a

b_300_0_16777215_00_images_vrata-3.jpegЈеданаести пут ове године, институција Заштитника грађана организовала је редовну активност „Отворена врата“, током које је 20 грађана разговарало са заштитником грађана Зораном Пашалићем. b_300_0_16777215_00_images_vrata-2.jpeg

Грађани су и овог пута изнели своје проблеме у остваривању права пред органима јавне власти, углавном се жалећи на повреду права у имовинско-правним односима, на рад извршитеља, на суђење у разумном року. Једна група грађана, која живи у становима у својини задужбина и фондација, затражила је помоћ заштитника ради трајног решавања стамбеног питања.

b_300_0_16777215_00_images_vrata-1.jpeg

 Пракса „Отворених врата“ показала се као веома успешна и потребна, јер у директном разговору, грађани имају прилику да испричају све оно са чиме се суочавају покушавајући да остваре своја права, а заштитник грађана прецизнији увид у евентуалне пропусте у раду надлежних органа.

Досадашња пракса директне комуникације са грађанима омогућава ефикасније решавање њихових проблема, што је основни задатак институције којом руководим, изјавио је након пријема Пашалић и додао да се кампања "Отворена врата Заштитника грађана" која је пре више од годину дана почела у Београду проширила и на друге градове и општине широм Србије.

 

b_300_0_16777215_00_images_prijem-2.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић је јуче у оквиру кампање "Дани Заштитника грађана" примао притужбе грађана у библиотеци "Вук Караџић" у Лозници, разговарао са градоначелником Видојем Петровићем, представницима локалне самоуправе, невладиног сектора и медија. Циљ посете Лозници је био сагледавање проблема грађана на терену, пријем притужби и информисање грађана и државних органа и институција о начину рада институција Заштитника грађана у циљу заштите људских права и слобода.

b_300_0_16777215_00_images_prijem.jpegЗа 10 година било је само 390 притужби из Лознице, што је просечно 39 годишње, а већ за прва два сата колико сам у Лозници пријавило се 10 грађана за разговор, навео је Пашалић.

Грађани су се јуче највише жалили на ефикасност и објективност рада правосудних органа, рад Електропривреде Србије (ЕПС), центра за социјални рад и еколошке проблеме, као што је случај испуштања опасних материја из затворене фабрике Вискоза.

Поред тих области, Пашалић је навео да се грађани Лознице у досадашњим обраћањима институцији Заштитнику грађана најчешће жалили на повреду имовинских права.

Затечено стање у неуређеним земљишним књигама (катастрима) ствара проблеме из којих грађани тешко сами излазе, рекао је Пашалић и додао да ће у будућности посебну пажњу обратити на ту област.

b_300_0_16777215_00_images_sala-1.jpegЗаштитник грађана је навео да само трећина локалних самоуправа у Србији има локалног омбудсмана, и да ће га, између осталих, ускоро добити и Лозница,

То ће омогућити брже решавање проблема који грађани имају, нагласио је Пашалић.

Један од грађана који је усмено поднео жалбу заштитнику рекао је да се од 2003. године бори за своја права, и на свом примеру навео њихова дугогодишња кршења, од нелегалне градње и штетне емисије гасова и течности из објекта који се налази поред куће у којој живи, до неефикасног судског поступка.

b_300_0_16777215_00_images_sala-2.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је данас у Лозници са градоначелником тог града Видојем Петровићем, као и са представницима општине и невладиних организација о проблемима који оптерећују живот грађана. посебно заштити права особа са инвалидитетом, неисплаћеним зарадама радницима предузећа у "реструктурирању", случајевима породично партнерског насиља, о мигрантима,као и о другим темама.

Више пута сам истицао, од првог дана ступања на дужност, да је Заштитник грађана заштитник свих грађана Србије, а не само грађана Београда. Ово је први у низу градова и општина који обилазим у оквиру активности која има за циљ повећање доступности Заштитника грађана грађанима који живе у унутрашњости Србије, поручио је Пашалић и додао да ће чешће долазити у Лозницу. Решење проблема Лозничана у великом броју случајева зависи и од функционисања институција у Београду, не само градске управе. Имајући у виду економску ситуацију људи у Србији и потребу да се у неким случајевима хитно реагује, посебну пажњу у свом раду посветио сам директном контакту са грађанима, поручио је Пашалић.

Ова активност је реализована у оквиру пројекта Повећање доступности Заштитника грађана грађанима који живе у унутрашњости Србије. Пројекат спроводи Заштитник грађана Републике Србије уз финансијску подршку амбасаде Републике Бугарске у Србији.

 

У тренутку док обележавамо Међународни дан борбе против насиља над женама, у Србији се само у неколико претходних дана догодило више случајева тешког породичног насиља, нажалост и са смртним исходом. И поред напора државе да унапређењем закона и усаглашенијом сарадњом надлежних, поступци које је Заштитник грађана водио у претходне две године, утврђују да и даље у систему заштите жена од насиља постоје слабости, изјавио је поводом 25. новембра, Међународног дана борбе против насиља над женама заштитник грађана Зоран Пашалић.

Законом о спречавању насиља у породици, пре две године као новине, уведене су хитне мере удаљења насилника из куће, као и групе за координацију и сарадњу надлежних органа, али се у примени и даље уочавају недостаци. Полицијски службеници неадекватно процењују ризик, не препознају нити евидентирају факторе ризика од понављања насиља (понављање насилног понашања, злоупотреба алкохола, прекид интимне везе или спор око вршења родитељства). И даље се у раду полиције и центара за социјални рад уочава минимизирање насиља, па се психолошко насиље, укључујући и претње, квалификују као „расправе“ и „несугласице“, а изложеност деце насиљу над мајком и даље се не препознаје као злостављање и занемаривање детета. Сарадња полиције, центара за социјални рад и тужилаштава унапређена је кроз рад група за координацију, али се и даље уочава одсуство сарадње здравствених установа са органом старатељства што отежава примену мера подршке жртви и превенцију понављања насиља, наводи Пашалић.

Број запослених у центрима за социјални рад смањује се годинама уназад, док број случајева насиља расте и за 50 одсто годишње. Тако је 2016. године Градски центар за социјални рад евидентирао око 6500 пријава насиља, а у 2017. години близу 9000. Број стручних радника је међутим све мањи, па има одељења у којима један запослени води и више од сто случајева насиља. Републички завод за социјалну заштиту упозорава на ризике од урушавања система социјалне заштите још од 2016. године, а на то је указао и Заштитник грађана у свом Посебном извештају о стању права детета, који је недавно објављен.

Процесуирање насиља у породици такође није достигло задовољавајућу ефикасност. Казне изречене насилницима још увек су веома благе, чиме се не шаље довољно одлучна порука државе о примењивању политике нулте толеранције за насиље, наглашава Пашалић.

 

Иако је у Србији успостављено пре неколико година, у инклузивном образовању још увек не постижемо резулате које очекујемо и којима тежима, изјавила је заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић на конференцији „Инклузивно образовање – пут развоја образовања у Србији“, која се одржава јуче и данас у Београду.

b_300_0_16777215_00_images_20181122_goca.jpegДо таквих закључака Заштитник грађана је дошао израдом Посебног извештаја о услугама додатне подршке деци и ученицима у образовању, коме је претходила анализа података, добијених из 145 локалних самоуправа и 48 школа за образовање ученика са сметњама у развоју.

Извештај показује да су захтеви инклузивног образовања само делимично испуњени, навела је Стевановић и додала да многе школе и даље не испуњавају захтеве за образовање ученика са сметњама у развоју. Подршка се углавном јавља у оквиру бесплатног превоза или оброка, али су многе школе међутим и даље мање или више неприступачне, истакла је Стевановић.

Дводневну конференцију „Инклузивно образовање – пут развоја образовања у Србији“, у Београду су организовали Министарство просвете, науке и технолошког развоја и канцеларија УНИЦЕФ-а у Србији.

b_300_0_16777215_00_images_20181122Mreza.jpegЗаступљеност жена у управама локалних средина је на веома ниском нивоу, што указује на недостатак родних политика и недовољно спровођење механизама за родну равноправност, истакла је данас заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић. Она је на састанку Мреже за родну равноправност у Београду на тему „Родно одговорно буџетирање и улога родних механизама на локалном нивоу“ рекла да када је реч о заступљености жена на местима одлучивања и у јединицама локалне самоуправе, приметно је да степен заступљености жена пада како позиција у доношењу одлука расте, и додала да је најважније да се тачно утврди шта је неопходно урадити да бисмо имали већу заступљеност жена на локалу.

На састанку Мреже се разговарало о јачању капацитета локалних самоуправа и механизама за родну равноправност за спровођење законске обавезе родно одговорног буџетирања, а био је намењен представницима локалних самоуправа, као и представницима организација цивилног друштва.

b_300_0_16777215_00_images_20181119-Sofija3.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић учествовао је 19. новембра 2018. године на форуму „Заштита људских права - изазови балканске сарадње“ у Софији на којој је након усвајања Декларације о сарадњи и партнерству основана мрежа балканских омбдусмана.

Идеја да се данас састанемо и разговарамо о балканској сарадњи резултат је досадашњих, појединачних састанака са омбудсманима овог региона које смо реализовали у протеклом периоду, на којима смо мапирали заједничке проблеме са којима се грађани региона свакодневно суочавају, изјавио је Пашалић обраћајући се скупу и представницима медија. Размена праксе и искуства међусобне подршке у решавању прекограничних случајева, али пре свега успостављање канала бржег информисања у циљу заштите и унапређења људских и мањинских права условили да су оснивање нових механизама сарадње.

Уb_300_0_16777215_00_images_20181119Sofija.jpegместо уобичајних, свакодневних флоскула о људским правима које најчешће не одговарају стварности, залажем се за суштинску заштиту права и слобода грађана са конкретним резултатима и регионалну сарадњу, која би требало да буде садржајнија и ефикаснија, рекао је Пашалић и нагласио да је управо специфичност балканског поднебља оно што нас кроз национално, верско и културно наслеђе издваја и по чему смо препознатљиви у односу на друге регионе. Регионалном форуму у Софији је поред делегације Заштитника грађана присуствовао и Њ.Е. Владимир Ћургус, амбасадор Републике Србије у Софији.

b_300_0_16777215_00_images_20181119Sofija2.jpegКако је нагласила организаторка Форума, бугарска омбдусманка Маја Манолова, повод за организовање регионалног форума је и обележавање две годишњице: 70 година од усвајања Универзалне декларације о људским правима и прославa 10. децембра – Међународног дана људских права.

Скупу су, такође, поред представника националних институција за људска права и омбудсмана, присуствовали и локални омбудсмани, чланови Владе, те представници академске заједнице и невладиног сектора у Републици Бугарској.

 

Страна 3 од 380