a

b_300_0_16777215_00_images_odihr_1511209.jpegЈабланка Табаш, в.д. помоћница генералног секретара стручне службе Заштитника грађана и Марија Подунавац, шефица кабинета Заштитника грађана, разговарале су јуче са представницима Канцеларије за демократске институције и људска права ОЕБС-а о досадашњим запажањима Заштитника грађана током избора и најчешћим повредама права на која су упозоравали грађани. Посебно је било речи о притужбама грађана на пропусте у раду надлежних орагана током избора 2017. године.

Табаш је навела да је у том периоду примљено 33 притужбе грађана из дијаспоре у којима су упозоравали у највећем броју на техничке проблеме приликом гласања у дипломатско конзуларним представништвима. Како је навела, Заштитник грађана је до сада пратио изборе са становишта заштите људских и мањинских права у циљу отклањања пропуста државних органа и институција.

У претходних неколико година остварен значајан напредак у области службене употребе језика и писама националних мањина, а у 2018. години усвојене су и измене и допуне Закона о службеној употреби језика и писама. Међутим, Заштитник грађана скреће пажњу на проблеме у вези са остваривањем права на службену употребу језика и писама који се и даље јављају у раду органа јавне управе, посебно права на упис личног имена на језику и писму националне мањине,  изјавила је данас саветница у Стручној служби Заштитника грађана Драгана Вујков на седници Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Народне скупштине, која је одржана у Градској управи Панчева.

b_300_0_16777215_00_images_20191115_sednica1.jpegВујков је навела да је од 2007. године примљено 1.565 притужби у области права националних мањина. Окончан рад на 1.471 притужбе, а од 2007. закључно са 2018. годином упућено је укупно 209 препорука.

Заштитник грађана је у 2018. години спровео истраживања о службеној употреби албанског и мађарског језика и писма, на основу којих је сачинио Посебан извештај о службеној употреби албанског језика и писма са препорукама и Посебан извештај о службеној употреби мађарског језика и писма са препорукама.

Заштитник грађана Зоран Пашалић оценио је данас у Нишу да је неопходно формирање асоцијације балканских омбудсмана.

Пашалић је то објаснио тиме да је проток људи и роба, и уопште комуникација између земаља региона на том нивоу да, како је рекао, често проблеми који се појављују могу бити решени брже и делотворније ако се то уради у сарадњи омбудсмана или институција које се баве заштитом људских права.

b_300_0_16777215_00_images_nis_3_.jpegМного је примера за то, а најновији је случај породице Бурмазовић. Оно што се није видело је изузетна и велика сарадња између омбудсмана Србије и Турске, која је за резултат имала епилог због којег смо сви срећни, рекао је Пашалић на конференцији која је окупила заштитнике грађана балканских земаља.

Он је казао да има примера да је више месеци, некада и више година постојао проблем грађана у иностранству, а сарадњом заштитника грађана проблем је решен за мање од месец дана.

Грађани Србије за 10 година постојања институције заштитника грађана нису довољно упознати са својим правима и могућношћу да та своја права остваре преко институције заштитника грађана. Отуда и стални контакт са грађанима, обилазак места у Србији и оснивање хитне службе која омогућава да се реагује моментално када проблем искрсне, изјавио је Пашалић.

b_300_0_16777215_00_images_nis_2.jpegОн је рекао да се велики број притужби грађана односи на непоштовање суђења у разумном року, неизвршење судских одлука и на право на правично суђење. Фрапантан је податак да се од од укупног број пресуђених предмета наших грађана у суду у Стразбуру, 82 одсто односи на суђење у разумном року, рекао је Пашалић.

Он је подсетио да је институција Заштитника грађана у протеклих 19 месеци реализовала пројекат "Повећање доступности Заштитника грађана грађанима који живе у унутрашности Србије", који се посебно бавио проблемима националних мањина. У оквиру пројекта Заштитник грађана је обишао је 13 градова и општина у Србији, међу којима су и Димитровград и Босилеград, како би непосредно разговарали са грађанима и примили њихове притужбе.

Најчешће се заштита права националних мањина своди на заштиту права употребе језика, писма и на заштиту права школовања на матерњем језику, изјавио је Пашалић.

Он је додао да је добро што нема системског кршења људских права.

Током дводневне регионалне конференције у Нишу представници канцеларија Омбудсмана из земаља региона – Србије, Бугарске, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Албаније, Северне Македоније, Грчке, Турске и Румуније говорили су о својим искуствима о доступности својих институција грађанима, о положају националних мањина у Србији и региону, о мониторингу активности у борби против трговине људима у Републици Србији и о јачању установе заштитника грађана у складу с Венецијанским принципима.

Брзом реакцијом Заштитника грађана и уз добру сарадњу Центра за социјални рад Гаџин Хан, отклоњен је вишемесечни пропуст на штету грађанина са инвалидитетом, који од октобра 2018. године није добио одлуку о поднетом захтеву за признавање права на додатак за помоћ и негу другог лица.

Грађанин се Заштитнику грађана обратио у септембру 2019. године. По пријему акта Заштитника грађана, Центар за социјални рад Гаџин Хан поступио је у кратком року, те је донео решење којим је признато право на додатак за помоћ и негу другог лица и на тај начин је отклоњен пропуст на штету права особа са инвалидитетом.

 

Овогодишњи извештај о раду који сам доставио Народној скупштини и представио јавности, у области слободе изражавања и медија, констатује да је професионални рад и статус новинара урушен материјалним статусом, физичким и сваким другим нападима, али и говором мржње и дискриминаторском терминологијом, изјавио је поводом 2. новембра Међународног дана борбе против некажњивости злочина над новинарима заштитник грађана Зоран Пашалић. 

У нетолерантној атмосфери посебно су забележени вулгарни вербални напади на новинарке које су износиле критичке ставове у јавности и при том вређане на најпримитивнији начин. Запаљиве изјаве поспешују окружење у коме је могуће не само вербално већ и физички напасти новинаре о чему говоре и подаци медијских удружења. У овој години, према подацима НУНС-а било је чак 100 напада, од којих 9 физичких. Новинари и медијски експерти се слажу у оцени да су медијске слободе у дужем временском периоду угрожене, о чему говоре и међународни извештаји.

Заштитник грађана је у јавним обраћањима више пута упозорио јавност на гушење медијских слобода и слободе изражавања и тражио да се одговорни за претње, починиоци насиља и застрашивања новинара приведу правди. Поред јавне осуде позвао сам медијска удружења и асоцијације да приступимо изради медијске платформе на којој би били забележени сви притисци на новинаре и формирању јачег механизма заштите новинара у Србији, изјавио је Пашалић.

Још једном понављам да су надлежни државни органи дужни да заштите угрожене новинаре и да им обезбеде услове у којима ће професионално и без страха обављати свој посао, а оне који их нападају привести правди, рекао је Пашалић и истакао да је то неће бити могуће док год се не реше убиства новинара на чије се расветљавање чека деценијама.

На основу информација из медија да се на депонији Винча појавио нови отворени пожар који може утицати на квалитет животне средине, Заштитник грађана је по сопственој иницијативи покренуо поступак контроле рада Градске управе Града Београда.

Заштитник грађана подсећа да је поводом пожара на депонији Винча реаговао 2017. године захтевајући од свих надлежних органа предузимање мера које ће у пуном обиму обезбедити потпуно и објективно обавештавања јавности о стању животне средине, као Уставом и законом загарантовано право, али и мера које ће спречити да се такве ситуације у будућности не понављају.

Страна 2 од 417