a

b_300_0_16777215_00_images_20191213_manjine1.jpegУ просторијама Националног савета мађарске националне мањине у Суботици јуче је одржан четврти квартални састанак националних мањина са заштитником грађана Зораном Пашалићем. Састанку, на коме се говорило о положају националних мањина и проблемима са којима се оне суочавају, присуствовали су представници 15 од 23 савета националних заједница.

Припадници националних мањина указују да у пракси најчешће наилазе на проблем у остваривању право на употребу матерњег језика и писма, што потврђује и садржина притужби упућених Заштитнику грађана. Од 1600 притужби, које су припадници националних мањина у претходном периоду упутили омбудсману, већина се односила на право на службену употребу језика, упис у матичне књиге и културу.

b_300_0_16777215_00_images_20191213_manjine2.jpegНајвише је било жалби на употребу језика националних мањина, на томе смо дуго радили и успели смо да те неправилности исправимо. На овим састанцима ми правимо план како ћемо радити у будућем периоду, до сада смо имали четири састанка, у Београду, Босилеграду, Новом Пазару и сада у Суботици, истакао је Пашалић. Циљ ових сусрета је брзо решавање проблема које истичу национални савети. Задовољан сам што су током ове године упућене 24 препоруке, што је значајно више него пре. Главни циљеви у години пред нама су одговори на постављена питања, као и Акциони план и наш допринос ка његовом остваривању. Припадници националних мањина не само протеклих година, него кроз историју, допринели су афирмацији Србије у културном, економском, политичком и другом смислу, поручио је Пашалић.

Представници Министарства државне управе и локалне самоуправе подсетили да је недавно у Бујановцу представљен каталог имена на албанском језику, који омогућава тачан упис у јавне регистре, а то је пут и за остале мањине. 

Притужбе грађана, резултати поступака покренутих сопственом иницијативом, разговори са грађанима, али и истраживања јавног мњења које смо спровели у два наврата, показују да су висока стопа незапослености, ниска примања, неповољан положај запослених код послодаваца, рад на црно, неисплаћене зараде и неуплаћени доприноси за социјално осигурање, најчешћи проблеми са којима се грађани суочавају у области радних права, поручила је генерална секретарка Заштитника грађана Оља Јовичић на конференцији „Радна права су наша права“ која је одржана данас у Београду, у организацији Центра за демократију, уз подршку Међународног центра Олоф Палме.

b_300_0_16777215_00_images_20191213_oljarad.jpegРезултати последњих истраживања, навела је Јовичић, упозоравају да чак 46 одсто грађана сматра да су им у највећој мери угрожена социо-економска права. Ове бројке поткрепљене су и притужбама грађана, који се Заштитнику грађана управо у овој области обраћају у највећем броју.

Сведоци смо, такође, да је у области безбедности и здравља на раду, и током ове и претходне године долазило до великог броја повреда на раду и смртног исхода појединих запослених, упозорава Јовичић. Бројке су, како наводи, поражавајуће: према званичним подацима у првих 10 месеци ове године погинуо је 41 радник. Тим поводом Заштитник грађана је по сопственој иницијативи покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања како би се сагледали сви проблеми и недостаци у овој области и предузеле активности на њиховом отклањању и побољшању стања у овој области рада.

Бројни досадашњи покушаји успостављања адекватног радно-правног статуса, нису дали резултате. Зато је, поручује Јовичић, неопходно да Република Србија предузме низ мера у циљу доследног спровођења прописа у пракси, те да обезбеди да судски поступци у сфери рада буду краћи и ефикаснији.

На конференцији на којој је представљен Извештај о стању радних права у Србији Фондације Центар за демократију говорили су и Наташа Вучковић из Фондације Центар за демократију, Јоаким Верн (Joachim Waern) заменик амбасадора Шведске и Данило Милић, из Међународног центра Олоф Палме.

b_300_0_16777215_00_images_11122019_skupstina.jpegУ ситуацији када предлажем кандидате, заменике заштитника грађана, институција Заштитника грађана се налази пред важним променама, међу којима је усвајање новог закона о Заштитнику грађана најважнија. Иако су у тексту закона инкорпорирани предлози Венецијске комисије, он није сачињен због чланова Венецијанске комисије, већ због грађана Србије, због ефикасније заштите њихових права. То је био мој покретач и једини циљ, изјавио је данас у Дому Народне скупштине заштитник грађана Зоран Пашалић.

Међународни сусрети омбудсмана су од изузетног значаја за све нас, јер оно што званичници једне земље не говоре другима током својих сусрета, омбудсмани чине, јер имају исте проблеме. Омбудсман није нека посебна институција, то је саветник парламента. Ми смо ту да кажемо шта мучи и погађа овај народ, где смо погрешили и у ком правцу треба ићи. Моји будући заменици ће много радити, они ће својим знањем ојачати институцију. Мени не требају писци памфлета и нећемо се бавити аферама и празним причама. Доласком заменика наш рад ће у будућем периоду бити интезивнији, у циљу зашитите и унапређења права наших грађана, поручио је Пашалић.

Заштитник грађана Зоран Пашалић говорио je на данашњој седници Народне скупштине на којој је обављен јединствен претрес Предлога одлуке о избору заменика Заштитника грађана. Пашалић je Народној скупштини Републике Србије предложио да за заменике заштитника грађана буду изабрани дипломирана правница Јелена Стојановић, дипломирана правница др Наташа Тањевић и дипломирани правник Слободан Томић.

Капацитети локалних самоуправа, као и свест о улози коју имају у процесу инклузије Рома и Ромкиња су оснажени, али у недовољној мери за ефикасно спровођење мера. Напретку су допринеле мере јавне политике у вези унапређења положаја Рома, али велики је проблем што се Акциони план за спровођење Стратегије за социјално укључивање за период 2017-2018. година је истекао, а са доношењем новог се касни већ годину дана, истакла је в.д. помоћника генералног секретара Заштитника грађана Јабланка Табаш на данашњем представљању Посебног извештаја Заштитника грађана о спровођењу Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња са препорукама.

b_300_0_16777215_00_images_20191211Izvestaj.jpegБудући да у свом раду посебну пажњу посвећује заштити Рома и да је Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња одређен као орган који прати спровођење мера, Заштитник грађана израдио је Посебан извештај са циљем унапређења остваривања мера датих у Стратегији и у Акционом плану и указивања на недостатке уочене у примени. У својим главним оценама, посебан извештај упозорава да су, према свим показатељима, Роми и даље друштвена група која се налази у најнеповољнијем социјалном, економском и образовном положају. Представници Заштитника грађана су у сарадњи са невладином организацијом А11 - Иницијатива за економска и социјална права, испитивали ставове суграђана ромске националности о мерама унапређења њиховог положаја, а за потребе тог истраживања обишли су двадесет јединица локалне самоуправе широм Србије. Истовремено прикупљени су подаци од носилаца мера, градских и општинских управа, школских управа, филијала и испостава Националне службе за запошљавање, центара за социјални рад и домова здравља и других органа јавне власти у вези са остваривањем права грађана ромске националности. Истраживање је вршено у области образовања, становања, запошљавања, здравља и социјалне заштите.

Шеф Представништва УНХЦР-а у Србији Ханс Фридрих Шодер је изразио наду да ће резултати Посебног извештаја Заштитника грађана са препорукама утицати на даље политике унапређења положаја Рома у Србији, посебно за интерно расељене Роме са Косова и Метохије.

Данило Ћурчић из А11 – Иницијативе за економска и социјална права је нагласио да позитивни ефекти стратегије најспорије стижу до најугроженији Рома, док је правна координаторка НВО А11 Милијана Трифковић навела да интерно расељени Роми са АП Косова и Метохије и даље суочавају са проблемима пријаве боравишта и пребивалишта.

Поводом Међународног дана људских права, данас је у Београду одржана конференција „У праву си!“ у организацији Канцеларије за људска и мањинска права Владе Србије, којој је присуствовала генерална секретарка Стручне службе Заштитника грађана Оља Јовичић.

Борба против дискриминације и подизање свести о значају толеранције остају један од приоритета у наредном периоду, једна је од порука са конференције.

На конференцији су говорили и стална координаторка УН у Србији Франсоаз Жакоб, шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици, шеф Мисије Савета Европе у Београду Тобиас Флесенкемпер, шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Андреа Орицио, који су указали на значај Универзалне декларације о људским правима коју је усвојила Генерална скупштина УН 1948. године и оценили да је у претходном периоду на том пољу у Србији остварен одређен напредак.

Посетом Клиници за неурологију и психијатрију за децу и омладину, представници Заштитника грађана из Одељења националног механизма за превенцију тортуре и Сектора за права детета, родну равноправност и права особа са инвалидитетом обележили су Међународни дан људских права, желећи да укажу на значај дечје и адолесцентне психијатрије и проблеме са којима се деца и млади са неуролошким, интелектуалним и менталним потешкоћама, као и њихови родитељи, суочавају у све већем броју и на све млађем узрасту.

b_300_0_16777215_00_images_20191210_klinika.jpegКлиника представља највећу установу за дечју и адолесцентну неурологију и психијатрију на Балкану и јединствена је по примени концепта неуропсихијатрије у земљи, а истовремено је и центар за ретке неуролошке болести, наставна база катедри за неурологију и психијатрију Медицинског факултета Универзитета у Београду и седиште Друштва за дечју и адолесцентну психијатрију и сродне струке Србије. Јединственост ове установе је у могућности комплетне дијагностике коморбидитета тј. удружених симптома из области неуролошких и психијатријских поремећаја, пре свега первазивних развојних поремећаја, а који су својствени дечјем и адолесцентном добу.

Руководство Клинике упознало је представнике Заштитника грађана са историјатом Клинике, организацијом рада и значајем ове установе у систему здравствене заштите. Наглашено је да је Клиника пацијентима на располагању 24 сата свакога дана у години, да је за школску децу организована настава, као и да се на Клиници лече и пацијенти из појединих земаља у региону. Представници Заштитника грађана обишли су просторије Клинике и смештајне капацитете за боравак деце са њиховим пратиоцима током лечења у овој установи. Током посете запослени су пренели НПМ тиму да постоји потреба за повећањем капацитета тј. броја лежајева за психијатријске пацијенте, будући да их тренутно има свега десет. Указали су такође и на потребу за отварањем дневне болнице за психијатријске пацијенте у склопу ове установе, у којој би се одвијале и едукације родитеља.

 

Страна 6 од 427