a

У низу најављених састанака са представницима државних органа, заштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је данас са директором Инспектората одбране Министарства одбране генерал-мајором Милетом Јелићем и његовим сарадницима на тему већег броја отворених питања на која су указали притужиоци, цивилна и војна лица запослена у Министарству одбране.

Генерал – мајор Миле Јелић се упознао са конкретним проблемима на које су притужиоци указали и прихватио сугестију да у оквиру свог састава именује контакт особу задужену за комуникацију са представником Заштитника грађана.

На састанку је договорено да ће два органа убудуће ова питања решавати у директној комуникацији.

Под слоганом „Моје је право да живим срећно и здраво – за одрастање без насиља“ у Београду је, у Републичком заводу за социјалну заштиту, отворена Дечја недеља, која траје до седмог октобра. На отварању дечје недеље учествовала је и заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић.

b_300_0_16777215_00_images_20181001.jpegОве године очекује се почетак примене нове националне стратегије која се бави превенцијом и зашитом деце од насиља, а томе је посвећена и овогодишња Дечја недеља - скретању пажње на механизме превенције и заштите од насиља и покретању конкретних активности које ће укључивати и децу.

„Заштитник грађана велику пажњу у свом раду посвећује деци, а нарочито превенцији и заштити од насиља. Са становишта оних који директно, на терену, комуницирају са децом, ми можемо да поручимо да је веома важно саслушати децу и препознати оно што деца говоре, јер веома често они насиље другачије доживљавају од одраслих. Неретко се догађа и да деца указују на насиље, али одрасли то не препознају и отуд апел свим професионалцима да се посвете комуникацији са децом и да не дозволе да им промакне оно што би она желела да кажу,“ истакла је Стевановић на отварању Дечје недеље.

Манифестацији отварања Дечје недеље присуствовали су и представници надлежних министарстава, Народне скупштине, УНИЦЕФ-а и цивилног друштва.

Становништво у Србији једна је од најстаријих полулација у Европи и свету, а због ниског наталитета и миграција млађег становништва, у блиској будућности биће још старије, изјавио је поводом Међународног дана старијих, заштитник грађана Зоран Пашалић. Просечна старост грађана у Србији је 43 године, а скоро петина становништва старија је од 65 година. Живот старијих одређен је стереотипима и предрасудама, смештен на маргини друштвеног живота, на којој не остаје простора за достојанствен живот, сматра Пашалић.

Достојанства не може бити у друштву у коме се старији шиканирају, понижавају или злостављају, а такве слике видљиве су на улици, у јавном превозу, у редовима испред шалтера. Неретко, најстарији, који уједно спадају и у најсиромашнији део становништва, нађу се и на мети извршитеља, услед чега остају без основних средстава за живот.

Тиме се проблеми старијих продубљују и они бивају још изложенији сиромаштву и занемаривању унутар породице, злоупотреби располагања имовином без њиховог пристанка. Суочавају се са осећајем беспомоћности и незаштићености, изложени су дискриминацији, свакодневном понижавању, све чешће и породичном насиљу.

Имајући у виду нарочиту рањивост ове групе становништва, Заштитник грађана ће се у наредном периоду још интензивније посветити унапређењу њиховог положаја, пре свега кроз информисање о правима која им припадају и начину њихове заштите, најавио је Пашалић. Посебну пажњу посветиће сервисима подршке, контроли рада домова за старе, геронтолошких центара, дневних боравака и осталих установа отвореног и затвореног типа.

Право на безбрижно детињство, на одрастање у сигурним и безбедним условима, без излагања ризицима насиља, занемаривања и злостављања – минимум је који дугујемо деци и генерацијама које долазе, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић поводом Дечје недеље која се ове године обележава од 1. до 7. октобра под слоганом „Моје је право да живим срећно и здраво – за одрастање без насиља".

Годинама уназад, чак 30% притужби које Заштитник грађана добија у области права детета односи се на насиље над децом. Такође, по истраживањима релевантних организација, већина ученика у Србији сведочила је насиљу у школама, пре свега вршњачком. Туче и вербално насиље само су највидљивије методе у лепези психолошког злостављања које деца често трпе, а укључује још и вређање, исмевање, ширење лажи, социјалну изолацију, претње, застрашивање и електронско насиље.

Законом о основама образовања и васпитања из 2017. године, одговорност за подношење пријава за оно што се догоди у школи са просветних инспектора пренета је на школу. То важи и у случајевима вршњачког насиља па је у случају прекршаја, школа обавезна да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка против родитеља, односно законских старатеља детета, будући да су они објективно одговорни.

Такве пријаве су изузетно ретке и углавном се подносе због непохађања наставе или нередовних долазака, док је број пријава због вршњачког насиља занемарљив, што упућује на закључак да се закон не поштује или се поштује у недовољној мери. Заштитник грађана позива надлежене да се придржавају прописа и испуњавају своје законске обавезе, јер је нови закон јасан и изричит у погледу одговорности школе и објективне одговорности родитеља, односно старатеља, поручио је Пашалић.

b_300_0_16777215_00_images_parada-2992018.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић учествовао је данас у Београду на Паради храбрости, снаге и достојанства коју су организовала удружења особа са инвалидитетом „Феникс“, „Тавор“ и „Нови хоризонт“.

b_300_0_16777215_00_images_parada-1.jpegКако су организатори поручили циљ Параде је оснаживање положаја особа са инвалидитетом у друштву, јачање јединства и међусобне подршке особа са инвалидитетом као и едукација шире заједнице о њиховим правима.

На скупу су поред чланова удружења учествовали и уметници, песници, као и фолклорна друштва који су својим учешћем пружили подршку особама са инвалидитетом.

b_300_0_16777215_00_images_prijem-2992018.jpegДанас је девети пут од почетка године заштитник грађана Зоран Пашалић разговарао са грађанима у оквиру редовне активности ове институције „Отворена врата“. Двадесет и четворо незадовољних грађана који су изразили жељу да се лично виде са заштитником грађана највише се жалило заштитнику на неефикасан рад судова, непоштовање принципа добре управе, као и на повреду социо-економских права, органе локалних самоуправа.

Кампања институције „Отворена врата“ показала се добром и потребном, јер је до сада више од осамсто грађана затражило разговор са заштитником грађана Зораном Пашалићем, те ће се та пракса наставити и убудуће.

Страна 9 од 380