a

Да би се нешто тврдило мора се понешто и знати, а тврдње неколико удружења грађана о угрожености статуса институције Заштитника грађана представљају нестручно тумачење процедуре једне међународне мреже за заштиту људских права и доводе јавност у заблуду, рекао је Заштитник грађана Зоран Пашалић.

Понавља се ситуација у којој неколико маргиналних удружења грађана, која се декларишу да штите људска права, нестручно и злонамерно интерпретирају догађаје везане за Заштитника грађана Републике Србије. Бављење људским правима не допушта острашћеност, једностраност и паушалност већ захтева посвећеност, стручност и објективност.

На нестручност и незнање указује и то што нико од представника ових удружења грађана није прочитао Устав Републике Србије у којем пише да контролу рада Заштитника грађана може да врши само Народна скупштина Републике Србије.

Питање је даље како неко ко нема ни знања ни искуства о функционисању мрежа националних институција за заштиту људских права може да буде меродаван да тумачи поступке међународних тела у којима могу да учествују само националне институције. Овакве малициозне тврдње служе искључиво да се јавност доведе у заблуду.

Упитан је и кредибилитет ових удружења грађана да обавештавају јавност с обзиром да говоре о поступку о којем немају знања јер као удружења грађана не подлежу било каквој провери свог рада.

Вишеструко повећан број обраћања грађана у 2020. години показује неприкосновено поверење које грађани Србије имају у ову институцију, што је потврдило и истраживање из децембра прошле године, урађено у сарадњи са Тимом Уједињених нација за људска права у Србији. Такође, по том истраживању, поверење грађана у Заштитника грађана (26 одсто) је три пута веће него у удружења грађана, колоквијано названа невладине организације (8 одсто).

Институција Заштитника грађана Републике Србије у алијанси ГАНХРИ тренутно има највиши „А“ статус, а провера „А“ статуса, која се иначе врши сваких пет година за све чланице алијансе са „А“ статусом, одложена је за октобар 2021. године.

Заштитник грађана Републике Србије члан је још 12 међународних мрежа које окупљају националне омбудсмане готово свих држава света. Такође је и иницијатор и члан неформалне Балканске мреже омбудсмана.

Статуси „А“, „Б“ и „Ц“ које додељује Глобална алијанса националних институција за људска права (ГАНХРИ), као само једна од мрежа националних институција за људска права, означавају степен усаглашености рада националних институција са Париским принципима.

Статус „А“ који има Србија, има и већина европских земаља. Статус „Б“ имају Аустрија, Белгија, Кипар, Словачка и Шведска, док статус „Ц“ имају Румунија и Швајцарска.

b_300_0_16777215_00_images_2020_Foto_Zoran_Paali.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је да се на Међународни дан сећања на жртве Холокауста Срби увек сећају заједничке трагичне судбине два народа која их је још више повезала у времену после у Другог светског рата како се зло таквих размера не би поновило.

„Логор Биркенау-Аушвиц, као место библијског страдања једног народа, последица је страшног зла. Такво зло, засновано пре свега на нетолеранцији расне, националне и сваке друге различитости, довело је до стравичног страдања јеврејског народа у Другом светском рату“, рекао је Пашалић поводом обележавања 27. јануара, Међународног дана сећања на жртве холокауста.

Пашалић је указао да не смемо да заборавимо да су из мржње, нетрпељивости и нетолеранције нацисти у Другом светском рату убили више од шест милиона Јевреја и да такав злочин не сме више никада да се понови.

Заштитник грађана је истакао да је обавеза савременог света да се изнова подсећа страхота холокауста како би у сваком моменту и на сваком месту омогућио постојање толеранције и суживота, као и бескомпромисну заштиту људских права.

Генерална скупштина Уједињених нација установила је 2005. године 27. јануар за Међународни дан сећања на жртве Холокауста, у знак сећања на дан када је 1945. године ослобођен највећи нацистички концентрациони логор – Аушвиц.

Заштитник грађана је у обављању послова НПМ-а у јулу 2020. године обавио ненајављену посету ПС Савски венац у циљу праћења спровођења препорука из извештаја о посети Европског комитета за спречавање мучења и нечовечних или понижавајућих казни или поступака (CPT) Републици Србији из 2017. године, а након тога, у августу месецу упутио Извештај Министарству унутрашњих послова и посећеној полицијској станици ради отклањања уочених недостатака и унапређења поступања према задржаним лицима.

Министарство унутрашњих послова је обавестило Заштитника грађана да су за полицијске службенике ПУ за град Београд у октобру 2020. године реализована 4 инструктивна семинара под називом „PEACE модел за обављање службеног разговора“ који има за циљ унапређење начина разговора са сведоцима, жртвама и осумњиченима, а по завршетку семинара полазници имају обавезу да организују и реализују овај семинар за остале полицијске службенике те полицијске управе. Ово министарство је обавестило Заштитника грађана и да се, као један од факултативних облика наставе, реализује и обука на тему „Тактика поступања према лицима са менталним сметњама“ што ће НПМ пратити у свом даљем раду.

Такође, НПМ ће у наредном периоду пратити и поступање министарства по препоруци да се, опредељена просторија за саслушање лица у ПС Савски венац, опреми, одговарајућом, техничком опремом за аудио и/или видео снимање саслушања.

Према изјашњењима које је министарство доставило, просторије за задржавање лица у ПС Савски венац, опремљене су комплетном постељином у складу са Правилником о условима које треба да испуњавају просторије за задржавање лица, а полицијски службеници ове полицијске станице ће, у будућем раду, након обиласка задржаних лица у просторијама за задржавање, у записник о задржавању уносити податак о томе када су обишли задржано лице као и напомене у вези са тим уколико постоје.

Заштитник грађана је у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) 24. јуна 2020. године обавио две ноћне ненајављене посете Полицијској испостави Чачак (ПИ Чачак) и Саобраћајној полицијској испостави Чачак (СПИ Чачак), а 25. јуна 2020. године и посету Полицијској станици у Горњем Милановцу (ПС Горњи Милановац). Током ових посета контролисано је поступање по препорукама из извештаја о посети Европског комитета за спречавање мучења и нечовечних или понижавајућих казни или поступака (CPT) Републици Србији из 2017. године. 

Поступајући по препорукама из Извештаја о посети Полицијској управи Чачак, полицијски службеници ПИ Чачак, СПИ Чачак и ПС Горњи Милановац у будућем раду неће присуствовати лекарском прегледу задржаних лица, осим када то, из безбедносних разлога, затражи лекар који врши преглед, што ће писано и констатовати у записнику о задржавању.

Како је у одговору наведено, СПИ Чачак ће убудуће почетак задржавања возача који су искључени због психофизичког стања рачунати од времена започињања примене полицијског овлашћења довођење, а у будућем раду ће, у решењима о задржавању, у поуци о праву на жалбу, наводити и назив органа коме се жалба подноси.

Заштитник грађана је обавештен и да је у току испорука комплет постељина за опремање просторија за задржавање у посећеним организационим јединицама ПУ Чачак, као и да је у току постављање аудио интерфонског система за позивање полицијских службеника у СПИ Чачак и ПС Горњи Милановац. Такође, овај орган је обавештен да је, већи доток природног светла у просторији за задржавање у ПС Горњи Милановац и СПИ Чачак, могуће обезбедити када се за потребне радове буду одвојила финансијска средства, а што ће НПМ пратити у даљем раду.

Заштитник грађана ће у обављању послова НПМ, у континуираном дијалогу са Комисијом за спровођење стандарда полицијског поступања у области превенције тортуре Министарства унутрашњих послова, наставити да прати поступање тог органа у складу са важећим прописима и стандардима у погледу услова које треба да испуњавају просторије за задржавање лица.

b_300_0_16777215_00_images_2020_11.jpegЗаштитник грађана је, по приспећу документације Центра за социјални рад у Крагујевцу и из документа добијених од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, почео контролу правилности поступања овог центра поводом измештања троје деце Ђорђа Јоксимовића у хранитељску породицу и његовог делимичног лишења родитељског права.

Запослени у овој институцији почели су утврђивање чињеница и начина рада надлежног центра на основу обимне документације која је Заштитнику грађана стигла у понедељак после подне, као и утврђивање чињеница из докумената која је Заштитник грађана у четвртак 21.1.2021. године добио од надлежног министарства.

b_300_0_16777215_00_images_2020_12.jpegЗаштитник грађана очекује да ће имати увид и у документацију коју би требало да му достави господин Ђорђе Јоксимовић, који је ту могућност наговестио приликом разговора са Заштитником грађана Зораном Пашалићем 21.1.2021. године.

Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, а после сазнања из медија да један грађанин Републике Србије већ годинама покушава да под старатељство врати своје троје деце која су смештена у хранитељску породицу, покренуо поступак контроле правилности и законитости рада крагујевачког Центра и ресорног министарства.

Поводом информација у медијима да је овај грађанин одавно испунио све услове које је орган старатељства од њега захтевао али да не може да успостави контакт са надлежнима у ЦСР „Солидарност“ у Крагујевцу, Заштитник грађана је поступак покренуо због постојања могућности угрожавања или повреде права и најбољих интереса деце.

Заштитник грађана је, после сазнања о могућој повреди права трудница и породиља због умањења накнаде код послодаваца који су користили државне мере помоћи током пандемије, затражио од Министарства финансија информације о начину третирања основица пореза и доприноса код запослених у привредним субјектима којима је одложена доспелост за плаћање пореза и доприноса на зараде и накнаде зарада и који имају право да плаћају одложене порезе и доприносе у наредна 24 месеца.

Заштитник грађана је из медија сазнао да су мере које је држава прописала ради сузбијања последица пандемије Ковид-19 и које подразумевају одлагање плаћања пореза и доприноса довеле до тога да ће породиље чији су послодавци користили ово право добити у не малом износу умањену накнаду зараде на трудничком боловању и породиљском одсуству.

Поводом ових информација, Заштитник грађана од Министарства финансија тражи податке на који начин се третира основица пореза и доприноса, код оних запослених у привредним субјектима којима је одложена доспелост за плаћање пореза и доприноса на зараде и накнаде зарада, и како утиче на остваривање права на накнаду зараде за труднице и породиље које су право на накнаду зараде оствариле у периоду од доношења Уредбе о фискалним погодностима и директним давањима привредни субјектима у приватном сектору и новчаној помоћи грађанима у циљу ублажавања економских последица насталих услед болести Ковид-19 до 4. јануара 2021. године, а како на оне које су ово право оствариле након 4. јануара 2021. године.

С обзиром да је реч о трудницама и породиљама које се налазе у посебно осетљивом положају, Заштитник грађана очекује од надлежног министарства да му информације достави у року од 15 дана.

Страна 10 од 487