a

Заштитник грађана је, по сопственој иницијативи а након сазнања из медија, покренуо поступке контроле законитости и правилности рада Министарства унутрашњих послова (МУП) и Градског центра за социјални рад у вези са несрећом која се догодила 21.8.2020. године испред зграде у Лазаревцу, у којој је живот изгубила једна жена а тешко повређено малолетно дете.

Од МУП-а и Градског центра за социјални рад, Заштитник грађана тражи да најкасније у року од 15 дана доставе извештај о томе да ли су од раније упознати са породичном ситуацијом у овој породици, да ли је у протеклом периоду било пријава за насиље у породици или злостављање и занемаривање детета, са посебним освртом на мере и радње које су ове институције евентуално предузеле како би се пружила адекватна подршка и заштита породици.

Такође, Заштитник грађана тражи од обе институције да у истом року доставе и друге релевантне информације, као и да уз извештај приложе и копију документације којом поткрепљују наводе изјашњења.

 

Заштитник грађана је, у оквиру праћења рада Министарства унутрашњих послова (МУП) Републике Србије поводом напада на просторије Прајд инфо центра у Београду 29. фебруара 2020. године, утврдио да је то министарство утврдило идентитет нападача и предзело мере за њихово процесуирање, што је први пут да су починиоци идентификовани после укупно 11 напада на овај објекат.

Заштитник грађана је крајем фебруара 2020. године покренуо поступак контроле правилности и законитости рада МУП-а, а почетком јула исте године примио допис овог министарства у којем се наводи да су службеници ПУ за град Београд утврдили идентитет лица која су ударала ногама по улазним вратима Прајд инфо центра у Београду, међу којима су, како се наводи, једно пунолетно и неколико малолетних лица.

У допису, МУП даље истиче да је дежурни тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду оценио да у том догађају нема елемената кривичног дела, као и да је против јединог пунолетног лица које је учествовало у нападу покренут прекршајни поступак а да је малолетним лицима изречена мера упозорења.

Заштитник грађана је дописом МУП-а обавештен и да су полицијски службеници Одељења за ЈРМ, УП, ПУ за град Београд о предузетим мерама обавестили Градски центар за социјални рад Београд - Одељења Звездара и Гроцка због предузимања мера из њихове надлежности у вези са малолетницима који су учествовали у нападу.

Заштитник грађана је поступак контроле правилности и законитости рада МУП-а покренуо по сопственој иницијативи а након сазнања из медија да су просторије Прајд инфо центра у Београду нападнуте по 11. пут крајем фебруара 2020. године, али да до сада МУП није идентификовао и процесуирао ниједног нападача.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања одбило је да поступи по препоруци Заштитника грађана за стављање ван снаге радног налога упућеног свим центрима за социјални рад у Србији према којем су дужни да децу која живе и раде на улици по хитном поступку одузимају од родитеља или старатеља, покрећу судске поступке ради одузимања родитељског права, забране контакте родитеља и те деце, изричу мере заштите од насиља и подносе кривичне пријаве против родитеља.

Заштитник грађана је крајем фебруара 2020. године утврдио да надлежно Министарство упућивањем радног налога од 21.05.2018. године директно поступа супротно Конвенцији о правима детета Уједињених нација, значајно сужава степен остваривања права детета у Србији а центре за социјални рад (ЦСР) усмерава на незаконито поступање.

Међутим, у одговору достављеном почетком јуна 2020. године, ресорно министарство негира утврђене пропусте у раду и истиче да је радни налог „имао за циљ интензивирање активности система социјалне и породично-правне заштите у реаговању на појаву 'деце улице', односно насиља и злоупотребе деце која 'живе и раде на улици' и баве се просјачењем, прањем ветробранских стакала, скупљањем секундарних сировина из контејнера за одношење отпада, продајом цвећа у касним ноћним сатима, итд“.

Заштитник грађана сматра да Министарство за рад кроз спорни радни налог ставља у фокус интензивирање активности система, а да фокус заправо треба да буде заштита најбољег интереса детета, тражење и отклањање узрока ове појаве, чему систем треба да послужи.

Садржај радног акта, према тврдњама Министарства за рад, указује и на обавезу ЦСР да „у складу са извршеним проценама предузима мере заштите и да је законска обавеза ЦСР ургентна, неодложна интервенција у заштити деце“, као и да начин реаговања у радном налогу узима у обзир чињеницу да се мора реаговати одмах по сазнању о угрожености или злостављању детета.

Заштитник грађана у препоруци упућеној Министарству за рад наводи да је неопходно да без одлагања стави ван снаге овакав радни налог и о томе писаним путем обавести све ЦСР у Србији, као и да изради нови радни налог у сарадњи са Републичким заводом за социјалну заштиту о начину поступања са децом у уличној ситуацији.

У новом радном налогу, према препоруци Заштитника грађана, требало би да буду садржана следећа упутства: испитивање да ли се дете и његова породица налазе у сиромаштву и утврђивање узрока сиромаштва, планирање услуга за помоћ родитељима и смањење сиромаштва, детекција породица у ризику од налажења деце у уличној ситуацији и предузимање мера ради спречавања изузимања деце из породице.

Такође, препоручена је и забрана изузимања деце која се у уличној ситуацији налазе искључиво због сиромаштва, предузимање мера ради хитног укључивања деце у уличној ситуацији у рано предшколско васпитање и образовање као и мера ради укључивања у заједницу, израду плана услуга за дете и породицу у случају измештања детета у циљу повратка детета у биолошку породицу и обавезно интегрисање података о узроку налажења деце у уличној ситуацији, економској ситуацији породице, мерама и услугама које је ЦСР обезбедио породици и процене о целисходности покретања кривичних поступака против родитеља.

По свим овим препорукама Заштитника грађана Министарство за рад није поступило, наводећи да је радним налогом који је издало 21.05.2018. године обезбеђена заштита најбољег интереса детета.

„Аутоматско одузимање деце није решење већ је суштинско питање ко је организатор просјачења и дечје експлоатације и које су околности довеле до тога да су деца на улици. Питање је да ли се ради о трговини људима или се ради о нужности да нема од чега да живи. Активности система морају бити усмерене на проналажење и отклањање узрока а не последице“, сматра Заштитник грађана.

Заштитник грађана истиче да је неизбежно питање утврђивања организатора просјачења, и да оно мора бити решено јер се ради о злоупотреби деце и кршењу њихових права. „Проблем 'деце улице' не може да се посматра само као проблем Министарства за рад и зато ће Заштитник грађана наставити да прати и рад Министарства унутрашњих послова (МУП). Најзначајније је да МУП предузме све радње за утврђивање организатора просјачења и процесуирања одговорних где томе има места“, истиче Заштитник грађана. 

Препоруке Заштитника грађана за исправљање пропуста начињених приликом усвојења малолетног детета из Суботице, поред окончања овог поступка усвојења у најбољем интересу детета, допринеле су и започињању отклањања системских недостатака који су уочени у овом случају а чије отклањање би моглo имати утицаја на ефикаснији рад надлежних органа у будућим поступцима усвојења.

Поступак усвојења малолетног детета из Суботице завршен је у јуну по хитном поступку зарад заштите најбољег интереса детета, а Заштитник грађана је током контроле законитости и правилности рада три надлежна органа уочио системске неправилности и донео препоруке за њихово што хитније отклањање.

Препоруке Заштитника грађана које су се односиле на кориговање недостатака у овом али и на спречавање будућих потенцијалних неправилности у поступцима усвојења у потпуности су применили сви надлежни органи којима су достављене - Центaр за социјални рад Града Суботице, Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова и Министарствo за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

По препоруци Заштитника грађана за испитивање примењивости Инструкције о начину рада центара за социјални рад у поступку усвојења из 2006. године, Министарство за рад је донело нову инструкцију 24.7.2020. године којом је замењена претходна. Министарство је обавестило и Републички завод за социјалну заштиту о потреби организовања сталних и континуираних обука стручњака у центрима за социјални рад у поступцима усвојења, као што је и препоручио Заштитник грађана.

Такође по препоруци Заштитника грађана за ажурирање Јединственог личног регистра усвојења, ресорно министарство је дало рок од 5 дана свим центрима за социјални рад да контактирају све будуће усвојитеље са евиденције и изврше проверу да ли су одустали од усвајања.

НПМ је 12. августа 2020. године обавио надзор над принудним удаљењем двојице држављана Пакистана, који су по споразуму о реадмисији изручени Румунији. Након што су кратко време провели у Прихватилишту за странце, држављани Пакистана су удаљени преко граничног прелаза Ватин, а цео поступак је протекао без проблема. Такође, нису имали примедбе на услове смештаја у Прихватилишту и поступање полиције током боравка у Србији.

Током надзора службеницима НПМ није омогућено да испрате предају странаца румунским властима, већ је надзор завршен у станици граничне полиције на територији Србије. Стога је у комуникацији са службеницима Управе граничне полиције договорено да се наредни надзори над поступцима принудног удаљења убудуће обаве у потпуности, односно, до предаје странаца властима стране земље.

На основу сазнања добијених из средстава јавног информисања, у којима се наводи да је 9. авуста 2020. године, око 8:50 часова, национална телевизија „Happy“ емитовала прилог у коме је поредила медицински захват на крави, односно животињи, и женама - правећи тако директну паралелу између жена и крава, Заштитник грађана је по сопственој иницијативи покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Регулаторног тела за електронске медије, у складу са чланом 24. став 1. Закона о Заштитнику грађана.

У наведеном прилогу, који говори о методу лечења стерилитета код крава, препоручује се да се он, из разлога економичности, примени и на жене. Између осталог предложено је да доктори медицине и гинеколози похађају курс на Ветеринарском факултету што би, по мишљењу аутора, допринело расту наталитета, а трошкови лечење стерилитета жена по методима које се примењују код крава били би знатно повољнији.

Потребно је да Регулаторно тела за електронске медије у року од 15 дана достави изјашњење о свим чињеницама и околностима које се односе на предметни случај и обавести да ли је покренуло поступак контроле рада националне телевизије на којој је емитован наведени прилог, као и о исходу контролног поступка, стоји у допису Заштитника грађана.

Страна 5 од 460