a

b_300_0_16777215_00_images_20191216_olja.jpegКроз програм практичне наставе у оквиру дводневне посете Заштитнику грађана, студенти новосадског Правног факултета упознаће се са радом институције, њеним надлежностима и делокругом рада. Практична настава за студенте спроводи се на основу Протокола о сарадњи, између Правног факултета из Новог Сада и Заштитника грађана.

Оља Јовичић, генерална секретарка Заштитника грађана, са сарадницима упознала је студенте са правним оквиром поступања овог органа, а уз интерактивни рад са запосленима у институцији, студенти су пратили поступања у текућим предметима и радили анализу одабраних случајева из досадашњег рада ове институције.

У току једне школске године програм практичне наставе код Заштитника грађана одвија се кроз два циклуса са по десет студената, којима се након успешно обављеног програма уручује сертификат.

Протеклих неколико недеља напади на новинаре и новинарска удружења су учестали и бруталнији, упозорава заштитник грађана Зоран Пашалић, и додаје да је само у току јучерашњег дана у институцију Заштитника грађана стигao велики број обраћања.

Поред редакције Курира и УНС-а, нападе и претње преко друштвених мрежа пријављивали су и други новинари тражећи заштиту Омбудсмана. Овим догађајима претходили су и напади на новинаре и редакцију Н1, вређање новинарке РТС-а, као и спречавање новинарске екипе Алџазире да присуствује медијском догађају.

Данашња блокада РТС-а којој су изложени сви који су се затекли у згради је врхунац насиља до те мере да се новинарима ограничава улазак и излазак из зграде, изјавио је Пашалић. Овај вид насиља, који добија нове облике, почео је негирањем права на критичко мишљење и слободу изражавања и предуслов је за појаву сваке врсте искључивости.

Јавност је узнемирена нетрпељивошћу и антагонизмом у друштву, а мржња према неистомишљеницима и поларизација друштва се прелила између осталог и на новинаре и ескалирала у директне физичке и вербалне обрачуне путем друштвених мрежа. Привикавамо се на увреде, позиве на линч и вређања, свакога дана све бестидније, оценио је Пашалић. Иако је Нацрт закона о Заштитнику грађана окончан, тражићемо проширење надлежности и у домену заштите новинаре.

Пашалић у међувремену позива све новинаре да се обрате институцији Заштитника грађана која ће поред заштите радити и на информисању новинара на заштити безбедности и професије, јер је према евиденцији институције у највећој мери угрожена управо новинарска професија.

Не пристајем да појединачним оглашавањем окончавам решавање проблема безбедности новинара, те сам са медијским удружењима пре две године иницирао оснивање медијске платформе за eвидентирање напада и притисака на новинаре и медијске раднике, а због потребе успостављања ефикаснијег механизма заштите њихове безбедности, изјавио је Пашалић.

Платформа би евидентирала сваки појединачни случај угрожавања безбедности и сваки облик притиска на новинаре и медијске раднике и директно доприносила делотворнијем поступању надлежних државних органа у случајевима угрожавања безбедности новинара. Платформа је добила подршку медијских удружења и асоцијација, који су заједнички радили на дефинисању Платформе и пратећег Споразума и очекујемо да ће ускоро заживети, изјавио је Пашалић.

Свака врста напада на новинаре представља претњу са тешко предвидивим последицама по друштво, изјавио је Пашалић захтевајући од надлежних да у случајевима угрожености новинара, постојања претњи по безбедност или имовину медијских радника, реагују ефикасно и одговорно и на тај начин утичу на стварање услова у којима ће новинарима бити омогућено да свој посао обављају на достојанствен и професионалан начин.

 

 

Посланици Скупштине Србије изабрали су данас на предлог заштитника грађана Зорана Пашалића три заменика заштитника грађана, адвоката Јелену Стојановић, генералног секретара Народне банке Србије др Наташу Тањевић и адвоката Слободана Томића. За њихов избор гласало је 145 посланика, од 149 присутних.

Новоизабрани заменици Заштитника грађана ступиће на функцију након полагања заклетве пред председницом парламента Мајом Гојковић.

Заменици Заштитника грађана бирају се на време од пет година и исто лице може највише два пута узастопно бити бирано на ову функцију.

 

b_300_0_16777215_00_images_20191213_manjine1.jpegУ просторијама Националног савета мађарске националне мањине у Суботици јуче је одржан четврти квартални састанак националних мањина са заштитником грађана Зораном Пашалићем. Састанку, на коме се говорило о положају националних мањина и проблемима са којима се оне суочавају, присуствовали су представници 15 од 23 савета националних заједница.

Припадници националних мањина указују да у пракси најчешће наилазе на проблем у остваривању право на употребу матерњег језика и писма, што потврђује и садржина притужби упућених Заштитнику грађана. Од 1600 притужби, које су припадници националних мањина у претходном периоду упутили омбудсману, већина се односила на право на службену употребу језика, упис у матичне књиге и културу.

b_300_0_16777215_00_images_20191213_manjine2.jpegНајвише је било жалби на употребу језика националних мањина, на томе смо дуго радили и успели смо да те неправилности исправимо. На овим састанцима ми правимо план како ћемо радити у будућем периоду, до сада смо имали четири састанка, у Београду, Босилеграду, Новом Пазару и сада у Суботици, истакао је Пашалић. Циљ ових сусрета је брзо решавање проблема које истичу национални савети. Задовољан сам што су током ове године упућене 24 препоруке, што је значајно више него пре. Главни циљеви у години пред нама су одговори на постављена питања, као и Акциони план и наш допринос ка његовом остваривању. Припадници националних мањина не само протеклих година, него кроз историју, допринели су афирмацији Србије у културном, економском, политичком и другом смислу, поручио је Пашалић.

Представници Министарства државне управе и локалне самоуправе подсетили да је недавно у Бујановцу представљен каталог имена на албанском језику, који омогућава тачан упис у јавне регистре, а то је пут и за остале мањине. 

Притужбе грађана, резултати поступака покренутих сопственом иницијативом, разговори са грађанима, али и истраживања јавног мњења које смо спровели у два наврата, показују да су висока стопа незапослености, ниска примања, неповољан положај запослених код послодаваца, рад на црно, неисплаћене зараде и неуплаћени доприноси за социјално осигурање, најчешћи проблеми са којима се грађани суочавају у области радних права, поручила је генерална секретарка Заштитника грађана Оља Јовичић на конференцији „Радна права су наша права“ која је одржана данас у Београду, у организацији Центра за демократију, уз подршку Међународног центра Олоф Палме.

b_300_0_16777215_00_images_20191213_oljarad.jpegРезултати последњих истраживања, навела је Јовичић, упозоравају да чак 46 одсто грађана сматра да су им у највећој мери угрожена социо-економска права. Ове бројке поткрепљене су и притужбама грађана, који се Заштитнику грађана управо у овој области обраћају у највећем броју.

Сведоци смо, такође, да је у области безбедности и здравља на раду, и током ове и претходне године долазило до великог броја повреда на раду и смртног исхода појединих запослених, упозорава Јовичић. Бројке су, како наводи, поражавајуће: према званичним подацима у првих 10 месеци ове године погинуо је 41 радник. Тим поводом Заштитник грађана је по сопственој иницијативи покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања како би се сагледали сви проблеми и недостаци у овој области и предузеле активности на њиховом отклањању и побољшању стања у овој области рада.

Бројни досадашњи покушаји успостављања адекватног радно-правног статуса, нису дали резултате. Зато је, поручује Јовичић, неопходно да Република Србија предузме низ мера у циљу доследног спровођења прописа у пракси, те да обезбеди да судски поступци у сфери рада буду краћи и ефикаснији.

На конференцији на којој је представљен Извештај о стању радних права у Србији Фондације Центар за демократију говорили су и Наташа Вучковић из Фондације Центар за демократију, Јоаким Верн (Joachim Waern) заменик амбасадора Шведске и Данило Милић, из Међународног центра Олоф Палме.

b_300_0_16777215_00_images_11122019_skupstina.jpegУ ситуацији када предлажем кандидате, заменике заштитника грађана, институција Заштитника грађана се налази пред важним променама, међу којима је усвајање новог закона о Заштитнику грађана најважнија. Иако су у тексту закона инкорпорирани предлози Венецијске комисије, он није сачињен због чланова Венецијанске комисије, већ због грађана Србије, због ефикасније заштите њихових права. То је био мој покретач и једини циљ, изјавио је данас у Дому Народне скупштине заштитник грађана Зоран Пашалић.

Међународни сусрети омбудсмана су од изузетног значаја за све нас, јер оно што званичници једне земље не говоре другима током својих сусрета, омбудсмани чине, јер имају исте проблеме. Омбудсман није нека посебна институција, то је саветник парламента. Ми смо ту да кажемо шта мучи и погађа овај народ, где смо погрешили и у ком правцу треба ићи. Моји будући заменици ће много радити, они ће својим знањем ојачати институцију. Мени не требају писци памфлета и нећемо се бавити аферама и празним причама. Доласком заменика наш рад ће у будућем периоду бити интезивнији, у циљу зашитите и унапређења права наших грађана, поручио је Пашалић.

Заштитник грађана Зоран Пашалић говорио je на данашњој седници Народне скупштине на којој је обављен јединствен претрес Предлога одлуке о избору заменика Заштитника грађана. Пашалић je Народној скупштини Републике Србије предложио да за заменике заштитника грађана буду изабрани дипломирана правница Јелена Стојановић, дипломирана правница др Наташа Тањевић и дипломирани правник Слободан Томић.

Страна 5 од 427