a

b_300_0_16777215_00_images_prijem_31092019.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је данас са 16 грађана који су исказали незадовољство радом јавне управе у Србији. Грађанини су се жалили на рад органа јавне управе, посебно на рад судова, извршитеља, непоштовање права у имовинско – правним односима, наводећи да су им због њиховог лошег рада угрожена права или да нису у могућности да их остваре.

Заштитник грађана је иницирао овај непосредан начин комуникације да би се у директном разговору са грађанима лично уверио која права се најтеже остварују пред органима јавне управе.

Током две и по године од када је изабран на чело институције, заштитник грађана је сваког месеца организовао „Отворена врата“ са грађанима који су желели директан разговор са њим.

 

b_300_0_16777215_00_images_20191031_melani2.jpegЕксперткиња у области заштите права деце и омладине са инвалидитетом и интелектуалним и менталним потешкоћама Мелани Ривс из САД, на позив удружења МДРИ-С борави у вишедневној посети Србији.

b_300_0_16777215_00_images_20191031_melani1.jpegТим поводом представници Националног механизма за превенцију тортуре данас су је угостили у институцији Заштитника грађана где је за запослене који се баве правима деце, особа са инвалидитетом и представнике НПМ-а, као и надлежног министарства одржала семинар на тему „Деца и одрасли са инвалидитетом имају право да живе у заједници“. Мелани Ривс је по завршетку предавања разговарала и са заштитником грађана Зораном Пашалићем о својим налазима до којих је дошла током посете државним институцијама и установама домског типа у којима су смештена деца и млади.

b_300_0_16777215_00_images_20191029_zvecanska1.jpegПредставници НПМ-а су, такође, заједно са експерткињом Ривс у уторак обавили посету Стационару Центра за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској, који је највећа и најпознатија организациона јединица центра. Директор установе Иван Милачић упознао је гошћу са капацитетима установе, начином рада и улогом у превенцији институционалног смештаја деце, коју центар спроводи кроз бројне програме подршке биолошкој породици.

Експерткињи Ривс предочено је и да је Србија једна од земаља са најмањим бројем деце у установама у Европи, да се деца у Србији у установама релативно кратко задржавају (од 5 до 7 година), као и позитивни резултати у области деинституционализације, будући да је данас у установама тек 675 деце, а у хранитељским породицама око 5000, док је пре 20-так година тај број био изједначен.
Истакнуто је такође и да за децу са инвалидитетом нису у довољној мери развијене услуге за подршку биолошким и хранитељским породицама и да хранитељи нису довољно обучени да воде рачуна о њиховим потребама, о чему сведочи и податак да је у протеклим годинама у просеку само по једно дете са инвалидитетом смештано у хранитељске породице. Деца са инвалидитетом, посебно она која уз интелектуалне сметње имају и значајне здравствене проблеме, најчешће нису смештена ни у малим домским заједницама, јер за то нема материјалних и кадровских услова.

После информације у медијима о погибији двојице радника у несрећи на градилишту тунела на прузи Београд – Нови Сад у Чортановцима, Заштитник грађана је по сопственој иницијативи покренуо поступак контроле законитости и правилности рада органа надлежних за поступање у конкретном случају.

Заштитник грађана тражио је од Инспектората за рад Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да у наредних 15 дана обавести институцију о свим активностима и мерама које је Инспекторат за рад евентуално предузимао у претходном периоду у погледу контроле примене законских одредби о безбедности на раду на градилишту у Чортановцима. ž

Такође, Заштитник грађана обавестио је Инспекторат за рад да сматра потребним да тај орган у оквиру својих надлежности спроведе поступак контроле како би испитао околности под којима је дошло до погибије двојице радника и да о резултатима обавести Заштитника грађана.

По добијању тражених информација и сагледавању свих релевантних чињеница у овом случају, Заштитник грађана ће обавестити јавност.

b_300_0_16777215_00_images_20191029prijateljidece.jpegДва су кључна стуба која однос деце и медија чине проактивним и усмереним на поштовање и остваривање права детета: партиципација деце и заштита деце у медијском простору. За разлику од другог аспекта, недовољно учешће деце у медијима није довољно проблематизовано, а заправо партиципација деце у медијском и јавном простору је услов и за адекватнију заштиту, рекла је данас помоћница генералног секретара Заштитника грађана за права детета Наташа Јовић на конференцији „Деца и медији – како заштитити децу од медијске и политичке злоупотребе?“.

Она је на конференцији у Медија центру, коју је организовала организација Пријатељи деце Србије, истакла да се Заштитник грађана од почетка рада интензивно бави положајем деце у медијима. Заштитник грађана је у претходних 12 година водио бројне поступке због повреде права деце у медијима, почев од откривања идентитета деце преко задирања у њихов породични живот, виктимизације деце жртава, злоупотреба деце у оглашавању, насиља путем медија и штетних садржаја којима су изложена деца, навела је Јовић.

Посетом касарни ''Ратко Павловић – Ћићко'' у Прокупљу, коју је обавио у петак, 25. октобра 2019. године, Национални механизам за превенцију тортуре завршио је обилазак војних објеката планираних за ову годину. Посете касарнама, које се спроводе у циљу праћења начина извршења дисциплинских санкција - забрана напуштања војног објекта и забрана удаљења из посебних просторија у војном објекту, у августу су уведене као нова, редовна активност НПМ-а.

У протекла три месеца НПМ је обишао 16 касарни, а војна лица у посећеним касарнама су остварила пуну сарадњу са НПМ-ом и пружила све тражене и потребне информације. НПМ ће сачинити тематски, свеобухватни извештај о положају лица којима је изречена дисциплинска санкција и условима затеченим у просторијама у којима се та санкција спроводи.

b_300_0_16777215_00_images_sajam_medija.jpegЕгзистенцијална сигурност новинара предуслов је за медијске слободе, оценио је данас на Сајму медија заштитник грађана Зоран Пашалић. Он је на трибини "Како до одговорних медија и новинара којима верујемо" коју је организовао Синдикат новинара Србије истакао да би адекватне плате и уговори о раду позитивно утицали на слободу и професионалност медија.

Уговори који не подразумевају искључиво кратке рокове, већ запошљавање за стално, утицали би на ослобађање од сваке врсте притиска, истакао је Пашалић и додао да сваки притисак и дискредитација новинара треба да се јавно изнесу и изложе суду јавности.

Омбудсман је поручио да је суштина информације да буде правовремена и тачна, као и да новинар не може да има афинитет према појави, догађају или особи о којој извештава, да не сме да буде ни анимозитета, али ни равнодушности. Пашалић је најавио медијску платформу која ће бити реализована у сарадњи са медијским удружењима и асоцијацијама. На платформи ће бити забележен сваки вид притиска на новинаре и представљаће снажан вид заштите новинара.

Државни секретар у Министарству културе и информисања Александар Гајовић указао је на постојање лажних вести "на унутрашњем и спољашњем плану". Против тога се треба борити, сматра Гајовић и додаје да су лажне вести те које нарушавају кредибилитет новинарства.

Директор новинске агенције Бета Радомир Диклић констатовао је да се медији данас баве објашњавањем "тога шта неко треба да мисли", а не информисањем, што је по његовом мишљењу потцењивачки, 

Он је оценио да се у новинарству не треба приклањати ниједној политичкој опцији, ни власти, јер, како је рекао, поставља се питање шта када та власт оде. Када си свој и објективан, онда си од тога заштићен, закључио је Диклић.

 

Страна 3 од 417