a

Мрежа за здравље одржала је данас у Београду састанак на тему „Здравствена заштита и превенција дискриминације посебно осетљивих група“, на коме је учествовала и заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић.

b_300_0_16777215_00_images_20181113goca.jpegСтевановић је указала на положај Ромкиња, које представљају једну од најугроженијих друштвених група, са веома отежаним приступом праву на здравствену заштиту, због чега је Заштитник грађана сачинио и Посебан извештај о репродуктивном здрављу Ромкиња са препорукама. Тим извештајем Заштитник грађана указао је на чињеницу да Ромкиње најчешће живе у лошим социјалним, економским и породичним условима, на маргинама друштва, изложене дискриминацији и врло често насиљу у породици и партнерским односима. Због тога, али и због одсуства системског приступа унапређењу здравствене заштите припадника ромске популације, превенција и заштита репродуктивног здравља Ромкиња је недовољно успостављена и развијена.

b_300_0_16777215_00_images_goca-sabac-.jpegОдсуство жена у одлучивању у локалним срединама изразито је видљиво. У 143 локалне самоуправе, жене су председнице у свега 20 општина, док су на нивоу месних заједница још невидљивије, јер су председнице у мање од пет одсто случајева. Резултати истраживања указују и на потпуно одсуство жена са инвалидитетом и Ромкиња у процесу одлучивања, изјавила је данас заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић у Центру за стручно усавршавање у Шапцу приликом представљања Посебног извештаја Заштитника грађана о заступљености жена на местима одлучивања и позицији и активностима локалних механизама за родну равноправност у јединицима локалне самоуправе у Србији са препорукама.

Кључни налази истраживања, нагласила је Стевановић, показују да у јединицама локалне самоуправе степен заступљености жена пада како позиција у доношењу одлука расте. Забрињава чињеница да се квоте које прописују да у органима буде најмање 30 одсто жена примењују само тамо где је то законска обавеза, док на другим местима то није случај, рекла је Стевановић.

Представљању Посебног извештаја Заштитника грађана присуствовали су поред градова Шабац и Сремска Митровица и представници општина Љубовија, Крупањ, Шид, Владимирци, Љиг и Инђија.

Заштитник грађана угостио је данас делегацију Канцеларије UN Women Office из Молдавије која борави у вишедневној студијској посети Србији. Представници и представнице државних институција Молдавије и организација цивилног друштва разговарали су са заменицом заштитника грађана за права детета и родну раноправност Горданом Стевановић и њеним сарадницама о превенцији и борби против насиља над женама.

b_300_0_16777215_00_images_20181106Moldavija.jpegСтевановић је гостима из Молдавије представила начин рада и надлежности институције Заштитника грађана и упознала их са истраживањима и извештајима, која су урађена у протеклих неколико година, а чији је циљ био да допринесу бољем разумевању проблема са којима се суочавају жене жртве насиља и њиховој ефикаснијој заштити.

На проблеме у превенцији и борби против насиља указује већ и чињеница да се веома мали број жена усуђује да насиље пријави, рекла је Стевановић, истичући да су проблеми са којима се жртве суочавају пошто насиље пријаве бројни, да у само 10 одсто случајева пријављених насиља тужилац одлучује да настави поступак, а да тек мали број поступака буде завршен осуђујућим пресудама и то углавном условним.

Поводом стравичних поплава, бујица и одрона који су претходних дана погодили Италију, заштитник грађана Зоран Пашалић упутио је телеграм саучешћа амбасадору Италије у Београду Карлу Ло Кашу.

Искрено и дубоко жалимо због катастрофалних поплава у којима је страдало готово 30 људи, међу којима има и деце и адолесцената. Упућујемо подршку свим становницима Италије, породицама и родбини настрадалих, као и локалним властима, нарочито у области Венето и на Сицилији, које се суочавају са огромном материјалном штетом.

Дозволите ми да у своје лично име и у име Стручне службе Заштитника грађана, Вама и становницима Италије изразим искрено саучешће.

b_300_0_16777215_00_images_20181105Fotka1.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић примио је данас представнике Удружења судија и тужилаца Србије како би се упознао са програмом и циљевима овог струковног удружења. Како је навео председник Удружења Ненад Стефановић, поред судија и тужилаца, ново удружење окупља и судијске и тужилачке помоћнике из бројних градова Србије, Београда, Новог Сада, Ниша, Крушевца, Бора и Крагујевца. Удружење ће се залагати за транспарентност у правосуђу, а посебно за доношење и примену закона који ће изнад свега гарантовати владавину права и независност правосуђа које делотворно штити права свих грађана под једнаким условима, изјавио је Стефановић.

Заштитник грађана Зоран Пашалић је рекао да се десет процента притужби које добија од грађана односе на неефикасан и неажуран рад судова, а чак четвртина грађана са којима је лично разговарао била је незадовољна радом судске управе Грађани се жале на вишедеценијска суђења и неизвршавање судских одлука, додао је Пашалић и поновио да контрола судске управе не подразумева и упуштање у меритум, односно у судске одлуке где је судија независан.

Разочаравајуће је, а пре свега забрињавајуће да у Србији међународни дан заштите новинара дочекујемо са новим примером позива на линч појединих новинара и медија, упирући прстом у њих као у државне непријатеље. Иако се ради о ауторском тексту и мишљењу појединца у недељнику, у којем се понижава професија и нарушава интегритет новинара, као држава и друштво не смемо заборавити да се права појединаца или групе грађана могу ширити само до границе док не угрожавају права других, а говор мржње и обележавање неистомишљеника као непријатеља државе свакако прелази ту границу, истакао је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 2. новембра, Међународног дана борбе против некажњивости злочина над новинарима.

Не смемо окретати главу и остати неми на чињеницу да је од почетка ове године забележено 73 напада на новинаре по подацима новинарских удружења, међу којима је било притисака, вербалних претњи али и физичког напада. Сваки напад на медије и новинаре, да ли физичким застрашивањима, или политичким и економским притисцима, значи покушај ућуткивања слободе говора и критичког духа јавности. Надлежни државни органи дужни су да заштите угрожене новинаре и да им обезбеде услове у којима ће професионално и без страха обављати свој посао, а оне који их нападају, привести правди, нагласио је Пашалић.

Како би све притиске на новинаре учинио видљивијим, Заштитник грађана је обавио разговоре са представницима медијских удружења и најавио израду посебне платформе на којој би сви случајеви напада на новинаре били забележени, и они случајеви које не препознају постојећи механизми заштите, а јавност обавештена о исходу поступака надлежних у тим случајевима.

Заштитник грађана, као и до сада, изражава уверење да ће држава створити атмосферу за слободу критичког говора, који не смемо тумачити претећим, већ као подстицај за напредак целокупног друштва

Страна 5 од 380