a

Заштитник грађана је, обављајући послове Националног механизма за превенцију тортуре, у циљу праћења поступања по препорукама из Извештаја о посети ОЗ Нови Пазар из 2017. године, обавио посету заводу 21. августа 2018. године. Током посете утврђено је да је завод поступио по већини препорука из Извештаја из претходне године, а такође у циљу даљег унапређења поступања према лицима лишеним слободе НПМ је упутио и две нове препоруке.

Поступајући по овим препорукама, завод је доставио изјашњење НПМ у коме је наведено да ће убудуће сву документацију о евиденцији повреда новопримљених лица лишених слободе и њихове наводе о повредама достављати надлежном јавном тужилашту. Такође, завод је означио сандуче за подношење захтева за поверљиве разговоре са управником, како би осуђени могли да му се обрате и на овој начин.

Неприступачност, непостојање услуга социјалне заштите, незапосленост и непостојање свести о тешкоћама и проблемима са којима се особе са инвалидитетом сусрећу, потврђују нам да се права особа са инвлидитетом у Србији и даље крше и недовољно остварују, поручио је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 3. децембра, Међународног дана особа са инвалидитетом, који се ове године обележава се под слоганом „Оснаживање особа са инвалидитетом и осигурање инклузивности и једнакости“.

Једна од најрањивијих и невидиљивих друштвених група изложена је стереотипима и предрасудама које се споро мењају. У Србији и даље у појединим местима чланови породице сакривају особе са инвалидитетом иза кућних врата, чему погодује и незаинтересованост и неспремност локалне заједнице да им обавезбеди достојанствен живот, наглашава заштитник грађана.

„За разлику од институција које своје ставове о положају особа са инвалидитетом доносе на основу података и предмета, ја сам се лично уверио у њихов тежак положај кроз директан разговор са особама са инвалидитетом, и тврдим, да је њихов лични став много релевантнији од става било које институције. Заштитник грађана ће се и у будућем периоду интензивно бавити проблемима ове друштвене групе и позивам грађане да нам се и даље обраћају, а надлежне да нам се прикључе у решавању њихових проблема“, навео је Зоран Пашалић.

Особе са инвалидитетом у Србији су у статусу маргинализоване друштвене групе која се још увек бори за приступачност и неометано кретање. У нашим насељима ни оне видљиве, физичке баријере нису прошлост, па су особама са инвалидитетом неприступачни чак и домови здравља, филијале Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање и центри за социјални рад, подсећа Пашалић на резултате извештаја „Приступачност за све“ који је Заштитник грађана недавно објавио.

На неприступачност, као највидљивију потврду неравноправног положаја особа са инвалидитетом, надовезују се још израженији недостаци и проблеми у систему сервиса подршке особама са инвалидитетом. Ограничено финансирање, неједнака доступност тих сервиса, недостатак координације и лоша комуникација међу креаторима јавних политика релативизују значај и улогу сервиса подршке особама са инвалидитетом.

Особе са инвалидитетом се у много већем броју него у претходном периоду обраћају надлежним органима са захтевима за новчана социјална давања, што је јасан показатељ тешког положаја и егзистенцијалне угрожености, док је број незапослених особа са инвалидитетом процентуално вишеструко већи у односу на општу популацију становништва.

У овом тренутку тешко је говорити о побољшању положаја особа са инвалидитетом, будући да ни успостављање регистра особа са инвалидитетом, као базичног предуслова за креирање и спровођење успешне политике заштите и унапређења њихових права, до сада није завршено, закључио је Пашалић.

Заштитник грађана, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Стална конференција градова и општина припремили су брошуру о Награди за допринос развоју свих облика приступачности 2017/18.

Циљ награде, установљене пре две године, је промовисање примера добре праксе и јавна похвала активности локалних самоуправа, које воде ка приступачним и безбедним урбаним окружењима. Такође, циљ заједничке иницијативе је и утврђивање стања у области приступачности и узрока због којих се у пуној мери не примењују прописи који гарантују права на приступачност јавних објеката, служби и услуга особама са инвалидитетом и тешкоћама у кретању или комуникацији, као и формулисање препорука и планова за унапређивање стања у овој области.

Attachments:
Download this file (Brosura.PDF)Брошура

b_300_0_16777215_00_images_20181203Radio.jpegМеђународни дан особа са инвалидитетом ове године обележава се широм света под слоганом „Оснаживање особа са инвалидитетом и осигурање инклузивности и једнакости“. У складу са темом која прати обележавање овог значајног датума и настојањем да се скрене пажња јавности на положај особа са инвалидитетом, представници Заштитника грађана су данас посетили редакцију „Хуманитарног радија“ у Крагујевцу, која ради у оквиру Удружења грађана „Експрес“.

Посета је реализована са намером да се укаже на велике напоре и снагу коју појединци и удружења улажу у постизање квалитетнијег, садржајнијег и бољег живота свих грађана као и на изузетне идеје које немерљиво доприносе хуманизацији нашег друштва, информисању и иницијативи да се припадници различитих социјалних група активно укључе у све друштвене токове.

Иако су права жена саставни део стратешких и других докумената у Србији, суочени смо са ситуацијом у којој једнака, гарантована права женама и мушкарцима не значе и једнак положај у друштву, рекла је данас заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић у Скупштини града Новог Сада на представљању Посебног извештаја Заштитника грађана „Заступљеност жена на местима одлучивања и позиција и активности локалних механизама за родну равноправност у јединицама локалне самоуправе у Србији“.

b_300_0_16777215_00_images_20181128NoviSad.jpegПредмет истраживања био је мерење степена учешћа жена на изабраним и постављеним местима, као и однос броја запослених жена на местима одлучивања и оних на извршилачким радним местима. Резултати истраживања 143 јединице локалне самоуправе (од 145 којима су достављени упутници) говоре да заступљеност жена пада како позиција у доношењу одлука расте. Тако је број жена већи од броја мушкараца на извршилачким радним местима, док су жене председнице општина присутне само у 14,4 одсто јединица локалних самоуправа, а мушкарци у скоро 86 одсто. Квоте (најмање 30 одсто мање заступљеног пола у органима) примењују се само тамо где је законска обавеза, док се на другим местима не примењују, чак и када су донете. Посебно је алармантно одсуство учешћа жена у одлучивању у локалним срединама. Тако су жене председнице савета месних заједница у непуних 5 одсто случајева. Учешће жена са инвалидитетом и Ромкиња још је мање, па су само две жене са инвалидитетом на позицијама именованих и постављених лица, док Ромкиња на овим местима нема, навела је заменица заштитника грађана.

Истраживање које је Заштитник грађана спровео током 2017. године, уз подршку Мисије ОЕБС у Србији, имало је за циљ да се прикупе подаци о спровођењу политика и мера једнаких могућности, односно примени закона и пракси у области родне равноправности на локалном нивоу. Добијени подаци указују на недостатке родних политика и недовољне функционалности механизама за родну равноправност, који је у великом броју случајева не баве пословима за које су основани, нагласила је Стевановић.

Током новембра посебан извештај Заштитника грађана представљен је у Београду, Шапцу, Крагујевцу, Нишу и данас у Новом Саду.

Потребан је континуиран рад у локалним самоуправама, како приликом едукације о упознавању мађарског језика и писма, тако и на благовременом обезбеђивању финансијских средстава која би допринела да се права која су гарантована и прописана припадницима националних мањина остварују ефикасно и брзо. Језик je средство повезивања, а не средство подела, раздора и прављења дистанци, и инсистирање на остваривању права која су гарантована није тежња ка нечему другом, него ка очувању свог културног идентитета – рекао је данас Роберт Сепи, заменик заштитника грађана за права националних мањина на представљању Посебног извештаја Заштитника грађана о службеној употреби мађарског језика и писма у Градској кући у Суботици. Он је додао да је стање у Суботици, када је реч о службеној употреби мађарског језика и писма, према подацима које показује извештај, изузетно добро.

b_300_0_16777215_00_images_20181126Subotica.jpegСепи је рекао да је радећи на терену, заједно са колегама из ОЕБС-а и Републичког фонда за здравствено осигурање из локалних самоуправа у којима је у службеној употреби мађарски језик и писмо, реално сагледано стање и констатовано оно што је већ и раније закључено: да је правни оквир добар, да недостају финансијски капацитети и да је недовољна свест о значају службене употребе мањинских језика и писама.
Заменик шефа Мисије ОЕБС у Републици Србији Џозеф Мелот, истакао је да Мисија ОЕБС у Србији по други пут подржава израду једног оваквог извештаја, јер је прошле године подржан Посебан извештај о службеној употреби албанског језика и писма на југу Србије.

Мисија ОЕБС подржава изградњу партнерства, односно мостова између самих институција, грађана, а међу грађанима су и представници националних мањина. За нас је од изузетног значаја да представници националних мањина буду свесни права које имају, тако и права на службену употребу свог језика и писма. Припадници националних мањина требало би да савладају српски језик, а исто је тако битно да се и њима омогући доступност институцијама и административним процедурама на њиховом језику и писму, закључио је Мелот.

Начелница Градске управе Суботица Марија Ушумовић Давчик је нагласила да је мађарски језик у Суботици у службеној употреби од 1991. године. То за грађане, пре свега, значи да се увек, у свакој врсти поступка који се води пред органима града могу обратити на мађарском језику и да се ти поступци могу водити и на мађарском језику. Пракса показује да грађани користе то своје право, можда не у оноликом броју поступака за колико би се то можда могло очекивати, што је повезано са неким практичним разлозима, али град, у складу са Законом, поштује ту обавезу.

Представљању извештаја у Суботици присуствовали су и представници локалне самоуправе, Републичког фонда за здравствено осигурање и представник Националног савета мађарске националне мањине.

Страна 2 од 380