a

Поступајући по сопственој иницијативи, Заштитник грађана покреће поступак контроле законитости и правилности рада Министарства просвете, науке и технолошког развоја поводом одлагања и померања завршног испита из математике за ученике осмих разреда, који је требало да буде одржан 18. јуна 2019. године. Заштитник грађана ће затражити од министарства релевантне информације о свим чињеницама и околностима које су довеле до одлагања завршног испита из математике, које је недопустиво.

Заштитник грађана путем средстава јавног информисања дошао је до сазнања да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја одложило полагање теста из математике у оквиру завршног испита које је било заказано за 18. јун 2019. године у 9 часова за четвртак, 20. јун 2019. године. Према информацијама које су пренела средства јавног информисања, до одлагања је дошло због тога што су се на друштвеним мрежама појавили руком писани задаци из математике, које је осмаци требало да имају на тесту.

У међународном праву насиље према деци третира се као повреда права детета на живот, опстанак и развој, односно повреда основних права детета. Забрањени су сви облици насиља, злостављања, злоупотреба, експлоатације и занемаривања деце, којима се нарушавају физички, психички и морални интегритет личности детета. Република Србија је остварила напредак на плану развоја система заштите деце од насиља, али постоји разлог за забринутост због великог броја пријављених случајева насиља над децом. Међу њима су најизложенија деца која живе у домовима за институционалну бригу и деца са сметњама у развоју, истиче заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 19. јуна, Међународног дана заштите деце од насиља.

Деца су данас изложена разним облицима насиља скоро у свим сферама живота: у школи, на интернету, у заједници, у породици. Широко је распрострањено вршњачко насиље у школама већ годинама уназад, а напори надлежних за његово искорењивање до данас нису дали очекивани резултат.

Један од најтежих облика насиља са дугорочним последицама по психичко здравље детета јесте насиље које дете доживи у породици, било да је директна жртва насиља, било да је сведок насилног чина, наглашава Пашалић. За то колико су нам деца незаштићена није нам потребно веће упозорење од трагедија која се десила у Београду пре само неколико дана, када је трогодишње дете страдало од руке своје мајке. У појединим медијским садржајима не води се рачуна о заштити идентитета детета које је жртва насиља. Уместо да се у таквим ситуацијама дете посебно заштити, оно се изнова повређује сензационалистичким писањем, које поред самог чина насиља које је доживело има несагледиве последице на његов целокупан развој.

Стога заједнички именитељ на државном и друштвеном нивоу мора бити борба за нулту толеранцију на насиље. У том правцу интердисциплинарни приступ жртви, брза и ефикасна заштита и правилно и правично санкционисање извршиоца насиља, мора бити и начин рада надлежних у спречавању насиља над децом, наглашава Пашалић.

b_300_0_16777215_00_images_20190618pristup1.jpegГрадови Лесковац, Сомбор, Смедерево, Лозница и ГО Врачар су добитници награде које је Заштитник грађана, у сарадњи са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Сталном конференцијом градова и општина - Савезом градова и општина Србије данас доделио за највећи допринос развоју свих облика приступачности на својој територији у 2018. години.

Град Лесковац је награду добио за допринос развоју приступачности садржаја у области културе, Сомбор и Смедерево за допринос развоју информационо – комуникационе приступачности, Лозница за допринос развоју архитектонске приступачности, док ГО Врачар за институционалну подршку развоју приступачности. Признање је добила општина Свилајнац, док су похвалу заслужили град Вршац, општина Мионица, град Врање, Градска општина Пантелеј, Ниш, Градска општина Савски венац, Београд, општина Бела Паланка, град Зрењанин, град Нови Пазар, општина Рашка, општина Врњачка Бања и општина Параћин.

Генерална секретарка Заштитника грађана Оља Јовичић навела је да је данас прилика да се поздраве афирмативни примери градова локалних самоуправа у Србији који се труде да своје амбијенте и своје окружење направе приступачним свим грађанима, наравно и особама са инвалидитетом и старијим лицима.

b_300_0_16777215_00_images_20190618pristup2.jpegПрема њеним речима, мисија Заштитника, која је пре три године започета додељивањем ове награде, била је да учини Србију приступачнијом за све људе, као и да друштво учине што хуманијим. „Јер, где год постоји појединац којем нешто није доступно у Србији, ми не можемо досегнути део којем тежимо“, истакла је генерална секретарка.

Како је рекла, неопходно је да се подигне свест свих грађана да међу нама постоје и особе са инвалидитетом и старија лица којима нису у сваком тренутку доступни сви садржаји који су доступни остатку популације. „Оно чему смо ове године нарочито посветили пажњу јесте резултат тога што смо уочили да кроз културу и културно наслеђе, комуникацију са људима је добро правити артикулисани амбијент за све људе“, навела је Јовичић и додала да то значи да је потребно да све буде приступачно, односно да се направи друштво у целини где ће квалитет живота бити на задовољавајућем нивоу.

Заштитник грађана заједно са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Сталном конференцијом градова и општина трећу годину заредом додељује награде и похвале градовима, општинама и градским општинама у Републици Србији који су у претходној години највише допринели развоју свих облика приступачности на својој територији, односно у свом окружењу.

Грађани су се у 2018. години најчешће притуживали на повреде начела и принципа добре управе, посебно на повреде права на ефикасно поступање органа, док се трећина свих притужби односи на повреде економско-имовинских и социјално-културних права, рекла је данас генерална секретарка Заштитника грађана Оља Јовичић у Народној скупштини Републике Србије.

b_300_0_16777215_00_images_20190617OljaOdbor.jpegОна је, представљајући Редовни годишњи извештај Заштитника грађана за 2018. годину скупштинском Одбору за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу, истакла, да извештај представља пресек стања о поштовању људских и мањинских права у поступању органа јавне власти у Србији према грађанима и документ о начину и резултатима рада ове независне контролне институције. Како је навела, Заштитнику грађана се током 2018. године обратило 9.120 грађана. Од 3.338 примљена предмета, рад је окончан на 2.346, а заједно са оним заосталим из претходних година који су узети у поступање, укупно је прошле године окончано 3.789 предмета. У току извештајне године Заштитник грађана је упутио 497 препорука органима јавне управе, од којих највећи број - 144, из области родне равноправности.

Одбор је прихватио извештај и заједно са Предлогом закључка поводом разматрања Редовног годишњег извештаја Заштитника грађана за 2018. годину, проследио Народној скупштини на разматрање.

Насиље над старијим особама један је од најтежих облика насиља, међу којима су жене најчешће жртве. Карактерише га недостатак друштвене одговорности што проблеме старијих особа чини недовољно уочљивим и препознатљивим. Оно што нарочито забрињава је чињеница да велики број старијих препознаје дискриминацију која се врши над њима, али да због укорењених ставова то сматра „нормалним“, због чега се у веома малом броју случајева одлучује за коришћење неког правног средства како би заштитио своја права, истиче заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 15. јуна, Међународног дана борбе против насиља над старијима.

Заштитник грађана указује да насиље над старијим особама није породична ствар, већ кривично дело. Углавном је реч о комбинацији физичког насиља и занемаривања унутар породице. Непостојање услуга и сервиса подршке је и даље присутно, нарочито услуге помоћи у кући које су често неопходне овој популацији, имајући у виду да неретко старији живе сами и немају сроднике да брину о њима. Велики број корисника домова за старе смештен је у домове без свог, а уз пристанак њихове деце или најближих сродника, чак и ако лице које се смешта у овакву установу није лишено пословне способности. И даље постоје нелегални домови за старе који не испуњавају прописане услове за рад, немају лиценце и дозволе за рад. Њиховим нестручним и неконтролисаним радом масовно се крше загарантована права старијих особа смештених у оваквим установама.

Упркос законској забрани, у свету, али и код нас, деца се и даље економски искоришћавају и изложена су тешком физичком раду. Најгори облици дечјег рада озбиљно угрожавају права детета, штетни су по физичко и ментално здравље, по развој и квалитет живота деце, отежавају и онемогућавају приступ школовању, услугама здравствене и социјалне заштите и заштите од насиља и злостављања, упозорава заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 12. јуна, Међународног дана борбе против дечјег рада.

По проценама међународних организација у свету је радно ангажовано чак 218 милиона деце старости између 5 и 17 година. Међу њима, 152 милиона су жртве дечјег рада, а скоро половина њих, 73 милиона, укључено је у опасан дечји рад.

Заштитник грађана је у својим редовним и посебним извештајима указивао и даље указује на кључне системске недостатке који су препрека за суштинско и делотворно превазилажење овог проблема. Непознавање и неразумевање појаве, недостатак евиденција и података, искљученост деце и недоступност услуга, недостатак активности органа на терену, као и непотпун и неодговарајући правни оквир за сузбијање и превенцију најгорих облика дечјег рада доводи до феномена дечјег рада. Заштитник грађана сматра да је за отклањање ових пропуста неопходно да се одговарајућим законодавним интервенцијама и мерама обезбеди, пре свега, декриминализација деце која су изложена најгорим облицима дечјег рада, економској експлоатацији, пуна породичноправна, кривичноправна и друга заштита, уз успостављање услуга за опоравак и реинтеграцију у заједницу.

Заштитник грађана посебно апелује на заштиту деце миграната која без пратње прелазе границе, чинећи посебно рањиву категорију изложену свакој врсти експлоатације и злоупотребе.

Страна 11 од 410