a

b_300_0_16777215_00_images_nuns_13.jpeg

Заштитник грађана Зоран Пашалић присуствовао је данас конференцији за штампу у организацији НУНС-а на којој су говорили новинари изложени говору мржње протеклих дана. Учестале нападе и претње на новинаре и медије осудили су и представници Европске федерације новинара (ЕФЈ) и Регионалне платформе Западног Балкана за слободне медије.b_300_0_16777215_00_images_nuns_14.jpeg

Новинари су апеловали да се престане са свим облицима притиска на слободу изражавања, као и да им се у обављању посла обезбеди ефикасна заштита. Позвали су надлежне органе да расветле и процесуирају све случајеве досадашњих напада.

b_300_0_16777215_00_images_20190131_otvorena.jpegДвадесет и петоро грађана се појавило данас код заштитник грађана Зорана Пашалића на „Отворена врата“, на активност институције приликом које заштитник грађана лично разговара са грађанима незадовољних радом јавне управе у Србији. Жалбе су се претежно односиле на рад правосуђа, извршитеља, Фонда ПИО, повреду права детета. Овај вид комуникације са грађанима омогућава заштитнику грађана непосредан и прецизнији увид у свакодневне проблеме грађана са којим се суочавају због кршења њихових загарантованих људских и мањинских права.

Данашња „Отворена врата“ организована су први пут ове године, а свеукупно више од 15 пута, током којих је Зоран Пашалић разговарао са више од хиљаду грађана из Београда и унутрашњости.

b_300_0_16777215_00_images_20190128Medijska1.jpegНезависно удружење новинара Србије (НУНС) је на данашњој конференцији у Београду „Медијске слободе и ауторска права“, којем је присуствовао и заштитник грађана Зоран Пашалић, представило годишњу Хронику напада и притисака на новинаре, која показује да је у 2018. години настављен пораст броја случајева у којима су новинари жртве вербалног и физичког насиља. НУНС је у прошлој години забележио 102 инцидента од којих је седам физичких напада на новинаре, 72 случаја притисака и 23 вербалне претње новинарима које су пријављене надлежнима. Један од највећих проблема, како је наведено на конференцији, је некажњивост ових случајева. Као и многих претходних година, претње, покушаји убиства и дуги судски процеси без пресуда и даље су карактеристични за ове случајеве.

Како се наводи у извештају, наставља се и тренд подношења великог броја тужби против новинара у вези са објављивањем информација у медијима. У 2018. години број поднетих тужби износи 626, а у истом периоду решено је 505 предмета. Укупан број нерешених предмета до 31. децембра 2018. године износи 1.042. Карактеристичан за претходну годину је пораст тужби које подносе носиоци јавних функција против независних новинара и медија који пишу критички.

b_300_0_16777215_00_images_natasa_i_marija_.jpegПредставнице Заштитника грађана учествовале су данас у Палати „Србија“ на седници Националног просветног савета и представиле Посебан извештај Заштитника грађана „Инклузивно образовање - Услуге додатне пордшке деци и ученицима у образовању“ са кључним налазима истраживања Заштитника грађана о доступним услугама подршке деци и ученицима, али и оним услугама које у овом тренутку нису успостављене у довољној мери.

Како су истакле направљени су значајни кораци у погледу доступности услуга подршке деци и ученицима, али да постоји и широк простор за унапређење постојећих и развој нових услуга. Нагласиле су да су потребна даља улагања и интензивирање напора у обезбеђивању услуга подршке о чему говоре и „листе чекања“ деце којој је потребна услуга личног пратиоца и да не постоји одржив систем финансирања услуга подршке јер се многе услуге финансирају из пројеката. Такође, није обезбеђен бесплатан превоз свој деци, посебно када је реч о средњем образовању, ретке су услуге подршке нефинансијског карактера за ромску децу, децу која живе у сиромаштву и надарену децу, као и да није обезбеђена адекватна приступачност установа образовања и васпитања деци са сметњама у развоју и инвалидитетом.

b_300_0_16777215_00_images_bukurest_2_25012019.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић потписао је са омбудсманом Румуније Виктором Чорбеом (Victor Ciorbea) 25. јануара ове године у Букурешту Меморандум о разумевању, којим је предвиђено унапређењe будуће сарадње две независне институције у области промоције и заштите људских права и слобода.

Меморандумом су дефинисани поступци и сарадња омбудсмана у случајевима кршења права и слобода држављана Србије на територији Румуније и држављана Румуније на територији Србије. Договорена је размена искуства најбољих пракси и информација које се односе на поступање по притужбама и одржавање заједничких догађаја на комуникацијским платформама Међународног института омбудсмана и Европског института омбудсмана и других организација и мрежа. Планирано је спровођење заједничких пројеката и програма, организовање узајамних посета, стажирања, обука и и пружања практичне помоћи у области заштите права грађана.

b_300_0_16777215_00_images_bukurest_1_25012019.jpegТоком сусрета два омбудсмана било је речи о Мрежи омбудсмана Балкана, која је иницирана на састанку омбудсмана у новембру 2018. године у Софији. Сврха формирања Мреже омбудсмана Балкана је боље повезивање институција омбудсмана у државама Балкана, као и идентификовање заједничких проблема са којима се балканске државе суочавају, попут питања миграција, избегличког статуса, дискриминације и заштите права рањивих група, закључено је на састанку.

Потписивање меморандума омбудсмана Србије и Румуније уприличено је током председавања Румуније Саветом ЕУ чији приоритет је даље јачање глобалне улоге ЕУ кроз промовисање политике проширења и активности Европске уније у суседним државама.

Састанку омбудсмана Србије и Румуније присуствао је и амбасадор Републике Србије у Букурушту Њ.Е. Бранко Бранковић.

Брзом реакцијом Заштитника грађана болесна троипомесечна беба транспортована је данас из завејаног села Крња Јела до Дома здравља Сјеница, како би јој се обезбедила неопходна медицинска помоћ и нега.

У раним јутарњим часовима, притужилац А.Т. из села Крња Јела, које је удаљено 30 километара од Сјенице, обратио се Заштитнику грађана и замолио да му помогне у транспорту троипомесечне ћерке која, како је навео, данима има високу температуру. Притужилац је био веома забринут за здравствено стање детета, али и узнемирен зато што због непроходних завејаних путева не може да је одведе у Дом здравља Сјеница, који је удаљен 30 километара од његовог места. Такође је навео да је позвао хитну помоћ и тражио помоћ, али да му је речено да због непроходних путева медицинско особље није у могућности да дође, док је локално предузеће за путеве, иначе надлежно за чишћење путева, одговорило да је потребно прво доставити потврду о болести детета како би приступили чишћењу снега на путевима.

Одељење за хитно поступање Заштитника грађана након позива притужиоца из села Крња Јела контактирало је полицијског службеника са подручја Сјенице и обавестило га о хитном случају. Такође, контактирани су и председник општине Сјеница, као и надлежни у Сектору за ванредне ситуације. У року од два сата Заштитнику грађана је јављено да је машина за чишћење очистила пут до завејеног места, убрзо и да је троипомесечна беба стигла у Сјеницу и да је медицински збринута.

Заштитник грађана позива грађане да му се обрате када не могу да остваре своја права, али апелује на надлежне државне органе и институције да уложе додатне напоре у заштити људских права, поготово у ситуацијама које захтевају хитно реаговање и заштиту права детета.

 

Страна 2 од 386