a

b_300_0_16777215_00_images_gradjani-ruma.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да је највећи проблем грађана Руме пораст насиља у породици, а да су други проблеми са којима се сусрећу становници тог места социјалне природе.

Пашалић је обишао Руму и разговарао са грађанима који су имали прилику да му укажу на проблеме са којима се свакодневно суочавају, а након тога одржао састанке са представницима општине, локалне самоуправе и директорима јавних предузећа.

b_300_0_16777215_00_images_mediji-ruma.jpegПроблем насиља у породици је проблем на нивоу целе републике, не само наше већ и других држава. Постоји начин да се ови проблеми реше и ми смо дали сугестије локалној самоуправи како би могла да их решава ефикасније, рекао је Пашалић.

Он је новинарима у Руми рекао да једном месечно прима грађане у својој канцеларији у Београду и да је до сада разговарао са око 1.000 људи.

b_300_0_16777215_00_images_opstina-ruma.jpegМноги грађани Србије нису у могућности да дођу у нашу канцеларију у Београд из финансијских разлога и услед недостатка времена, тако да смо увели праксу да обилазимо градове Србије и разговарамо са грађанима, казао је Пашалић.

Како је нагласио, грађани Србије нису довољно информисани о својим правима и изразио очекивање да ће се ситуација поправити када у октобру 2019. године почне примена усвојеног Закона о бесплатној правној помоћи.

Пашалић је у разговору са директорима јавних установа у Руми нагласио да се грађани институцији Заштитника грађана најчешће обрате тек онда када прођу рокови за жалбе, што је последица њиховог недовољног информисања о људским правима и на који начин могу да их остваре.

b_300_0_16777215_00_images_biblioteka-ruma-1.jpegОн је додао да је проблем грађана "ћутање администрације" и оценио да до тога долази јер су на тим местима, између осталог, запослени некомпетентни људи у шта се и сам више пута уверио.

Председник Скупштине Општине Рума Стеван Ковачевић рекао је да је насиље у породици "појава која узима све више маха и постаје значајан друштвени проблем".

"Добили смо значајне смернице како то можемо да предупредимо и како можемо да интервенишемо, тако да ћемо то у нашем деловању искористити", рекао је Ковачевић.

Заштитник грађана до сада је обишао Лозницу, Параћин и Руму, од планирани 13 градова, и најавио да ће тај пројекат следеће године бити проширен, те да ће посетити још више градова.

Посета Руми реализована је у оквиру пројекта Повећање доступности Заштитника грађана грађанима који живе у унутрашњости Србије. Пројекат спроводи Заштитник грађана Републике Србије уз финансијску подршку амбасаде Републике Бугарске у Србији

 

b_300_0_16777215_00_images_olja-odbor-npm.jpegЧланови Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу, Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова и Одбора за права детета Народне скупштине размотрили су на данашњој заједничкој седници Извештај о раду Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) за 2017. годину, који је поднео Заштитник грађана, а присутнима представила Оља Јовичић, генерални секретар Заштитника грађана.

Јовичић је изјавила да је годишњи извештај који се налази пред члановима скупштинских одбора, шести по реду извештај Заштитника грађана у обављању послова НПМ у Републици Србији. Навела је да је у 2017. години реализована 61 посета местима где се налазе лица лишена слободе и на основу утврђених неправилности у раду, надлежним органима упућено 309 препорука. Такође, у извештајној години, НПМ је обавио 8 посета полицијским станицама. Јовичић је рекла да је поступање према задржаним лицима праћено и приликом посета заводима за извршење кривичних санкција, с обзиром да је пракса да се лица задржана на основу Законика о кривичном поступку смештају у заводе. Сачињено је 6 посебних извештаја о поступању полиције, у којима је упућено 41 препорука. По сачињеним извештајима многе просторије за задржавање и даље нису у складу са стандардима, а веома мали број полицијских станица има услове за боравак лица дуже од 24 сата, истакла је генерална секретарка Заштитника грађана.

У 2017. години НПМ је обавио и две посете психијатријским болницама, а установљено је да се на смештају налази велики број пацијената у дугом временском периоду, искључиво из разлога што у заједници нису обезбеђени услови за њихов боравак. Психијатријске болнице се суочавају и са недовољним бројем запослених, што може неповољно утицати на квалитет пружања здравствених услуга и остваривање права пацијената. У сличном положају налазе се и социјалне установе домског типа, нагласила је Јовичић.

НПМ је обавио 36 тематских посета, ради праћења поступања надлежних органа према избеглицама и мигрантима и кроз 26 извештаја о овим посетама су упућене 52 препоруке за уклањање утврђених недостатака и унапређење поступања.

у Републици Србији је настављен тренд унапређења заштите права лица лишених слободе, примене полицијских овлашћења, као и спречавања тортуре и других облика злостављања. На основу спроведених бројних посета местима у којима се налазе или се могу налазити лица лишена слободе, НПМ закључује да у Републици Србији не постоји тортура као организована појава подстицана од стране државних органа, изјавила је између осталог Јовичић, и додала да су појединачни случајеви тортуре или злостављања могући, да су ситуациoног карактера, те да су због тога лица лишена слободе изложена високом ризику.

Седници је председавао председник Одбора за правосуђе Петар Петровић, а присуствовали су чланови и заменици чланова три одбора.

b_300_0_16777215_00_images_20181217_oljaj.jpegУ наставку сарадње Заштитника грађана и Правног факултета Универзитета у Новом Саду, успостављене Протоколом о сарадњи, студенти тог факултета су, данас и сутра, на дводневној стручној пракси у институцији Заштитника грађана.

Студенте је са радом институције, њеним надлежностима, делокругом рада и поступањем у постојећим предметима упознала генерална секретарка Оља Јовичић, а другог дана праксе, будући правници упознаће се и са радом у специјалистичким областима Заштитника грађана.

По завршетку програма, студентима ће на Универзитету у Новом Саду бити уручени сертификати о завршеној стручној пракси.

b_300_0_16777215_00_images_dudovica-most.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић посетио је данас Дудовицу, село у општини Лазаревац, како би са његовим мештанима разговарао о проблему са којим се свакодневно суочавају. Мештани Дудовице су показали Пашалићу урушен мост, који је до недавно био једини прелаз преко реке и најкраћи пут до њива које обрађују. Навели су да су након урушавања моста приморани да заобилазним путем возе тракторе до њива, дневно и по 32 километара, како би могли да обрађују своју земљу. b_300_0_16777215_00_images_dudovica-most-2.jpegМештани Дудовице предочили су Пашалићу да време које проводе у вожњи заобилазним путем и додатни трошкови за гориво обесмишљавају њихов рад. Такође урушени мост није безбедан, нити је постављено упозорење да није проходан, што додатно забрињава. По њиховом мишљењу решење је у поправци постојећег или израдњи новог моста.  

Пашалић је изјавио да ће у решавању проблема мештана Дудовице поступати у складу са надлежностима и овлашћењима Заштитника грађана.

b_300_0_16777215_00_images_podgorica-skup-.jpegРепублика Србија је до сада имала добар и организован одговор на мигрантску кризу, стварајући такве услове у прихватним центрима у којима је благовремено обезбеђен привремени смештај великом броју тражиоца азила и миграната у поступку процесуирања њихових захтева, рекао је данас заштитник грађана Зоран Пашалић на округлом столу у Подгорици. Како је додао ово је ефикасна мера, посебно у ситуацијама великог прилива миграната и релативно дугог остајања ових лица у неким од прихватних центара, због успорене и ниске „пропусности“ граница према Европској Унији.

На међународном плану имиграциони притвор се третира као ванредна мера последњег избора, имајући у виду да је он у највећем броју случајева административног а не казненог карактера. Стога се препоручује развој алтернативних облика смештаја како би се мера притвора свела на нужни минимум, навео је Пашалић. Будући да је Република Србија, пре свега, земља транзита а не жељене дестинације за већину миграната, од почетка су развијени алтернативни облици притвора у форми обавезног боравка у одређеном месту, у полуотвореним и отвореним прихватним центрима и центрима за азил, у којима су обједињени сви облици подршке мигрантима, који у нашој земљи бораве у просеку између осам и десет месеци. Посебна пажња се придаје осетљивим групама миграната, посебно малолетницима без пратње, према којима се мера притвора не примењује. Разумљиво, током времена се побољшавају материјални услови у којима бораве мигранти, организују се различите окупационе активности и психолошка подршка, али увек има места за побољшање, навео је Пашалић.

Регионални округли сто, под називом „Притвор у контексту миграција и дјелотоврне алтернативе“ организовао Омбдусман Црне Горе уз подршку Савета Европе.

b_300_0_16777215_00_images_konferencija-10122018.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић учествовао је данас на конференцији „Забрана мучења и нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања – надзор над поступањем полиције“ у организацији СЕ и ОЕБС.

Честитајући  присутнима Међународни дан људских права и 70 година од усвајања Конвенције о људским правима, Пашалић је изјавио да у области заштите права лица лишених слободе Србију обавезују бројни међународни уговори о људским правима, између осталих и они којима је прописана забрана мучења и других облика злостављања и одређени механизми зашитите и превенције злоствављања. Досадашњи резултати Националног механизма за превенцију тортуре су значајни о чему сведоче бројна признања у земљи и иностранству. Институција Заштитника грађана је жив организам, рекао је Пашалић и најавио у наредном периоду прецизније дефинисање организационе структуре НПМ-а и јачање капацитета запослених. Како је навео у контактима са колегама из НПМ-а других земаља договорио је бољу сарадњу у циљу заштите права наших држављана, лица лишених слободе, у овим државама и обрнуто.  

Намера нам је и да у затворима успоставимо бољу, директну комуникацију са лицима лишеним слободе. Мањак запослених у затворима је велики проблем што доводи до паралелних система заштите лица лишених слободе. Овом проблему ће НПМ посветити посебну пажњу у наредном периоду, најавио је Пашалић.

У уводном делу скупа је поред заштитника грађана Зорана Пашалића говорио и шеф мисије ОЕБС-а у Србије амбасадор Андреа Орицио и експерт СЕ Арвиднер Самбеи.   

---

b_300_0_16777215_00_images_konferencija-ekologija-.jpegУ недељи обележавања Међународног дана људских права Заштитник  грађана је у сарадњи са удружењем „Архус центар“ из Крагујевца и уз подршку мисије ОЕБС организовао конференцију „Подржимо грађане и грађанке“,  која је била посвећена темама из области екологији и заштите права на здраву животну средину. Тим поводом заштитник грађана Зоран Пашалић је истакао да је институцији до сада стигло скоро 500 притужби у којима се указује на повреду права у области животне средине и да оне представљају свега један одсто свих примљених притужби на годишњем нивоу. То показује да се еколошки проблеми не препознају довољно и да је потребно значајно јачање свести грађана када је ова област у питању, навео је Пашалић.

---

Заштитник грађана, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Стална конференција градова и општина припремили су брошуру о Награди за допринос развоју свих облика приступачности 2017/18, која је такође објављена у недељи људских права. Циљ награде, установљене пре две године, је промовисање примера добре праксе и јавна похвала активности локалних самоуправа, које воде ка приступачним и безбедним урбаним окружењима. Такође, циљ је и утврђивање стања у области приступачности и узрока због којих се у пуној мери не примењују прописи који гарантују права на приступачност јавним објекатима, службама и услугама особама са инвалидитетом и тешкоћама у кретању или комуникацији, као и формулисање препорука и планова за унапређивање стања у овој области.

---

Заштитник грађана је у Суботици представио Посебан извештај Заштитника грађана о службеној употреби мађарског језика и писма. Извештај је сачињен на основу података прикупљених у мају ове године из локалних самоуправа у којима је у службеној употреби мађарски језик и писмо.

 

 

 

Страна 6 од 386