a

logoПосле расправе у пленуму и јединственог претреса о Редовном годишњем извештају Заштитника грађана за 2018. годину који је завршен у четвртак, 11. јула, Скупштина Републике Србије данас се, у дану за гласање, изјаснила о Годишњем извештају Заштитника грађана, усвојивши Предлог закључка Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу. Извештај је претходно, током претреса, народним посланицима образложио заштитник грађана Зоран Пашалић, који је указао да се институцији Заштитника грађана током 2018. године обратило више од 9.000 грађана, примљено је готово 3.400 њихових притужби, док је органима управе Заштитник грађана упутио 297 препорука.

Представница Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) Тамара Благојевић учествовала је данас на првом састанку управног одбора друге фазе заједничког програма (horisontal facility) Савета Европе и Европске Комисије за Западни Балкан и Турску под називом „Јачање људских права притворених и осуђених лица у Републици Србији“, који финансирају Европска Комисија и Савет Европе, а спроводи Савет Европе.

Заштитник грађана, који је овлашћен да обавља послове Националног механизма за превенцију тортуре и стара се о заштити и унапређења права лица лишених слободе и осуђених лица, у првој фази пројекта имао je посматрачку улогу, док је у другој, пуноправни учесник на програму. На састанку управног одбора је образложен план активности за наредне три године, колико ће трајати друга фаза пројекта, док ће све активности у којима учествује Заштитник грађана бити детаљно дефинисане у оквиру шестомесечних планова.

На састанку су представљене и три публикације „Преглед налаза и препорука Заштитника грађана о заштити особа са менталним сметњама у социјалним и здравственим установама (2011–2016)“, „Преглед налаза и препорука Заштитника грађана o заштити права задржаних лица у полицијским станицама (2008 – 2017)“ и „Преглед налаза и препорука Заштитника грађана o заштити права лица лишених слободе (2008 – 2017)“, које су припремљене и штампане у оквиру прве фазе пројекта и биће објављене на сајту НПМ-а и Савета Европе.

Поводом страдања најмање шесторо туриста у снажном невремену, које је синоћ погодило грчко полуострво Халкидики, заштитник грађана Зоран Пашалић упутио је данас телеграм саучешћа отправнику послова Амбасаде Републике Грчке у Београду г-ђи Дафни Кулусју.

„Са великим жаљењем и тугом примили смо вест о снажном невремену које се десило синоћ на полуострву Халкидики, у којем је страдао најмање шесторо туриста, а повређено преко стотину туриста и мештана. Посебно нас је дубоко потресла чињеница да међу страдалима има и деце.

Дозволите ми да у своје лично и у име Стручне службе Заштитника грађана Вама и мештанима полуострва изразим најискреније саучешће, као и наше дубоко саосећање са породицама страдалих туриста“, наводи се у телеграму саучешћа заштитника грађана.

b_300_0_16777215_00_images_narodna_skupstina_2.jpegИнституцији Заштитника грађана током 2018. године обратило се више од 9.000 грађана, а примљено је и готово 3.400 притужби у којима су они указивали на повреде својих права.

То је данас, представљајући извештај о раду за 2018. годину у Скупштини Србије рекао омбудсман Зоран Пашалић, који је навео да је прошле године Заштитник грађана упутио 297 препорука органима управе.

Од укупног броја упућених препорука, највећи број 144 односи се на родну равноправност. Највећи број протужби грађана у 2018. години односио се на рад представника извршне власти, посебно министарстава, око 20 одсто свих притужби, рекао је Пашалић.  Према његовим речима, број притужби које се односе на рад јединица локалне самоуправе износи око 13 одсто од укупног броја.

Грађани су се притуживали и на рад правосудних органа, 11 одсто свих притужби. У највећем броју грађани су се притуживали на кршење права у области добре управе, те економско-имовине и социјалне сфере, додао је Пашалић.

Он је навео да притужбе говоре о егзистенцијалним проблемима и незапослености, али и о неефикасној државној управи која ћути када треба да поступи у корист грађана”.

b_300_0_16777215_00_images_narodna_skupstina_1.jpegУ раду органа управе учестало долази до повреде или ускраћивања права грађана, као и понављање истих или сличиних проблема у раду, рекао је Пашалић. С друге стране, Заштитник грађана бележи и интензивније активности Владе Србије на модернизацији рада државне управе кроз развој и примене различитих електронских сервиса. Напредак се огледа у озбиљном приступу и учесталијим активностима усмереним ка усавршавању кадрова из области добре управе, рекао је Пашалић.

Заштитник грађана је на почетку излагања казао да му је жао што народни посланици данас нису присутни у већем броју, и додао да у извештају и поступању Заштитника грађана нема политике, политичких афинитета и анимозитета. Нагласио је да су људска и мањинска права и слободе темељна вредност на којој се, поред владавине права, социјалне правде, начела грађанске демократије заснива Република Србија.

Грађани Чачка ће путем видео линка од 11. јула 2019. године, у периоду од 13 до 15 часова, из Градске библиотеке "Владислав Петковић-Дис"(Синђелићева 24) поново моћи да разговарају са запосленима у Стручној служби и поднесу притужбу Заштитнику грађана на рад органа јавне власти.

Пракса хуманијег приступа државних институција према грађанима и непосреднијег контакта грађана са запосленима у Стручној служби Заштитника, обновљена је након разговора заштитника грађана Зорана Пашалића и директора Градске библиотека др Богдана Трифуновића, како би се Чачанима омогућио ефикаснији начин заштите њихових права. 

b_300_0_16777215_00_images_20190708kolo1.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић присуствовао је јуче свечаном отварању Српског културног центра „Коло“ у пограничном насељу Морахалом у Мађарској, који је изграђен у оквиру пројекта прекограничне сарадње Србије и Мађарске, а ускоро ће бити отворен и мађарски културни центар у Палићу. Пројекат је Европска унија подржала са 3,2 милиона евра.

b_300_0_16777215_00_images_20190708kolo2.jpegГлавни циљ пројекта „Разнобојна сарадња“ је свеобухватно јачање прекограничних односа два народа, без обзира на граничне међе, а ова институција ће обезбедити да сарадња буде стална и занимљива за становнике обе државе, наглашено је на отварању.

Јучерашњој свечаности присуствовали су званичници Србије и Мађарске, који су се сложили да су односи Србије и Мађарске на изузетно високом нивоу и да се из дана у дан побољшавају.

Српски културни центар „Коло“ у Морахалому треба да буде центар балканске културе у том делу Мађарске и место културне сарадње уметника са обе стране границе. Имаће улогу новог моста сарадње између две државе и народа и установа за неговање и јачање културних вредности.

Страна 5 од 407