Прихват и збрињавање избеглица са ратом захваћених подручја постало је далеко сложеније и компликованије с обзиром да се они дуже задржавају у Републици Србији за разлику од претходног периода када су само пролазили кроз нашу државу. Иако само мали број њих тражи азил, у Србији остају и по неколико месеци или година, зато тим људима треба омогућити интеграцију, достојанствен живот, пружити помоћ, показати солидарност, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 20. јуна, Светског дана избеглица.

Положај избеглица са Блиског Истока и Африке у Србији је веома комплексан при чему су у посебном ризику жене и деца без пратње и остале рањиве групе, зато прилику да се подигне свест о њиховим правима, хуманитарним потребама и важности решавања проблема избеглица морамо користити сваки дан, истакао је Пашалић.

Заштитник грађана је истакао да Република Србија и њени грађани имају дуже и веће искуство у прихвату избеглица са ратом захваћених подручја од било кога у свету с обзиром да већ више деценија пружају помоћ и уточиште свима онима који беже из сопствене земље тражећи сигурност и разумевање.

У Србији становништво све више стари, а стопа насиља према старијој популацији расте, зато не само данас, већ сваког дана се морамо посветити заштити права и достојанства наших старијих суграђана, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић поводом Међународног дана борбе против насиља над старијима.

Пашалић је указао да су старије особе са својим богатим искуством и знањем драгоцени део нашег друштва који се суочавају са бројним изазовима укључујући и ризик од физичког, емоционалног, финансијског и сексуалног насиља. Насиље над старијима је једна од најтежих облика кршења људских права и могу имати озбиљне последице по физичко и ментално здравље.

Посебно су угрожени старији људи са села у неразвијеним општинама, који често немају коме да се обрате за помоћ, истакао је заштитник грађана. У Србији је 16 одсто старијих жена старости од 65 до 74 године доживело неки облик насиља након навршене 65. године живота, али жртве се ретко одлучују да га пријаве.

Људска права су универзална и односе се на све грађане, међутим поштовање права старијих особа захтевају већу заштиту њихових права. Препознавање и искорењивање насиља над старијима захтева свеобухватни приступ државе и целог друштва и укључује подизање свести о тој појави, едукацију, ефикасне законодавне мере, превенцију и подршку. Само заједничким напорима можемо створити сигурно окружење у којем ће старије особе бити заштићене и поштоване, поручио је Зоран Пашалић.

Данас, када обележавамо Међународни дан борбе против дечјег рада морамо бити свесни озбиљности проблема са којим се суочава свет - експлоатацију деце кроз рад. Овај дан пружа нам прилику да препознамо и укажемо на хитност елиминисања дечјег рада и створимо квалитетнију будућност за сву децу, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић.

Пашалић је истакао важност постојања јединствених критеријума и начина регистровања те појаве у нашем друштву и обезбеђивање механизама за спречавање дечјег рада на локалном, регионалном и централном нивоу.

Дечји рад је кршење основних права деце на образовање, здравље, безбедност и развој. Милиони деце широм света суочавају се са присилним радом у опасним и нехуманим условима, лишени могућности за игру, образовање и правилан развој, што је данас  неприхватљиво.

Пашалић је истакао да деца спадају у најосетљивије групе лица која морају добити адекватну заштиту приликом радног ангажовања. Процене засноване на међународним и националним стандардима указују да је у Србији око 82.000 деце узраста од пет до 17 година изложено злоупотреби дечјег рада, и то најчешће у руралним областима, у сектору пољопривреде и домаћинствима у којима носилац домаћинства поседује нижи ниво образовања. Децу у радне активности углавном укључују родитељи, старија браћа или сестре, а једна од кључних последица је занемаривање образовања или рано напуштање школовања.

Држава, организације цивилног друштва, привредни сектор и појединци имају кључну улогу у борби против дечјег рада. Морамо јачати законодавство и политике која штите децу од искоришћавања, оснаживати институције које спроводе закон и унапређивати сарадњу на националном и међународном нивоу, поручио је Зоран Пашалић.

Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, а после сазнања из медија да је у стану у Панчеву полиција пронашла беживотна тела троје руских држављана, покренуо поступке контроле законитости и правилности рада Министарства унутрашњих послова - Полицијска станица Панчево, као и Центра за социјални рад "Солидарност“, Опште болнице и Дома здравља у том граду.

Заштитник грађана од МУП-а тражи да га у року од 15 дана извести да ли је раније било пријава насиља у овој породици и уколико је то случај, које мере је полиција предузимала у сарадњи са другим надлежним органима како би се заштитиле жртве насиља у породици и санкционисао извршилац, затим да ли је извршилац имао оружје у легалном поседу и које је мере полиција предузела након сазнања о овом случају.

Од ЦСР "Солидарност" Заштитник грађана тражи да га у истом року извести да ли су мушкарац и жена били на евиденцији тог центра, да ли је раније било пријава насиља у породици, и уколико је то случај које мере је Центар за социјални рад предузимао у сарадњи са другим надлежним органима како би се пружила подршка и заштита жртвама насиља у породици, санкционисао извршилац и утицало на њега да више не врши насиље.

Заштитник грађана од Опште болнице и Службе за хитну медицинску помоћ Дома здравља у Панчеву тражи да му у року од 15 дана доставе информације да ли су имали сазнања о претходном насиљу, као и да ли су им се жена или мушкарац обраћали за помоћ и уколико је то случај које мере су ове здравствене установе предузеле по том питању.

Заштитник грађана утврдио је у поступку покренутом после сазнања из медија да је инструментарка из ГАК „Народни фронт“ на друштвеној мрежи Тик-Ток уживо преносила порођај пацијенткиње, да је инструментарка суспендована са рада, уручено јој је упозорење пред отказ и поднет захтев за покретње прекршајног поступка.

Заштитник грађана је 27. априла 2023. године по сопственој иницијативи, а на основу медијских објава да је медицинска сестра из ГАК "Народни фронт" на Тик-Току уживо преносила порођај,  покренуо поступак контроле законитости и правилности рада ГАК „Народни фронт“ и Одељења за здравствену инспекцију Министарства здравља.

У изјашњењу Заштитнику грађана, ГАК „Народни фронт“ наводи да је 28. априла 2023. године в.д. директора клинике донео решење о удаљењу инструментарке са рада, а уручено јој је и упозорење пред отказ уговора о раду.

Министарство здравља навело је у изјашњењу Заштитнику грађана да је 28. априла 2023. године извршен ванредни инспекцијски надзор, након којег је 15. маја 2023. године Прекршајном суду у Београду поднет захтев за покретање прекршајног поступка против инструментарке запослене у ГАК „Народни фронт“ због повреде права на приватност и поверљивост на основу Закона о правима пацијената.

Attachments:

Извештај о случају Заштитника грађана

Тим Заштитника грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ), који је предводила заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић, обавио је 29. маја 2023. године посету Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици. У тиму НПМ-а је поред запослених из Заштитника грађана била и Покрајинска омбудсманка са сарадником. Посета је била ненајављена и обављена је у циљу превенције тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака. Током посете, тим НПМ-а је обавио разговоре са осуђеним лицима која су се у тренутку посете налазила на извршењу дисциплинске мере упућивање у самицу и посебне мере усамљење, као и са појединим лицима према којима су примењене мере принуде. Такође је извршен увид у документацију која се односи на употребу мера принуде, ванредне догађаје, притужбе лица лишених слободе, Књигу повреда, као и начин обављања првог лекарског прегледа по пријему у завод и након примене мера принуде.

Професионално поступање руководства и запослених током посете НПМ-а представља пример добре праксе у поступању, у складу са законом предвиђеном обавезом сарадње органа са НПМ-ом.