a

Оштра осуда и непристајање на било какав вид дискриминације на основу расне, етничке, националне, верске и друге припадности или различитости, бескомпромисна борба против појаве сваке фашистичке или екстремистичке идеологије, јесу обавеза и дуг савременог друштва према жртвама холокауста. Страдање припадника јеврејског народа у Другом светском рату јасно упозорава на страхоте ка којима воде нетолеранција и дискриминација, чак и када се догађају као појединачни и изоловани инциденти. И систематски прогон Јевреја, у коме је страдало више од шест милиона недужних жртава, почео је изолованим случајевима кршења људских права, а завршио се готово потпуним истребљењем тог народа, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 27. јануара Међународног дана сећања на жртве холокауста.

Србија је и сама била жртва безумне политике нациста, будући да су се на њиховом пут, као припадници „ниже расе“, сем Јевреја нашли и Срби, Роми и други словенски народи. Само неговањем духа толеранције, суживота и уважавања различитости можемо показати да смо одговорни према прошлости и да смо свесни своје обавезе да градимо и даље развијамо друштво у којем ће се концепт људских права примењивати универзално, без икакве дискриминације.

Међународни дан сећања на жртве холокауста установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација. Опредељујући се за дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц- Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у Европи, Генерална скупштина је указала на потребу реафирмaције људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутне опасности од расне, националне и верске мржње.

b_300_0_16777215_00_images_bec_13.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић са сарадницима боравио је данас у радној посети Аустријском борду омбудсмана како би разговарao о модалитетима развоја билатералне сарадње у области заштите и унапређења људских права, конкретно, успостављању ефикаснијих механизама у решавању животних проблема наших грађана који живе у Аустрији.

Усвајање новог Закона о Заштитнику грађана је најважнији задатак који нам предстоји, изјавио је Пашалић у разговору са својим аустријским колегом, председавајућим Аустријског борда омбудсмана Вернером Амоном (Werner Amon) и додао да је овом комплексном проблему приступио како би грађанима кроз повећање капацитета институције обезбедио ефикаснију заштиту њихових права . Пашалић је подсетио да је усвајање измена и допуна Закона о Заштитнику грађана обавеза која је предвиђена и Акционим планом за Поглавље 23 у преговорима са Европском унијом, који имају за циљ јачање мандата и гаранције независности институције.

b_300_0_16777215_00_images_bec_12.jpegОн је истакао да се предложене законске промене односе, између осталог, и на продужење рокова за подношење притужбе који је до сада био једну годину од извршене повреде права грађана, (односно од последњег поступања, односно непоступања органа управе), али и могућност вођења поступка иако нису искоришћена сва правна средства, како је то сада случај по постојећем закону. Свој суд о новом Закону о Заштитнику грађана дала је Венецијанска комисија, чији предлози и сугестије су такође инкорпорирани у текст закона, истакао је Пашалић.

b_300_0_16777215_00_images_bec_1.jpegПашалић је упознао аустријске колеге са податком да Заштитник грађана годишње прими неколико хиљада притужби, али и да је лично у протеклом периоду разговарао са преко 2 500 грађана. Он је рекао да се притужбе односе на рад свих органа јавне власти, али је посебно издвојио оне који се односе на рад правосуђа, које чине чак трећину од укупног броја и над којима институција нема овлашћења да поступа. У 2018. години чак 82 одсто пресуда Европског суда за људска права у поступцима које су покренули грађани Србије односе се на правосуђе, односно на суђење у разумном року, поштовање правичности суђења и извршење судских пресуда, нагласио је Пашалић.

Пашалић и Амон су истакли значај будуће сарадње две институције у размени искуства у заштити људских права, у конкретном раду на притужбама, посебно наших грађана који се налазе на приременом раду у Аустрији.

b_300_0_16777215_00_images_20200123_CSRTrstenik.jpegЗаменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Јелена Стојановић посетила је данас са сарадницима Центар за социјални рад у Трстенику. Ово је њена прва посета установи социјалне заштите, а са директором Драгојлом Минићем и са запосленима у центру је разговарала о условима рада, као и о степену остваривања права грађана у области социјалне заштите. Посебан акценат је стављен на остваривање права детета и заштиту жена од насиља.

Заменици заштитника грађана је у центру указано да се центри за социјални рад хронично суочавају са недовољним бројем стручних радника, чиме се угрожава пружање услуга социјалне и породичноправне заштите.

b_300_0_16777215_00_images_20200123_CSRTrstanik2.jpegСтојановић је истакла да Заштитник грађана од увођења економских мера штедње 2014. године непрестано указује да је ограничавање запошљавања у јавном сектору извршено линеарно, без претходне процене утицаја ограничења на грађане, нарочито оне у осетљивом положају. Она је посебно указала да је у новембру 2018. године упућен низ препорука органима власти, између осталог и Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарству финансија, управо због неадекватног броја стручних радника у центрима за социјални рад који онемогућава или значајно отежава спровођење стручних поступака у случајевима насиља над женама и насиља, злостављања и занемаривања деце.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања обратило се, у складу са препорукама Заштитника грађана, захтевом за додатно запошљавање, али број запослених и даље је испод потребног. Законом о буџетском систему одржана је забрана запошљавања у јавном сектору и у 2020. години.

Потреба и спремност да чују мишљење запослених у Центру, отвореност за нове предлоге и идеје и искрене намере за унапређење међусобне сарадње су нешто што радује и враћа веру у тако важан орган какав је Заштитник грађана, стоји између осталог у писму директора Центра за социјални рад „Трстеник“ Драгојла Минића упућено заштитнику грађана Зорану Пашалићу након посете заменице заштитника грађана Јелене Стојановић. 

Клиника за психијатрију Клиничког центра Србије обавестила је Заштитника грађана о активностима које је предузела у складу са препорукама Националног механизма за превенцију тортуре, које су јој упућене у Извештају о посети од 30. октобра 2019. године.

У погледу препорука које се односе на детаљније и уредније вођење историје болести и већу доступност лекара пацијентима за обављање разговора уз заштиту приватности и поверљивости личних информација, Клиника је навела да ће поштовање тих процедура бити предмет континуиране унутрашње провере квалитета стручног рада.

Поред тога, Клиника је сачинила списак дијагностичких и терапијских процедура које могу бити праћене макар и минималним ризиком по здравље пацијента како би се на нивоу Клиничког центра Србије сачинио одговарајући образац за информисани пристанак пацијента на накнадно уведену медицинску меру. Клиника је прихватила препоруку НПМ-а да прошири план психосоцијалне рехабилитације тако што ће разрадити доступне и прилагођене рехабилитационе психо-социјалне активности у складу са индивидуалним потребама пацијената и њиховим могућностима.

У вези са препоруком НПМ-а да Клиника изради програм континуиране специјалистичке едукације средњег медицинског кадра, Клиника је доставила Извештај за 2019. годину и План едукације за 2020. годину и обавестила Заштитника грађана да има дугу традицију едукације медицинских сестара-техничара и радних терапеута, да су предавања акредитована у Здравственом савету Србије обавезна и потребна за релиценцирање дозволе за рад, као и да се медицинске сестре-техничари, из здравствене неге и лечења психијатријских пацијената, едукују и присуством на стручним састанцима, симпозијумима и конгресима струковних удружења.

Од Клиничког центра Србије и Министарства здравља затражене су информације о предузетим активностима ради набавке прописане опреме за обављање здравствене делатности и спровођење стандардних дијагностичких процедура, инвестиционог одржавања зграде и уградње спољног лифта за потребе Клинике за психијатрију.

Притужиља из Крушевца крајем новембра обратила се Заштитнику грађана притужбом, јер је 30. септембра 2019. године, Министарству унутрашњих послова, Полицијској управи у Крушевцу поднела захтев за повраћај средстава у износу од 7940 динара, уплаћених на рачун МУП-а у сврху полагања стручног испита за лиценцу службеника обезбеђења.

Притужиља, међутим, није полагала испит, јер је правно лице у којем је требала да заснује радни однос престало са радом. До дана подношења притужбе, притужиљи није одговорено на захтев, нити је извршен повраћај средстава. Заштитник грађана је покренуо поступак контроле МУП-а у новембру и већ 20. и 26. децембра 2019. године, МУП је доставио изјашњење у којем је наведено да је након покретања поступка контроле Заштитника грађана, МУП наложио Министарству финансија, Управи за трезор, да изврши повраћај средстава притужиљи. Притужиља се у јануару обратила дописом Заштитнику грађана, захвалила на помоћи и потврдила да је повраћај средстава извршен. Заштитник грађана је 13. јануара 2020. године обуставио поступак.

Заштитник грађана покренуо је данас поступак контроле законитости и правилности рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања поводом информације да се од новембра 2018. године, запосленима у предузећу „Космос“ доо, који су у највећем броју особе са инвалидитетом, не исплаћују зараде.

Предузеће „Космос“, које запошљава 39 особа, од чега 27 особа са инвалидитетом, је привредни субјект за запошљавање и професионалну рехабилитацију особа са инвалидитетом. Ово предузеће налази се у процесу реализације Унапред припремљеног плана реорганизације, након чијег доношења је обустављен претходно покренути стечајни поступак, а Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је овом предузећу у два наврата преносило средства за субвенције зарада за запослене особе са инвалидитетом.

Имајући у виду да је реч о привредном субјекту који активно запошљава и које је активно у пословању (није у стечају), те да су из буџета преношена средства овом предузећу за субвенције зарада за запослене особе са инвалидитетом, а да према информацијама којима располаже Заштитник грађана зараде запосленима нису исплаћене од 2018. године па на даље, Заштитник грађана затражио је од Министарства информације о свим чињеницама и околностима овог случаја.

Министарство је у обавези да Заштитнику грађана достави све информације у року од 15 дана

Страна 10 од 437