине примао притужбе због загађења воде, ваздуха и земљишта, непријатних мириса, буке и вибрације, неправилног одлагања комуналног отпада, лошег квалитета воде за пиће, као и због незадовољства поступањем инспекцијских органа на пријаву појединаца или групе грађана, указао је Пашалић.

Заштитник грађана упућује позив удружењима, чијим је статутом предвиђени циљ удруживања унапређење и заштита људских права и слобода, за сарадњу у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре.

Рок за подношење пријава по јавном позиву је 8 дана од дана објављивања на интернет страници Заштитника грађана, односно од 04. јуна 2020. године. Формулар пријаве саставни је део Јавног позива, који се налази у прилогу информације.

Заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Јелена Стојановић са својим сарадницама из Сектора за права детета је 2. јуна 2020. године учествовала на интернет састанку Европске мреже омбудсмана за децу (ENOC) са циљем размене искустава у вези са изазовима са којима су се институције суочавале током стања узрокованим вирусом COVID-19.

b_300_0_16777215_00_images_20200603ENOC_1.jpegНа састанку се могло чути да је већина омбудсмана свој рад организовала од куће и да су проблеми са којима су се суочавали у остваривању права детета били веома слични у свим државама. Јелена Стојановић је учесницима конференције указала да је институција Заштитника грађана у Србији радила појачаним интензитетом и да су активности биле примарно усмерене на решавање конкретних проблема изазваних појавом пандемије. На основу обраћања грађана и медијских извештаја су стизале информације о проблемима са којима су се деца и родитељи сусретали и по којима се реаговало одмах, и то кроз директно обраћање надлежним органима у циљу отклањања пропуста, као и упућивањем иницијатива за измену прописа који су угрожавали остваривање права родитеља и деце. У комуникацији са грађанима је свакодневно путем пет нових телефонских линија пружана саветодавна и психолошка помоћ. Помоћ психолога из Сектора за права детета је била јединствена међу чланицама Европске мреже омбудсмана за децу. Мобилна екипа институције Заштитника грађана у условима ванредног стања радила је појачано и целодневно, те је на терену проверавала поштовање права грађана, нарочито деце.

Такође, заменица заштитника грађана је нагласила да се велики број родитеља обратио Заштитнику грађана, што потврђује да су родитељи препознали Заштитника грађана као институцију којој верују и којој се могу обратити за помоћ.

Тематски извештај - Примена принципа ЦПТ о поступању према лицима лишеним слободе за време пандемије корона вируса, Национални механизам за превенцију тортуре сачинио је на основу више посета местима лишења слободе које су обављене у периоду од 23. марта до 30. априла 2020. године (ОЗ Београд, КПЗ Београд, КПЗ Београд – Падинска Скела, КПЗ Сремска Митровица, као и Прихватилиште за странце у Падинској скели).

Током посета наведеним установама, тим НПМ је непосредно проверавао поступање по принципима ЦПТ, који се између осталог односе на заштиту здравља и безбедности свих лица лишених слободе, на обавезу држава и установа у којима се налазе лица лишена слободе да у потпуности примењују смернице Светске здравствене организације и националних здравствених установа, на обавезу надлежних власти да у установама лишења слободе ојачају расположивост особља које треба да добије сву професионалну подршку, заштиту здравља и безбедности потребну обуку и сл.

НПМ у свом извештају констатује да посећене установе у највећој мери спроводе ове и остале принципе ЦПТ који се односе на поступање према лицима лишеним слободе за време пандемије корона вируса, наводећи да је Управи за извршење кривичних санкција упућена препорука да предузме потребне мере како би у свим заводима за извршење кривичних санкција постојали услови да сва лица лишена слободе, у случају забране или ограничења посета због епидемије или других ванредних околности, могу да одржавају контакте са члановима породице и другим блиским лицима преко телефона, у вези чега је Управа предузела потребне мере.

Подсећамо да је због проглашења пандемије коронавируса, Европски комитет за спречавање мучења и нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања (ЦПТ) 20. марта 2020. године издао саопштење о принципима који се односе на поступање према лицима лишеним слободе за време пандемије. НПМ је 27. марта 2020. године упутио дописе свим органима управе, у чијој су надлежности установе у којима се налазе или могу налазити лица лишена слободе, у којима је доставио наведене принципе ЦПТ и подсетио да је забрана мучења и нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања апсолутна и да заштитне мере које држава предузима у сузбијању COVID-19 никада не смеју резултирати ниједним обликом злостављања лица лишених слободе.

 

Заштитник грађана Зоран Пашалић је, након сазнања да постоји сумња да су једним од емитованих видео спотова повређена права детета, покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).

Заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Јелена Стојановић је по сопственој иницијативи, a у циљу предузимања мера из својих надлежности и заштите најбољег интереса детета, заказала и непосредну контролу законитости и правилности рада РЕМ-а за уторак 2. јун 2020. године.

Стојановић је у овиру покренутог поступка затражила од РЕМ-а да достави податке о томе које контролне мере и радње је предузео РЕМ поводом сумњи да је дошло до повреде права детета емитовањем медијског садржаја, да ли су, када и који пружаоци медијских услуга обавестили РЕМ о томе да је поднета притужба због непоштовања правила о заштити малолетника, као и да ли је, када и који пружалац медијских услуга поднео захтев РЕМ-у за давање мишљења о усклађености програмског садржаја са Правилником о заштити права малолетника у области пружања медијских услуга.

Заменица заштитника грађана је тражила од РЕМ-а и одговоре да ли је то регулаторно тело испитало да ли је емитовани медијски садржај у складу са Конвенцијом о правима детета, као и са Законом о електронским медијима и Правилником о заштити права малолетника у области пружања медијских услуга, о чијем спровођењу се стара РЕМ.

Стојановић је такође затражила од РЕМ-а да се у року од 15 дана изјасни о свим питањима, као и о мерама и радњама које планира да спроведе уколико то до сада није учинио.

Институција Заштитника грађана је надлежна да контролише рад организација којима су поверена јавна овлашћења, међу којима је и РЕМ, на основу члана 1. Закона о Заштитнику грађана. У надлежност Заштитника грађана не спада вршење надзора над радом пружалаца медијских услуга, нити забрањивање или одобравање емитовања било које врсте медијског садржаја, како се то понекад може погрешно закључити, навела је она.

Заменица заштитника грађана је још једном апеловала код свих актера друштвеног живота на неопходност поштовања права детета и деловања сваког од нас у најбољем интересу детета који се процењују у свакој конкретној ситуацији, као и да тумаче и примењују Конвенцију о правима детета у интересу унапређења права и заштите физичког, менталног и моралног развоја детета.

Стојановић је апеловала и на РЕМ да своју контролну активност спроведе у што краћем року уколико то до сада није учинио како би се, у случају утврђивања повреде права детета, најхитније реаговало у најбољем интересу детета као најрањивијој категорији становништва. Сви државни органи, установе и јавне институције у свим активностима које су од посредног или непосредног значаја за дете морају примарни значај дати најбољим интересима детета, навела је заменица заштитника грађана.

 

b_300_0_16777215_00_images_20200529Platforma.jpegНакон прошлонедељног потписивања Споразума о успостављању платформе за евиденцију случајева угрожавања безбедности и притисака на новинаре и остале медијске актере између заштитника грађана Зорана Пашалића и представника медијских удружења и асоцијација и новинских синдиката, на данашњем састанку потписника споразума одржаним у просторијама Заштитника грађана изабрани су председник и секретар Радне групе за израду медијске платформе. За председника Радне групе већином гласова изабран је Вељко Милић, председник Независног Друштва Новинара Војводине (НДНВ), док је за секретара изабран Раде Ђурић, представник Независног Удружења Новинара Србије (НУНС). Радна група ће почети са израдом методологије прикупљања, класификације, верификације, анализе и презентације података о угрожавању безбедности новинара.

Циљ формирања платформе је успостављање ефикаснијег механизма заштите безбедности новинара, јер ће тачно евидентирање сваког појединачног случаја угрожавања безбедности и сваког облика притиска на новинаре и медијске раднике, допринети и делотворнијем поступању надлежних државних органа у случајевима угрожавања безбедности новинара.

Страна 1 од 447