a

Помоћница генералног секретара Наташа Јовић и шефица кабинета Заштитника грађана Марија Подунавац учествују на редовној годишњој конференцији Европске мреже омбудсмана за децу која се одржава у Белфасту од 25. до 27. септембра.

b_300_0_16777215_00_images_20190927ENOC2.jpegТема овогодишње конференције су права детета у дигиталном окружењу, како са становишта заштите деце на интернету тако и са становишта промоције права детета на информацију, партиципацију, изражавање мишљења, удруживање и остваривање других права и слобода детета путем коришћења информационих технологија (ИТ). Значајан део конференције посвећен је партиципацији деце, преко Европске мреже младих саветника коју чине деца, и која су дала сопствену процену поштовања права детета у дигиталном окружењу, своје виђење ризика којима су изложена и своје ставове о томе на који начин се деци могу обезбедити знања и вештине за одговорно и безбедно коришћење ИТ. Нарочито је значајно то што деца указују да је пажња одраслих претежно усмерена на ризике по безбедност деце при коришћењу ИТ, а мање на користи које деца неспорно имају од информационих технологија.

b_300_0_16777215_00_images_20190927ENOC1.jpegПомоћница генералног секретара Наташа Јовић представила је искуства, достигнућа и изазове у Србији на радионици посвећеној заштитним мерама и стратешким документима у области заштите деце у дигиталном окружењу. Она је истакла да је Србија ратификовала све кључне међународне уговоре који су од значаја за заштиту деце у дигиталном окружењу, као и да има национални правни оквир који даје веома добру основу за успостављање и развијање механизама заштите деце у дигиталном окружењу.

b_300_0_16777215_00_images_konferencija_ndnv_.jpeg

Угрожавање безбедости новинара и притисак на њих су у Србији достигли опсег опасног, али се најмање налазе у сфери кривично-правне материје, речено је данас на конференцији "Медији и правосуђе - партнери или супарници?", у организацији ОЕБС-а, амбасаде Аустралије и НДНВ-a (Независно друштв новинара Војводине).

Заштитиник грађана Зоран Пашалић је изјавио да је огроман број случајева притиска на новинаре, као што су непозивање на конференције за медије, удаљавање са њих, забрана присуства, вређање извештача, посебно жена.

b_300_0_16777215_00_images_konferencija_ndnv_1.jpegНајлакше је да се омбудсман огласи осудом напада на новинаре и затражи реакцију институција система, али то не доноси резултате, констатовао је Пашалић, уз оцену да долази до губитка поверења у институције власти, због њиховог непоступања.

Мада су протеклих година изрицане казне за нападе на новинаре, то није битно допринело побољшању њихове безбедности. Резултат није какав се очекивао, навео је Пашалић.

Он је рекао да јавност треба да буде обавештена о сваком случају притиска на медије, да би се видело ко је за њих одговоран и ко их понавља. Стога сам иницирао оснивање онлајн медијске платформе на којој би били објављени сви случајеви притисака и напада на новинаре, а истинитост података би гарантовали медијска удружења и асоцијације, навео је Пашалић и додао да би овa базa података моглa бити објављенa у посебним извештајима, који би се периодично достављали Народној скупштини.

Клиника за психијатрију Клиничког центра Крагујевац прихватила је препоруке НПМ из Извештаја о посети од 30. маја 2019. године и предузела низ активности ради стварања позитивног терапијског окружења – у собама је извршена дозвољена декорација, у ходницима су постављене слике и украсне жардињере, направљена су места за предах и кратак одмор. Поправљени су или набављени нови ормарићи уз кревете пацијената.

У одговору Клиничког центра Крагујевац достављеним НПМ-у, Клиника за психијатрију је навела да је увела књигу евиденције о примени мере физичког спутавања у коју се уписују сви предвиђени подаци и предузела мере ради систематизованог вођења документације и уписивања података о току болести, не само у електронску евиденцију, него и у образац историје болести. Поступајући по препорукама НПМ-а, Клиника је сачинила и план едукације здравствених техничара.

НПМ ће наставити да прати даље поступање Клинике за психијатрију Клиничког центра Крагујевац посебно у вези са имплементацијом упућених препорука које се односе на сачињавање анализе постојећих потреба за службама за заштиту менталног здравља у заједници и достављање исте Министарству здравља, као и у вези са разрадом програма психосоцијалне рехабилитације за све пацијенте, организовањем групне психотерапије са пацијентима из истих дијагностичких категорија и стварањем услова за несметан и безбедан боравак и шетњу пацијената на свежем ваздуху.

b_300_0_16777215_00_images_rumunija_1.jpegСарадња омбудсмана у региону је од изузетног значаја у заштити људских права, посебно корисна кроз размену искустава у раду у циљу унапређења добре праксе и ефикасности независних институција, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић у разговору са омбдусманом Румуније Ренатом Вебер (Renate Weber) која је са сарадницима боравила у дводневној радној посети институцији Заштитника грађана. Поред генералне секретарке стручне службе Заштитника грађана Оље Јовичић разговорима је присуствовала и амбасадорка Румуније у Београду Њ.Е. Оана Кристина Попа.

Пашалић је изразио очекивање да ће се нови Предлог закона о Заштитника грађана наћи у скупштинској процедури и упознао Вебер са организационим променама у институцији након систематизације у децембру 2018. године, посебно са функцијом нове организационе јединице – Одељења за хитно поступање. Румунска омбудсманка је показала посебно интересовање за надлежности и овлашћења Заштитника грађана и међународну сарадњу са омбудсманима региона.

b_300_0_16777215_00_images_rumunija_3.jpegПотпредседник Народне скупштине Ђорђе Милићевић је у разговору са румунском омбудсманком и заштитником грађана изразио задовољство што успешну политичку и парламентарну сарадњу Србије и Румуније прати и добра сарадња ове две независне институције. Поздравио је потписивање Меморандума о разумевању Заштитника грађана Републике Србије и Омбудсмана Румуније, као и оснивање Мреже балканских омбудсмана. У разговору је истакао значај успешне сарадње Заштитника грађана са Народном скупштином, која бира Заштитника грађана и којој он одговара за свој рад.

Зоран Пашалић је на конференцији за новинаре у Скупштини Србије, после састанка са потпредседником парламента Ђорђем Милићевићем и омбудсманком Румуније Ренатом Вебер, изјавио да је контакт омбудсмана са парламентом важан и да је омбудсман саветник Скупштине Србије који, преносећи своје резултате рада и искуства и говорећи пред посланицма отворено шта је то што систематски или појединачно мучи грађане Србије, указује шта је потребно мењати како би се прописи ускладили са потребама грађана. Оно што је обавеза ових институција је да у контактима остваримо јачу заштиту наших грађана у Румунији и румунских у Србији. Независне институције омбудсмана стоје грађанима на располагању и у заштити својих права грађани могу да нам се обрате, рекао је Пашалић.

Омбудсманка Румуније Рената Вебер навела је да је институција Омбудсмана кључна за сва демократска друштва, као и да је узајамна размена искустава у раду од изузетног значаја, посебно у циљу унапређења добре праксе и ефикасности независних институција у Србији и Румунији.

-------

24.09.
b_300_0_16777215_00_images_rumunija_6.jpegДругог дана посете, представници Националног савета румунске националне мањине говорили су о положају румунске нациоаналне мањине у Србији, као и проблемима са којима се свакодневно сусрећу, док су представници НПМ-а и Одељења за хитно поступање говорили о раду и карактеристичним случајевима из ових организационих јединица. 

b_300_0_16777215_00_images_20190920Otvorenavrata.jpegЗаштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је данас у оквиру активности „Отворена врата“ са двадесеторо грађана из Београда и Србије, који су се највише жалили на повреду права из социјалне заштите, као и на рад Фонда ПИО и катастра. Данашња „Отворена врата“, као редовна месечна активност ове институције, организована су девети пут ове године, а свеукупно више од 25 пута, током којих је заштитник грађана разговарао са преко 1300 грађана из Београда и унутрашњости.

Лични разговор са грађанима незадовољних радом јавне власти у Србији омогућава заштитнику грађана непосредан и прецизнији увид у свакодневне проблеме грађана са којим се суочавају због кршења њихових загарантованих људских и мањинских права.

b_300_0_16777215_00_images_fondacija_curuvija_.jpegНовинари у Србији не виде Сталну радну групу за безбедност новинара као некога ко треба да им помогне, због чега велики број напада и притисака на њих остаје непријављен, показало је данас истраживање Фондације „Славко Ћурувија“ под називом „Критичне тачке у систему заштите новинара“, које је представљено на скупу у присуству заштитника грађана Зорана Пашалића и представника медија.

Програмски координатор фондације Раде Ђурић је рекао да је састав сталне радне групе, која је основана 2016. године, у основи такав да не може тренутно да се мења и указао на огроман проблем и изостанак судских органа у његовом раду.

b_300_0_16777215_00_images_fondacija_curuvija_1.jpegНовинари осећају огроман страх и неповерење према самим институцијама. Не гледају институције као на пријатеља, оценио је Ђурић. Указао је на значај контакт тачака које су производ споразума између Републичког јавног тужиоца, Министарства унутрашњих послова и новинарских удружења, везан за безбедност и заштиту новинара.

Контакт тачке су постале кључна места, чији је основни задатак хитна и брза реакција, а са друге стране су и нека врста комбинације праћења случајева који су везани за нападе на новинаре, истакао je он.

На скупу су говорили и судија кривичног одељења Вишег суда у Београду Александар Трешњев, адвокат Вељко Милић, заменик тужиоца у Другом основном тужилаштву у Београду Предраг Миловановић и председник Независног удружења новинара Србије Жељко Бодрожић.

Страна 17 од 427