a

Заштитник грађана је поводом информација у медијима да је у приватном дому за смештај одраслих и старијих у Неготину који нема лиценцу за рад један корисник извршио самоубиство, од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања затражио информације о овом случају.

Заштитник грађана тражи од надлежног министарства да га у року од 15 дана обавести о свим чињеницама овог случаја, и активностима које је евентуално предузимало у претходном периоду, а посебно да ли је тачно да овај приватни дом нема лиценцу за домски смештај старих лица већ да је регистрован као предузетник који се бави пружањем услуга осталог смештаја.

Ресорно министарство треба да обавести Заштитника грађана и да ли је контролисало рад овог дома у Неготину у претходном периоду у погледу безбедности корисника његових услуга и услова смештаја и какви су били резултати тих контрола, као и да ли ће у овом случају извршити контролу рада дома.

Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, а после сазнања из медија да пензионер из Сомбора више од две године живи без струје која му је искључена због погрешно обрачунатог дуга, што је утврдио и судски вештак, покренуо поступак контроле законитости и правилности рада јавног предузећа „Електропривреда Србије“ Београд , огранак „ЕПС Снабдевање“.

Заштитник грађана је из медија дошао и до информација да је у судском поступку који се води пред Основним судом у Сомбору судски вештак поднео налаз и мишљење којим је установљено да је у спорном периоду пензионер могао потрошити електричну енергију у много мањој вредности, али да му ни након тога није обновљена испорука струје иако је то више пута захтевао.

Од ЕПС-а, Заштитник грађана тражи да га у року од 15 дана обавести када је пензионеру из Сомбора обустављена испорука електричне енергије и колико је износио његов дуг за испоручену струју у моменту обуставе.

Заштитник грађана даље од ЕПС-а тражи одговоре да ли су тачни наводи да је судски вештак у поступку који се води пред Основним судом у Сомбору поднео налаз да је вредност утрошене електричне енергије знатно нижа и када је то учинио, као и да ли је након тога „Електропривреда Србије“ Београд предузимала било какве радње у циљу настављања испоруке електричне енергије у овом случају.

Тим Заштитника грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) који је предводила заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић, обавио је 23. септембра 2021. године надзор над поступком принудног удаљења пет држављана Републике Индије - четири пунолетне жене и једног пунолетног мушкарца. Они су кратко време боравили у Прихватилишту за странце у Падинској Скели, одакле су спроведени на Аеродром „Никола Тесла“ како би се летом, за који су имали авионске карте, вратили у земљу порекла.

Од полицијских службеника су прибављени подаци о поступању према странцима, извршен је увид у релевантну документацију и обављени ненадзирани разговори са странцима. Такође, надзирана је процедура отпуста из Прихватилишта и укрцавања у службено возило.

Странци нису имали примедбе на поступање полицијских службеника према њима. Омогућено им је да о предстојећем удаљењу обавесте члана породице. Усмено, као и писаним путем, обавештени су и о другим својим правима, међу којима и о праву да ангажују адвоката и затраже лекарски преглед, али нису желели да та права користе. У ненадзираним разговорима, странци нису навели ниједну околност која би указивала на опасност да би њихова људска права могла бити повређена или угрожена по повратку у матичну државу.

Сарадња са полицијским службеницима током надзора је као и до сада била веома професионална.

Заштитник грађана Републике Србије Зоран Пашалић присуствовао је у својству посматрача спровођењу изборног процеса у Руској Федерацији за представнике државне Думе, регионалних и локалних парламената, који је трајао од 17. до 19. септембра 2021. године.

Пашалић је у својству посматрача у Москви надгледао услове за одржавање избора на позив високе поверенице за људска права Руске Федерације, у оквиру споразума о билатералној сарадњи који су две институције потписале у новембру 2018. године, којим је омогућено лакше и брже решавање проблема грађана Србије у Руској Федерацији, и Руске Федерације у Републици Србији, као и свака врста помоћи и сарадње.

Током три дана трајања избора, Пашалић је обишао велики број бирачких места и надгледао услове током самог гласања, са посебним нагласком на услове из домена надлежности омбудсмана: доступност бирачких места, гласање особа са инвалидитетом и лица лишених слободе, као и гласање лица која су веома удаљена од бирачких места.

b_300_0_16777215_00_images_2020_Prajd.jpegУ нормативном смислу видљиви су помаци на унапређењу положаја ЛГБТИ популације у Србији, али су неопходне даље измене важећих прописа како би се побољшало остваривање права те заједнице, поготово у мањим срединама. Припадници ЛГБТИ заједнице су и даље веома често изложени дискриминацији, насиљу, предрасудама и стереотипима услед чега се често суочавају са нападима, претњама и говором мржње и другим тешким кршењима права у различитим сферама живота. Посебно забрињава висок степен нетолеранције младих према њима, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом Параде поноса у Београду. Учествовањем у данашњој шетњи представници Институције Заштитника грађана пружили су подршку захтевима за побољшање положаја ЛГБТИ популације у Србији.

Заштитник грађана је недавно упутио мишљење Комисији за лекове РФЗО и Управном одбору РФЗО указујући на неопходност обезбеђивања одговарајуће хормонске терапије транс женама. На жалост, и поред више пута упућених препорука институције, још увек нису правно уређене истополне заједнице нити последице прилагођавања (промене) пола и родног идентитета, те је 2020. године препоручио Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог да што пре изради нацрте закона којима би ови недостаци били отклоњени. Министарство је израдило Нацрт закона о истополним заједницама, али тај закон још увек није усвојен, као ни закон којим се уређују правне последице прилагођавања пола и родног идентитета, навео је Пашалић.

У складу са мишљењем Заштитника грађана Стратегија за превенцију и заштиту деце од насиља за период од 2020. до 2023. године препознаје ЛГБТИ децу као децу из осетљивих група која су у ризику од насиља због своје сексуалне оријентације и родног идентитета. Међутим, супротно сугестијама Заштитника грађана, стратегијом није предвиђен довољан број активности посвећен заштити и унапређивању положаја ЛГБТИ деце, додао је Пашалић.

У оквиру пројекта Савета Европе ,,Промоција различитости и равноправности“, који се спроводи уз финансијску подршку Европске уније, Заштитник грађана и Асоцијација „Дуга“ током 2020. и 2021. године спроводе обуке за запослене у јединицама локалне самоуправе посвећене укључивању ЛГБТИ особа у локалне акционе планове. Обука је један од првих корака у реализацији од 2017. године више пута поновљене препоруке Заштитника грађана органима јединица локалне самоуправе да у локалне акционе планове експлицитно укључе ЛГБТИ особе и пропишу мере за унапређивање положаја те заједнице.

b_300_0_16777215_00_images_2020_JStojanovi_foto.jpegЗаменица Заштитника грађана за родну равноправност Јелена Стојановић изјавила је данас да је предузимање мера за унапређења положаја ЛГБТИ особа у локалним заједницама у којима живе од суштинске важности за потпуно остваривање права припадника ове заједнице која су им грантована законима и Уставом Републике Србије.

„Заштитник грађана сматра да су у законодавном смислу учињени видљиви помаци на унапређењу положаја ЛГБТ особа али да су неопходне даље измене важећих прописа како би се побољшало остваривање права ове друштвене групе“, рекла је Стојановић на почетку обуке у локалној самоуправи у Смедереву за укључивање ЛГБТИ особа у локалне стратешке планове из области социјалне заштите, родне равноправности и младих.

Стојановић је још нагласила да је веома важно да се предузму одређене мере заштите и унапређења положаја ЛГБТИ особа у јединицама локалне самоуправе и да органи јединица локалне самоуправе треба да у локалне акционе планове експлицитно укључе ЛГБТИ особе и пропишу мере за унапређивање положаја ових особа, као и да за те активности одвоје одговарајућа буџетска средства.

Заштитник грађана у сарадњи са Асоцијацијом Дуга организује обуке у јединицима локалне самоуправе у Србији у оквиру заједничког пројекта Савета Европе и Европске Уније "Промоција различитости и равноправности".

Страна 4 од 509