Заштитник грађана Зоран Пашалић ће, поводом све учесталијих случајева неприхватљивог понашања у школама који неретко резултирају насиљем, до краја седмице доставити Министарству просвете Нацрт закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања.

„Ситуација у школама је доведена до апсурда и нешто мора да се мења. У супротном, што време више одмиче, ученици, наставници али и родитељи биће препуштени сами себи а то је сценарио који нико од нас не жели. Због тога ћу Министарству просвете предложити да се измени Закон о основама система образовања и васпитања“, рекао је Пашалић.

Пашалић је поновио да сва деца имају право да одрастају у здравом окружењу и да буду заштићена од сваке врсте насиља, али да морају да буду свесна да поред права имају и обавезе и да морају да поштују права друге деце и људи.

"Из свега што се догађало током и крајем ове школске године, закључујем да имамо епидемију непримереног понашања у школама, не само ученика већ и родитеља. Границе морају да постоје и морају да се поштују“, нагласио је Пашалић.

Заштитник грађана је додао да предложени нацрт измена закона, између осталог, предвиђа детаљније санкционисање неприхватљивог понашања али и увођење друштвено корисног рада за ученике.

Поводом предстојећег великог верског празника Курбан бајрама заштитник грађана Зоран Пашалић упутио је искрене честитке припадницима исламске заједнице.

„Свим грађанима Републике Србије исламске вероисповести честитам Курбан бајрам уз жељу да га проведу у духу обичаја и у миру. Поштовање, разумевање и толеранција међу грађанима и вредности на које Курбан бајрам и верски празници подсећају и уче, су начела на којима се темеље основне људске вредности, и које морамо сви неговати“, наводи се у честитки Зорана Пашалића.

Насиље над старијима је један од најтежих облика насиља, а још суровијим га чини чињеница да се о том облику злостављања најмање говори. Верујем да смо одговорно друштво са довољним искуством и одговарајућим механизмима за стварање сигурног окружења за достојанствен живот наших најстаријих суграђана, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић поводом Међународног дана борбе против насиља над старијима.

Пашалић је истакао да су старије особе међу најрањивијим члановима нашег друштва. Нажалост, многи од њих се суочавају са различитим облицима насиља, укључујући физичко, емоционално, психичко, финансијско злостављање, као и занемаривање и непружање адекватне неге. Насиље над старијима често остаје скривено, јер жртве ретко пријављују злостављање због страха, стида, осећаја беспомоћности или зависности од својих злостављача, навео је Пашалић.

Борби против насиља над старијима се и даље не посвећује довољно пажње, зато институција Заштитника грађана приоритет у раду даје управо заштити наших старијих, указао је Пашалић и истакао значај едукације јавности о проблему насиља над старијима као и значај препознавања и превенције насиља, подршке старијим особама које трпе насиље, али и сарадње институција и локалних организација.

Заштитник грађана је овом приликом поново позвао грађане, али и жртве, да пријаве сваки вид насиља и дискриминације над старијима.

Заштитник грађана Зоран Пашалић најавио је данас да ће у наредном периоду, након предлога италијанског колеге Марина Фарделија, појачати напоре на успостављању "Београдске платформе" као заједничког одговора на савремене изазове у области заштите животне средине између Србије, Италије, Мађарске, Турске и Босне и Херцеговине.

Пашалић је затварајући дводневну међународну конференцију „Заједничким напорима ка здравој животној средини: Улога и значај омбудсмана“, коју у Београду организује Заштитник грађана Републике Србије уз подршку Мисије ОЕБС у Србији, рекао да је "Београдска платформа" потребна како би се осветлили многи аспекти заштите животне средине.

„За заштиту животне средине кључна је едукација грађана, али и активно залагање свих актера који у том процесу учествују. Активно учешће свих нас у подизању свести о важности заштите животне средине и конкретно деловање у одређеној ситуацији основни су предуслов да будућим покољењима оставимо здраво окружење у којем ће живети“, рекао је Пашалић.

Другог дана конференције своје виђење заштите животне средине изнели су представници привредних субјеката, предузетника и медија, док су дан раније своје ставове представили омбудмани из Турске, Мађарске, Босне и Херцеговине и Италије, као и представници различитих грана власти, независних институција, академске заједнице, организација цивилног друштва, привредних субјеката и медија.

Председник Националне координације омбудсмана Италије и омбудсман регије Лацио Марино Фардели навео је на конференцији у четвртак да животну средину треба посматрати као динамички систем који се мења и предложио успостављање "Београдске платформе" која би била заједнички одговор на све изазове у области заштите животне средине.

Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас да је здрава животна средина једно од универзалних људских права и да су за обезбеђење таквог окружења у савременом добу неопходне заједничке активности различитих актера друштвеног живота како би се адекватно радило на очувању животне средине за будућа поколења.

Пашалић је у здању Народне скупштине Републике Србије отворио дводневну међународну конференцију „Заједничким напорима ка здравој животној средини: Улога и значај омбудсмана“, коју Заштитник грађана Републике Србије организује уз подршку Мисије ОЕБС у Србији, у чијем раду учествују омбудмани из Турске, Мађарске, Босне и Херцеговине и Италије, као и представници различитих грана власти, независних институција, академске заједнице, организација цивилног друштва, привредних субјеката и медија.

У уводној речи, Пашалић је казао да се из године у годину суочавамо са великим изазовима који утичу на животну средину, климатске промене и загађење воде и ваздуха због чега је заштита животне средине постала веома важна за наш садашњи живот али и за будућност.

„Здрава и одржива животна средина, поред тога што су је Уједињене нације прогласиле универзалним људским правом, Уставом Републике Србије представља гарантовано право свих наших грађана. То право се тиче свих нас без обзира на наше различитости, а пошто обухвата широк спектар права јасно је да право на здраву животну средину нема само еколошку димензију, већ и економску и друштвену“, казао је Пашалић.

Председник Одбора за заштиту животне средине Милимир Вујадиновић рекао је да је у претходних десет година питање заштите животне средине постало једно од најважнијих тема у нашој земљи и да су сви државни органи партнери на том пољу.

Вујадиновић је рекао да су у последњих десет година 18 пута увећана издвајања из буџета за област заштите животне средине, да се интензивно радило на законском регулисању те области и да је Народна скупштина усвојила више од 20 закона из ове области.

Државна секретарка Министарства заштите животне средине Сандра Докић рекла је да је то министарство увек реаговало поводом случајева загађења животне средине у нашој земљи, али да се мора радити на побољшању заштите окружења због будућности свих нас, и додала да грађани треба да буду питани и укључени у доношење политика везаних за очување животне средине али и савезници на том задатку.

Шеф Одељења за демократизацију Мисије ОЕБС-а у Србији Владимир Валдес Гарсија изјавио је да Србија има јак законодавни оквир за заштиту животне средине али да треба још радити на решавању свих проблема у тој области и изградњи свести о неопходности заштите животне средине.

Председник Националне координације омбудсмана Италије и омбудсман регије Лацио Марино Фардели навео је да животну средину треба посматрати као динамички систем који се мења и предложио успостављање Београдске платформе која би била заједнички одговор на све изазове у области заштите животне средине.

Омбудсман за људска права Босне и Херцеговине Невенко Врањеш је као главне еколошке проблеме у тој земљи издвојио загађење ваздуха услед чега сваке године умре око 8.000 људи, дивље депоније којих има око хиљаду, пет термоелектрана које су велики загађивачи и „планирана изградња одлагалишта нуклеарног отпада у суседној Републици Хрватској“.

Омбудсман Републике Турске Јахја Акман изјавио је да је заштита права на здраво животно окружење заједничка одговорност свих држава и друштва, да се његова држава суочава са многим опасностима од загађења и нагласио да је веома важно да грађани буду активно укључени у цео процес.

Повереник за основна права Мађарске Акош Козма рекао је на конференцији да је потребно непрестано радити на повећању свести грађана о важности заштите животног окружења, али и адекватно системски реаговати на сталне изазове.

Заштитник грађана Зоран Пашалић указао је данас да је дечји рад веома ретко последица небриге родитеља већ да га најчешће узрокују сиромаштво и злоупотреба од стране одраслих због чега је неопходно да надлежни органи на свим нивоима обезбеде механизме за елиминисање радне експлоатације деце.

"Најважнија обавеза нас одраслих је да обезбедимо здрав психофизички развој свој нашој деци, а посебно деци која су жртве радне експлоатације. Неопходно је да се заједничким напорима надлежних органа утврде и отклоне узроци због којих су деца изложена физичком раду, тачније да ли раде јер живе у сиромаштву или је у питању злоупотреба и трговина људима", навео је Пашалић поводом 12. јуна - Међународног дана борбе против дечјег рада.

Пашалић је рекао да су принудном раду најчешће изложена деца која живе и раде на улици која се злоупотребљавају.

"Више од 80.000 деце у Србији, према доступним подацима, изложено је некој врсти радне експлоатације која оставља озбиљне последице по њихово здравље и развој. У обавези смо да јачамо законодавство и политике које штите децу од искоришћавања али и да оснажујемо институције које спроводе законе", казао је заштитник грађана.

Међународни дан борбе против дечјег рада - 12. јун, установљен је 2002. године као подсетник да у друштву постоје деце која су, због злоупотреба одраслих, онемогућена да буду срећна и задовољна да расту и развијају се у хуманим условима.