a

b_300_0_16777215_00_images_20191031_melani2.jpegЕксперткиња у области заштите права деце и омладине са инвалидитетом и интелектуалним и менталним потешкоћама Мелани Ривс из САД, на позив удружења МДРИ-С борави у вишедневној посети Србији.

b_300_0_16777215_00_images_20191031_melani1.jpegТим поводом представници Националног механизма за превенцију тортуре данас су је угостили у институцији Заштитника грађана где је за запослене који се баве правима деце, особа са инвалидитетом и представнике НПМ-а, као и надлежног министарства одржала семинар на тему „Деца и одрасли са инвалидитетом имају право да живе у заједници“. Мелани Ривс је по завршетку предавања разговарала и са заштитником грађана Зораном Пашалићем о својим налазима до којих је дошла током посете државним институцијама и установама домског типа у којима су смештена деца и млади.

b_300_0_16777215_00_images_20191029_zvecanska1.jpegПредставници НПМ-а су, такође, заједно са експерткињом Ривс у уторак обавили посету Стационару Центра за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској, који је највећа и најпознатија организациона јединица центра. Директор установе Иван Милачић упознао је гошћу са капацитетима установе, начином рада и улогом у превенцији институционалног смештаја деце, коју центар спроводи кроз бројне програме подршке биолошкој породици.

Експерткињи Ривс предочено је и да је Србија једна од земаља са најмањим бројем деце у установама у Европи, да се деца у Србији у установама релативно кратко задржавају (од 5 до 7 година), као и позитивни резултати у области деинституционализације, будући да је данас у установама тек 675 деце, а у хранитељским породицама око 5000, док је пре 20-так година тај број био изједначен.
Истакнуто је такође и да за децу са инвалидитетом нису у довољној мери развијене услуге за подршку биолошким и хранитељским породицама и да хранитељи нису довољно обучени да воде рачуна о њиховим потребама, о чему сведочи и податак да је у протеклим годинама у просеку само по једно дете са инвалидитетом смештано у хранитељске породице. Деца са инвалидитетом, посебно она која уз интелектуалне сметње имају и значајне здравствене проблеме, најчешће нису смештена ни у малим домским заједницама, јер за то нема материјалних и кадровских услова.

После информације у медијима о погибији двојице радника у несрећи на градилишту тунела на прузи Београд – Нови Сад у Чортановцима, Заштитник грађана је по сопственој иницијативи покренуо поступак контроле законитости и правилности рада органа надлежних за поступање у конкретном случају.

Заштитник грађана тражио је од Инспектората за рад Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да у наредних 15 дана обавести институцију о свим активностима и мерама које је Инспекторат за рад евентуално предузимао у претходном периоду у погледу контроле примене законских одредби о безбедности на раду на градилишту у Чортановцима. ž

Такође, Заштитник грађана обавестио је Инспекторат за рад да сматра потребним да тај орган у оквиру својих надлежности спроведе поступак контроле како би испитао околности под којима је дошло до погибије двојице радника и да о резултатима обавести Заштитника грађана.

По добијању тражених информација и сагледавању свих релевантних чињеница у овом случају, Заштитник грађана ће обавестити јавност.

b_300_0_16777215_00_images_20191029prijateljidece.jpegДва су кључна стуба која однос деце и медија чине проактивним и усмереним на поштовање и остваривање права детета: партиципација деце и заштита деце у медијском простору. За разлику од другог аспекта, недовољно учешће деце у медијима није довољно проблематизовано, а заправо партиципација деце у медијском и јавном простору је услов и за адекватнију заштиту, рекла је данас помоћница генералног секретара Заштитника грађана за права детета Наташа Јовић на конференцији „Деца и медији – како заштитити децу од медијске и политичке злоупотребе?“.

Она је на конференцији у Медија центру, коју је организовала организација Пријатељи деце Србије, истакла да се Заштитник грађана од почетка рада интензивно бави положајем деце у медијима. Заштитник грађана је у претходних 12 година водио бројне поступке због повреде права деце у медијима, почев од откривања идентитета деце преко задирања у њихов породични живот, виктимизације деце жртава, злоупотреба деце у оглашавању, насиља путем медија и штетних садржаја којима су изложена деца, навела је Јовић.

Посетом касарни ''Ратко Павловић – Ћићко'' у Прокупљу, коју је обавио у петак, 25. октобра 2019. године, Национални механизам за превенцију тортуре завршио је обилазак војних објеката планираних за ову годину. Посете касарнама, које се спроводе у циљу праћења начина извршења дисциплинских санкција - забрана напуштања војног објекта и забрана удаљења из посебних просторија у војном објекту, у августу су уведене као нова, редовна активност НПМ-а.

У протекла три месеца НПМ је обишао 16 касарни, а војна лица у посећеним касарнама су остварила пуну сарадњу са НПМ-ом и пружила све тражене и потребне информације. НПМ ће сачинити тематски, свеобухватни извештај о положају лица којима је изречена дисциплинска санкција и условима затеченим у просторијама у којима се та санкција спроводи.

b_300_0_16777215_00_images_sajam_medija.jpegЕгзистенцијална сигурност новинара предуслов је за медијске слободе, оценио је данас на Сајму медија заштитник грађана Зоран Пашалић. Он је на трибини "Како до одговорних медија и новинара којима верујемо" коју је организовао Синдикат новинара Србије истакао да би адекватне плате и уговори о раду позитивно утицали на слободу и професионалност медија.

Уговори који не подразумевају искључиво кратке рокове, већ запошљавање за стално, утицали би на ослобађање од сваке врсте притиска, истакао је Пашалић и додао да сваки притисак и дискредитација новинара треба да се јавно изнесу и изложе суду јавности.

Омбудсман је поручио да је суштина информације да буде правовремена и тачна, као и да новинар не може да има афинитет према појави, догађају или особи о којој извештава, да не сме да буде ни анимозитета, али ни равнодушности. Пашалић је најавио медијску платформу која ће бити реализована у сарадњи са медијским удружењима и асоцијацијама. На платформи ће бити забележен сваки вид притиска на новинаре и представљаће снажан вид заштите новинара.

Државни секретар у Министарству културе и информисања Александар Гајовић указао је на постојање лажних вести "на унутрашњем и спољашњем плану". Против тога се треба борити, сматра Гајовић и додаје да су лажне вести те које нарушавају кредибилитет новинарства.

Директор новинске агенције Бета Радомир Диклић констатовао је да се медији данас баве објашњавањем "тога шта неко треба да мисли", а не информисањем, што је по његовом мишљењу потцењивачки, 

Он је оценио да се у новинарству не треба приклањати ниједној политичкој опцији, ни власти, јер, како је рекао, поставља се питање шта када та власт оде. Када си свој и објективан, онда си од тога заштићен, закључио је Диклић.

 

Поводом обележавања 26. октобра - Међународног дана свесности, на згради Заштитника грађана данас је развијена интерсекс застава у знак подршке интерсекс особама, једној од најмаргинализованијих друштвених група, о чијим се правима, положају и проблемима са којима се суочавају не зна и не говори довољно.

b_300_0_16777215_00_images_20191025interseks_zastava.jpegИнтерсекс особе не могу бити сврстане према медицинским нормама и њиховим примарним и секундарним полним карактеристикама (хромозомима, гонадама или анатомским карактеристикама) на мушки и женски пол. Стереотипи и норме засновани на бинарној подели на мушкарце и жене често доводе до ,,корективних“ хируршких интервенција и третмана у циљу „нормализације“ дететових сексуалних карактеристика и сврставања на мушки и женски пол. Из тог разлога се интерсекс деца суочавају са дискриминацијом, нехуманим и понижавајућим поступањем и другим видовима поступања која су супротна најбољим интересима детета.

Заштитник грађана указује да ни Закон о забрани дискриминације нити други релевантни закони не садржи одредбу којом се експлицитно забрањује дискриминација на основу полних карактеристика, иако је Република Србија у Трећем циклусу Универзалног периодичног прегледа Уједињених нација 24. јануара 2018. године добила препоруку: Оснажити заштиту ЛГБТИ особа од дискриминације, и усвојити прописе који укључују заштиту од дискриминације по основу интерсексуалног статуса.

Овом приликом подсећамо да су Комитет за права детета и Комитет за елиминисање свих облика дискриминације жена у бројним приликама позивали државе потписнице Конвенције о правима детета и Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена да се уздрже од штетне праксе такозваних корективних медицинских захвата на деци за које не постоје медицинске индикације, већ су усмерене ка „нормализацији“ дететових полних карактеристика. На чињеницу да таква пракса представља озбиљне повреде људских права и слобода и доводи до последица од којих многе остају током целог живота, указивала су бројна међународна тела и организације, укључујући и друга уговорна тела УН - Комитет против тортуре, Светска здравствена организација, Високи комесар за људска права и Савет Европе.

Страна 6 од 420