a

b_300_0_16777215_00_images_03042019_ministarstvo_kulture_.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је данас са државним секретаром из Министарства културе и информисања Александром Гајевићем о могућности унапређења сарадње два државна органа у области заштите људских права и слобода.

Основна тема састанка односила на положај новинара у друштву и активности које институција Заштитника грађана спроводи у заштити њихових права. Новинари на свом послу осећају економску несигурност, раде по неповољним уговорима, у великом броју им се не пријављују доприноси, често трпе различите притиске, изјавио је Пашалић и додао да без слободе медија и независног правосуђа не можемо бити део заједнице у којој се поштују европске вредности.

Састанку су поред државног секретара присуствовали и помоћник за информисање и медије Славица Трифуновић, начелница у сектору за информисање Снежана Печенчић, као и шефица кабинета заштитника грађана Марија Подунавац и помоћница генералног секретара Тања Длеск.

Заштитник грађана Зоран Пашалић представљајући данас Редован годишњи извештај Заштитника грађана за 2018. годину скупштинском Одбору за права детета навео је да се четвртина пристиглих притужби у области права детета односе на насиље над децом и вршњачко насиље. Као проблеми појављују се и остваривање инклузивног образовања и подршка деци са сметњама у развоју, а у ромској популацији распрострањен је проблем малолетничких, односно дечјих бракова, указао је Пашалић.

Он је навео да су сиромаштво, недовољан број запослених у институцијама које обезбеђују услуге и сервис за децу и немогућност тешње сарадње образовних институција са родитељима, препреке за пуно остваривање права деце, а додао је и да постоји потреба за унапређењем нормативног оквира у појединим областима и за побољшањем мултисекторске сарадње. Заштитник грађана је истакао и важност доношења закона којим ће се утврдити чињенице о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Србији, односно успостављања механизама за истраживање тих случајева.

Члановима Одбора представљени су и детаљни статистички подаци који се тичу приказа разматраних предмета, упућених препорука и исхода поступања, које је образложила шефица кабинета Заштитника грађана Марија Подунавац.

Током расправе, чланови Одбора су са Заштитником грађана разменили мишљења и ставове о потребним мерама и активностима како би заштита права деце била унапређена, посебно се осврћући на проблем насиља над децом и вршњачког насиља.

Заштитник грађана је покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Националне службе за запошљавање и користећи своја овлашћења у најкраћем могућем року заштитио права госпође Г.М. из Београда, која је право на новчану накнаду за случај незапослености чекала седам месеци.

Поступајући по сопственој иницијативи, а на основу информација добијених из средстава јавног информисања, Одељење за хитно поступање Заштитника грађана је ступило у контакт са филијалом Београд Националне службе за запошљавање од којих је затражено, да у складу са одредбама Закона о Заштитнику грађана, доставе изјашњење о непоступању по захтеву странке више од седам месеци од када је странка поднела захтев (захтев поднет 20. септембра 2018. године).

Поред наведеног, о тешкој ситуацији са којом се суочила госпођа Г.М. обавештено је и надлежно одељење Градског центра за социјални рад Београд које је, поступајући по информацијама Заштитника грађана, у току наредног дана тј. 28. марта 2019. године одржало састанак са госпођом Г.М. и том приликом су је упутили о правима из социјалне заштите које може остварити.

Институција Заштитника грађана жели да успостави критеријуме где ће се у најкраћем могућем року решавати проблеми грађана које ће прихватити све институције како би се хитни проблеми грађана Републике Србије решавали одмах, изјавио је Пашалић.

Национална служба за запошљавање је 1. априла 2019. године обавестила Заштитника да је 28. марта 2019. године, само дан након сто је Заштитник грађана покренуо поступак контроле, донела решење којим је странци признато право на које је чекала седам месеци.

Заштитник грађана је, такође, утврдио да је до непоступања органа управа по захтеву стране дошло због чињенице да је Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање требало више месеци да достави Националној служби за запошљавање потврду о уплаћеним доприносима, која је, након инститирања представника институције Заштитника грађана, достављена електронским путем НЗС од стране ПИО фонда.

Заштитник грађана подсећа да Закон предвиђа да осигураници којима престане радни однос код послодавца из разлога који се не могу приписати њима у кривицу, имају право на новчану накнаду за случај незапослености која има за циљ да се њеним имаоцима колико толико осигура материјална егзистенција док се налазе у таквом положају. Корисник новчане накнаде на тај начин добија прилику да финансијски премости временски период у коме се налази ван радног односа, као и подстрек да нађе одговарајуће запослење ради побољшања свог материјалног положаја.

 

b_300_0_16777215_00_images_slika_medvedja.jpegУ оквиру пројекта Јачање заштите националних мањина у Србији, који финансирају Европска Унија и Савет Европе, одржани су округли столови на тему службене употребе језика и писма националних мањина у Сомбору, Медвеђи, Врању, Бујановцу и Босилеграду.

О правима припадника националних мањина у области службене употребе језика и писма и поступању Заштитника грађана, говорила је представница Заштитника грађана.

Учесници скупова били су запослени у градским општинским управама, чланови Савета за међунационалне односе, представници Националних савета за националне мањине, организација цивилног друштва и грађана.

На округлим столовима представљена је и заједничка публикација који су припремили Заштитник грађана, Министарство државне управе и локалне управе, Републички секретаријат за законодавство и Савет Европе.

Публикација је намењена запосленима у локалним самоуправа и представља приказ законских новина у области службене употребе језика и писама националних мањина.

 

 

Према оцени Европског Парламента и Уједињених нација, особе са аутизмом су једна од друштвених група која се најчешће искључује из живота заједнице и свакодневно се сусреће са неприхватањем и предрасудама околине и нерегулисаним законским оквиром о свом положају и правима, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 2. априла, Свестког дана свесности о аутизму. Како је навео стигматизација je и даље обележје живота и свакодневнице особа са аутизмом. Истовремено, нису развијене специфичне услуге подршке које су им потребне како би у пуној мери биле укључене у заједницу. У великој мери је и даље раширено непознавање аутизма и начина на који се особама са аутизмом може пружити подршка у доношењу одлука и вођењу самосталног живота. Потребно је да успоставимо и развијамо програме ране интервенције, услуге подршке у образовном систему, услуге у заједници и друге сервисе подршки адекватне потребама деци и одраслима са аутизмом, како би им се у потпуности омогућило пуно уживање права и слобода, нагласио је Пашалић.

На институционалном смештају у Србији налази се око 90 особа са аутизмом, којe су збринутe у две специјализоване установе са смештај особа са овом врстом поремећаја, у Београду и Шапцу. Међутим, тачан број особа са аутизмом у Србији није познат, јер још увек не постоји национални регистар лица оболелих од болести од већег јавно-здравственог значаја, у које се сврставају и особе са инвалидитетом, упозорио је Пашалић.

Поводом обележавања Међународног дана свесности о аутизму чланови тима Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) су 1. априла посетили Стационар за децу и омладину са аутизмом у Земуну ради сагледавања положаја особа са инвалидитетом на институционалном смештаjу и контроле рада установе.

b_300_0_16777215_00_images_20190329Sastanak.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић састао се у петак са представницима удружења и асоцијација новинара из Србије, како би заједнички размотрили иницијативу омбудсмана о покретању онлајн платформе за евиденцију напада на новинаре у Србији.

Идеја је да се направи јединствена онлајн платформа за евиденцију напада на новинаре, од притисака до физичких напада, насртаја на имовину и на живот. Такође, чињеница је да у мору дефиниција ми немамо јасну слику који напад како да дефинишемо, и тако долазимо у ситуацију да свако тумачи и евидентира нападе на свој начин: и тужилаштва, и судови, и полиција, као и новинарска удружења и невладине организације. Дефинисањем појмова и евиденцијом напада на новинаре на основу тих појмова на онлајн платформи, добили бисмо јединствену и прецизну евиденцију свих облика притисака и напада на новинаре у Србији, рекао је Пашалић.

Он је такође позвао новинаре да сами оформе радно тело које ће дефинисати појмове и евидентирају нападе на платформи. „Ја као заштитник грађана не мислим да сам довољно стручан да узмем учешће у раду тог радног тела, верујем да је то ипак првенствено посао струке, али ако ми се обрате за савет, радо ћу дати свој допринос“, додао је Пашалић.

Како је навео, онлајн платформа за евиденцију напада на новинаре постоји већ у Европи и у регији, тако да модел постоји, само треба прилагодити нашим условима.

b_300_0_16777215_00_images_20190329Sastanak2.jpegСастанку су присуствовали представници Удружења новинара Србије, Независног удружења новинара Србије, Друштву новинара Војводине, Асоцијације медија, Локал преса, Удружења електронских медија COMNET, Професионалног удружења новинара Србије PROUNS, Удружења медија и медијских радника и Синдиката новинара Србије. Сви су се сложили да притисци на новинаре постају све већи и опаснији, те подржавају иницијативе Заштитника грађана за потребом прецизне евиденције тих притисака и напада.

Састанак је био први у низу које ће заштитник грађана одржати са новинарима на тему покретања онлајн платформе. За четвртак је предвиђен састанак са представницима штампаних медија и портала, а за петак са представницима електронских медија са националном покривеношћу као и регионалних и локалних.

Страна 12 од 403