a

Заштитник грађана затражио је од Министарства просвете, науке и технолошког развоја да усклади одредбе Закона о основама система образовања и васпитања и Закона о уџбеницима како би јасно била дефинисана улога Савета родитеља у поступку одабира уџбеника.

Заштитник грађана је почетком јуна 2021. године, после притужби родитеља ученика ОШ „Ослободиоци Београда“ да је школа одбила да одобри коришћење бесплатних уџбеника за поједине предмете, покренуо поступак контроле правилности и законитости рада ресорног министарства и ове школе.

Ресорно министарство се у изјашњењу Заштитнику грађана позива на члан 34 Закону о уџбеницима, којим није предвиђено да Савет родитеља може да утиче на избор уџбеника. Међутим, у истом изјашњењу Министарство се ни једном не осврће на одредбу у члану 120 Закона о основама система образовања и васпитања којом је прописано да Савет родитеља учествује у предлагању изборних садржаја и у поступку избора уџбеника.

У мишљењу упућеном Министарству просвете, Заштитник грађана наводи да је због неусклађености Закона о основама система образовања и васпитања и Закона о уџбеницима потребно одговарајућим изменама закона ускладити одредбе које дефинишу улогу Савета родитеља приликом избора уџбеника.

Неопходно је, сматра Заштитник грађана, ускладити чланове два закона који се односе на образовање и васпитање деце како би се јасно и недвосмислено дефинисала улога Савета родитеља школе у поступку одабира уџбеника и тиме унапредило право детета на образовање.

Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) обавио је у априлу 2021. године контролну посету Окружном затвору у Крушевцу (ОЗ Крушевац), у циљу праћења поступања по препорукама које су овом заводу упућене након посете обављене 2018. године. НПМ је похвалио све мере и активности које су ОЗ Крушевац и Управа за извршење кривичних санкција предузели у циљу поступања по раније упућеним препорукама и уједно упутио три нове препоруке у циљу даљег унапређења поступања.

Поступајући по препоруци да ОЗ Крушевац предузме мере ради упошљавања и осуђених из групе В, као и притвореника, ОЗ Крушевац и Управа за извршење кривичних санкција обавестиле су НПМ да у ОЗ Крушевац не постоје материјални услови који би омогућили адекватно и безбедно радно ангажовање наведених лица, као и да ће се изградњом новог објекта ОЗ у Крушевцу предвиђеног Стратегијом развоја система извршења кривичних санкција за период 2021-2027. године, такви услови обезбедити у складу са европским стандардима.

У одговору ОЗ Крушевац и Управе за извршење кривичних санкција наводи се да су предузете активности на запошљавању још једног медицинског техничара, као и то да се лекар опште праксе и даље ангажује на основу уговора о делу будући да новом систематизацијом радних места у Управи за ОЗ Крушевац није предвиђено радно место лекара. Имајући у виду наведено, НПМ ће у даљем раду и континуираним дијалозима са управом и ОЗ Крушевац даље пратити поступање по овој препоруци имајући у виду потребу и значај ангажовања лекара на неодређено време.

Такође, ОЗ Крушевац је отпочео са поступањем у складу са препоруком да се врши фотографисање и уцртавање повреда у шему тела лица лишеног слободе, као и да лекар уноси мишљење о повезаности изјаве лица са насталим повредама.

Тим Заштитника грађана у обављању послова Нaционалног механизма за превенцију тортуре (НПМ) који је предводила заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић, обавио је 25. марта 2021. године ненајављену посету Полицијској управи Сомбор-седиште.

У извештају који је сачињен након посете, НПМ је упутио три препоруке у циљу отклањања уочених недостатака и унапређења поступања, а које се односе на обавезно уручивање примерка записника о задржавању задржаним лицима, а у случајевима да лица одбију да приме/потпишу записник, констатовање разлога које је за то дало задржано лице, уношење податка о времену када је о лишењу слободе обавештен члан породице или блиско лице, као и евидентирање присуства полицијских службеника лекарском прегледу на захтев лекара у записнику о задржавању или службеној белешци.

Министарство унутрашњих послова је обавестило НПМ о активностима које су предузете у циљу поступања по упућеним препорукама, односно о томе да је начелник ПУ Сомбор-седиште одржао радни састанак са полицијским службеницима Дежурне службе којима су дате инструкције за отклањање уочених недостатака и поступање у складу са препорукама НПМ-а у будућем раду.

Ради праћења поступања према мигрантима на државној граници са Републиком Бугарском, тим Заштитника грађана у обављању послова НПМ-а посетио је у фебруару ове године прихватне центре у Пироту и Дивљани, Полицијску управу у Пироту, Регионални центар граничне полиције према Бугарској и Казнено-поправни завод у Нишу. НПМ је у свом извештају о посетама констатовао да, иако већи број миграната незаконито борави у земљи, механизам принудног удаљења се примењује само према мањем броју њих, углавном према онима које је могуће вратити у земље транзита у складу са споразумима о реадмисији. С обзиром на надлежност НПМ-а да надзире поступак принудног удаљења, од МУП-а је још једном затражено да НПМ благовремено добија обавештења о свим планираним принудним удаљењима странаца, рачунајући и удаљења која регионални центри граничне полиције обављају по убрзаном поступку реадмисије.

Мали број миграната који се налази у прихватним центрима жели да уђе у поступак азила. УНХЦР је редовно присутан у центрима за прихват и збрињавање миграната и обавља процену потреба сваког новопридошлог мигранта. Организације цивилног друштва такође имају активности у центрима. Након регистрације у полицијској станици, мигранти који су изразили намеру да траже азил се премештају у неки од центара за азил. Малолетницима без пратње се поставља привремени старатељ из локалног центра за социјални рад. Они неко време проводе у прихватном центру у који су се јавили, да би првом приликом били премештени у установу која је намењена за њих, где добијају и другог старатеља. НПМ је у Извештају похвалио чињеницу да се предузимају континуиране обуке полицијских службеника за поступање према рањивим категоријама лица. Прихватни центри су отвореног типа, дужина боравка миграната у центрима варира, а животни услови су углавном задовољавајући. У центрима је мирно и не долази до озбиљнијих ремећења реда. НПМ је похвалио и евидентирање ванредних догађаја у центрима и благовремено обавештавања полиције о ремећењу реда у центрима и препуштања поступања према изгредницима овлашћеним службеним лицима, што је све у складу са препорукама које је НПМ раније упућивао Комесаријату за избеглице и миграције.

НПМ је обишао и ново Прихватилиште за странце, које се ће бити стављено у функцију након што добије употребну дозволу, а очекује се и измена систематизације радних места, како би се ангажовао довољан број службеника. Смештање странаца које је потребно принудно удаљити из земље у ово Прихватилиште, уместо у Прихватилиште за странце у Падинској Скели, ће знатно растеретити систем и смањити трошкове превоза станаца на великој удаљености. Такође, НПМ је добио више навода о противправном протеривању миграната из суседних земаља, које је понекад праћено и физичким насиљем.

Заштитник грађана у обављању послова НПМ-а обавио је у фебруару 2021. године посету Аеродрому Константин Велики у Нишу ради праћења поступања по препорукама које су упућене у претходном Извештају о посети, која је обављена 2019. године. У извештају који је сачињен о последњој посети, НПМ је констатовао да је по упућеним препорукама поступљено и похвалио Аеродроми Србије д.о.о. за мере и активности које су предузете ради унапређења услова у просторији за смештај странаца којима је одбијен улазак у земљу. Просторија за смештај станаца је опремљена додатним лежајевима, уређајем за климатизацију, инсталиран је тастер за позивање службеника, странцима који бораве у овој просторији је омогућен боравак на свежем ваздуху и уведен дневник, у који се уписују подаци релевантни за боравак странаца у просторији.

У овом Извештају су затражене додатне информације од Аеродрома и МУП-а о поступању по појединим препорукама. У одговорима органа се наводи да је у просторији истакнуто обавештење о пружаоцима правне помоћи странцима којима је одбијен улазак у земљу, као и да је у току реализација донације УНХЦР опреме за регистрацију странаца који су изразили намеру да траже азил, а која ће бити постављена у службеним просторијама Станице граничне полиције Ниш – Аеродром.

Заштитник грађана затражио је од Републичког фонда за здравствено осигурање да обезбеди услове да се на Листу лекова који се издају на терет обавезног здравственог осигурања уврсте лекови за подизање нивоа естрогена који су неопходни за очување здравља транс жена, али и оних које су прошле менопаузу и оних којима је одстрањена материца (хистероктомија).

Заштитник грађана у препоруци истиче да Централна комисија за лекове РФЗО-а треба да прихвати предлог Републичке стручне комисије за трансродна стања о стављању лекова „estradiol“ ампуле и „estradiol valerat“ таблете на Листу лекова и да ту измењену листу затим, према препоруци Заштитника грађана, треба да усвоји Управни одбор РФЗО. РФЗО има рок од 60 дана да обавести Заштитника грађана о поступању по овим препорукама.

После сазнања да од 2012. године није у промету лек за одржавање хормонског статуса транс особа, као и жена којима је рађена хистероктомија и жена после менопаузе који се производио у Србији и налазио на А1 Листи лекова, Заштитник грађана је по сопственој иницијативи у јулу 2019. године покренуо поступак контроле правилности и законитости рада органа надлежних за ову област.

Информације о разлозима вишегодишње недоступности лека Заштитник грађана је затражио од Агенције за лекове и медицинска средства, Републичког фонда за здравствено осигурање, Министарства здравља, Републичке стручне комисије за трансродна стања Клиничког центра Србије, у чијем саставу је Клиника за психијатрију, Кабинет за трансродна стања.

Заштитник грађана је на основу достављених одговора контролисаних органа утврдио да се лек за подизање нивоа естрогена више не производи у Србији, да се не може наћи у редовној продаји и да се повремено може купити код апотекара „на црно“ по много већим ценама од тржишних.

Заштитник грађана је током двогодишњег поступка контроле непрестано комуницирао са Министарством здравља, представницима Агенције за лекове и медицинска средства и РФЗО, и добио мишљење председнице Републичке стручне комисије за трансродна стања у којем је наглашено да је потребно да се хитно обезбеди снадбевање сличним леком.

Међутим, одлуку о стављању одређеног лека на Листу лекова доноси Централна комисија за лекове РФЗО која је у априлу 2021. године одлучила да одложи изјашњење о овом питању узевши у обзир, како су навели у одговору Заштитнику грађана, „мали број пацијената који би били кандидати за ове лекове“ и то што у Европи није регистрован ампуларни облик лека „estradiol“ већ само „estradiol valeratе“ таблете.

Подсећајући да је обавеза државних органа и установа да предузму све потребне мере да створе повољан амбијент за остваривање људских права, укључујући права особа другачије сексуалне оријентације и родног идентитета, Заштитник грађана је упутио препоруку РФЗО о стављању лекова „estradiol“ и „estradiol valeratе“ на Листу лекова.

Страна 9 од 509