a

Поводом снажног земљотреса који је у уторак погодио Албанију, а највећу трагедију и штету причинио у Драчу, заштитник грађана Зоран Пашалић упутио је телеграм саучешћа амбасадору Републике Албаније у Београду Иљиру Бочки.

„Искрено и дубоко жалимо због разорног земљотреса у којем је страдало готово 30 особа и повређено више од 600 људи, међу којима има и деце и младих. Упућујемо подршку свим становницима Албаније, породицама и родбини настрадалих и несталих за којима се још увек трага, као и локалним властима у граду Драч, које се суочавају са великом трагедијом и огромном материјалном штетом.

Дозволите ми да у своје лично име и у име Стручне службе Заштитника грађана, Вама и становницима Албаније изразим искрено саучешће“, наводи се у телеграму саучешћа заштитника грађана Зорана Пашалића.

b_300_0_16777215_00_images_20191127_ukrajina1.jpegПоводом тридесетогодишњице усвајања Конвенције о правима детета, у Кијеву је 26. и 27. новембра одржана дводневна конференција „Заштита права детета у оружаним сукобима“, на којој су учествовале помоћницe генералног секретара Заштитника грађана Наташа Јовић и Жељка Јанковић.

b_300_0_16777215_00_images_20191127_ukrajina2.jpegПомоћница генералног секретара Наташа Јовић навела је да је Конвенција о правима детета у примени у Републици Србији 29 година. Примену Конвенције у Србији пратиле су дуге изузетно неповољне околности: ратни сукоби на простору бивше Југославије, избеглиштво, економске санкције, осиромашење становништва, девастирана економија, транзиција политичког, економског и друштвеног система, урушавање вредности, људских права и права детета и насиље. Деценију оружаних сукоба пратило је две деценије опоравка од последица ових сукоба, који још увек траје, истакла је Јовић и додала: „Ратни сукоби остављају трајне или тешко и споро отклоњиве последице по свако дете. Најтеже и најозбиљније су угрожена деца која су директно погођена ратом, као што су деца војници, деца избеглице, деца у ратном подручју, деца чији су родитељи и блиске особе учесници сукоба. Она је истакла да независне институције за заштиту права детета, иако не доносе одлуке које претходе или прате оружане сукобе, имају улогу и задатак да снажно и гласно подстичу и захтевају од органа власти свих нивоа да ангажују своје ресурсе у највећем могућем обиму да ублаже утицај и последице оружаних сукоба које деца трпе и да је стога од изузетног значаја њихово умрежавање и сарадња.

Поступајући по препоруци НПМ-а да се у КПЗ-у Ниш обезбеди 24 часовно присуство медицинског особља, Управа за извршење кривичних санкција обавестила је НПМ да је од Комисије Владе РС затражила сагласност за додатним ангажовањем медицинског особља. Такође, у току је израда зимске униформе за припаднике Службе за обезбеђење.

У циљу унапређења постојећих материјалних услова за лица лишена слободе, Завод је наставио са заменом преосталих старих душека новим, а до краја године окречиће се и све просторији у којима бораве лица лишена слободе. У циљу омогућавања оријентације о времену у просторијама у којима бораве, Завод је обезбедио сатове за притворске и просторије за задржавање лица по Законику о кривичном поступку. Што се тиче препоруке која се односи на обезбеђивање 4 квадратна метра животног простора лицима лишеним слободе, Завод је у изјашњењу навео да тренутно није у могућности да поступи по препоруци, обзиром да број лица на смештају превазилази смештајне капацитете Завода, али и да архитектонске структуре појединих објеката не пружа могућност за преправком просторија.

Заштитник грађана у мандату НПМ је 8. маја 2019. године обавио четврту по реду посету КПЗ-у Ниш у циљу праћења поступања по раније упућеним препорукама. Након посете сачињен је Извештај са новим препорукама за унапређење поступања према лицима лишеним слободе.

На основу медијског извештавања да се у школи у Белој Цркви догодило злостављање ученика, Заштитник грађана је по сопственој иницијативи покренуо поступак контроле законитости и правилности рада те образовне установе.

Према информацијама које су објављене, ученик је био жртва вршњачког насиља од стране других ученика из одељења, а не може се утврдити да ли је школа у конкретном случају поступила у складу са Правилником о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање.

Од школе су затражене детаљне информације о овом случају и до сада предузетим активностима, које је она у обавези да достави у року од 15 дана, након чега ће Заштитник грађана одлучити о даљем току поступка и потреби предузимања даљих мера из своје надлежности.

Заштитник грађана упозорава да је само у току ове године, до новембра 2019. године, извршено 28 случајева фемицида и подсећа на важност усвајања Националне стратегије за спречавање и сузбијање насиља у породици и партнерским односима. Поводом 25. новембра, Међународног дана борбе против насиља над женама, Зоран Пашалић је рекао да посебна пажња треба да буде посвећена спречавању и заштити од родно заснованог насиља жена на селу, жена са инвалидитетом и Ромкиња, као и развоју услуга у заједници, како би се женама жртвама насиља пружили сви видови подршке за пријављивање насиља, као и помоћи за њихово осамостаљивање.

Пашалић је додао да се институционалном заштитом жена од насиља бави од 2004. године, и да велики проблем представља то што жене жртве насиља најчешће нису у могућности да са својом децом напусте насилника, јер финансијски нису обезбеђене. Ако се ипак одлуче на тај корак, прихватају економску неизвесност. Он је нагласио да до данас, на жалост, није нашао слуха код надлежних органа за покретање иницијативе „Учинимо насиље видљивим“, помоћу које би се обезбедиле квалитетне медицинске доказе, који могу бити искоришћени на суду против насилника. Како је рекао, он ће наставити са апелом за подршку те иницијативе, јер је то једини начин да се обезбеди извесност кажњавања насилника. У највећем броју случајева надлежни органи не сарађују на адекватан начин.Једино системски и правовремени поступак ће спречити насилнике да делују, указао је Пашалић.

Правна клиника за еколошко право Правног факултета Универзитета у Београду примила је пету генерацију студената. На свечаности одржаној тим поводом говорили су декан Правног факултета проф. др Зоран Мирковић, генерална секретарка Заштитника грађана Оља Јовичић, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Милан Мариновић и професорка др Мирјана Дреновак-Ивановић.

b_300_0_16777215_00_images_20191122_oljapravni.jpegГенерална секретарка Заштитника грађана Оља Јовичић поручила је студентима да овај студијски програм има велику улогу у подизању свести о важности права на здраву животну средину. „Институција Заштитника грађана полази од става да право на здраву животну средину, припада корпусу Уставом загарантованих права грађана, због чега том питању посвећује посебну пажњу“, истакла је Јовичић.

Правну клинику за еколошко право похађало је преко 250 студената права који су стекли теоријско знање из области заштите животне средине, као и практичне вештине кроз рад у државним и независним институцијама, међу којима је и институција Заштитника грађана.

Данашњем догађају на Правном факултету присуствовали су и Стална представница Програма Уједињених нација за развој Францип Пикап и шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Андреа Орицио.

 

Страна 9 од 427