a

Заштитник грађана изражава забринутост да би учестале нетачне и нестручне тврдње разних удружења грађана о раду ове независне државне институције, од којих се последња односи на неблаговремену предају Годишњег извештаја Заштитника грађана Народној скупштини Републике Србије, могле утицати на пад поверења грађана у рад тих удружења и јавно довести у питање њихов кредибилитет.

„Иницијатива 'Отворени парламент', коју спроводи удружење грађана Центар за истраживање, транспарентност и одговорност ЦРТА, објавила је на својим налозима на друштвеним мрежама да су извештаји све три независне државне институције за 2020. годину пристигли у Народну скупштину али да је извештај Заштитника грађана каснио два дана. Ова паушална тврдња, изнета без икаквог утемељења, показује елементарно непознавање законских процедура“, сматра Пашалић.

Пашалић је као нетачне одбацио тврдње о кашњењу извештаја и истакао да је Годишњи извештај Заштитника грађана за 2020. годину Народној скупштини Републике Србије достављен препорученом поштом последњег дана законског рока, 15. марта 2021. године.

„Чак и летимично бачен поглед на члан 81 став 2 Закона о општем управном поступку подсетио би сваког ко иоле познаје тај акт да се као дан пријема поднеска сматра дан када је поднесак предат поштанском оператору уколико је поднесак предат препорученом поштом. Забринут сам да би својим нестручним и паушалним тумачењима која нису заснована на чињеницама ова удружења грађана могла да уруше свој кредибилитет у јавности јер са многима од њих сарађујемо“, рекао је Пашалић.

Заштитник грађана сматра да неосноване и нестручне тврдње удружења грађана, која се декларишу да штите људска права, могу довести грађане у заблуду и позива удружење грађана ЦРТА да исправи нетачне тврдње изнете на својим налозима на друштеним мрежама Фејсбук и Твитер како би јавност била објективно и тачно информисана.

Пашалић још једном апелује на све учеснике у јавном животу да тачно, проверено и аргументовано реагују на процесе и појаве у нашем друштву, а да своју стручност и знање користе за добробит и побољшање живота свих грађана Републике Србије.

Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, а после сазнања из медија да постоји сумња да је једној породици 2016. године замењена беба у београдском породилишту, покренуо поступак правилности и законитости рада ГАК „Народни фронт“, Института за судску медицину Медицинског факултета у Београду, Министарства здравља и Министарства унутрашњих послова Републике Србије.

Од ГАК „Народни фронт“ Заштитник грађана тражи да му у року од 15 дана достави детаљне информације и документацију о овом случају, са посебним освртом на бројеве болничког протокола мајке и бебе који су, како је објављено у медијима, одмах након порођаја били идентични а потом различити, што је изазвало сумњу у замену беба, као и на бројеве уписане на пријави рођења.

ГАК „Народни фронт“ треба да достави Заштитнику грађана и извештај педијатра те здравствене установе у којем се, према информацијама из медија, наводи да је ДНК анализа показала да су чланови породице која сумња на замену беба родитељи детета али у којем у наставку извештаја пише друго име оца, као и друго време рођења детета.

Заштитнику грађана у истом року Институт за судску медицину Медицинског факултета у Београду треба да достави све информације и документацију о ДНК анализи коју је ова породица урадила у тој установи.

Од Министарства здравља Заштитник грађана тражи да у року од 15 дана изврши надзор над радом поступајућих здравствених установа како би утврдили да ли је у њиховом раду дошло до пропуста који су изазвали сумњу код родитеља да је дошло до замене детета у породилишту ГАК „Народни фронт“.

Заштитник грађана од МУП-а тражи да га у истом року извести о досадашњем поступању у овом случају, с обзиром на медијске написе да је отац детета случај пријавио МУП Републике Србије.

Заштитник грађана Зоран Пашалић апеловао је на Ђорђа Јоксимовића, чија се деца пет година налазе у хранитељској породици, да истраје у спровођењу Плана услуга и мера за породицу и дете који је по први пут потписао и у чијој изради је учествовао у сарадњи са Центром за социјални рад у Крагујевцу јер управо на основу тог плана има могућност да унапреди своје родитељске способности и да своју децу врати под старатељство.

„Апелујем на господина Јоксимовића да у потпуности сарађује са органом старатељства у Крагујевцу зарад најбољих интереса деце. Одлуку о делимичном лишењу родитељског права донео је Основни суд у Крагујевцу, а потврдиле још две више судске инстанце. Стога, господин Јоксимовић право на родитељско старање може да поврати једино у поступку пред Основним судом у Крагујевцу који је у току, а на основу процене стручњака да је дошло до унапређења родитељских способности“, рекао је Пашалић.

Пашалић је, с тим у вези, затражио од Центра за социјални рад у Крагујевцу да настави да пружа континуирану стручну подршку Јоксимовићу у подизању родитељских компетенција са крајњим циљем враћања његово троје деце у примарну породицу.

По сопственој иницијативи, а после сазнања из медија да Јоксимовић годинама покушава да под старатељство врати своје троје деце и да не може да успостави контакт са надлежнима у Центру, Заштитник грађана је 18. јануара 2021. покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Центра за социјални рад „Солидарност“ у Крагујевцу и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Крагујевачки ЦСР је 25. јануара 2021. доставио Заштитнику грађана обимну документацију о бројним активностима на стабилизацији и рехабилитацији деце од њиховог измештања у хранитељску породицу 2015. године, али и документацију о раду са породицом Јоксимовић која се на евиденцији Центра налази од априла 2012. године. Накнадно, Центар је доставио и информацију да је Ђорђе Јоксимовић по први пут поднео Основном суду у Крагујевцу тужбу за враћање родитељског права коју је ЦСР примио 2. марта 2021. године.

Центар је известио Заштитника грађана и да је, након што га је Основни суд у Крагујевцу обавестио о поднетој тужби, стручни тим Центра 16. марта 2021. одржао састанак са Јоксимовићем и његовим адвокатом на којем је договорен и од стране Јоксимовића први пут од 2015. године потписан План услуга и мера за породицу и дете, који подразумева и унапређење родитељских способности са јасно дефинисаним задацима и исходима а са циљем повратка деце у примарну породицу.

Заштитник грађана је 2015. године већ водио један поступак контроле после обраћања Јоксимовића након што су деца хитно измештена у хранитељску породицу и тада утврдио да права деце нису повређена. На основу изјашњења надлежног министарства тада је утврђено да је Центар донео одлуку о хитном измештању деце у хранитељску породицу на основу стручне оцене да су им здравље и живот угрожени, и покренуо поступак лишења родитељског права оба родитеља јер су деца била здравствено, интелектуално и развојно угрожена и занемарена.

Поводом нових информација у медијима да је Јоксимовић одавно испунио све услове да поврати децу али да не може да успостави контакт са надлежнима у Центру, Заштитник грађана покреће нови поступак контроле рада надлежних органа током којег је још једном утврдио да су све предузете активности Центра спроведене у циљу заштите права и најбољих интереса деце.

Заштитник грађана је у новом поступку обавио и разговор са Јоксимовићем који га је упознао са својим случајем. Имајући у виду да није доставио обећану документацију, Заштитник грађана је поново контактирао Јоксимовића, а након тога и његове пуномоћнике који су доставили документацију која је примљена 10. фебруара 2021. године а у којој није било нових доказа у односу на документацију коју је доставио Центар, као ни доказа о покретању судског поступка за враћање родитељског права.

Документација ЦСР показује да се породица Ђорђа Јоксимовића налази на њиховој евиденцији од априла 2012. године и то по захтеву Основног суда у Крагујевцу ради давања мишљења у поступку поверавања двоје деце рођене у ванбрачној заједници Јоксимовића и њихове мајке, која је те године прекинута. Овај суд је пресудом из маја 2012. године децу поверио мајци на старање, а Јоксимовићу одредио обавезу да учествује у издржавању деце.

Након две године самосталног вршења родитељског права од стране мајке, у мају 2014. године ЦСР поново активира рад са породицом након службених сазнања да је у септембру 2013. у тој породици рођено још једно дете. Крајем исте године мајци је као додатна подршка у старању о троје деце додељена услуга породичног сарадника.

У марту 2015. године, према извештајима ЦСР, мајка и деца су смештени у Прихватилиште за жртве насиља у породици, после чега је мајка смештена у установу за збрињавање одраслих, где се и даље налази. Пре смештања у Прихватилиште, полицијски службеници су исте ноћи покушали да ступе у контакт са Јоксимовићем али га нису пронашли код куће. Наредних дана ни најближи сродници нису прихватили старање о деци.

С обзиром да је мајка деце задржана на лечењу, да није било могуће ступити у контакт са оцем деце, да контактирани сродници нису били спремни да прихвате бригу о деци, ЦСР је у марту 2015. године донео одлуку о хитном смештају троје деце у хранитељску породицу. Јоксимовић је тада дао изјаву да је сагласан да деца буду привремено смештена у хранитељску породицу али да жели да се уреди начин одржавања контаката са њима.

Средином 2016. године пресудом Основног суда у Крагујевцу оба родитеља су делимично лишена родитељског права, осим права на одржавање личних односа са децом због тога што су деца била занемарена, здравствено угрожена и што нису биле задовољене њихове примарне развојне потребе. Ову пресуду је крајем исте године потврдио Апелациони суд у Крагујевцу и у ревизијском поступку Врховни касациони суд две године касније.

Како пресудом о лишењу родитељског права није уређен начин виђања деце са родитељима, ЦСР је континуирано сачињавао планове виђања са којима је Јоксимовић увек био упознат, али је сваки план одбијао да потпише и узме примерак за себе. Из документације ЦСР произлази да Јоксимовић није редовно долазио на контакте са децом, да током већине теренских посета није затицан у кући, као и да мајка периодично од измештања деце у хранитељску породицу одржавала контакте са њима. У изјашњењу, Центар наводи да је Јоксимовић месецима обмањивао раднике ЦСР да је поднео тужбу за уређење личних односа са децом и да их је Основни суд у Крагујевцу обавестио да не постоји доказ да је он то учинио, па је Центар сам поднео овом суду тужбу за уређење личних контаката Ђорђа Јоксимовића и деце у марту 2020. године.

ЦСР наводи и да од правноснажности судске одлуке о делимичном лишењу родитељског права 2016. године Јоксимовић није код надлежног суда покретао поступак да му се врати родитељско право иако га је Центар упућивао на покретање судског поступка. ЦСР сматра да родитељски капацитети Јоксимовића у овом тренутку још увек нису унапређени да би могао да се адекватно стара о троје деце и да задовољи све њихове здравствене, социјалне, образовне, емоционалне и развојне потребе. Центар истиче и да је Јоксимовић том органу старатељства од 2015. године до данас поднео три захтева за престанак смештаја деце у хранитељској породици, од чега последњи 19. јануара 2021. године, као и два захтева да се деца пребаце у хранитељску породицу у Крагујевцу.

Тим Заштитника грађана у обављању послова НПМ-а пратио је од 12. до 17. марта на граници са Републиком Хрватском поступање према мигрантима и тражиоцима азила. Чланови тима, запослени из Заштититника грађана и представник Центра за интеграцију младих, посетили су прихватне центре Принциповац и Шид, Полицијску станицу Шид и Регионални центар граничне полиције према Хрватској. Посета Регионалном центру граничне полиције према Хрватској била је најављена, док су oстале посете биле ненајављене.

Посетама на граници са Хрватском, НПМ је заокружио активности које су се односиле на праћење поступања према мигрантима и тражиоцима азила на границама. На границама са Северном Македонијом и Бугарском праћен је улаз у земљу, док је на граници са Хрватском пажња НПМ била усмерена на поступање према мигрантима и тражиоцима азила приликом изласка из земље.

Такође, 15. марта чланови НПМ-а су први пут посетили новоформирани Регионални центар граничне полиције за унутрашње граничне прелазе. Упознали су се са организацијом и надлежностима центра и поступањем према странцима којима је одбијен улазак у земљу на граничним прелазима у надлежности овог регионалног центра. Такође, информисани су о поступању по препорукама које су до сада, након посета аеродромима у Београду и Нишу, биле упућиване СГП Београд и СГП Ниш – Аеродром.

Посета је била најављена и у тиму је осим представника Заштитника грађана био и представник Центра за интеграцију младих. Током посете је остварена одлична сарадња са представницима Регионалног центра граничне полиције за унутрашње граничне прелазе.

b_300_0_16777215_00_images_Vozdovac_3.jpegЗаштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре обавио је 17. марта контролну посету Дому за старе Вождовац, радној јединици Геронтолошког центра Београд, током које је, поред праћења поступања по раније упућеним препорукама, посебна пажња посвећена испитивању положаја корисника и начину поштовања њихових права у условима епидемије болести COVID-19. У тиму је поред запослених из Заштитника грађана била и представница Комитета правника за људска права.

Тим НПМ је током посете разговорао са управом ове установе и представницима надлежних служби, а обављен је и један број поверљивих разговора са корисницима ове установе, који су вакцинисани и ревакцинисани.

Радна јединица Вождовац је једна од ретких установа социјалне заштите која током целог периода епидемије болести COVID-19 није имала ниједног корисника који је био позитиван на овај вирус.

Остварена је одлична сарадња са управом и запосленима у установи.

Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре обавио је 15. марта контролну посету Геронтолошком центру Београд- Радној јединици Бежанијска коса, у циљу праћења поступања по препорукама које су овој установи упућене након посете у октобру 2018. године, као и са циљем да се испита положај старијих у установама социјалне заштите домског типа, посебно у условима епидемије болести COVID-19. У посети, као члан тима НПМ-a учествовала је и представница Комитета правника за људска права (YUCOM).

Тим је разговарао са директором Геронтолошког центра и представницима надлежних служби о начину остваривања и поштовања основних права корисника у условима епидемије болести COVID-19, као и превентивним мерама које се спроводе у циљу заштите корисника. Пружене су све потребне информације и извршен увид у релевантну документацију.

Професионално поступање руководства и запослених током посете НПМ-a представља пример добре праксе у поступању, у складу са законом предвиђеном обавезом сарадње органа са НПМ.

Страна 3 од 487