a

b_300_0_16777215_00_images_20190719_1.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић је поводом Дана омбудсмана посетио данас Зајечар, разговарао са грађанима о њиховим проблемима и потом и са представницима локалне самоуправе о ефикасном решавању њихових проблема.

b_300_0_16777215_00_images_20190719_4.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашлић рекао је данас у Зајечару да у том граду постоји око 50 неуређених депонија и да ће помоћи локалној самоуправи да почне да решава тај еколошки проблем, не само због Поглавља 27 у преговорима Србије о приступању ЕУ, него и да би грађани живели у чистом окружењу.

Изненадио ме податак да у зајечарском крају постоји око 50 депонија и у разговору са представницима локалне самоуправе смо закључили да је главни проблем што нема довољно комуналних инспектора, па на терен излази само њих седам, рекао је Пашалић и додао да ће контактирати и надлежне републичке институције како би се решавали проблеми из екологије.

Грађани Зајечара су се жалили, како је рекао, и због тога што деци са посебним потребама не могу да се обезбеде лични пратиоци о чему је разговарао са предстасвницима локалне самоуправе.

Заштита права деце спада у приоритетне обавезе институције Заштитника грађана и у тој области смо постигли изузетне резултате који су признати и ван Европе, рекао је Пашалић.

Додао је да се институција на чијем је челу залаже и за бољу приступачност особа са инвалидитетом државним институцијама, због чега ће ускоро поново посетити један град који је то најлошије решио, како би утврдио шта је урађено за месец дана од његове претходне посете.

b_300_0_16777215_00_images_20190719_2.jpegЛокална самоуправа у Зајечару је према његовим речима обећала да ће до 1. септембра решити проблем реконструкције Основне школе "Љубица Радосављевић", која је трајала више од годину дана, због чега су деца ишла у удаљену школу и имала скраћене часове.

b_300_0_16777215_00_images_20190719_3.jpegНа радном састанку Пашалића са представницима јавних установа и предузећа и организација цивилног друштва притужбе је изнело и Удружења грађана "Дечји центар" које се две године судски спори са градском управом због покушаја одузимања простора за рад.

Он је рекао и да су представници институција Заштитника грађана, поводом Дана омбудсмана, обишли осам од 13 планираних градова и да је "циљ да се та институција приближи грађанима".

Од јануара у институцији Заштитника грађана постоји и хитна служба за решавање таквих случајева, а грађани који не могу да дођу у Београд, могу се обратити за помоћ телефонски или електронском поштом, казао је Пашалић.

Он је најавио измену Закона о Заштитнику грађана и навео да ће се повећати капацитет те институције, а вероватно и овлашћења.

Заменица градоначелника Зајечара Марина Милић рекла је да градска управа чисти дивље депоније, али да ће се тај проблем коначно решити тек када се изгради регионална депонија.

Пројекат изградње регионалне депоније је при крају, па очекујемо да ће тај проблем бити решен наредне године, рекла је Милић и апеловала на грађане да не бацају поново смеће на места која су прошле године очишћена.

Помоћник генералног секретара институције Заштитника грађана Тања Длеск рекла је да се, након што грађани упуте притужбу тој институцији и доставе документацију, контактира установа на коју се проблем односи и утврђује да ли има основа за покретање поступка. Грађани се обавештавају о исходу притужбе, а од институције, како је рекла, ако је притужба основана, тражи се да реши тај проблем.

Посета  Зајечару реализована је у оквиру пројекта Повећање доступности Заштитника грађана грађанима који живе у унутрашњости Србије. Пројекат спроводи Заштитник грађана Републике Србије уз финансијску подршку амбасаде Републике Бугарске у Србији

.................................................

b_300_0_16777215_00_images_20190719puzajecar.jpegТим Националног механизма за превенцију тортуре посетио је данас Полицијску управу Зајечар. У седишту Полицијске управе, обишли су просторије за задржавање лица која се ту налазе по Закону о безбедности саобраћаја на путевима и Закона о прекршају, а у тренутку посете, није било задржаних.

Такође, чланови НПМ тима обишли су просторије за задржавање у Окружном затвору у Зајечару, где се задржавају лица по Законику о кривичном поступку и обавили разговор са једним задржаним лицем, прикупили податке о условима у којима задржана лица бораве и о поступању према њима.

У обе установе детенције службена лица сарађивала су са тимом НПМ-а, омогућила им несметан приступ документацији, просторијама и разговор са запосленима.

НПМ ће о учињеној посети сачинити извештај и надлежнима упутити одговарајуће препоруке.

 

После информације и видео снимка насиља над малолетним дететом од стране запослене, који су објављени у средствима јавног информисања, Заштитник грађана покренуо је поступак контроле рада Центра за заштиту одојчади, деце и омладине у Београду. Руководиоцу установе дат је рок од 15 дана да се изјасни о околностима у наведеном случају и да Заштитнику грађана достави тражену документацију.

По завршетку поступка, Заштитник грађана ће саопштити своја сазнања о утврђеним чињеницама и околностима у случају који је снажно узнемирио јавност и још једном указао на обавезу надлежних и друштва да се посвете заштити најмлађих и потпуном искорењивању свих облика насиља над њима, пре свега у установама које се баве збрињавањем и заштитом деце.

Измене и допуне Закона о Заштитнику грађана имају за циљ добијања више ингеренција и решавање проблема грађана и у оним областима у којима до сада ова институција није имала надлежност, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић у разговору са Јаном Принсом, представником Омбудсмана Холандије. Такође, како је додао, не мање важан за институцију Заштитника грађана је рад НПМ-а (Националног механизма за превенцију тортуре) који је након недавне систематизације кадровски ојачан, како би се осим посета затворима и притворима, обилазиле и установе социјалне заштите и психијатријске клинике, којима до сада није посвећена пажња у довољној мери.

b_300_0_16777215_00_images_20190718_Jan1.jpegУ кампањама „Отворена врата“ Заштитника грађана у Београду и „Дани омбудсмана“ у унутрашњости, у току прошле године састао сам се са скоро две хиљаде грађана у Београду, изјавио је Пашалић. Грађани су се најчешће притуживали на рад локалне самоуправе и жалили на ефикасност судске управе. Пракса пријема грађана показала се као веома добра а у складу са својим надлежностима разговарао сам са представницима државних органа и локалних самоуправа на чије пропусте су се грађани притуживали, навео је Пашалић. Непосредан контакт са грађанима је најефикаснији начин упознавања са надлежностима и овлашћењимаЗаштитника грађана на чему треба радити и у будућем периоду. На крају састанка договорени су облици даље сарадње кроз размену мишљења и искустава две институције.

У току претходног дана Јан Принс је разговарао са представницима стручне службе Заштитника грађана који су га информисали о начину рада. Драгана Грабовица, помоћница генералног секретара Заштитника грађана у Сектору за пријем грађана, упознала је представника Омбудсмана Холандије са организационом структуром и процесом рада, тријажом и селекцијом притужби који се одвијају у оквиру сектора којим руководи. b_300_0_16777215_00_images_20190718_Jan5.jpegПомоћнице генералног секретара, Тања Длеск и Наташа Јовић, навеле су предности у раду мање формалног начина комуникације, као што састанци, надзори, имејл комуникација и телефонска комуникација, који се користи више година. Шефица кабинета Марија Подунавац је представила неке од кључних резултата сектора за притужбе, као што су посебни извештаји и истраживања.

b_300_0_16777215_00_images_20190718_Jan2.jpegПредставници Одељења за хитно поступање, Слободан Симић и Марко Младеновић информисали су госта о начину рада Одељења и о оним специфичним случајевима код којих општи интерес захтева хитан поступак, односно не трпи одлагање. Јан Принс se састао и са представницима Националног механизма за превенцију тортуре који су га упознали са оснивањем НПМ-а у Србији, са његовом надлежношћу, начином и делокругом рада, а затим су заједно са њим посетили Дом за лица ометена у развоју „Срце у јабуци“ у месту Јабука, надомак Панчева.

 

 

b_300_0_16777215_00_images_20190718_pasalic_bristol.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић најавио је данас да ће та институција наредне недеље изаћи са препорукама које се тичу решавања питања војних бескућника у хотелу "Бристол", а на које је Министарство одбране дужно да одговори у року од 15 до 60 дана.

Ми ћемо инсистирати да што пре одговоре, рекао је Пашалић током сусрета са станарима "Бристола", који су у среду имали поплаву, јер је, како тврде, неко намерно пресекао црево водокотлића у купатилу једне закључане и запечаћене собе на четвртом спрату и запушио сливник на поду.

b_300_0_16777215_00_images_20190718_pasalic_bristol_1.jpegПашалић је објаснио да је пре два месеца, када је посетио војне бескућнике који су почели штрајк глађу јер им је искључена и струја у "Бристолу", затражио да му дају рок од два месеца да прикупи и провери све чињенице у вези с тим случајем и да тај рок истиче у понедељак.

Он није желео да коментарише поплаву, наглашавајући да узрок тога може да утврди само онај ко је стручан и надлежан, након што се обави увиђај.

Заштитник грађана предао је Народној Скупштини Годишњи извештај о активностима које је спровео у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) у Републици Србији у 2018. години. У извештајном периоду НПМ је обавио 44 посете местима где се налазе или се могу налазити лица лишена слободе, а на основу утврђених неправилности у раду надлежним органима упутио 296 препорука.

Извештај наводи да је у претходној години остварен напредак по питању спречавања и искорењивања тортуре, али да је и даље присутно неадекватно поступање службених лица према лицима лишеним слободе у одређеном броју случајева, што је између осталог последица недовољног броја запослених, устаљених стереотипа и благе казнене политике према службеним лицима.

И ове године, Извештај бележи лоше материјалне услове у просторијама за полицијско задржавање, њихову недовољну опремљеност, одсуство могућности за боравак на отвореном простору приведених лица и недовољан број просторија. У области рада Управе за извршење кривичних санкција у извештају се наводи да су затвори у Србији већ годинама пренасељени, да их карактеришу лоши материјални услови и да се налазе у објектима који не испуњавају савремене захтеве третмана лица лишених слободе. У установама социјалне заштите и даље се налази велики број корисника који су смештени на дужи временски период, док у процесу деинституционализације нису уочени значајни помаци.

Током 2018. године настављен је тренд смањења прилива миграната у Републику Србију, услед чега су привремено затворена три прихватна центра и побољшани услови за боравак миграната у постојећим објектима. Здравствена заштита је добро организована, а настављено је и са укључивањем деце миграната у предшколско и основно школско образовање.

Заштитник грађана симболично представља извештај о активностима Националног механизма за превенцију тортуре на дан рођења председника Јужноафричке Републике Нелсона Ролилала Манделе који се Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација од 2010. године обележава ка Међународни дан Нелсона Манделе у знак признања за његов допринос култури мира и слободе.

Генерална скупштина је 2015. године проширила обим Међународног дана Нелсона Манделе користећи тај дан за промовисање хуманих услова затвора, вредности рада затворског особља као социјалне службе од посебног значаја и за подизање свести о томе да су затвореници део друштва.

b_300_0_16777215_00_images_20190715_Kanjiza.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је данас са мештанима Кањиже и примао њихове притужбе на рад јавне управе током његове посете том месту у оквиру кампање „Дан Заштитника грађана“. Зоран Пашалић се у Кањижи састао и са председником Скупштине општине Милошем Кравићем као и са представницима јавних установа и предузећа, како би се непосредно упознао са поштовањем права грађана у тој општини. Пашалић је нагласио да је циљ те кампање да се грађанима који не живе у Београду, а желе да контактирају директно са заштитником грађана, то и омогући.

„Желим да кроз разговор сазнамо шта су проблеми грађана и обавестимо их шта ми као институција можемо да урадимо. Значајно нам је да се упознамо са специфичним проблемима средине у коју долазимо, а тих проблема у Кањижи је мало“, рекао је Пашалић и додао да као и у другим деловима Србије, грађани се и у овој општини највише жале на непоштовање права у имовинско-правним односима.

b_300_0_16777215_00_images_20190715_Kanjiza4.jpegМилош Кравић је захвалио заштитнику грађана за ту посету и казао да ће разговори о проблемима грађана допринети да се ти проблеме реше.

„Кањижа је општина која има веома мало притужби у оквиру институције заштитника грађана, за десет година било је 11 притужби, а то је понос свих структура власти и доказ да грађани имају поверење у рад институција“, рекао је Кравић.

b_300_0_16777215_00_images_20190715_Kanjiza3.jpegНа састанку са представницима јавних установа и предузећа Пашалић је подсетио да Заштитник грађана не изриче санкцију нити може да казни државне органе који не поступају по његовим препорукама. Омбудсмани делују јачином свог ауторитета који се дуго стиче. Такође је додао да су у току измене и допуне Закона о Заштитнику грађана којима ће институција добити више ингеренција у циљу решавања проблема грађана и у оним областима у којима до сада није имао надлежност.

Кањижа је седма општина коју је током кампање „Дан Заштитника грађана“ посетио Пашалић, а до краја кампање коју организује институција Заштитника грађана посетиће укупно 13 градова и општина на територији Србије. Посета Кањижи реализована је у оквиру пројекта Повећање доступности Заштитника грађана грађанима који живе у унутрашњости Србије. Пројекат спроводи Заштитник грађана Републике Србије уз финансијску подршку амбасаде Републике Бугарске у Србији.

Страна 4 од 407