a

Заштитник грађана Зорана Пашалић и висока повереница за људска права Руске Федерације Татјана Николајевна Москалкова разговарали су данас са потпредседником Ђорђем Милићевићем о сарадњи независних институција и информисали га о изузетно високом нивоу билатералне сарадње, која је заснована на поштовању и истинском пријатељству.

b_300_0_16777215_00_images_20190606Skupstina.jpegВисока повереница за људска права Руске Федерације Татјана Николајевна Москалкова говорила је о Споразума о сарадњи који је 2018. године потписан између омбудсмана Србије и Русије, а који ће у значајној мери унапредити правовремено и адекватно деловање у пружању помоћи из области рада заштитника грађана, српским држављанима у Русији и обратно. Она је истакла да постоје примери добре праксе у заштити људски права у Србији, као што је рад Националног превентивног механизма за превенцију тортуре и да размена искустава може имати обострану корист. С тим у вези Москалкова је навела да је обезбеђено усавршавање запосленима из Заштитника грађана на Националном институту за људска права који је прошле године отворен у Москви.

b_300_0_16777215_00_images_skupstina_ruska_ombudsmanka_.jpegПашалић је на конференцији за новинаре указао да је било погрешног тумачења билатералних споразума омбдусмана, прецизирајући да се у том акту у детаље разрађују обавезе једне и друге институције према грађанима обе државе.

Ово је далеко бржи и значајнији пут и омогућава много лакше и брже решавање проблема грађана Србије у Русији и Русије у Србији. За наше грађане који бораве у Русији, ако се нађу у проблему, њихови сродници могу се обратити омбудсману у Србији и ми ћемо проблем брзо решити, објаснио је Пашалић.

Он је то илустровао примерима кад је неки грађанин Србије у Русији у притвору или болници, онда је родбини, уместо да иду у ту земљу, лакше да проблем пријаве заштитнику грађана у Србији, који потом предузима даље кораке са руским колегама.

Говорећи о овлашћењима омбудсмана, Пашалић је нагласио да та институција у Русији има већу моћ, па је тако, рецимо, успешно решила проблем кредита грађана у швајцарским францима, док у Србији за то не постоје законска овлашћења.

Он је додао да се нада да ће изменама Закона о Заштитнику грађана и омбудсман у Србији добити шира овлашћења. Пашалић је подсетио да Заштитник грађана у Србији има потписане билатералне споразуме о сарадњи са осам држава, а да очекује да до краја године буду потписана још четири.

Москалкова је рекла да се, због укидања виза, из године у годину повећава број Срба који путују у Русију и обрнуто и да се заштитницима грађана обраћају људи који се нађу у тешким животним ситуацијама.

Решавање проблема посредством званичних органа власти много је теже него преко омбудсмана, рецимо - кад се човек нађе у затвору или кад му прети депортација ако прекрши имиграциона правила, објаснила је она и додала да је увек важно наћи равнотежу између закона и правде.

На питање шта ће учинити у заштити руског службеника Унмика, кога су на северу Косова претукли припадници косовске полиције, Москалкова је одговорила да је у Русији покренута истрага о том кривичном делу због "грубог кршења норми међународног права" и да се нада да ће у сакупљању доказа помоћи и колеге из Србије.


Они који су га напали имали су сазнање да је реч о службенику УН. То сведочи о посебном цинизму са којим је то било урађено, констатовала је она.
-------

Омбудсмани Русије и Србије посетили руског држављанина, радника УНМИК администрације Михаила Красношченка

b_300_0_16777215_00_images_20190606Bolnica.jpegЗоран Пашалић и Татјана Николајевна Москалкова посетили су данас руског држављанина, радника УНМИК администрације Михаила Красношченка на Војномедицинској академији, у којој је хоспитализован након што је брутално претучен на Косову и Метохији.

Пашалић се уверио да је пацијент збринут у веома добрим условима на ВМА, исказао посебну забринутост за здравље пацијента и пожелео му брзи опоравак.

Москалкова је рекла да очекује објективну истрагу, како би се прикупили сви докази и одговорни били приведени правди. Најавила и да ће се лично обратити комесарки Савета Европе за људска права Дуњи Мијатовић како би све надлежне институције дале „адекватну оцену минулих дешавања“.

Красношченко је изјавио да се осећа боље захваљујући напорима српских доктора, али да није сигуран да ли ће након опоравка моћи да се врати својим обавезама на Косову због „питања политике и безбедности“.

Начелник ВМА Мирослав Вукосављевић рекао је да је стање Красношчекова стабилно, али да је још рано говорити када ће се у потпуности опоравити.
--------

5. јун 2019. године

Пашалић и Москалкова о унапређењу сарадње омбудсмана Србије и Русије

b_300_0_16777215_00_images_20190606Prijem.jpeg

Делегација Високог повереника за људска права Руске Федерације допутовала је данас у дводневну посету Заштитнику грађана Републике Србије. Првог дана посете омбудсманка Руске Федерације Татјана Николајевна Москалкова и заштитник грађана Републике Србије Зоран Пашалић одржали су заједно са својим сарадницима радни састанак у просторијама институције, на којем су истакли значај унапређења сарадње у области заштите и остваривања људских права. Посебно је било речи о садржају Меморандума о разумевању, који, између осталог, предвиђа стварање услова за сарадњу у области поступања по притужбама, размену искустава, најбољих пракси и информација, пружање узајамне помоћи у промоцији и заштити људских права, као и организовање заједничких конференција, пројеката и програма.b_300_0_16777215_00_images_20190606Sastanak.jpeg

Разговору омбдусмана је присуствовао и председник Националног савета руске националне мањине у Србији Леонид Кампе који је представио рад савета и говорио о неговању историје, традиције и културе руске националне мањине на овим просторима. Москалкова и Кампе су поздравили Пашалићеву иницијативу за обједињавањем културних, историјских, уметничких и других утицаја националних мањина које живе на територији Р. Србије како би се истакао њихов посебан допринос на развој Србије.  

Поштовање права грађана на здраву животну средину, као и заштита и унапређење права у овој области и даље није на задовољавајућем степену и не третира се као један од примарних проблема у нашем друштву. Здрава животна средина представља основ за развој квалитетног живота свих грађана, на шта се често заборавља, истиче заштитник грађана Зоран Пашалић поводом обележавања Светског дана заштите животне средине.

Иако се о проблемима из области животне средине у протеклој години чешће говорило и отворена су многа актуелна питања, пре свега поводом загађења ваздуха и изградње малих хидроелектрана у заштићеним подручјима, Заштитнику грађана се и даље мали број грађана обраћа из ове области. У току 2018. године примљено је свега 34 притужбе, те Заштитник грађана у многим случајевима покреће поступак по сопственој иницијативи, као у случају грађана који живе у близини рударских басена „Бор“ и „Колубара“, или проблема мештана смедеревских села са загађеним ваздухом и прашином које већ годинама удишу услед производње челика у бившој Железари Смедерево, као и у случајевима несанитарних депонија на територијама локалних самоуправа.

Заштитник грађана Зоран Пашалић упућује искрене честитке поводом Рамазанског бајрама грађанима Републике Србије исламске вероисповести, уз жељу да празник прославе у кругу породице у миру, срећи и благостању. Нека празнични дани протекну у атмосфери међусобног поштовања и толеранције, додаје се у честитки заштитника грађана.

b_300_0_16777215_00_images_20190531Prijem.jpegУ оквиру редовне месечне активности „Отворена врата“ заштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је данас са двадесет и шесторо грађана из Београда и Србије, који су желели лично заштитнику грађана да изнесу своје проблеме и незадовољство радом органа јавне управе. Грађани су се првенствено жалили на непоштовање права у имовинско-правним односима, на нерешена стамбена питања, на егзистенцијалне проблеме.

Институција већ више од годину дана организује активност „Отворена врата“, а заштитник грађана Зоран Пашалић је до данас разговарао са скоро две хиљаде незадовољних грађана. Заштитник грађана је овај непосредан начин комуникације иницирао како би се лично уверио која права се најтеже остварују пред органима јавне управе. Истовремено иницијатива се показала веома добром и због тога што су грађани и након скоро две године постојања те праксе, веома заинтересовани за непосредан разговор са заштитником грађана.

Градови Лесковац, Сомбор, Смедерево, Лозница и ГО Врачар су добитници награде коју Заштитник грађана, у сарадњи са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Сталном конференцијом градова и општина - Савезом градова и општина Србије, трећу годину за редом додељује градовима, општинама и градским општинама у Републици Србији који су у претходној години највише допринели развоју свих облика приступачности на својој територији, односно у свом окружењу.

Додела награда, признања и похвала јединицама локалне самоуправе ће бити организована 18. јуна 2019. године.

b_300_0_16777215_00_images_30052019_bunjevci_1.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је данас са председницом Националног савета буњевачке националне мањине др Сузаном Кујунџић Остојић и потпредседником савета Мирком Бојићем о положају и заштити права буњевачке националне мањине у Србији.

Представници националног савета упознали су заштитника грађана о значају стандардизације буњевачког језика и напорима које улажу у очувању културе, традиције и идентитета Буњеваца, најважнијих циљева савета. Такође, информисали су га о проблемима на која наилазе у обезбеђивању неопходних финансијских средстава за рад и кључним препрекама у остваривању својих права.

Заштитник грађана Зоран Пашалић рекао је да ће у складу са својим овлашћењима и надлежностима наставити да ради на остваривању права буњевачке националне мањине, као и на унапређењу сарадње са Националним саветом буњевачке националне мањине.

Страна 12 од 410