a

Заштитник грађана Зоран Пашалић заложио се данас за формирање јединствене базе података о свим врстама напада на новинаре, која би поред вербалних и физичких напада садржала и параметре који одређују све врсте економских притисака којима су изложени представници ове професије у обављању посла.

„Посебну пажњу треба посветити економским притисцима којима су новинари свакодневно изложени а који се показују као најважнији за њихово обављање посла. Таквим притисцима доводи се у питање свакодневни живот и рад новинара, њихов опстанак у редакцији, а на дуже стазе и опстанак ове професије“, оценио је Пашалић након састанка Радне групе за израду акционог плана за примену Медијске стратегије.

Пашалић је на састанку, који је организовало Министарство културе и информисања, изјавио да би требало формирати јединствену базу која би садржала и економске притиске и додао да се, према евиденцији притужби које добија Институција Заштитника грађана, иза већине проблема које имају новинари налазе економски статус и положај.

Заштитник грађана је нагласио да ова институција има поверења у постојеће базе података о нападима на новинаре које су направила струковна удружења али да је проблематично што се ти подаци не подударају.

„У свакој професији често постоје субјективна гледишта о томе шта треба да буду параметри и на који начин нешто треба да се одређује. Најобјективније параметре и критеријуме може да пружи независно тело и због тога се Заштитник грађана ставља на располагање за ту врсту посла, уколико се са тим сложе сва новинарска удружења“, рекао је Пашалић на састанку.

Да би се то остварило, важно је колико ће новинарска удружења прихватити да неко ко је независтан и неће гледати субјективно дефинише и евидентира по групама оно што су евидентирала новинарска удружења и тужилаштва, а што је све најчешће у међусобном несагласју, рекао је Пашалић.

„Требало би постићи консензус да та платформа обједињује постојеће базе и све оно што до сада није улазило у евиденцију. Институција Заштитника грађана је спремна да у техничком смислу потпуно подржи формирање такве базе. За то је потребан консензус свих удружења и новинара који би се укључили у рад ове платформе“, навео је Заштитник грађана.

Он је најавио да ће у најскорије време Институција Заштитника грађана по подацима о нападима на новинаре којима располаже, направити систематизовану базу онога шта би све требало да се евидентира и да би у њу, уз сагласност свих новинарских удружења, били унети већ забележени притисци и напади на новинаре као и подаци јавног тужилаштва.

Заштитник грађана поново је, по сопственој иницијативи а после сазнања из медија о сталном повећању броја оболелих од корона вируса међу запосленима у погону компаније „Јура“ у Нишу, покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ради утврђивања свих релевантних чињеница и околности.

Нови поступак контроле покренут је према Инспекторату за рад овог министарства након што је Заштитник грађана почетком августа 2020. године већ окончао један поступак покренут из истих разлога и упутио Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања мишљење о исправљању уочених недостатака у раду инспекције за рад.

Заштитник грађана је, међутим, пре неколико дана поново из средстава јавног информисања дошао до сазнања о новом таласу ширења заразе вирусом SARS-CoV-2 код послодавца „Yura Corporation доо“ - погон у Нишу и сталном повећању броја оболелих међу запосленима и радно ангажованим лицима код овог послодавца.

Заштитник грађана је из медија сазнао и да је по овом питању заседао је Градски штаб за ванредне ситуације града Ниша и констатовао да се у нишком погону „Yura Corporation доо“ не поштују све мере заштите, али да Штаб не може да налаже мере приватном послодавцу и да је зато потребно обраћање надлежним републичким органима.

Заштитник грађана је због овакве ситуације међу запосленима у нишком погону компаније „Јура“ и због утврђивања свих околности у овом случају покренуо нови поступак контроле законитости и правилности рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Инспектората за рад.

По препоруци Заштитника грађана, Министарство унутрашњих послова наложило је свим организационим јединицама измену досадашњег начина рада по поднесцима грађана, која подразумева да одлуке на поднете захтеве грађана треба да буду донете у форми управног акта, односно са образложењем и поуком о правном леку.

Заштитник грађана је, по окончању поступка контроле рада МУП-а у августу 2020. године, упутио препоруку том министарству да у даљем раду поднеске грађана квалификује према садржини, применом мера и активности из своје надлежности и да одлучује у законом прописаној форми, имајући у виду да у ранијем поступању по захтевима грађана није одлучивало у форми управног акта.

МУП је обавестио Заштитника грађана да је препоруку о измени начина рада упутио свим организационим јединицама тог министарства, које у склопу својих надлежности примењују Закон о општем управном поступку ради доследне примене у будућем раду.

Градска општина Врачар је добитница награде коју Заштитник грађана, у сарадњи са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Сталном конференцијом градова и општина - Савезом градова и општина Србије, четврту годину заредом додељује градовима, општинама и градским општинама у Републици Србији који су у претходној години највише допринели развоју свих облика приступачности на својој територији, односно у свом окружењу.

Признање за континуирани рад на правовременом планирању и унапређењу приступачности је добила Општина Свилајнац, док је признање за допринос унапређењу приступачности градског језгра добио Град Ниш.

Додела награда, признања, похвала и захвалница јединицама локалне самоуправе биће организована 30. октобра 2020. године.

Члановима тима Заштитника грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре јуче није било дозвољено да реализују посету Дому за одрасла инвалидна лица у Земуну и на тај начин остваре свој мандат. Иако тим нема обавезу да најављује своје посете, због епидемиолошке ситуације, посета је најављена Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и установи. Циљ посете је требало да буде тематско испитивање положаја посебно осетљивих категорија корисника услуга социјалне заштите на домском смештају, као што су одрасле особе са телесним инвалидитетом у условима епидемије болести COVID-19.

Међутим, на улазу у установу тим је дочекао в.д. директора установе са обавештењем о томе да ресорно министарство не дозвољава приступ објектима установе и реализацију посете од стране НПМ-а и да су представници обезбеђења установе присутни да спрече улазак у установу.

Ова забрана је изречена иако је Заштитник грађана у обављању послова НПМ-а у комуникацији са представницима ресорног министарства више пута указао на то да ће обављати посете установама социјалне заштите домског типа уз пуно уважавање свих прописаних превентивних мера, коришћењем пуне заштитне опреме и уз прилагођавање своје методологије рада новонасталој ситуацији.

Такође, посета није дозвољена иако је Министарству указано на све међународне обавезе које је наша земља преузела усвајањем Закона о ратификацији Опционог протокола уз Конвенцију против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака („Сл. лист СЦГ- Међународни уговори“, бр. 16/05 и 2/06 и „Сл. гласник РС- Међународни уговори“, бр. 7/11) уз напомену да је забрана мучења и других нечовечних или понижавајућих поступака и кажњавања императивна норма која је обавезујућа и у околностима пандемије вируса COVID-19.

Министарству је указано и на Савете Поткомитета за превенцију тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака, који се односе на пандемију корона вируса (CAT/OP/10 од 7. априла 2020. године, усвојене 25. марта 2020. године), у којима је ово тело јасно заузело став да би НПМ требало да настави са вршењем свог мандата тј. да предузимају посете превентивног карактера и за време пандемије вируса COVID-19, поштујући неопходна ограничења у начину на који се обављају посете и са смањеним социјалним контактом.

Напомињемо да је Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре током трајања ванредног стања, као и након његовог укидања несметано обављао свој мандат у свим установама у којима се налазе или се могу наћи лица лишена слободе (заводи за извршење кривичних санкција, полицијске станице, прихватни центри за мигранте, центри за азил, Прихватилиште за странце, психијатријске болнице) и да је професионално поступање руководства и запослених током тих посета тима представљало пример добре праксе у поступању, у складу са законом предвиђеном обавезом сарадње органа са НПМ.

Поступање Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања не само да представља кршење законских прописа, међународних стандарда, обавезе сарадње органа управе са Заштитником грађана, већ представља и оспоравање и онемогућавање обављања мандата Заштитника грађана у обављању послова НПМ, а све наведено за последицу има немогућност контроле поштовања основних права лица која се налазе у установама социјалне заштите и одвраћања државних органа и службених лица од поступања које би могло имати карактер тортуре.

Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре годинама уназад указује на недостатке садашње организације заштите менталног здравља. Ови недостаци препознати су и у Програму о заштити менталног здравља у Републици Србији за период 2019-2026. године који је Влада донела крајем 2019. године, а Заштитник грађана изражава очекивање да ће активности предвиђене Акционим планом за спровођење Програма бити спроведене у планираним роковима.

У једном делу великих психијатријских болница и установа социјалне заштите домског типа, у лошим материјалним условима и са недовољним бројем особља, дуготрајно се хоспитализују и институционализују пацијенти и корисници са интелектуалним и менталним тешкоћама, а поштовање њихових људских права и права пацијената у постојећим условима није увек могуће у потпуности остварити. Услед епидемије болести Covid-19, права ове посебно осетљиве групе додатно су ограничена, истиче заштитник грађана Зоран Пашалић.

Истовремено, нису спроведене системске активности у погледу деинституционализације, нити су створени услови за збрињавање и подршку особама са интелектуалним и менталним тешкоћама (и њиховим породицама) у локалној заједници.

Имајући у виду да у актуелној епидемиолошкој ситуацији (као и у сличним ванредним околностима) потреба за унапређењем система заштите менталног здравља постаје још израженија и значајнија него у редовним околностима, Заштитник грађана указује да је неопходно без одлагања: развити мрежу служби за заштиту менталног здравља у заједници које ће пружати свеобухватну заштиту менталног здравља, уз најмање могуће рестрикције и што ближе породици; кадровски оснажити постојеће специјализоване службе при здравственим установама и обезбедити континуирану едукацију запослених из области менталног здравља. 

Не мање значајан сегмент је улагање у борбу против стигматизације и дискриминације особа са менталним поремећајима, подизање свести о значају менталног здравља и улагање у реформе у области менталног здравља у правцу поштовања људских права и третмана особа са менталним сметњама у складу са принципима савремене психијатрије, истиче заменица заштитника грађана за права лица лишених слободе др Наташа Тањевић.  Како је рекла нарочиту пажњу потребно је посветити посебно рањивим групама, превенцији менталних поремећаја деце и младих, унапређењу менталног здравља и лечења старијих особа са менталним поремећајима, као и унапређењу заштите и збрињавања особа на извршењу мера безбедности медицинског карактера (форензичким пацијентима).

Недостатак средстава за заштиту менталног здравља која се додељују из буџета Републике Србије, односно непостојање података о проценту тих  средстава у односу на средства издвојена за здравство у целини, не смеју служити као оправдање нити бити препрека за неопходна улагања у очување и унапређење менталног здравља грађана.

Заштитник грађана је у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре у 2020. години, ради праћења поступања према лицима на извршењу мера безбедности медицинског карактера, посетио специјалне болнице за психијатријске болести у Вршцу и Горњој Топоници, а налази из ових посета биће објављени у оквиру посебног тематског извештаја, након реализације планираних посета свим установама у којима се у Републици Србији на лечењу налазе форензички пацијенти.

Светски дан менталног здравља обележава се сваке године 10. октобра на иницијативу Светске федерације за ментално здравље и уз подршку Светске здравствене организације.

 

Страна 2 од 464