a

Само два дана након обраћања Заштитника грађана са захтевом за укидање забране отуђења нових возила у трајању од 60 дана, Министарство унутрашњих послова доставило је депешу свим организационим јединицама којом се укида обавеза евидентирања ове забране за нова моторна и прикључна возила купљена од овлашћених дистрибутера у Републици Србији.

Заштитник грађана је по сопственој иницијативи 5. октобра 2020. године, после сазнања добијених од грађана да МУП купцима нових возила забрањује отуђење на 60 дана од дана куповине, покренуо поступак контроле правилности и законитости рада МУП-а.

У одговору који је доставио Заштитнику грађана, МУП наводи да је Управа криминалистичке полиције обавестила Управу за управне послове да са аспекта надлежности те управе не постоје сметње да се за нова моторна и прикључна возила, купљена од дистрибутера у Србији, након подношења захтева за регистрацију у саобраћајну дозволу не уписује забрана отуђења возила у трајању од 60 дана и да власници тих возила не потписују изјаву на обрасцу ИНТ 1.

„Свим организационим јединицама линије рада ове Управе дана 7. октобра 2020. године достављена је инструктивна депеша да се од дана пријема наведене депеше, обавеза евидентирања забране отуђења возила у трајању од 60 дана у саобраћајној дозволи и потписивање изјаве на обрасцу ИНТ 1 не односи на нова моторна и прикључна возила купљена од овлашћених дистрибутера у Републици Србији“, наводи МУП.

„За сва остала нова и коришћена моторна возила увезена из иностранства, у поступку регистрације врши се провера чињенице да ли су крадена у иностранству, на начин и по поступку утврђеном Упутством“, навео је МУП.

b_300_0_16777215_00_images_2020_Foto_Zoran_Paali.jpegЗаштитник грађана је прва институција којој би се грађани Србије обратили у случају да им је повређено неко људско право, резултат је истраживања јавног мњења под називом „Људска права у очима грађана и грађанки Србије“ које је урађено у новембру 2020. године.

Чак 26,4 одсто грађана Србије у 2020. години je навело да би се прво обратили Заштитнику грађана у случају повреде неког људског права, што представља пораст од седам одсто у односу на резултат из прошле године, показује истраживање које су урадили Тим Уједињених нација за људска права у Србији, невладина организација Београдски центар за људска права и агенција Ипсос.

„Веома ми је драго што су грађани препознали истинску намеру и вољу Заштитника грађана да буде ослонац и подршка грађанима који не могу да остваре своја права код надлежних државних органа. О томе сведочи и вишеструко повећан број обраћања грађана овој институцији током 2020. године“, изјавио је Заштитник грађана Зоран Пашалић.

Због целе ситуације са пандемијом Институција Заштитника грађана ове године имала је неколико пута више посла него претходних година због чега смо реорганизовали начин рада наших стручних служби, увећали број поступака покренутих по сопственој иницијативи и појачали надзор над остваривањем права грађана, изјавио је Пашалић.

Заштитник грађана ће наставити да појачано контролише рад надлежних органа по питању остваривања гарантованих права грађана, посебно када су у питању рањиве категорије становништва, узимајући у обзир измењене услове живота које је наметнула пандемија вируса Ковид-19, нагласио је Пашалић.

Истраживање показује да су као најугроженија људска права у Србији у 2020. годину коју је обележила пандемија вируса Ковид-19 грађани Србије означили право на здравље, право на слободу кретења и слободу медија.

b_300_0_16777215_00_images_2020_foto_Jelena_Stojanovic.jpegЗаштитник грађана сматра да органи извршне власти не могу да имају кључну и завршну реч у ограничавању људских права током пандемије и да њихове одлуке треба да буду под парламентарним, судским и надзором независних институција, изјавила је заменица Заштитника грађана Јелена Стојановић поводом 10. децембра - Међународног дана људских права.

„У тешким околностима каква је пандемија овог смртоносног вируса, правосудни органи, институције и надлежни органи морају да обезбеде спровођење здравствених мера у амбијенту који неће угрозити људска права“, рекла је Стојановић на конференцфији коју је поводом обележавања овог међународног дана организовало Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Стојановић је на скупу навела да надлежни органи, приликом доношења мера у циљу сузбијања пандемије Ковид-19, треба да се руководе правилима струке и ситуацијом на терену уз обавезно уважавање људских права, са посебним акцентом на рањиве категорије грађана.

Годину за нама у Србији и целом свету обележила је пандемија вируса Ковид-19 и готово сви светски омбудсмани разматрају да ли су мере које њихове државе предузимају оправдане у односу на ограничења људских права до којих неминовно мора доћи како би се сачували животи људи, истакла је заменица Заштитника грађана.

Стојановић је подсетила да је током ванредног стања Заштитник грађана редефинисао приоритете и организацију посла како би се помогло најугроженијима - становницима неформалних ромских насеља, прихватилиштима за странце, бескућницима, мигрантима и људима смештеним у привременим ковид болницама.

Заштитник грађана је иницирао и измену прописа којима је омогућен несметан излазак у шетњу деце са аутизмом, омогућено виђање детета са родитељем са којим не живи, омогућено кретање жртвама породичног насиља, особама које брину о старим, непокретним и особама са инвалидитетом, навела је заменица Заштитника грађана.

Заштитник грађана организовао је поводом 10. децембра - Међународног дана људских права низ активности којима је указао на потребу непрестане заштите људских права у условима пандемије Ковид-19, са посебним освртом на заштиту права посебно рањивих категорија грађана.

b_300_0_16777215_00_images_2020_Nataa_Tanjevi.jpegЗаменица заштитника грађана и руководилац Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) др Наташа Тањевић је указала да у актуелној епидемиолошкој ситуацији потреба за унапређењем система заштите менталног здравља постаје још израженија и значајнија него у редовним околностима и да је неопходно повећати улагања у ментално здравље грађана, развити мрежу служби за заштиту менталног здравља у заједници које ће пружати свеобухватну заштиту менталног здравља, уз најмање могуће рестрикције и што ближе породици, кадровски оснажити болничке установе и обезбедити континуирану едукацију запослених из области менталног здравља.

Руководилац НПМ-а је на онлајн састанку упознала в.д директорку Специјалне болнице за психијатријске болести „Ковин“ Јованку Петровић са радом овог механизма у вези са поступањем према особама са менталним сметњама у затвореним установама. Такође, с обзиром на то да је НПМ током године обављао тематске посете у циљу праћења поступања према форензичким пацијентима, односно лицима на извршењу мера безбедности обавезног лечења и чувања у здравственој установи, обавезног лечења наркомана, обавезног лечења алкохоличара, као и на извршењу одговарајућих заштитних мера изречених у прекршајном поступку, на састанку су прибављене информације о поступању ове болнице према овој категорији лица.

Директорка болнице је представила активности које су предузете на поступању по раније упућеним препорукама НПМ, као и изазове са којима се та болница суочава у раду, посебно у погледу броја запослених, сарадње са центрима за социјални рад и континуираним специјалистичким обукама запослених.

У недостатку центара за заштиту менталног здравља у заједници, веома су значајни напори болнице да се преко мобилних тимова прати стање отпуштених пацијената, као и успостављање телефонских линија подршке током криза у породичном окружењу, едукација породице о природи болести њиховог члана и потреби сарадње са болницом у даљем току лечења.

Бројне активности уочи обележавања Међународног дана људских права имала је и генерални секретар Стручне службе Заштитника грађана Оља Јовичић која сматра да је потребно уложити додатан напор у промоцију и поштовање људских права, посебно у контексту пандемије Кoвид-19 када државе посежу за ограничавањем људских права.

Јовичић је нагласила да људска права припадају појединцима, самим тим што су људска бића а не због тога што је тако записано у неком законском тексту, а држава не прописује, нити одобрава људска права већ гарантује њихову заштиту.

Јовичић је, као представник Институције Заштитника грађана, учествовала у низу међународних онлајн скупова крајем новембра и почетком децембра 2020. године који су, како је навела, обухватили изазове савременог доба који намећу преиспитавања стања људских права и слобода и напретка.

Јовичић је учествовала на годишњој конференцији коју је организовао ENNHRI на тему изградње заједничке подршке напретку људских права и демократије у Европи, као и препознавању улоге националних институција за заштиту људских права, као на видео конференцији коју је организовала Европска агенција за основна права (FRA) у сарадњи са Европском комисијом на тему јачања људских права у ЕУ у следећој декади.

На годишњој скупштини GANHRI, која је организована ради промоције интерактивног учешћа, Јовичић је учествовала у размени искустава и добре праксе и коришћењу ЕNHRI мандата и рада у условима пандемије Ковид-19. Било је речи и о улози националних институција за људска права током климатских промена.

b_300_0_16777215_00_images_2020_film.jpegПоводом обележавања Mеђународног дана љуских права, Сектор за права детета Заштитника грађана одржао је онлајн састанак са члановима Панела младих саветника Заштитника грађана, на којем је приказан филм „Деца поред нас“, који је Заштитник грађана снимио током 2014. године о животу и проблемима ромске деце.

Млади саветници Заштитника грађана су после пројекције филма оценили да положај ромске деце из ромских насеља, а пре свега оне која живе и раде на улици или користе услуге свратишта, у последњих шест година није побољшан и да је потребан већи ангажман надлежних државних органа како би добили потребну помоћ и подршку која им је неопходна у остваривању њихових права.

Деца која раде на улици су невидљива за систем, па је неопходно да најпре буду уведена у њега како би могли да користе све расположиве ресурсе подршке и остваре сва права која су им гарантована, а друштво у целини мора више да се ангажује како би се овој деци обезбедио нормалан живот, сматрају Млади панелисти Заштитника грађана.

Заштитник грађана утврдио је, у поступку покренутом после сазнања из медија о сексуалном злостављању детета из Зајечара, да је тек након надзора Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања зајечарски Центар за социјални рад реаговао измештањем детета у хранитељску породицу, због чега су против стручних радника спроведени дисциплински поступци.

Из документације о надзору, коју је ресорно министарство доставило Заштитнику грађана, произилази да надлежни Центар током поступка процене случаја по пријави Полицијске управе Зајечар из 2019. године која садржи озбиљне наводе који указују на грубо занемаривање детета, није поступио у складу са законским овлашћењима и стандарднима стручног рада.

Заштитнику грађана је достављена документација која показује да је ресорно министарство током надзора над радом зајечарског Центра утврдило да тај орган старатељства није спровео свеобухватну процену случаја и свих сегмената који су од значаја за развој детета, односно није проверавао наводе из притужбе полиције на адекватан и поуздан начин.

Тек у поступку надзора надлежног Министарства је утврђено да су испуњени законски услови за хитно издвајање детета из породице родитеља и покренут поступак постављања привременог старатеља детету, након чега је оно смештено у хранитељску породицу.

Министарство је затим зајечарском Центру наложило да утврди одговорност стручних радника, којима је после спроведеног поступка изречена мера опомене са најавом отказа уговора о раду, као и да обезбеди да стручни радници Центра похађају адекватне обуке из области заштите деце од злостављања и занемаривања, утврдио је Заштитник грађана.

Заштитник грађана мр Зоран Пашалић одржао је 7. 12. 2020. године онлајн састанак са председавајућим институције Омбудсмена БиХ проф. др Љубинком Митровићем.

b_300_0_16777215_00_images_lsrb.jpegТоком састанка омбудсмани су разговарали о искуствима две институције у погледу остваривања људских права и слобода у време пандемије са посебним освртом на епидемиолошко стање последњих месец дана када је дошло до наглог погоршања ситуације у БиХ и Републици Србији. Током разговора омбудсмани су разменили искуства о остваривању права у време пандемије рањивих категорија становништва, односно деце, старијих особа, особа са инвалидитетом, самохраних родитеља, те особа које због хроничних обољења, аутоимуних болести и/или других здравствених тешкоћа спадају у ризичну групу грађана.

lbih.jpg

 

Закључак је омбудсмана да се основна људска права која су загарантована уставима који су на снази у Босни и Херцеговини и Републици Србији, као и међународним документима које су Босна и Херцеговина и Република Србија ратификовале морају поштовати у свим околностима. С друге стране, уживање одређених људских права може бити ограничено под тачно одређеним условима. При томе, треба истаћи три важна принципа: код ограничења права, нужно је утврдити време на које се ограничење односи, оправданост ограничења мора бити преиспитивана, и на крају, престанком разлога за увођење ограничења, иста се требају укинути. У сваком случају приликом доношења, ублажавања и укидања свих мера које се доносе у циљу сузбијања COVID-19 треба се водити правилима струке, ситуацијом на терену, уз уважавање људских права и основних слобода, при чему се посебна пажња треба посветити рањивим категоријама грађана.

Извршна власт не сме имати кључну и завршну реч у ограничавању људских права током пандемије, те је став омбудсмана да су парламентарни и судски надзор изузетно важни приликом доношења одлука извршне власти.

Обавеза је правосудних органа, институција и јавне власти да обезбеде спровођење здравствених мера у амбијенту који неће угрозити људска права и слободе гарантоване Европском конвенцијом о људским правима.

На састанку је посебно наглашена важност даље размене искустава и добрих пракси у унапређивању људских права.

Страна 7 од 477