a

Због великог интересовања грађана, као и медија, да ли и на који начин ће пунолетним грађанима, који тренутно издржавају казну затвора, бити уплаћена помоћ државе од 100 евра, заштитник грађана Зоран Пашалић обратио се Управи за извршење кривичних санкција, где је добио уверење да ће свим лицима бити уплаћен новац уколико испуњавају услове.

Сва лица која су пунолетна и налазе на одслужењу затворске казне за новчану помоћ биће пријављена на основу личног листа, који се за сваког осуђеника образује као документ на основу којег се то лице идентификује, речено је заштитнику грађана у Управи.

Министартво унутрашњих послова обавестило је Национални механизам за превенцију тортуре о поступању по препорукама из извештаја о посети седишту Полицијске управе Лесковац.

У циљу спровођења препорука и унапређења поступања, ПУ Лесковац је примерке извештаја доставила својим унутрашњим организационим јединицама, а у њеном одговору наводи се да су ради отклањања утврђених неправилности у раду предузете и конкретне активности:

- да је у седишту ПУ Лесковац и у ПС Лебане обезбеђена недостајућа постељина за лежајеве у просторијама за задржавање;
- да је наређено да се задржавање до 24 сата рачуна, у складу са Законом о прекршајима, од момента започињања полицијског овлашћења довођења;
- да је указано полицијским службеницима да средства за везивање примењују у потпуности у складу са важећим прописима тако да (прекомерним стезањем или на други начин) везаном лицу не наносе непотребну телесну бол или повреде, као и да повремено обилазе задржана лица и у записнике о задржавању уносе податке о томе.

Наводи се такође и да ће Одељење полиције ПУ Лесковац у наредном период спроводити контролно-инструктивне делатности у циљу праћења и контроле поступања по наложеним мерама, као и да ће у случају уочавања пропуста предузимати мере дисциплинске одговорности.

НПМ ће даље пратити поступање у погледу адаптације просторија за задржавање у седишту ПУ Лесковац, у ПС Власотинце и ПС Лебане, за које се наводи да ће радови отпочети у наредном периоду.
Национални механизам за превенцију тортуре је у септембру 2019. године, обавио редовну, ненајављену посету седишту Полицијске управе Лесковац и том органу је, на основу утврђених чињеница, упутио Извештај о посети са препорукама.

 

b_300_0_16777215_00_images_20200519_PUNS.jpegНационални механизам за превенцију тортуре обавио је јуче посете Окружном затвору и Полицијској управи у Новом Саду.

Током посете Окружном затвору Национални механизам за превенцију тортуре пажњу је посветио питању присуства психоактивних супстанци у заводу и мерама које завод предузима у том погледу. Тим поводом, Национални механизам за превенцију тортуре је разговарао са запосленима у служби за обезбеђење, третман и здравствену заштиту.

Такође, тим Националног механизма за превенцију тортуре разговарао је и са притвореним лицима о поступању полиције према њима приликом примене полицијских овлашћења.

Национални механизам за превенцију тортуре посетио је и две полицијске испоставе у саставу Полицијске управе у Новом Саду у оквиру којих је контролисао поступање по препорукама Европског комитета за спречавање мучења и нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања и обавио разговор са затеченим задржаним лицем на околности поступања полицијских службеника током лишења слободе.

Заштитник грађана упутио је данас свим јединицама локалне самоуправе у Републици Србији Посебан извештај са препорукама о условима у ромским насељима у ситуацији ванредног стања и примене мера заштите услед пандемије коронавируса.

Велики број становника неформалних насеља, којих у Србији има близу шест стотина, нема приступ води, струји нити интернету и нису у прилици да одржавају основну хигијену, а још мање да деци омогуће праћење школске наставе. Егзистенцијални проблеми са којима се становници ромских насеља свакодневно суочавају, додатно су увећани проглашењем епидемије коронавируса у Србији. Заштитник грађана је у циљу превентивног деловања у току ванредног стања организовао састанке са председником Националног савета ромске националне мањине, министром за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и позвао их да у оквиру својих надлежности и што краћем року предузму неопходне активности у свим насељима у којима живи ромско становништво и обезбеде им основне егзистенцијалне услове за живот, а пре свега воду за пиће и хигијену, прехрамбене и хигијенске пакете. Такође, свим јединицама локалне самоуправе упућени су дописи да неодложно предузму све мере ради заштите становника неформалних ромских насеља.

У циљу непосредне провере поштовања права ромске заједнице, Стручна служба Заштитника грађана је, уз поштовање свих мера заштите, обавила значајан рад на терену и током ванредног стања, у априлу и мају 2020. године обишла десет ромских насеља. У пет градова и општина (у Београду, Градској општини Чукарица, у Ковину, Панчеву, Пожаревцу и Костолцу), представници Стручне службе Заштитника грађана заједно са представницима невладине организације А11, посетили су насеља Чукаричка шума, Циган мала, Мали рит 1 и Мали рит 2, Сутјеска, Канал, Стари Костолац, Хотел Костолац, Узун Миркова и Ђурђеве рупе.

Посебан извештај, који је урађен у сарадњи са невладином организацијом А11, резултат је посета ромским насељима током ванредног стања и садржи десет препорука за поступање. Јединице локалне самоуправе имају рок од 60 дана од пријема препорука да обавесте Заштитника грађана о активностима које су предузете и плановима за спровођење мера заштите у случају поновног избијања заразе.

На основу сазнања добијених из средстава јавног информисања, да је двоје социјалних радника из Врања лажно приказивало чињенице у извештају Центра за социјални рад у Врању, у поступку за усвојење детета, Заштитник грађана покренуо је по сопственој иницијативи поступке контроле законитости и правилности рада надлежних државних органа.

У акту упућеном Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Заштитник грађана тражи да министарство изврши надзор над стручним радом Центра за социјални рад у Врању у вези са околностима наведеног случаја и да извештај о извршеном надзору достави Заштитнику грађана.

Министарству има рок од 15 дана од да институцији Заштитника грађана достави затражено изјашњење и копију релевантне документације.

Заштитник грађана Зоран Пашалић указао је на повећан ризик од насиља над женама у кризним ситуацијама каква је актуелна епидемија коронавируса и апеловао на надлежне институције да унапреде и развијају механизме којима ће се женама у таквим ситуацијама пружити сви видови помоћи у циљу оснаживања, осамостаљивања и пријављивања насиља.

Поводом 18. маја, националног Дана сећања на жене жртве насиља, Пашалић наводи да се у ситуацијама кризе са највише изазова сусрећу жене са инвалидитетом, жене на селу и Ромкиње, које су и пре пандемије биле у осетљивом положају, и истиче да последице пандемије - страх, неизвесност, сиромаштво и економска несигурност повећавају ризик од интензивирања насиља у породици, које може довести и до трагичних исхода.

Из тих разлога, Пашалић је током ванредног стања иницирао измену Уредбе о мерама за време ванредног стања Владе Србије, како се на жртве насиља у породици не би примењивале мере забране кретања. Том приликом је истакао да је неопходно да надлежни органи у пуној мери примењују Закон о спречавању насиља у породици, а да жртвама буду доступне Сигурне куће или други видови алтернативног смештаја, као и друге мере помоћи и подршке у време ванредног стања.

Велики корак ка унапређењу заштите жена од породичног насиља представљало би усвајање Националне стратегије за спречавање и сузбијање насиља у породици и партнерским односима, и пратећег Акционог плана, сугерише Пашалић.

Затим, неопходно је ускладити Кривични законик са Конвенцијом Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, а посебно је потребно доследно, свеобухватно и благовремено примењивати Закон о спречавању насиља у породици и друге прописе, наводи Пашалић.

Смањењу насиља над женама највише доприноси подизање свести о апсолутној недозвољености и кажњивости родно заснованог насиља, у чему изузетно значајну улогу имају медији. Истовремено, медији имају одговорност да поштују професионалне стандарде и да се уздрже од сензационалистичког извештавања, релативизације и оправдавања насилника у случајевима убистава жена и других видова родно заснованог насиља, нагласио је Пашалић.

Влада Републике Србије је 2017. године прогласила 18. мај за Дан сећања на жене жртве насиља, а на основу предлога који је потписало 8.000 грађанки и грађана који је подржао и Заштитник грађана. Датум је одабран у знак сећања на 16, 17. и 18. мај 2015. године, када је чак седам жена у Србији убијено у породичном и партнерском насиљу.

Страна 9 од 453