a

Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, после сазнања из медија да су деца у једном приватном београдском вртићу била изложена насиљу од стране васпитачица, покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Секретаријата за образовање и дечју заштиту Града Београда.

Заштитник грађана од овог секретаријата тражи да му у року од 15 дана достави извештај о предузетим активностима у овом случају, као и записник о извршеном надзору над радом приватне Предшколске установе „Замак“ на Вождовцу.

Имајући у виду да се ради о предшколској установи чији оснивач није Град Београд већ само издваја средства за накнаду дела трошкова боравка деце у овим установама, Заштитник грађана тражи од Секретаријата да део извештаја садржи информације на који начин врши надзор над радом ових предшколских установа.

Заштитник грађана негирао је тврдње „Београдског центра за људска права“ да је одбацио иницијативу овог удружења грађана да, како су навели, „по службеној дужности у поступку контроле утврди разлоге и евентуалне пропусте надлежних институција у систему здравствене заштите…“ и упутио деманти таквих навода "Београдском центру за људска права" и медијима.

Деманти објављујемо у целости:

Апсолутно су нетачне тврдње „Београдског центра за људска права“ наведене у том саопштењу да је Заштитник грађана одбацио иницијативу овог центра да „по службеној дужности у поступку контроле утврди разлоге и евентуалне пропусте надлежних институција у систему здравствене заштите…“.

Уз сво разумевање да грађани и удружења грађана нису обавезни да познају правну терминологију и све законе, Заштитник грађана пре свега указује да је израз „службена дужност“ непознат и Закону о Заштитнику грађана и Институцији Заштитника грађана.

У Закону о Заштитнику грађана се стриктно наводи да Заштитник грађана покреће поступак по притужби грађана или по сопственој иницијативи. Појединци и удружења грађана могу да себи дају посебан значај у друштву, што не обавезује Заштитника грађана јер ова институција има исти став према свима - и према грађанима и према удружењима грађана.

Није, такође, тачна ни тврдња да је Заштитник грађана, како наводи БЦЉП, одбацио иницијативу овог удружења грађана. Истина је да је упутио БЦЉП да, у складу са Законом о Заштитнику грађана, искористи сва правна средства која претходе подношењу притужбе Заштитнику грађана.

Заштитник грађана претпоставља да је његов одговор БЦЉП-у по питању пристигле иницијативе стигао у нестручне руке и зато поново наглашава да је чланом 25 Закона о Заштитнику грађана прописано да је, пре обраћања Заштитнику грађана, подносилац дужан да покуша да заштити своја права у одговарајућем правном поступку.

С обзиром да Заштитник грађана ради само и само по закону а не према афинитетима и анимозитетима, још једном указује да би то био једини законски и правни пут те позива „Београдски центар за људска права“ да тако поступи по питању своје иницијативе.

Сходно Закону о јавном информисању и медијима, који предвиђа да је интерес јавности да чује све стране, Заштитник грађана очекује да његов одговор на неистините тврдње "Београдског центра за људска права" објавите на вашој интернет презентацији.

b_300_0_16777215_00_images_2020_Ombudsmani_foto.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је да се регионална сарадња балканских омбудсмана показала изузетном важнoм за помоћ грађанима током пандемије вируса Ковид-19 и да су путем ње решени бројни проблеми са којима су се суочавали грађани са простора Балкана.

Пашалић је нагласио да је институција омбудсмана изузетно важна у тешким ситуацијама, каква је актуелна пандемија вируса Ковид-19, и нагласио да се у том периоду знатно повећао број обраћања грађана Србије овој институцији.

Заштитник грађана Републике Србије је нагласио да је ова институција током ванредног стања радила много већим интензитетом како би одговорила на бројне притужбе грађана.

Пашалић је указао и да је истраживање две организације цивилног друштва урађено у априлу прошле године, као и истраживање Тима Уједињених нација за људска права из децембра 2020. године, показало да је Заштитник грађана Републике Србије институција у коју грађани имају највише поверења и којој би се прво обратили да имају неке проблеме.

Пашалић је учествовао на онлајн састанку омбудсмана балканске регије која је организована зарад размене искустава о тренутној ситуацији и искуствима омбудсмана у контексту пандемије и разговора о статусу „Мреже националних омбудсмана балканске регије“.

„Стварање балканске мреже омбудсмана веома је важно за добробит грађана који живе, раде и налазе се на простору Балкана, што се посебно показало корисним током првих дана и месеци пандемије када су се појавила питања транзита грађана“, рекао је Пашалић и посебно се захвалио колегама из Хрватске и Босне и Херцеговине са којима је сарађивао како би се олакшали проблеми грађана у транзиту.

Учесници конференције су се сагласили да је пандемија дефинитно утицала на стање људских права, посебно у областима здравствене заштите, приступа образовању, права на рад, миграције и истакли значај регионалне сарадње.

Заштитник грађана припрема иницијативу за измене и допуне релевантних важећих прописа којима би се детаљно регулисало пружање услуга образовања и одржавања наставе од стране физичких и правних лица без обзира на форму регистрације делатности.

„Многе делатности са мање друштвеног значаја него што је образовање деце захтевају испуњавање врло стриктних услова. Често заборављамо да школовање деце не значи само образовање већ и васпитање. Покренућемо иницијативу за измене важећих прописа да се не би више дешавало да свако може да ради са децом а да не испуњава основне услове“, навео је Заштитник грађана Зоран Пашалић.

Иницијатива коју припрема Заштитник грађана требало би да омогући да се утврди да ли физичка и правна лица која намеравају да се баве образовањем и васпитањем деце испуњавају услове који важе за друге образовно-васпитне институције у кадровском, техничком и педагошком смислу.

„Не бих желео да се случај грађанки које већ неколико дана пријављују сексуално злостављање заборави када престане да буде медијски интересантан и да се поново појави нешто слично у краћем или дужем временском интервалу а да се проблем суштински не реши. А извесно је да ово није једини такав случај“, рекао је Пашалић.

Пашалић истиче да је потребно да се систем уреди тако да онемогући да особе које раде са децом, без обзира какву врсту едукације врше, буду без надзора оних који по закону морају да врше бригу о деци и да проверавају шта те особе и на који начин раде.

„У питању је врло осетљива област која не би требало да оставља могућност за паушалне и емотивне оцене. Треба оснажити жртве да се обрате одговарајућим институцијама које треба да испитају њихове наводе, међу којима је и Институција Заштитника грађана која је увек пружала заштиту свим угроженим појединцима и групама“, изјавио је Заштитник грађана.

Пашалић наводи да је то веома обиман и захтеван посао, али да је то једини начин да се цео систем образовања заштити јер подаци Заштитника грађана на основу притужби и информација из медија показују да је та појава најзаступљенија у области образовања и запошљавања.

Заштитник грађана је по сопственој инцијативи, а после сазнања из медија да један грађанин Републике Србије већ годинама покушава да под старатељство врати своје троје деце која су смештена у хранитељску породицу, поступак контроле правилности и законитости рада крагујевачког Центра за социјални рад „Солидарност“ и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Поводом информација у медијима да је овај грађанин одавно испунио све услове које је орган старатељства од њега захтевао али да не може да успостави контакт са надлежнима у ЦСР „Солидарност“ у Крагујевцу, Заштитник грађана сматра да постоји могућност угрожавања или повреде права и најбољих интереса деце.

Заштитник грађана због тога од ових надлежних органа тражи да му у року од 15 дана доставе детаљне извештаје о поступању, мерама и активностима које су предузели у овом случају.

Заштитник грађана је током надзора над радом Казнено-поправног завода Ниш, који је извршен након обраћања више осуђених лица незадовољних здравственом заштитом оболелих од вируса Ковид-19 у том заводу, утврдио да су у тој установи спроведене све епидемиолошке мере заштите од вируса Ковид-19, организовано тестирање као и изолација оболелих и лица која су била у контакту са оболелима.

Представници Одељења за хитно поступање Заштитника грађана извршили су надзор у КПЗ Ниш 29.12.2020. године и том приликом нису открили пропусте у раду овог надлежног органа по питању мера предузетих ради сузбијања епидемије и лечења оболелих.

Заштитник грађана је утврдио да је КПЗ Ниш снабдевен свом потребном заштитном опремом и медицинским средствима, да су потпуно спроведене препоруке које им је упутио Институт за јавно здравље Ниш и да је организовано ефикасно медицинско тестирање лица за које постоји сумња на присуство заразне болести, као и изолација оболелих и лица која су била у контакту са оболелима.

Чињеницу да се свако осуђено лице са позитивним тестом не упућује на снимање рендгеном Заштитник грађана не сматра пропустом све док такву врсту прегледа добијају лица чије медицинске индикације указују да је такав преглед потребан, посебно ако се има у виду да се за наведену врсту прегледа мора организовати превоз осуђеног лица до ковид болнице и његов повратак назад.

Заштитник грађана је током контроле утврдио да је осуђеним лицима оболелим од Ковид-19 и лицима која су била у контакту са зараженима привремено суспендовано коришћење права на посете и на дневни боравак ван затворених просторија, али прихвата разлоге за увођење наведених мера јер су уведене у циљу заштите њиховог и здравља других лица која се налазе у КПЗ Ниш.

Пример добре праксе који је потребно посебно издвојити представља чињеница да је КПЗ Ниш успео да обезбеди да лица лишена слободе периодично у заводу обилазе и прегледају инфектолози, чиме је постигнута додатна сигурност да ће заражени пацијенти бити лечени на најбољи могући начин у датим околностима.

Страна 11 од 487