a

Заштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је данас са представницима штампаних медија о успостављању медијске платформе у циљу унапређивања медијских слобода, слободе изражавања и заштите новинара од свих врста притисака. Пашалић је представио идеју да се по угледу на европску платформу, а кроз најшири могући јавни консензус у Србији, региструју сви напади на новинаре и на тај начин обезбеди јединствена евиденција, која ће омогућити прецизно праћење напада на новинаре, али и реакција надлежних државних органа.

b_300_0_16777215_00_images_20190405slika11.jpeg"Ово што се данас дешава је да се новинари и медијски радници на свом послу осећају несигурно - од економске несигурности, преко тога да ли су им доприноси пријављени и да ли су кредитно способни, па до притисака и напада. Наша идеја је да изађемо са јединственом платформом по узору на платформу Савета Европе где би новинари и медији били носиоци пројекта. Кроз ту платформу би се пратило све оно што бисмо у најширем смислу назвали нападом на новинаре, као и реакције надлежних. Овде, на почетку, можемо наићи на два проблема. Прво, потребан је најшири могући консензус око успостављања платформе коју би прихватили сви посленици медијске струке и зато је ово један у низу састанака. Други проблем је да се јасно и опет уз широки консензус дефинишу појмови који се подводе под нападе на новинаре - од вређања преко притисака до физичких напада", рекао је Пашалић.

b_300_0_16777215_00_images_20190405slika2.jpegОбјаснивши да овлашћења за овај потез црпи из Закона о заштитнику грађана, Пашалић је рекао да, у складу са тим, заштитник грађана не може радити посао полиције, тужилаштва или суда. "Посао заштитника грађана би био да реагује користећи сва законска средства када изостане реакција тужилаштва и суда, односно када она није могућа, као што је то случај у ситуацијама притиска на медије, будући да та категорија не представља ни кривично ни прекршајно дело. Заштитник грађана ту види своју улогу, јер би континуирано могао да обавештава јавност да појединци или групе врше притисак на новинаре", рекао је Пашалић, и закључио да чак 70 одсто напада на новинаре нема судски епилог.

Представници медија показали су заинтересованост за предлог Заштитника грађана и сагласили се са тим да је медијима и запосленима у медијима потребна додатна заштита. Такође, указали су и на проблеме на које би израда платформе и њен даљи развој могли да наиђу, пре свега у вези са дефинисањем појмова важних за њено функционисање и постизања јединственог става медијских радника. 

На састанку са заштитником грађана учествовали су представници Вечерњих новости, Курира, Данаса, Информера, Српског телеграфа, новосадског листа Дневник, БИРН-а и ЦИНС-а.

b_300_0_16777215_00_images_03042019_ministarstvo_kulture_.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је данас са државним секретаром из Министарства културе и информисања Александром Гајевићем о могућности унапређења сарадње два државна органа у области заштите људских права и слобода.

Основна тема састанка односила на положај новинара у друштву и активности које институција Заштитника грађана спроводи у заштити њихових права. Новинари на свом послу осећају економску несигурност, раде по неповољним уговорима, у великом броју им се не пријављују доприноси, често трпе различите притиске, изјавио је Пашалић и додао да без слободе медија и независног правосуђа не можемо бити део заједнице у којој се поштују европске вредности.

Састанку су поред државног секретара присуствовали и помоћник за информисање и медије Славица Трифуновић, начелница у сектору за информисање Снежана Печенчић, као и шефица кабинета заштитника грађана Марија Подунавац и помоћница генералног секретара Тања Длеск.

Заштитник грађана Зоран Пашалић представљајући данас Редован годишњи извештај Заштитника грађана за 2018. годину скупштинском Одбору за права детета навео је да се четвртина пристиглих притужби у области права детета односе на насиље над децом и вршњачко насиље. Као проблеми појављују се и остваривање инклузивног образовања и подршка деци са сметњама у развоју, а у ромској популацији распрострањен је проблем малолетничких, односно дечјих бракова, указао је Пашалић.

Он је навео да су сиромаштво, недовољан број запослених у институцијама које обезбеђују услуге и сервис за децу и немогућност тешње сарадње образовних институција са родитељима, препреке за пуно остваривање права деце, а додао је и да постоји потреба за унапређењем нормативног оквира у појединим областима и за побољшањем мултисекторске сарадње. Заштитник грађана је истакао и важност доношења закона којим ће се утврдити чињенице о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Србији, односно успостављања механизама за истраживање тих случајева.

Члановима Одбора представљени су и детаљни статистички подаци који се тичу приказа разматраних предмета, упућених препорука и исхода поступања, које је образложила шефица кабинета Заштитника грађана Марија Подунавац.

Током расправе, чланови Одбора су са Заштитником грађана разменили мишљења и ставове о потребним мерама и активностима како би заштита права деце била унапређена, посебно се осврћући на проблем насиља над децом и вршњачког насиља.

Заштитник грађана је покренуо поступак контроле законитости и правилности рада Националне службе за запошљавање и користећи своја овлашћења у најкраћем могућем року заштитио права госпође Г.М. из Београда, која је право на новчану накнаду за случај незапослености чекала седам месеци.

Поступајући по сопственој иницијативи, а на основу информација добијених из средстава јавног информисања, Одељење за хитно поступање Заштитника грађана је ступило у контакт са филијалом Београд Националне службе за запошљавање од којих је затражено, да у складу са одредбама Закона о Заштитнику грађана, доставе изјашњење о непоступању по захтеву странке више од седам месеци од када је странка поднела захтев (захтев поднет 20. септембра 2018. године).

Поред наведеног, о тешкој ситуацији са којом се суочила госпођа Г.М. обавештено је и надлежно одељење Градског центра за социјални рад Београд које је, поступајући по информацијама Заштитника грађана, у току наредног дана тј. 28. марта 2019. године одржало састанак са госпођом Г.М. и том приликом су је упутили о правима из социјалне заштите које може остварити.

Институција Заштитника грађана жели да успостави критеријуме где ће се у најкраћем могућем року решавати проблеми грађана које ће прихватити све институције како би се хитни проблеми грађана Републике Србије решавали одмах, изјавио је Пашалић.

Национална служба за запошљавање је 1. априла 2019. године обавестила Заштитника да је 28. марта 2019. године, само дан након сто је Заштитник грађана покренуо поступак контроле, донела решење којим је странци признато право на које је чекала седам месеци.

Заштитник грађана је, такође, утврдио да је до непоступања органа управа по захтеву стране дошло због чињенице да је Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање требало више месеци да достави Националној служби за запошљавање потврду о уплаћеним доприносима, која је, након инститирања представника институције Заштитника грађана, достављена електронским путем НЗС од стране ПИО фонда.

Заштитник грађана подсећа да Закон предвиђа да осигураници којима престане радни однос код послодавца из разлога који се не могу приписати њима у кривицу, имају право на новчану накнаду за случај незапослености која има за циљ да се њеним имаоцима колико толико осигура материјална егзистенција док се налазе у таквом положају. Корисник новчане накнаде на тај начин добија прилику да финансијски премости временски период у коме се налази ван радног односа, као и подстрек да нађе одговарајуће запослење ради побољшања свог материјалног положаја.

 

b_300_0_16777215_00_images_slika_medvedja.jpegУ оквиру пројекта Јачање заштите националних мањина у Србији, који финансирају Европска Унија и Савет Европе, одржани су округли столови на тему службене употребе језика и писма националних мањина у Сомбору, Медвеђи, Врању, Бујановцу и Босилеграду.

О правима припадника националних мањина у области службене употребе језика и писма и поступању Заштитника грађана, говорила је представница Заштитника грађана.

Учесници скупова били су запослени у градским општинским управама, чланови Савета за међунационалне односе, представници Националних савета за националне мањине, организација цивилног друштва и грађана.

На округлим столовима представљена је и заједничка публикација који су припремили Заштитник грађана, Министарство државне управе и локалне управе, Републички секретаријат за законодавство и Савет Европе.

Публикација је намењена запосленима у локалним самоуправа и представља приказ законских новина у области службене употребе језика и писама националних мањина.

 

 

Према оцени Европског Парламента и Уједињених нација, особе са аутизмом су једна од друштвених група која се најчешће искључује из живота заједнице и свакодневно се сусреће са неприхватањем и предрасудама околине и нерегулисаним законским оквиром о свом положају и правима, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 2. априла, Свестког дана свесности о аутизму. Како је навео стигматизација je и даље обележје живота и свакодневнице особа са аутизмом. Истовремено, нису развијене специфичне услуге подршке које су им потребне како би у пуној мери биле укључене у заједницу. У великој мери је и даље раширено непознавање аутизма и начина на који се особама са аутизмом може пружити подршка у доношењу одлука и вођењу самосталног живота. Потребно је да успоставимо и развијамо програме ране интервенције, услуге подршке у образовном систему, услуге у заједници и друге сервисе подршки адекватне потребама деци и одраслима са аутизмом, како би им се у потпуности омогућило пуно уживање права и слобода, нагласио је Пашалић.

На институционалном смештају у Србији налази се око 90 особа са аутизмом, којe су збринутe у две специјализоване установе са смештај особа са овом врстом поремећаја, у Београду и Шапцу. Међутим, тачан број особа са аутизмом у Србији није познат, јер још увек не постоји национални регистар лица оболелих од болести од већег јавно-здравственог значаја, у које се сврставају и особе са инвалидитетом, упозорио је Пашалић.

Поводом обележавања Међународног дана свесности о аутизму чланови тима Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) су 1. априла посетили Стационар за децу и омладину са аутизмом у Земуну ради сагледавања положаја особа са инвалидитетом на институционалном смештаjу и контроле рада установе.

Страна 16 од 407