a

И друштво и држава формирају амбијент у коме се крше родни стереотипи, друштвено наметнуте и очекиване улоге, а девојчицама омогућава да живот и будућа занимања планирају према личним интересовањима, способностима и талентима, изјавио је поводом 11. октобра, Међународног дана девојчица заштитник грађана Зоран Пашалић.

Како је истакао посебно се треба позабавити проблемом склапања дечјих бракова који нису непознаница ни у 21. веку и указати на негативне последице које то може да изазове. Због тога, опстајањем праксе раних дечјих бракова у нашој земљи морају озбиљно да се позабаве органи социјалне заштите, образовног и здравственог система. Прерани бракови и ванбрачне заједнице не могу се оправдати традицијом или обичајним правом међу одређеним националним заједницама, јер деца која су гурнута у ране бракове остају ускраћена за основна људска права. Управо због тих и даље јаких традиционалних схватања, девојчице трпе насиље у адолесцентном узрасту, што се после наставља и у брачној заједници. У посебно осетљивом положају су ромске девојчице, јер услед ране удаје, а самим тим и раног рађања, напуштају образовни систем и рад на себи.

Заштитник грађана реаговаће у сваком таквом случају о којем добије сазнања и захтевати од органа власти да покажу шта су предузели из своје надлежности. Ова лоша пракса мора се сузбијати, да би се девојчицама у ризику отворила перспектива за образовањем, развојем и напредовањем.

Заштитник грађана укључио се у пројекат „ Глобални дијалог за права детета“ (The Global Child Rights Dialogue) чији је циљ да прибави мишљење и ставове деце о њиховим правима како су дефинисана Конвенцијом о правима детета. Укључивањем у овај пројекат, Заштитиник грађана као водећа институција у области права детета у региону показаће да има капацитета и спремности да се бави озбиљном активношћу на промоцији права детета на партиципацију, што је тренутно водећа тема у области права детета у свету.

b_300_0_16777215_00_images_novi-sad-matica-albanaca.jpegЗаменик заштитника грађана за права националних мањина Роберт Сепи разговарао је данас у Новом Саду са председником Матице Албанаца Србије Демом Беришом поводом недавног физичког напада на двојицу младића албанске националности у овом граду. Изразивши жаљење због немилог инцидента, Сепи је рекао да је свака врста насиља и агресије погубна, а последице несагледиве уколико се они догоде у међунационалној средини. Осуђујемо насиље над двојицом младића и поздрављамо брзу реакцију надлежних у привођењу четворице осумњичених за ово дело, нагласио је Сепи и додао да ће институција Заштитника грађана наставити да прати остваривање права припадника националних мањина у свим сегментима живота и на територији целе Србије.

Ради се о изолованом инциденту хулигана, изјавио је Бериша, који није унапред припремљен и не треба га предимензионирати. Напад на младиће догодио се у близини Футошке пијаце у Новом Саду и претходили су му сукоби обесних младића на улици. Оно што забрињава је да нанете физичке повреде могу оставити дуготрајне последице по здравље младића. Како је навео, један од младића је теже повређен и налази се и даље у болници, док је други прошао са лакшим повредама и већ првог дана је отпуштен из болнице.

Саговорници су се сложили да је неопходно радити на стварању уређене заједнице и слободног окружења у којима има места за све грађане различитих националности. Право на школовање, запошљавање, становање, миран и безбедан живот не могу бити предмет полемике, закључили су Бериша и Сепи.

У ери интензивног пораста броја пацијената са менталним оболењима, десети октобар, Међународни дан менталног здравља, постаје све значајнији датум, а с обзиром на предвиђања да ће психијатријске болести у будућности постати најбројније и најзначајније, јасно је да нас у овој области, уколико желимо хумано, осетљиво и толерантно друштво, очекује озбиљан рад, поручио је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом Међународног дана менталног здравља.

Процењује се да данас око 450 милиона људи у свету пати од менталних поремећаја и поремећаја понашања, док се депресивни поремећаји сматрају једним од највећих здравствених проблема. У готово 70 посто случајева депресије се понављају или су хроничне, у великој мери нарушавају квалитет живота и код 10 до 15 посто депресивних особа завршавају се самоубиством. Стопе менталних поремећаја у Србији врло су сличне онима у западним земљама. У Србији је оболевање од депресије такође у порасту и стручна јавност упозорава да ће депресија у будућности постати водећи узрок инвалидности.

Овакве здравствене пројекције и чињеница да већина оболелих од менталних поремећаја пати сама, без подршке породице, искључена из социјалног окружења и сучена са дискриминацијом и стигмом, упозоравају да нам један од најважнијих приоритета мора бити стварање услова коме ће особе са менталним поремећајима имати право на достојанствен живот - на живот у друштву у коме се поштују људска права, у коме постоје обучени професионални кадрови, где се уважава право на информативни пристанак на лечење, где су корисници укључени у планирање, организацију и праћење служби менталног здравља, где је могуће оснивање удружења корисника и где се ове вредности промовишу кроз организовање кампања јавног информисања.

Заштитник грађана посебну пажњу посвећује управо заштити њихових права, јер су особе са менталним сметњама у нашем друштву још увек посебно рањиве и нажалост у великој мери стигматизоване и маргинализоване, поручио је Пашалић.

На Светски и Eвропски дан борбе против смртне казне, који се обележава 10. октобра, Заштитник грађана упозорава да се у јавности у Србији, све чешће могу чути позиви да се, за починиоце најтежих кривичних дела поново уведе смртна казна.

Тим поводом, заштитник грађана Зоран Пашалић подсећа да је смртна казна у Србији укинута 2002. године, а последњи пут извршена 1992. године. Већина држава у свету, на Дан борбе против смртне казне, заједно са организацијама и појединцима широм света, потврђује своју опредељеност за укидање смртне казне у земљама у којима она још постоји и своју одлучност да не допусти њено поновно увођење тамо где је укинута.

Светски дан борбе против смртне казне обележава се 10. октобра, а у земљама Европске уније и као Европски дан борбе против смртне казне. Уједињене нације су још 1966. године, препоручиле укидање смртне казне, а године које су уследиле, обележене су јачањем међународног покрета који се бори против оваквог кажњавања људи, па се све више земаља одлучује за њено укидање.

Заштитник грађана Зоран Пашалић са сарадницима посетио је између 3. и 5. октобра 2018. године колеге из Чешке, Словачке и Мађарске са циљем да се учврсти сарадња са институцијама омбудсмана тих држава, као и да се размене искуства у раду и заштити људских и мањинских права.

b_300_0_16777215_00_images_20181008Ceska.jpegЗоран Пашалић је на састанку са чешком омбудсманком Аном Шабатовом истакао да би за институцију на чијем је челу било драгоцено искуство омбудсмана Чешке Републике у погледу контроле рада судске управе, имајући у виду да Републику Србију у процесу придруживања Европској унији очекује измена Закона о Заштитнику грађана.

Заштитник грађана је додао да се институција посебно стара о правима припадника националних мањина у Републици Србији. Како је навео, чешка национална мањина чини 0,03 одсто становништва Србије. Чешки језик и писмо су у службеној употреби у општини Бела Црква на територији Војводине.

У току 2017. године Јавни бранилац права Чешке Републике је примио око осам хиљада притужби грађана, и упутио мишљења на 18 нацрта закона. Институција омбудсмана је успостављена 1999. године, а са радом је почела две године касније. Стручна служба омбудсмана има 136 запослених са седиштем у Брну.

Институција омбудсмана Словачке је основана 2001. године, уставна је категорија, а актуелна омбудсманка Марија Патакиова је изабрана 2017. године на ту функцију. Она је на састанку са делегацијом из Београда истакла да је током 2017. године примила скоро три хиљаде притужби грађана, поднела 12 предлога за оцену уставности и законитости неког акта, од којих је само у једном случају успешно. Стручна служба омбудсмана Словачке има 56 запослених са седиштем у Братислави.

b_300_0_16777215_00_images_20181008Slovacka.jpegЗоран Пашалић је указао домаћинима да би за институцију Заштитника грађана била корисна даља сарадња са омбудсманом Словачке, посебно у делу контроле рада судске управе, те да би институцији Заштитника грађана било сврсисходно преношење искуства у том погледу. Он је навео да десет одсто свих притужби Заштитнику грађана односи се на рад судова, не на пресуде, већ на дужину трајања поступка, злоупотребу процесних радњи и неизвршење судских одлука. Мој посао је да бринем о правима грађана и зато сам предложио да се овлашћења институције прошире на могућност да она контролише рад судова у ове три области, не мешајући се, наравно, у појединачне судске одлуке, нагласио је Пашалић.

Заштитник грађана је указао на мали број притужби припадника словачке националне мањине у претходном периоду, а већина притужби односи на неправилности приликом избора за националне савете националних мањина. Словачка национална мањина чини 0,73 одсто становништва Републике Србије, а словачки језик и писмо су у службеној употреби у 13 јединица локалне самоуправе на територији Војводине. За припаднике словачке националне мањине организује се настава на словачком језику у 12 јединица локалне самоуправе.

b_300_0_16777215_00_images_20181008Madjarska.jpegПовереник за основна права Мађарске је основан 2011. године као правни следбеник Парламентарног повереника за грађанска права. Има два заменика који су задужени за права националних мањина и заштиту интереса будућих генерација и животну средину. Седиште институције је у Будимпешти.

Представници две институције су се на састанку сложили да је у претходном периоду постојала добра сарадња у оквиру НПМ мреже Југоисточне Европе. Заменица повереника Ержебет Шандор Салаи, која је предводила мађарску делегацију, је истакла да је у току 2017. године Повереник за основна права примио шест хиљада притужби грађана, који су се највише жалили на повреду социјалних и радних права, као и на права у области образовања. У случају непоступања органа по препорукама омбудсмана, он може да се обрати јавности, Парламенту, Уставном суду, као и непосредно вишој инстанци тог органа.

Зоран Пашалић је нагласио да је Република Србија веома поносна на велики број националних мањина које живе на њеној територији, и да је држава урадила много на заштити како појединачних, тако и колективних права припадника националних мањина. Према попису становништва из 2011. години у Републици Србији живи око 250 хиљада припадника мађарске националне мањине, што чини 3,53 одсто популације Србије. Мађарски језик и писмо су у службеној употреби у 31 јединици локалне самоуправе. Заштитник грађана интензивно припрема Посебан извештај о службеној употреби мађарског језика и писма, те је заштитник грађана упутио позив Поверенику за основна права и представницима институције да присуствују његовом представљању.

Страна 8 од 380