a

На основу Протокола о сарадњи између Правног факултета из Новог Сада и Заштитника грађана, студенти новосадског Правног факултета у седишту Заштитника грађана у Београду похађају дводневну стручну праксу.

b_300_0_16777215_00_images_20190417_olja.jpegСа програмом наставе, која је почела данас, студенте је упознала генерална секретарка Оља Јовичић. Највећи део наставе посвећен је правном оквиру поступања Заштитника грађана, надлежностима и делокругу рада институције, као и начинима поступања по притужбама грађана.

У току једне школске године програм практичне наставе код Заштитника грађана одвија се кроз два циклуса са по десет студената, којима се након успешно завршеног програма уручује сертификат.

b_300_0_16777215_00_images_14042019_nagrade.jpegЕвропска федерација новинара (ЕФЈ) и Синдикат новинара Србије (СИНОС) данас су на Факултету за медије и комуникације доделили студентима награде за радове на тему "Како до слободних медија и новинара којима верујемо". Чланови жирија у саставу проф. Станко Црнобања, представник СИНОС у Европској федерацији новинара Дејан Глигоријевић и председница Синдиката новинара Драгана Чабаркапа доделили су награде Марији Симојловић, Вуку Чоловићу и Вањи Сеничић.

Додели награда је присуствовао заштитник грађана Зоран Пашалић који је истакао да је у фокусу његовог рада заштита достојанства и безбедности новинара и додао да својим присуством на церемонији уручивања награда жели студенте новинарства да подстакне да се етички и без страха баве својом професијом.

 

Иако су деца укључена у живот и рад на улици често радно и сексуално експлоатисана, изложена насиљу и дискриминацији, наши закони их не препознају као жртве. Та деца су правно невидљива, немају приступ социјалној и здравственој заштити, нити школовању, те су изложена највећим ризицима вишеструког кршења права. Комплексан проблем те деце се може решити једино укључивањем свих надлежних институција као и целог друштва, поручио је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 12. априла, Међународног дана деце која живе и раде на улици.

Пашалић је истакао да је Заштитник грађана у својим ранијим извештајима указивао на проблеме са којима се ова деца суочавају. Као значајан проблем навео је да Закон о јавном реду и миру криминализује просјачење, па тако и дечју, затим дечју проституцију и друге облике експлоатације деце. Отклањање ових пропуста захтева да се одговарајућим законодавним мерама обезбеди декриминализација деце која су изложена најгорим облицима дечјег рада и обезбеди им статус жртве, као и друге заштите и услуге за опоравак и реинтеграцију у заједницу.

Иако се не зна тачан број, евидентно је да се велики број деце налази у уличној ситуацији. Према званичним подацима половина деце укључене у просјачење су узраста од 10-14 година, а чак је 45 одсто ове деце старости од годину дана до 10 година, две трећине чине дечаци. Према речима саме деце, сиромаштво је првенствено повод да започну са радом на улици. Кључни изазови у сузбијању и заштити деце у уличној ситуацији од различитих облика експлоатације и других кршења права огледају се у недостатку адекватних програма за помоћ и подршку као и у недостатку адекватних програма за смештај, опоравак и реинтеграцију деце, а такође и у недовољно развијеној мултиресорској сарадњи министарстава у чијој су надлежности послови породично-правне и социјалне заштите, правосуђа, унутрашњих послова, здравља и образовања, нагласио је Пашалић.

Заштитник грађана је утврдио да је Клинички центар Војводине нарушио право пацијента на поверљивост података о његовом здравственом стању, јер је на температурно-терапијској-дијететској листи великим црвеним словима уписано „HIV“.

На кршење људских права у КЦВ, 4. априла ове године, институцији Заштитника грађана указала је Унија организација Србије, које се баве заштитом особа које живе са HIV/AIDS. Наредног дана је у поступку контроле Заштитника грађана утврђено да се на Клиници за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма и Клиници за гастроентерологију и хепатологију КЦВ такав натпис налазиo на кревету пацијента, наочиглед свих других који су се налазили у тој болничкој соби или улазили у њу.

Директорка КЦВ, после спроведене ванредне унутрашње контроле, покренула је дисциплински поступак против особа одговорних за пропуст у заштити поверљивих података о личности. Здравствена установа заменила је здравствену листу и извинила се пацијенту.

Заштитник грађана истиче да Уставом загарантована права – поштовање људског достојанства и уважавање приватности, – неопходно изискују и обезбеђивање комплетне и адекватне едукованости здравствених радника. Истовремено наглашава и да је Стратегијом за превенцију и контролу HIV инфекција и AIDS у Републици Србији, 2018- 2025. године наведено да је од изузетног је значаја поштовање и промоција људских права особа које живе с HIV-ом, кључних популација у ризику од HIV-а, као и других осетљивих групација становништва. Особе које живе с HIV-ом имају право на приватност и здравствену заштиту, подсетио је Пашалић и рекао да је посебна одговорност свих запослених у јавним службама, а посебно у здравственим установама у домену уклањања предрасуда и сузбијања страха према особама који живе са HIV-ом. Јавно-здравствене мере у погледу здравствене заштите морају се темељити на научним сазнањима о преношењу HIV-а, а не на претпоставкама, спекулацијама и страху, рекао је Пашалић.

Представници институције Заштитника грађана у разговору са запосленима КЦВ дошли су до закључка да је потребна реедукација медицинског особља о Закону о правима пацијента.

b_300_0_16777215_00_images_20190410Brisel.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић учествовао је 8. и 9. априла на конференцији Европске мреже Омбудсмана у Бриселу, под називом Стање европске демократије: Учинити учешће грађана смисленим, са питањима као што су који механизам за учествовање грађана функционише и које су промене потребне да би се осетили да је њихов глас важан. Омбудсмани су дискутовали на четири, данас веома актуелне теме: парципативна демократија, ефекат Опште регулативе о заштити података на рад омбудсмана и одборе за петиције, изазови са којима се суочавају друштва која старе и развој компетенција („меких моћи“) омбудсмана. Такође се говорило и о здравственој заштити на нивоу целе Европе, о породичним накнадама и старатељством над децом као и о социјалним правима упућених радника.

У Бриселу је такође завршен пројекат оснивања Балканске мреже Омбудсмана, који је инициран имајући у виду слични менталитет и проблеме у друштвима региона, али и због доприноса унапређењу остваривања људских права на Балкану и очувању мира и стабилности у региону.

После састанка са представницима новинарских удружења и са уредницима и новинарима штампаних медија, заштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је у петак и са новинарима и уредницима електронских медија о покретању онлајн платформе за регистрацију свих врста напада на новинаре у Србији. Пашалић је образлажући своју иницијативу за постављање платформе рекао да то није нова идеја, с обзиром да већ постоји платформа Савета Европе и једна регионална платформа Западног Балкана за заговарање медијских слобода и безбедности новинара, те да би на узору тих платформи, а прилагођавањем нашим условима слична платформа би могла да заживи и у Србији.

"Поводом тога, треба да се формира једна радна група, коју бисте ви делегирали и која би урадила концепт платформе. Заштитник грађана се ту јавља као посредник, а на ваш захтев, био би и пуноправни сарадник", рекао је Пашалић новинарима.

b_300_0_16777215_00_images_20190408Sastanak_sa_elek.jpegДруги део посла, како је навео, односи се на дефиницију појмова, који тренутно представљају велики проблем, јер је у контактима са новинарским удружењима на састанцима увидео да свако евидентира нападе на свој начин и свако има различиту евиденцију. Није прецизно дефинисано шта су све притисци и напади, тако да удружења, полиција, тужилаштва, судови – сви имају различиту евиденцију, рекао је Пашалић. "Мислим да би та јединствена платформа, коју би већина новинара подржала, имала свој значај и имала би своју тежину", нагласио је заштитник грађана.

На питање новинара, зашто постоји потреба за том платформом, када се зна шта је кривично дело и када судови имају своју евиденцију, Пашалић је навео да Заштитник грађана сваки дан добија информације о нападу на новинаре, а највећи број не спада ни у прекршајно ни у кривично дело, него у својеврсну врсту притисака, који се тешко могу процесуирати, или где надлежне институције не сматрају да има елемената за поступање. То се завршава приватним тужбама за клевету и увреду, где је разнолика судска пракса, односно пресуде су другачије.

Заштитник грађана се до сада редовно оглашавао саопштењима у којима је осудио нападе на новинаре и позвао, апеловао на надлежне органе за хитну реакцију, али да поврх тога иницира и покретање онлајн платформе, и позива новинаре да га подрже у тој идеји. На платформу би се заправо поставиле информације о врсти притисака или напада, када и ком новинару су били упућени, и што је најбитније, да ли су надлежни органи и институције реаговали и у ком року, рекао је Пашалић и додао да верује да би оваква платформа свакако дала позитивне резултате.

Страна 7 од 400