a

У последња два дана у Србији су погинула два радника на градилиштима, а пре неколико дана у једном дану чак двојица радника страдала су у одвојеним несрећама. Тиме се, упозорава заштитник грађана Зоран Пашалић, наставља трагични низ погибија на српским градилиштима и радним местима, упркос бројним апелима и упозорењима, која су упућена из ове институције, али и најавама да ће питање безбедности на раду добити пажњу какву заслужује.

Слике необезбеђених градилишта, радника без шлемова и непходне опреме, недовољан број инспектора у надзору свакодневног радног процеса, као и превентивних обилазака градилишта, кључни су проблеми на које Заштитник грађана месецима упозорава. Радници страдају на градилиштима и због неодговарајућих услова рада за које су одговорни послодавци који, поред инспектора, такође морају да сносе одговорност за безбедност, као што неко мора да одговара и за погибије раднике, поручио је Пашалић.

Закон о инспекцијском надзору, члан 17. став 1, који се примењује у највећем броју случајева, налаже да инспектори морају да најаве контролу три дана раније пре него што крену у обилазак градилишта, што не само да обесмишљава њихов рад, већ и цео систем заштите радника на градилишту, оцењује заштитник грађана.

Изузетно од става 1 овог члана, инспекцијски надзор може да почне без обавештавања, што се ретко примењује и то само када постоје разлози за неодложно поступање или оправдана бојазан да би обавештење умањило остварење циља инспекцијског надзора или када то налаже заштита јавног интереса, односно отклањање опасности по живот или здравље људи, имовину, права и интересе запослених и других радно ангажованих лица или потрошача, привреду, животну средину, биљни или животињски свет, комунални ред или безбедност, сагласно делокругу инспекције. Такође и уколико постоји опасност да ће надзирани субјекат или треће лице сакрити, уништити, преправити, оштетити или делимично или потпуно учинити неупотребљивом исправу, која може послужити као доказ у поступку инспекцијског надзора, односно у поступку који се води пред судом или другим органом.

Казне за послодавце који не поштују закон су мале, случајеви се не решавају, па тако имамо чак 47 одсто оних који застаре и никад не буду решени, подсећа Пашалић. Неизвесност кажњавања, мале казне за прекршиоце и застарелост случајева охрабрују прекршиоце на непоштовање закона, јер претпостављају да неће трпети санкцију или да евентуална санкција неће угрозити њихов рад. Трагични случајеви могли су бити спречени да је послодавац поштовао закон о безбедности радника, а да су инспекцијски надзори били превентивни и редовни, нагласио је Пашалић.

b_300_0_16777215_00_images_nemacki_ambasador_01032019.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је данас са немачким амбасадором у Београду Њ.Е. Томасом Шибом (Thomas Schieb) о кључним активностима које спроводи институција Заштитника грађана и изазовима са којима се сусреће у раду.

Дугогодишња каријера судије и председника Прекршајно апелационог суда и адвоката добар је основ за сагледавање свих проблема са којима се грађани суочавају, што обухвата и данашњу позицију заштитника грађана у оквиру које контролишем рад државних органа и институција, рекао је Пашалић.

Директни контакт заштитника грађана са грађанима, активност коју спроводим у Београду и унутрашњости Србије, у попуности је оправдала свој циљу у намери да институцију Заштитника грађана врати њеним грађанима. Да сада сам се састао са преко хиљаду грађана који су у највећој мери упозоравали на повреду имовинских и социјалних права, о чему сведочи и највећи број притужби грађана. Рад пореске управе и извршитеља, као и притужбе на неефиакасан рад судске управе, који није у надлежности ове институције, најчешће су предмет обраћања овој институцији, нагласио је Пашалић.

Повреде права грађана које захтевају хитну реакцију определили су ме да формирам Одељење за хитно поступање у јануару ове године, рекао је Пашалић и информисао амбасадора Шиба о најзначајнијим решеним предметима овог одељења.

Област медијских слобода је такође област којој придајем посебан значај. Израда медијске платформе у оквиру које би се евидентирали сви напади на медије и повреде права у овој области, представља предстојећу активност, најавио је Пашалић и додао да је о томе разговарао и са представницима новинарских удружења.

Амбасадор Шиб се интересовао и за предстојеће измене и допуне Закона о Заштитнику грађана. Пашалић је рекао да је то обавеза предвиђена Акционим планом за Поглавље 23 у преговорима са ЕУ, са циљем оснаживања капацитета Заштитника грађана. Законским изменама тежи се афирмацији институције Заштитника грађана у области заштите и поштовања људских и мањинских права и видљивости недостатака у систему заштите, што је једино могуће јачањем њене самосталности и независности, као и изградњом већег ауторитета и препознатљивости у друштву, истакао је Пашалић.

b_300_0_16777215_00_images_20190301konferencija.jpegУлога и значај омбудсмана у области заштите животне средине била је тема дводневног састанка представника регионалних омбудсмана одржаног 27. и 28. фебруара у Бањалуци, којем је у име Заштитника грађана присуствовала генерална секретарка Оља Јовичић.

На састанку који је одржан под називом “Заштита животне средине – улога омбудсмана” су осим представника Мреже омбудсмана учествовали и представници органа власти, припадници академске заједнице и невладиних организација Босне и Херцеговине. Том приликом су представници омбудсмана Републике Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске, Северне Македоније и Словеније потписали Бањалучку изјаву којом су потврдили да ће Мрежа омбудсмана наставити да се бави проблемима у области заштите животне средине и људских права, као и заштитом права на здраву животну средину.

Србија се ове године сећа и обележава двадесетшесту годишњицу монструозног злочина у Штрпцима. У стравичном злоделу које се догодило 1993. године, припадници паравојних јединица Републике Српске извукли су из воза, који је саобраћао на линији Београд – Бар, 19 грађана бошњачке и хрватске националности и потом их убили код Вишеградске бање.

Деветнаест људи убијено је због тога што нису били српске националности и тај стравични злочин никада не сме бити заборављен. Наша је обавеза да памтимо и да не дозволимо да се у будућности такво злодело икада понови, а породицама страдалих, које још увек чекају судску пресуду, дугујемо коначно задовољење судске правде, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић.

b_300_0_16777215_00_images_20190226Prijem.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић је данас у оквиру активности „Отворена врата“ разговарао са 21 грађанином, који су хтели лично заштитнику грађана да пренесу незадовољство радом органа јавне управе и затраже помоћ у остваривању њихових права. Грађани су се највише жалили на повреду права из имовинско-правних односа, на неспровођење судских одлука, на рад Фонда ПИО, на угрожавање основних људских права.

Пашалић је данас други пут од почетка године разговарао са незадовољним грађанима, а преко 15 пута од ступања на функцију омбудсмана. Заштитник грађана је овај непосредан начин комуникације иницирао како би се директним разговором са грађанима лично уверио која права се најтеже остварују пред органима јавне управе.

b_300_0_16777215_00_images_20190225gradjani.jpegГрађани незадовољним оним што је Стручна служба Заштитника грађана учинила поступајући по њиховим притужбама или реагујући на њихова обраћања, данас су имали састанак са заштитником грађана Зораном Пашалићем. Главне примедбе, које је једанаестеро грађана изнело у разговору са омбудсманом, углавном се односе на ограничене надлежности институције Заштитника грађана, али и на чињеницу да се у појединим случајевима државни органи и институције оглушују о препоруке Заштитника грађана.

Заштитник грађана поступа у оквиру надлежности које су му поверене законом и ту не може бити одступања, подсетио је Пашалић, нагласивши да ће примедбе притужилаца бити размотрене, те да ће уколико буде утврђено да постоје пропусти Стручне службе Заштитника грађана, они бити исправљени.

Страна 7 од 394