a

b_300_0_16777215_00_images_20190329_Skol.jpegТоком посете београдским основним школама „Алекса Шантић“ и „НХ Синиша Николајевић“, представнице Сектора за права детета, родну равноправност и права особа са инвалидитетом Заштитника грађана разговарале су са ученицима о њиховим правима и међународним и домаћим документима у којима су прописане обавезе државе у области права детета, механизмима заштите права детета и ученика и улози коју у том систему има институција републичког Заштитника грађана. Такође су указале на значај Панела младих саветника у промовисању права детета на партиципацију, а представник Панела младих саветника упознао је ученике са досадашњим активностима овог сталног тела Заштитника грађана и на свој начин, у интерактивној вршњачкој едукацији, разменио знања и искуства о правима детета.

b_300_0_16777215_00_images_20180328Gradjani1.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић је данас у оквиру активности „Отворена врата“ разговарао са двадесеторо грађана из Београда и Србије, који су се институцији обратили захтевом да лично заштитнику грађана пренесу незадовољство радом органа јавне управе и затраже помоћ у остваривању њихових права. Грађани су се приликом данашњег разговора са заштитником грађана највише жалили на рад Фонда ПИО, на поступање МУП-а, на повреду права из закона о становању, на угрожавање основних људских права.

b_300_0_16777215_00_images_prijem_29032019.jpegДанас се заштитнику грађана обратио и притужитељ из Београда, чију породицу је јавни извршитељ, уз асистенцију полиције, пре два дана ненајављеном акцијом иселио. Заштитник грађана је најавио да ће се обратити надлежним институцијама у погледу притужбе на процедуру и начин извршења исељења те породице из стана.

Институција већ више од годину дана организује активност „Отворена врата“, а заштитник грађана Зоран Пашалић је до данас разговарао са скоро две хиљаде незадовољних грађана. Заштитник грађана је овај непосредан начин комуникације иницирао како би се лично уверио која права се најтеже остварују пред органима јавне управе.

У Београду, према незваничним проценама, у положају бескућника живи између три и пет хиљада одраслих. Људи који су без крова над главом друштвено су скоро невидљиви, препуштени екстремном сиромаштву, маргинализацији и борби с тешким обољењима. Тежак положај постаје још тежи због правне невидљивости великог броја бескућника, јер често немају пријављена пребивалишта, личне карте, а последично ни здравствене књижице, упркос потреби за сталном медицинском негом и збрињавањем.

b_300_0_16777215_00_images_2618_tabla_na_zgradi.jpegСа таквим проблемима Заштитнику грађана се пре месец дана (20. фебруара) обратио притужилац Р. В. који већ четири године живи у Теразијском тунелу. У својој притужби навео је да се у претходном периоду више пута безуспешно обраћао Градском центру за социјални рад у Београду, у намери да прибави личне исправе, а пре свега пријаву пребивалишта. Није поседовао ни важећу личну карту ни здравствену књижицу, која му је због лечења, била неопходна.

Одељење за хитно поступање Заштитника грађана је по хитној процедури реаговало и већ 26. фебруара на састанку са представницима Градског центра за социјални рад Београд из одељења Стари град, договорене су мере које ће установа социјалне заштите предузети ради заштите права притужиоца. Истовремено, Одељење за хитно поступање упутило је притужиоца на процедуру прибављања пребивалишта на адреси Центра за социјални рад која је прописана Упутством Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
На тај начин, заједничким и координисаним поступањем Градског центра за социјални рад Београд, Полицијске управе за град Београд и Одељења за хитно поступање Заштитника грађана, притужиоцу је убрзо, 19. 3. 2019. године Полицијска управа за град Београд издала решење којим му је утврђена адреса пребивалишта на адреси Градског центра за социјални рад Београд, одељења Стари град. По пријему решења, притужилац је поднео захтев за издавање личне карте.

Тиме је притужилац постао видљив за систем, па самим тим и дошао у позицију да оствари права која су му гарантована, а која подразумевају право на социјалну помоћ, право на здравствену и другу потребну заштиту.

„Социјално збрињавање људи који су у статусу бескућника веома је комплексно, јер говоримо о људима који су изложени екстремном сиромаштву, препуштени улици, суочени са озбиљним здравственим проблемима. У тим случајевима потреба за хитним реаговањем често је изједначена са потребом да се сачувају њихови животи, да им се хитно обезбеди приступ здравственим центрима и другим установама и недопустиво је да лутају лавиринтом административних и бирократских процедура. Заштитник грађана позива надлежне да се са посебном пажњом посвете решавању проблема бескућника, а све који се нађу у тој ситуацији, а не могу сами да изађу на крај са процедурама, да се обрате овој институцији“, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић.

Заштитник грађана израдио је посебан извештај о проблемима у примени одредби Закона о ветеринарству и Закона о добробити животиња које се односе на старање о напуштеним и изгубљеним животињама. Извештај садржи препоруке које су упућене Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде у циљу обезбеђивања услова за потпуну примену законских одредби, а акт ће у наредним недељама бити достављен и свим локалним самоуправама.

Поступајући по препоруци Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ), Казнено-поправни завод у Сомбору је у сарадњи са локалном самоуправом покренуо иницијативу за изградњу новог објекта, ради измештања дела Завода из неусловног објекта који се налази у центру града. До тада, Завод ће постојеће просторије одржавати у функционалном стању и, у складу са могућностима, затвореницима омогућити недостајућа средства неопходна за боравак у Заводу. Како је НПМ обавештен, у сарадњи са надлежним судовима ће се размотрити могућности радног ангажовања притвореника, а Управа за извршење кривичних санкција је определила средства за организовање курсева и обука за осуђена лица.

Ради усаглашавања праксе са савременим стандардима поступања према лицима лишеним слободе, новим процедурама Завод је увео могућност да се посете бранилаца одвијају без физичких препрека, да се детаљан претрес лица обавља поступно и да припадници Службе за обезбеђење не носе гумене палице на видљив начин. Исто тако, успостављена је посебна евиденција повреда, обезбеђена су средства за набавку инструмената за обраду рана и дате одговарајуће инструкције здравственом особљу о откривању и описивању повреда.

Тим НПМ је посетио КПЗ Сомбор 5. и 6. децембра 2018. године. О посети је сачињен Извештај са 31 препоруком за отклањање уочених недостатака и унапређење поступања према лицима лишеним слободе која се налазе у овом Заводу.

Поступајући по сопственој иницијативи, Одељење за хитно поступање Заштитника грађана, обишло је данас насеље Макиш 2 по добијању информација о најављеном принудном исељењу ромских породица које немају уговор о коришћењу стамбених контејнера у том насељу.

b_300_0_16777215_00_images_20199322makis.jpegКако су у разговорима са становницима насеља Макиш 2, представници Заштитника грађана незванично сазнали, десетак породица нема уговоре о становању у насељу и пре неколико дана су, како су сами рекли, добили усмене информације од представника града Београда да ће бити исељени. Заштитник грађана подсећа да процес збрињавања ромских породица мора бити у складу са законима и уз поштовање међународних стандарда, који између осталог захтевају учешће самих становника у доношењу одлука о пресељењу и даљој интеграцији.

С обзиром на то да породицама у насељу Макиш 2, према сазањима Одељења за хитно поступање, нису уручена решења о исељењу, без којих оно није могуће, Заштитник грађана наставиће да прати ситуацију у том насељу, а у случају потребе контактираће надлежне органе града Београда.

Страна 4 од 394