a

b_300_0_16777215_00_images_20190312delegacija.jpegПредставници Институције за људска права и равноправност Турске боравили су у дводневној посети Заштитнику грађана Републике Србије у циљу успостављања и јачања сарадње у области превенције тортуре и заштите људских права лица лишених слободе.

Током дводневне студијске посете представници турске делегације упознали су се са надлежностима и методологијом рада Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) Србије. Заједно са домаћинима посетили су затворене институције у Србији у којима се налазе или се могу наћи лица лишена слободе и разменили искуства у области превенције тортуре.

b_300_0_16777215_00_images_20190312dom.jpegНакон представљања мандата и методологије рада НПМ Србије, представници турске делегације у пратњи представника НПМ-а обишли су установе социјалне заштите домског типа - Дом за старе Вождовац. Циљ ове посете био је упознавање турске делегације са садржином НПМ посете у установама социјалне заштите домског типа, са лицима која се налазе на смештају у овој установи, са условима у којима они бораве, као и остваривању и заштити њихових права, са циљем да се појача њихова заштита од тортуре.

b_300_0_16777215_00_images_20190312zatvor.jpegПосета је настављена обиласком установе за извршење кривичних санкција - Окружног затвора у Смедереву, где су представници турске делегације имали прилику такође да се упознају са начином рада НПМ у затворима, као и са програмима који су затвореницима понуђени у смедеревском затвору. Делегација је, у пратњи НПМ Србије, обишла просторије за смештај и заједничке активности осуђеника и заводску економију, где се упознала са производним делатностима Завода.

b_300_0_16777215_00_images_20190311oljaa.jpegЧетврта генерација полазника Клинике за еколошко право почела је данас петодневну праксу у институцији Заштитника грађана. Студенти треће и четврте године Правног факултета Београдског Универзитета ће се током обуке, коју ће им одржати Генерална секертарка Заштитника грађана Оља Јовичић, детаљније упознати са корпусом еколошког права, са нашим обавезама у тој области у контексту прикључивања Европској унији, о значају заштите и унапређења животне средине, као и о правима грађана на здраву животну средину.

Такође, Генерална секретарка представиће им значај и улогу институције Заштитника грађана, правно утемељење институције у законима и Уставу, њену надлежност и делокруг рада, начин поступања по притужбама, као и податке о томе због чега се грађани најчешће обраћају Заштитнику грађана.

У институцији Заштитника грађана одржан је други састанак Панела младих саветника, посвећен теми насиља. У првом делу састанка, помоћница Генералног секретара за права детета Наташа Јовић са сарадницима одржала је уводно предавање о препознавању насиља и његовим облицима, након чега је одржана прва радионица током које су деца и млади износили своје ставове и мишљења о начинима заштите деце од свих облика насиља и о начинима на који се могу мерити достигнућа у овој области.

b_300_0_16777215_00_images_20190308panelmladih.jpegДруга радионица посвећена је механизмима превенције и заштите од опојних дрога и других штетних супстанци и начинима на које се заштита деце може унапредити.

Радионице се одржавају у оквиру глобалног пројекта Global Child, у оквиру консултативног процеса са децом током припреме индикатора за праћење примене Конвенције о правима детета.

Поводом 8. марта, Међународног дана жена заштитник грађана Зоран Пашалић истиче да жене и девојчице у Србији овај дан и даље не могу да славе у духу остварене равноправности. Жене су суочене са учесталошћу породичног, партнерског, сексуалног и другог насиља, које не само да се не смањује него се преноси и на улицу и јавни простор, па нарастајућа мизогинија постаје замена за дијалог. Женама које се баве јавним послом, упућују се највулгарније увреде, у много већој мери него мушкарцима, због чега су жене у Србији и даље принуђене да се боре не само за равноправност, већ пре свега за поштовање елементарних људских права, поручује Пашалић.

Жене зарађују мање од мушкараца, раде у несигурним условима и истовремено сносе највећи терет бриге о породици и домаћинству, али су ређе власнице имовине и земље него мушкарци. Нема их у великом броју на важним друштвеним позицијама, што показује и Посебан извештај Заштитника грађана из 2018. године „Заступљеност жена на местима одлучивања и позиција и активности локалних механизама за родну равноправност у јединицама локалне самоуправе у Србији“. Резултати истраживања у 143 јединице локалне самоуправе показују да заступљеност жена пада како позиција у доношењу одлука расте. Тако је број жена већи од броја мушкараца на извршилачким радним местима, док су жене председнице општина само у 14 одсто јединица локалних самоуправа.

Заштитник грађана скреће пажњу и на положај жена из вишеструко маргинализованих друштвених група - жена које су преживеле насиље, старијих жена, жена са инвалидитетом, самохраних мајки, избеглих и интерно расељених жена, жена другачије сексуалне оријентације и родног идентитета, Ромкиња, као и жена у руралним срединама које се свакодневно суочавају са кршењем њихових права.

У области родне равноправности Заштитник грађана је у 2018. години разматрао скоро 100 предмета и упутио 144 препоруке органима управе. Такође, спроводећи поступак контроле у 30 случајева породичног и партнерског насиља, од којих су неки завршени и фемицидом, Заштитник грађана утврдио је неправилности у раду државних органа и упутио одговарајуће препоруке надлежнимa који су у ланцу заштите жена од насиља.
Равноправност жена и мушкараца у Републици Србији гарантована је Уставом и законима, али су закони и регулатива само први корак. Постизање родне равноправности није краткорочан процес и захтева заједнички рад државних органа, цивилног друштва и међународних оранизација, закључује заштитник грaђана Зоран Пашалић.

Притужилац С.И., држављанин Републике Србије, рођен у Приштини, пре нешто више од две године због немогућности да извади нова лична документа, пошто је претходним истекао рок важења, нашао се у бирократском лавиринту замршених и бескрајно дугих процедура, које су га онемогућиле у остваривању елементарних права, пре свега права на добијање личних докумената. Због чињенице да не може да извади личну карту, остао је и без возачке дозволе, без права да аплицира за кредит, па чак и без могућности да подигне сопствени новац из осигуравајућег друштва, који му је био потребан за лечење оболеле супруге. У поступку који је водио випе од две године сусрео се тромом и неефикасном администрацијом, неосетљивом на реалне животне проблеме, која је додатно успорила већ комликоване процедуре. 

Наиме, када је у новембру 2016. године, поднео захтев за издавање нове личне карте, у полицијској станици Баточина речено му је да то није могуће, јер његовог имена нема у евиденцији држављана Републике Србије, те да се обрати матичној служби за грађане рођене у Приштини, која се налази у Нишу. Прошли су месеци пре него што је у тој служби сазнао да нема уписану чињеницу држављанства за матично подручје Приштина. Због тога је, иако рођен у Приштини, и иако целог живот живи на територији Републике Србије, притужилац С.И. био је приморан да надлежном органу, односно Министарству унутрашњих послова подносе захтев за утврђивање држављанства Републике Србије.

Након пријема притужбе С.И, Заштитник грађана је 13. фебруара покренуо хитан поступак контроле законитости и правилности рада МУП-а. У току поступка надлежни орган је донео решење о упису у држављанство Републике Србије. Међутим, имајући у виду да и после пријема решења, притужилац и даље није могао да извади уверење о држављанству Републике Србије, јер није спроведен упис у евиденцију држављана Републике Србије, Одељење за хитно поступање Заштитника грађана је више пута контактирало полицијску станицу Баточина, полицијску управу у Нишкој Бањи и матичне службе за подручје Приштине, које се налазе у Нишу. Тек уз овакво инсистирање да се процедура убрза, 4. марта 2019. године притужиоцу је издато уверење о држављанству и Заштитник грађана је могао да констатује да су надлежни кориговали свој рад, а притужилац остварио своја права.

Компликоване административне процедуре учиниле су притужиоца „невидљивим“ за систем и онемогућиле га да оствари своја загарантована права, изјавио је овим поводом Зоран Пашалић и позвао све грађане које имају сличне проблеме, који траже хитност у решавању да се обрате овој институцији.

 

У последња два дана у Србији су погинула два радника на градилиштима, а пре неколико дана у једном дану чак двојица радника страдала су у одвојеним несрећама. Тиме се, упозорава заштитник грађана Зоран Пашалић, наставља трагични низ погибија на српским градилиштима и радним местима, упркос бројним апелима и упозорењима, која су упућена из ове институције, али и најавама да ће питање безбедности на раду добити пажњу какву заслужује.

Слике необезбеђених градилишта, радника без шлемова и непходне опреме, недовољан број инспектора у надзору свакодневног радног процеса, као и превентивних обилазака градилишта, кључни су проблеми на које Заштитник грађана месецима упозорава. Радници страдају на градилиштима и због неодговарајућих услова рада за које су одговорни послодавци који, поред инспектора, такође морају да сносе одговорност за безбедност, као што неко мора да одговара и за погибије раднике, поручио је Пашалић.

Закон о инспекцијском надзору, члан 17. став 1, који се примењује у највећем броју случајева, налаже да инспектори морају да најаве контролу три дана раније пре него што крену у обилазак градилишта, што не само да обесмишљава њихов рад, већ и цео систем заштите радника на градилишту, оцењује заштитник грађана.

Изузетно од става 1 овог члана, инспекцијски надзор може да почне без обавештавања, што се ретко примењује и то само када постоје разлози за неодложно поступање или оправдана бојазан да би обавештење умањило остварење циља инспекцијског надзора или када то налаже заштита јавног интереса, односно отклањање опасности по живот или здравље људи, имовину, права и интересе запослених и других радно ангажованих лица или потрошача, привреду, животну средину, биљни или животињски свет, комунални ред или безбедност, сагласно делокругу инспекције. Такође и уколико постоји опасност да ће надзирани субјекат или треће лице сакрити, уништити, преправити, оштетити или делимично или потпуно учинити неупотребљивом исправу, која може послужити као доказ у поступку инспекцијског надзора, односно у поступку који се води пред судом или другим органом.

Казне за послодавце који не поштују закон су мале, случајеви се не решавају, па тако имамо чак 47 одсто оних који застаре и никад не буду решени, подсећа Пашалић. Неизвесност кажњавања, мале казне за прекршиоце и застарелост случајева охрабрују прекршиоце на непоштовање закона, јер претпостављају да неће трпети санкцију или да евентуална санкција неће угрозити њихов рад. Трагични случајеви могли су бити спречени да је послодавац поштовао закон о безбедности радника, а да су инспекцијски надзори били превентивни и редовни, нагласио је Пашалић.

Страна 6 од 394