a

Након изјашњења које је Заштитник грађана добио од Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и непосредног надзора који је извршен 2. јуна 2020. године над радом овог тела, а поводом емитовања спота у којем се налази дете и одлуке РЕМ-а да забрани његово емитовање, Заштитник грађана је данас упутио РЕМ-у захтев за достављање одговора на додатна питања.

Заштитник грађана је тражио од РЕМ-а да га обавести да ли су емитери поступили у складу са његовом одлуком од 01.06.2020.године, и то како у периоду од јавног објављивања одлуке РЕМ-а па до формалног уручења одлуке емитерима, тако и након формалног уручења одлуке.

Заштитник грађана је истовремено тражио од РЕМ-а да га обавести о томе да ли је РЕМ у оквиру надзора над радом пружалаца медијских услуга утврђивао да ли су емитери обратили посебну пажњу која је потребна у случају учествовања малолетника у програму, а што је обавеза емитера предвиђена одредбом члана 68. став 11. Закона о електронским медијима и чланом 22. став 5. Правилника о заштити права малолетника у области пружања медијских услуга, и то како пре емитовања спота, тако и на период од тренутка јавног објављивања одлуке РЕМ о забрани даљег емитовања спота. Такође, Заштитник грађана је тражио да га РЕМ-а обавести о томе да ли је и које мере предузео према пружаоцима медијских услуга.

Сходно Закону о заштитнику грађана РЕМ-у је остављен рок од 15 дана за изјашњење на захтев Заштитника грађана.

b_300_0_16777215_00_images_konferencija_4062020.jpegЗаштитник грађана је национална институција за заштиту људских права и Законом о Заштитнику грађана једина независна државне институција којој је дат мандат да штити права детета. У свом досадашњем раду Заштитник грађана годинама скреће пажњу на проблеме са којима се деца суочавају, посебно насиљем на децом, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић на конференцији у организацији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на којој је представљена Стратегија за превенцију и заштиту деце од насиља за период 2020–2023. године.

Досадашњи резултати институције и стручност запослених који се баве правима детета у Сектору за права детета препознати су у свим релевантним међународним институцијама, навео је Пашалић, а проблеми у области остваривања права детета, дошли су до нарочитог изражаја у време пандемије са којом се цео свет суочио.

Европска мрежа омбудсмана за децу чије су чланице институције европских држава које се баве заштитом права детета, на састанку који је одржан пре два дана је констатовала да је једино Заштитник грађана Србије за време ванредног стања организовао пружање психолошке подршке грађанима, а посебно родитељима са децом, свих 7 дана у недељи, у времену од 8 часова до 22 часа.

Такође, Заштитник грађана је био једина институција из мреже Европске мреже омбудсмана, која је поред рада у самој институцији обављала и послове на терену - обиласком места где се налазе бескућници, мигрантских насеља, ромских насеља у циљу заштите права детета.

Упућивали смо иницијативе Влади Републике Србије и министарствима онда када смо сматрали да уведене мере у борби против коронавируса ограничавају права детета, рекао је Пашалић.

Доношење новог Закона о Заштитнику грађана дао би посебну самосталност заменику заштитнику за права детета који би допринео нашем још ефикаснијем раду, стога очекујем вашу подршку приликом усвајања новог закона који би оснажио део иституције који се бави правима детета, нагласио је заштитник грађана.

Из усвојене Стратегије смо могли да видимо да је велики број наших примедби и сугестија уважем и имплементиран у текст, а од Министарства рада очекујем да упути Влади предлог за допуну Стратегије, како би и Заштитник грађана био увршћен у састав радне групе за спровођење и праћење стратегије, закључио је Пашалић.

На скупу су говорили и председница НС Маја Гојковић, председница Владе РС Ана Брнабић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и представница УНИЦЕФ-а Ређина де Доминићис.

Развој науке и технологије, коришћење нових извора енергије, изградња великог броја индустријских постројења и развој великих урбаних средина, носе са собом опасност од штетних последица по животну средину. Тако проблеми попут пренасељености, смањења класичних извора енергије и ограничених залиха хране, опасности од радиоактивног зрачења, нестајања екосистема и слично, доводе до тога да заштита животне средине постаје приоритетно питање које хитно треба решавати, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 5. јуна, Светског дана заштите животне средине.

Неспорно је да су у Србији последњих година уложени велики напори на изградњи адекватног и ефикасног програма одржавања, развоја, унапређења и заштите животне средине. Доношењем великог броја еколошких закона наша земља се приближила државама које су своје еколошке прописе ускладиле са низом међународних аката. Међутим, и даље се стиче утисак да европски трендови у овој области још увек нису у довољној мери промовисани и заступљени у домаћем законодавству, нити примењиви у судској пракси. Потребно је да се у Србији успостави одржив систем заштите животне средине, који мора бити укључен у остале политике и секторе. На овај начин обезбеђују се предуслови за боље здравље и бољи квалитет живота грађана, очување природних ресурса и конкурентну привреду.

У 2019. години Заштитник грађана је примио 40 притужби из области заштите животне средине, што и даље представља око један одсто свих примљених притужби. Претходних година Заштитник грађана је из области заштите животне средине примао притужбе због загађења воде, ваздуха и земљишта, непријатних мириса, буке и вибрације, неправилног одлагања комуналног отпада, лошег квалитета воде за пиће, као и због незадовољства поступањем инспекцијских органа на пријаву појединаца или групе грађана, указао је Пашалић.

Заштитник грађана упућује позив удружењима, чијим је статутом предвиђени циљ удруживања унапређење и заштита људских права и слобода, за сарадњу у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре.

Рок за подношење пријава по јавном позиву је 8 дана од дана објављивања на интернет страници Заштитника грађана, односно од 04. јуна 2020. године. Формулар пријаве саставни је део Јавног позива, који се налази у прилогу информације.

Заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Јелена Стојановић са својим сарадницама из Сектора за права детета је 2. јуна 2020. године учествовала на интернет састанку Европске мреже омбудсмана за децу (ENOC) са циљем размене искустава у вези са изазовима са којима су се институције суочавале током стања узрокованим вирусом COVID-19.

b_300_0_16777215_00_images_20200603ENOC_1.jpegНа састанку се могло чути да је већина омбудсмана свој рад организовала од куће и да су проблеми са којима су се суочавали у остваривању права детета били веома слични у свим државама. Јелена Стојановић је учесницима конференције указала да је институција Заштитника грађана у Србији радила појачаним интензитетом и да су активности биле примарно усмерене на решавање конкретних проблема изазваних појавом пандемије. На основу обраћања грађана и медијских извештаја су стизале информације о проблемима са којима су се деца и родитељи сусретали и по којима се реаговало одмах, и то кроз директно обраћање надлежним органима у циљу отклањања пропуста, као и упућивањем иницијатива за измену прописа који су угрожавали остваривање права родитеља и деце. У комуникацији са грађанима је свакодневно путем пет нових телефонских линија пружана саветодавна и психолошка помоћ. Помоћ психолога из Сектора за права детета је била јединствена међу чланицама Европске мреже омбудсмана за децу. Мобилна екипа институције Заштитника грађана у условима ванредног стања радила је појачано и целодневно, те је на терену проверавала поштовање права грађана, нарочито деце.

Такође, заменица заштитника грађана је нагласила да се велики број родитеља обратио Заштитнику грађана, што потврђује да су родитељи препознали Заштитника грађана као институцију којој верују и којој се могу обратити за помоћ.

Тематски извештај - Примена принципа ЦПТ о поступању према лицима лишеним слободе за време пандемије корона вируса, Национални механизам за превенцију тортуре сачинио је на основу више посета местима лишења слободе које су обављене у периоду од 23. марта до 30. априла 2020. године (ОЗ Београд, КПЗ Београд, КПЗ Београд – Падинска Скела, КПЗ Сремска Митровица, као и Прихватилиште за странце у Падинској скели).

Током посета наведеним установама, тим НПМ је непосредно проверавао поступање по принципима ЦПТ, који се између осталог односе на заштиту здравља и безбедности свих лица лишених слободе, на обавезу држава и установа у којима се налазе лица лишена слободе да у потпуности примењују смернице Светске здравствене организације и националних здравствених установа, на обавезу надлежних власти да у установама лишења слободе ојачају расположивост особља које треба да добије сву професионалну подршку, заштиту здравља и безбедности потребну обуку и сл.

НПМ у свом извештају констатује да посећене установе у највећој мери спроводе ове и остале принципе ЦПТ који се односе на поступање према лицима лишеним слободе за време пандемије корона вируса, наводећи да је Управи за извршење кривичних санкција упућена препорука да предузме потребне мере како би у свим заводима за извршење кривичних санкција постојали услови да сва лица лишена слободе, у случају забране или ограничења посета због епидемије или других ванредних околности, могу да одржавају контакте са члановима породице и другим блиским лицима преко телефона, у вези чега је Управа предузела потребне мере.

Подсећамо да је због проглашења пандемије коронавируса, Европски комитет за спречавање мучења и нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања (ЦПТ) 20. марта 2020. године издао саопштење о принципима који се односе на поступање према лицима лишеним слободе за време пандемије. НПМ је 27. марта 2020. године упутио дописе свим органима управе, у чијој су надлежности установе у којима се налазе или могу налазити лица лишена слободе, у којима је доставио наведене принципе ЦПТ и подсетио да је забрана мучења и нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања апсолутна и да заштитне мере које држава предузима у сузбијању COVID-19 никада не смеју резултирати ниједним обликом злостављања лица лишених слободе.

 

Страна 8 од 455