a

b_300_0_16777215_00_images_20190629pride4.jpegПета парада „Понос Србије“, под слоганом "Борба још увек траје – придружи се" одржана је данас у центру Београда без инцидента. Учесници су прошетали централним градским улицама захтевајући пре свега правно регулисање питања истополних заједница, затим депатологизацију транс идентитета и доступност хормонске терапије, сензибилизацију запослених у јавном сектору за рад са ЛГБТИ особама, као и повећање буџетских давања за рад ЛГБТИ организација.

b_300_0_16777215_00_images_20190629pride3.jpegУ поворци централним градским улицама, од Пионирског парка, преко Трга Николе Пашића, Теразија, Кнез Михајловом улицом до Студентског парка, било је око сто учесника. Као знак подршке Заштитника грађана захтевима и поштовању права припадника ЛГБТИ заједнице, шетњи су се придружиле и представнице стручне службе те институције.

b_300_0_16777215_00_images_delegacija_eu_28062019.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је данас са шефицoм политичког одељења Делегације Европске уније у Србији Норoм Хајринен (Noora Hayrinen) о кључним налазима Извештаја Европске комисије за Србију за 2019. годину и Редовном годишњем извештају Заштитника грађана за претходну годину.

Притужбе у области заштите имовинско-економских права су оне које преовлађују међу осталим притужбама грађана у 2018. години, што ће и у даљем раду представљати приоритет. Поред тога, у специјалистичким областима, као што су права детета, особа са инвалидитетом, националних мањина и старијих, лица лишених слободе и у родној равноправности, не мањим интезитетом настављена је контрола рада државне управе и државних институција, покренутих по притужбама грађана или по сопственој иницијативи, истакао је Пашалић. Посебни извештаји у области о стању права детета у Републици Србији, заступљености жена на руководећим местима у држави, службеној употреби језика мањина, те извештаји НПМ-а, дају оцену стања о заштити права грађана у овим областима, са конкретним предлозима државним органима за њихово унапређење, нагласио је заштитник грађана.

И у наредном периоду ће у фокусу бити слобода медија, рекао је Пашалић и додао да ће заштити безбедности новинара допринети израда медијске платформе на којој ће бити представљени физички напади, притисци и претње који се врше на новинаре. Кроз серију састанака са представницима медијских удружења, штампаних, електронских и дигиталних медија, иницирао сам да се по угледу на платформу Савета Европе, у Србији успостави јединствена медијска платформа која би регистровали све нападе на новинаре и обезбедили тачну евиденцију, прецизно пратили напади на новинаре, као и реаговање надлежних државних органа, рекао је Пашалић.

Он је навео да се Заштитник грађана интезивно бави случајем који је у јавности познат као „нестале бебе“. Додао да је институција извештавала Комитет о својим активностима, а Посебан извештај Заштитника грађана је и цитиран у пресуди Зорица Јовановић против Србије. Истакао је потребу да се законски успостави механизам истраге, којим би се утврдиле релевантне чињенице, а установљавање ДНК базе узорака родитеља, као једно од могућих решења за утврђивање судбине нестале деце.

Не мање важан приоритет у даљем раду је измена и допуна Закона о Заштитнику грађана, што је обавеза предвиђена и Акционим планом за Поглавље 23 у преговорима са ЕУ, а којима ће се ојачати мандат и гаранције независности интитуције, рекао је Пашалић.

Агенција Европске уније за основна права (ФРА) спроводи други круг европске анкете о ЛГБТИ популацији у Европској унији. Истраживањем се траже одговори од свих који себе сматрају ЛГБТИ, који су старији од 15 година и живе у Европској унији, Републици Србији или Северној Македонији.

Истраживање има за циљ да се прикупе подаци о искуствима дискриминације и злочина из мржње или узнемиравања, као и свакодневним животима, проблемима и изазовима с којима се суочавају ЛГБТИ особе у поштовању, заштити и промовисању својих права, како би се дошло до сазнања да ли се ситуација за ЛГБТИ особе побољшава – или не – широм Европске уније.

Република Србија по први пут има право да учествује у оваквој врсти истраживања, имајући у виду да је Одлуком Савета за стабилизацију и придруживање нашој држави 2018. године одобрен статус посматрача у Европској агенцији за основна права (ФРА). Учешће Србије као посматрача у раду ове Агенције важан је корак ка постепеном усклађивању са правом ЕУ у области основних права. Посебно ће допринети размени најбољих пракси које ће олакшати напредак на конкретним темељним питањима у складу са важећим стандардима ЕУ.

Истраживање се спроводи попуњавањем онлајн анкете, која ће бити отворена најкасније до 7. јула 2019. године. Одговори учесника/ца ће бити обрађени на анониман начин, како би се осигурала њихова приватност.

Резултати истраживања ће бити укључени у процену напретка од стране Европске комисије за 2020. годину. На овај начин, подаци се могу користити за процену делотворности политика и мера за борбу против дискриминације и виктимизације. Они ће такође помоћи у промовисању партиципације ЛГБТИ особа у друштву. Резултати ће омогућити поређења и указати на трендове између првог и другог истраживања.

Заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 27. јуна, Међународног дана поноса указује да, иако је у претходном периоду дошло до извесног напретка када је реч о заштити права припадника ЛГБТИ заједнице, ове особе као и они који подржавају остваривање њихових права још увек се не осећају сигурно. Изложене су насиљу, укључујући и физичко насиље и злостављање. Због изражених предрасуда и стереотипа везано за особе другачије сексуалне оријентације и родног идентитета у нашем друштву, оне су и даље, у великој мери, изложене дискриминацији, као и говору мржње. Управо због неприхватања од стране друштва, па чак и уже породице, ЛГБТИ особе често држе у тајности своју сексуалну оријентацију и родни идентитет. Из тог разлога Заштитник грађана у својим редовним годишњим извештајима стално даје препоруку да је потребно континуирано спроводити мере и активности посвећене подизању свести јавности о неопходности поштовања права ЛГБТИ особа.

Зоран Пашалић и овом приликом подсећа на неопходност да се правно уреде истополне заједнице и правне последице прилагођавања пола и родног идентитета, да се обезбеде едукације о положају и правима ЛГБТИ особа, организују активности усмерене на разбијање предрасуда и стереотипа и развијање услуга подршке, посебно за младе ЛГБТИ особе које су без дома јер су их породице одбациле.

Заштитник грађана указује и на специфичан положај интерсекс особа о чијим правима и проблемима се не зна и не говори довољно, а које се суочавају са дискриминацијом на основу полних карактеристика.

Међународни дан поноса се обележава широм света као знак сећања на протесте ЛГБТИ особа против систематског хапшења, прогона и злостављања од стране америчких власти, који су почели у ноћи између 27. и 28. јуна 1969. године у Њујорку и представљају зачетак организованог активизма и савременог покрета за успешно остваривање права ЛГБТИ заједнице у Америци, а затим и у остатку света. Понос у контексту прославе Међународног дана поноса означава потребу да ЛГБТИ особе живе достојанствено и равноправно са осталим грађанима и грађанкама.

У складу са чланом 24 Закона о Заштитнику грађана, заштитник грађана Зоран Пашалић је спровео поступак посредовања између извршног повериоца и извршног дужника у случају деложације (присилног исељења) извршног дужника. Циљ посредовања је био да се дужнику што више олакша исељење и да се поступак спроведе на начин достојан човека у изузетно тешким ситуацијама, без било какве могућности злоупотребе процеса исељења.

Данас је први пут спроведен поступак посредовања у институцији Заштитника грађана и Зоран Пашалић се захваљује свима који ће убудуће увести и афирмисати овај поступак у случајевима деложације.

Превенција тортуре са нултом толеранцијом према било ком облику злостављања, хитно спровођење ефикасних истрага о свим наводима о могућем злостављању, адекватна и правовремена подршка свим жртвама злостављања и извесност кажњавања извршилаца, неки су од основних услова за очување достојанства свих грађана, истиче заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 26. јуна, Међународног дана подршке жртвама тортуре.

Међу лицима лишеним слободе најугроженији су они који су лишени слободе у психијатријским установама и установама социјалне заштите домског типа. Ограничења слободе тих лица, материјални услови смештаја и неодговарајући кадровски капацитети у установама у којима се налазе, стварају ризик да постану жртве злостављања и нехуманог поступања, упозорава Пашалић. Стога је потребно побољшати заштиту особа са менталним и интелектуалним сметњама и старијих особа, и развити систем континуираних обука о људским правима за све који поступају према овим посебно осетљивим групама, како поједини поступци не би прерасли у понижавајуће или нечовечно поступање. Такође, потребно је уложити далеко више напора како би успешно био спроведен процес деинституционализације.

Заштитник грађана је, обављајући послове Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) од 2012. године посетио око 550 места где налазе или се могу налазити лица лишена слободе и упутио преко 2000 препорука за отклањање утврђених недостатака. Препоруке су се односиле на материјалне услове у установама у којима се смештају лица лишена слободе, побољшање исхране и хигијене, унапређење третмана и здравствене заштите осуђених, поштовање приватности корисника, као и адекватног броја запослених. У првој половини 2019. године НПМ је обавио 29 посета местима на којима се налазе или се могу налазити лица лишена слободе. На основу тих посета до сада је упућено 69 препорука посећеним установама и ресорним министарствима у области решавање питања ургентних здравствених проблема осуђених лица, превенција одмазде према истима, побољшање третмана психијатријских болесника и материјалних услова у којима бораве дементна и непокретна лица у институцијама социјалне заштите домског типа.

Након тих посета Заштитник грађана констатује да у Републици Србији не постоји системска тортура, да постоји тенденција унапређења заштите права лица лишених слободе, примене полицијских овлашћења, као и спречавања тортуре и других облика злостављања.

Ради даљег унапређења заштите права, Заштитник грађана указује да је неопходно одредбе Кривичног законика ускладити са дефиницијом тортуре из члана 1. Конвенције против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака, обезбедити одговарајућу специјализовану подршку жртвама тортуре и олакшати им остваривање права на обештећење. Заштитник грађана очекује од свих државних органа да, у оквирима својих надлежности, делују у правцу спречавања настанка било ког облика злостављања.

Страна 7 од 407