a

b_300_0_16777215_00_images_20190219EU_sud.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић са сарадницима разговарао је данас са замеником директора Директора за људска права Савета Европе и шефом Департмана за извршење пресуда Европског суда за људска права Фредриком Сундбергом. Тема састанка се односила на извршење пресуда Европског суда за људска права, односно, пресудом Зорице Јовановић против Србије.

Пашалић је навео да се Заштитник грађана интезивно бавио питањима у случају који је у јавности познат као „нестале бебе“ и додао да је институција извештавала Комитет о својим активностима, а Посебан извештај Заштитника грађана је и цитиран у пресуди Зорица Јовановић против Србије. Посебно је истакнута потреба да се законски успостави механизам истраге, којим би се утврдиле релевантне чињенице. На основу података којма располажемо извесно је да родитељи не желе накнаду већ да сазнају судбину своје деце, нагласио је Пашалић.

Друга примедба се односи на прописани поступак, тј. примену правила парничног и ванпарничног поступка, која сужавају могућност да се утврде чињенице. По објављивању измењеног Нацрта закона одржани су мултисекторски састанци, састанци са судијама Европског суда за људска права као и са удружењима родитеља. Након 2016. године Заштитнику грађана нису достављани нацрти закона који регулишу ово питање на мишљење, укључујући и актуелни предлог закона који је у скупштинској процедури.

Сундберг је рекао да се предложеном законском решењу могу упутити критике, али да правила поступка као што је ванпарнични, остављају могућност да се поступак поново покрене ако се открију нове чињенице. Предложио је установљавање ДНК базе узорака родитеља коју би водила независна институција, суд или нека друга институција, као једно од могућих решења за утврђивање судбине нестале деце. Ова институтција би гарантовала тачност и била у сталном контакту са другим европским земљама. Због сумњи да се се деца налазе ван земље Сундберг је рекао да је неопходно омогућити да тело које буде надлежно за истрагу има ингеренције за рад и ван граница Србије.

Заштитник грађана ће подржати ову иницијативу као и сваког појединачног родитеља који нам се обрати, изјавио је Пашалић и додао да институција којом руководи има изузетно разумевање за грађане који јој се обраћају и долазе по правду.

Социјална правда као предуслов остваривања једнаких шанси за све појединце у друштву могућа је једино кроз поштовање и остваривање људских права и слобода, кроз уважавање људског достојанства и међусобних различитости и нарочито кроз искорењивање неједнакости, сиромаштва, незапослености и насиља, поручио је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 20. фебруара Светског дана социјалне правде.

Према последњим подацима Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије, линија апсолутног сиромаштва износи 12.045 динара месечно по потрошачкој јединици, а потрошњу нижу од тог износа имало је 7,2% становника Републике Србије, што значи да око пола милиона људи није у стању да задовољи минималне егзистенцијалне потребе. Ови подаци упозоравају да сиромашних у Србији и даље има, да су ризику од сиромаштва највише изложени млађи од 18 година, а то потврђују и налази Савета за права детета, који је недавно указао на то да у нашем друштву још има деце која нису у образовном систему, која су изложена тешком физичком послу и деце која живе или раде на улици. Највишу стопу ризика од сиромаштва имала су лица у домаћинствима која чине две одрасле особе с троје или више издржаване деце, као и незапослени.

Због тога је, упозорава Пашалић, упркос захтевима штедње, обавеза државе и јавне власти да настави да развија и улаже у услуге подршке за децу, младе и старе, да ојачава и шири права из области социјалне и здравствене заштите, да у буџету увећава издвајања за најсиромашније, како би развијајући узајамну подршку, партнерство и сарадњу свих чланова у заједници утемељила друштво засновано на солидарности, праведности, слободи и једнакости, закључио је заштитник грађана. Једино такво друштво може допринети развоју емпатије међу грађанима такође неопходној у превладавању изазова социјалне неправде и смањењу јаза између различитих друштвених слојева.

Светски дан социјалне правде, одлуком генералне скупштине Уједињених нација, обележава се 20. фебруара, како би на посебан начин били истакнути глобални проблеми сиромаштва, социјалне и економске искључености и незапослености на нивоу светске популације.

Успостављање нових облика и унапређивање будуће сарадње била је тема данашњег састанка Заштитника грађана са представницима националних савета националних мањина у Републици Србији. Разматрало се питање шта и у којим случајевима може ова институција да помогне у раду националних савета, пошто су како је наглашено, заштита права националних мањина у Србији високо постављена на агенди ове институције. Данашњи састанак републичког омбудсмана Зорана Пашалића са председницима и представницима је први од формирања новог сазива националних савета националних мањина, након избора који су се одржали 4. новембра прошле године.

b_300_0_16777215_00_images_20190218Nac_saveti.jpegПредставници националних савета су навели да су имали одличну сарадњу и поузданог партнера у институцији Заштитника грађана у заштити права припадника националних заједница. Ипак, неки проблеми остали су и даље нерешени, како што су неизвесност у опстанку медија на матерњем језику, набавка уџбеника на матерњем језику, као и несразмерно запошљавање припадника националних мањина у државним установама и институцијама.

Пашалић је, честитајући новоизабраним председницима националних савета на избору, обавестио савете да је протеклих месеци иницирао и потписао билатералне споразуме о сарадњи са омбудсманима региона, те да их је информисао о стању људских права и положају њихових националних мањина у Србији. Такође је договорено да ће приликом следеће посете тих омбудсмана нашој земљи, Заштитник грађана упознати са националним саветима како би омбудсмани матичне државе чули директно од националних савета са који проблемима се сусреће њихова заједница, у ком правцу треба да иде сарадња и шта Заштитник грађана Републике Србије може да учини у том трипартитном односу.

b_300_0_16777215_00_images_canadska_ambasadorka_i_zastitnik_.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић је разговарао данас са амбасадорком Канаде у Београду Њ.Е. Кати Чаба (Kati Csaba) и Маријаном Пирс (Maryanne Pearce), стручњакињом за борбу против насиља над женама при федералној полицији Канаде, која се налази у радној посети нашој земљи. Током састанка размењена су искуства и знања, такође и представљене активности које институција Заштитника грађана спроводи у области родне равноправности, посебно у борби против насиља над женама.

Пашалић је рекао да је током своје радне каријере, од периода док је обављао дужност председника Прекршајног апелационог суда, а потом и након именовања на функцију заштитника грађана посебну пажњу придавао случајевима породично-партнерског насиља у којима у највећем броју страдају жене. Број насиља над женама не опада, а оно што се заборавља када се говори о породично-партнерском насиљу је чињеница да су и деца жртве. Истраживања стручњака упозоравају да деца, сведоци насиља, могу имати низ проблема током одрастања о чему се такође мало говори, нагласио је Пашалић.

Да би жена, жртва насиља, након доживљених траума напустила насилника, поред неопходне подршке околине мора бити економски ојачана како би могла да води самосталан живот. У немогућности да то и учини, велики број жена, жртава насиља, враћају се у зачарани круг насиља, истакао је Пашалић. Такође, да би докази о чину насиља био валидни на суду, а насилник осуђен, потребно је обезбедити квалитетне медицинске доказе.Стога је Заштитник грађана обновио иницијативу „Учинимо насиље видљивим“ како би убудуће бесплатна помоћ и преглед стручњака судске медицине била доступна жртвама насиља.

Поводом тешке саобраћајне несреће на аутопуту Скопље – Тетово у којој је страдало 14 људи, а теже и лакше повређено 25 особа, заштитник грађана Зоран Пашалић упутио је телеграм саучешћа отправнику послова Северне Македоније у Београду Александру Поповском.

"Дубоко нас је потресла вест о погибији 14 људи у стравичној саобраћајној несрећи која се синоћ догодила на аутопуту Скопље – Тетово. Породицама и пријатељима настрадалих и повређених, упућујемо дубоко саосећање и речи подршке и охрабрења.

Дозволите ми да у своје лично име и у име Стручне службе Заштитника грађана, Вама и грађанима Северне Македоније изразим искрено саучешће", наводи се у телеграму саучешћа заштитника грађана. 

Празник Дан државности Републике Србије, који се обележава 15. и 16. фебруара, знак је сећања на два историјска датума у новијој српској историји: подизања Првог српског устанка 1804. године и доношења Сретењског устава. Подизање Првог српског устанка претходио је Другом српском устанку 1815, који је довео до стварања Кнежевине Србије. На овај дан, 15. фебруара 1835. године је донет први, Сретењски устав у Крагујевцу, један од најдемократскијих и најлибералнијих устава тог доба.

Ова два догађаја представљају почетак развоја модерне српске државе, засноване на владавини права и правној држави. Наша обавеза је данас да вредности које су тада усвојене даље развијамо и унапређујемо, поручио је честитајући Дан државности грађанима Србије заштитник грађана Зоран Пашалић.

Демократско друштво и изградња институција, у чијем је средишту грађанин са гарантованим и оствареним људским правима и слободама су принципи које Србија дели са другим европским државама. Модерна држава, у којој грађани остварују своја права се не подразумева, већ циљ коме се стално тежи и који се непрестано остварује и унапређује, закључио је заштитник грађана.

Страна 9 од 394