Заштитник грађана је био гост у емисији “Ново јутро” Телевизије Пинк.

А сада тема о којој сви говоре: шта показују резултати контроле коју је пре месец дана покренуо према надлежним институцијама поводом случаја девојчице из Миријева, коју је отац држао заточену у кади. Које од институција заказују овом случају и да ли ће неко за то одговарати, нека су од питање за заштитника грађана Зорана Пашалића. Добро јутро! Хвала што сте дошли! Када је овај случај доспео у јавност ви сте одмах покренули питање одговорности надлежних институција. До чега сте дошли у овом тренутку кроз поступак оцене њиховог рада?

- Ако не рачунате то да тражимо одговорност конкретних лица која нису поступа адекватно у датој ситуацији, случај је окончан препорукама и ми тражимо да се поступи по препорукама и да се тачно утврди одговорност појединаца који нису обавили оно што су по закону и по правилима по којима раде морали да обаве.

Значи, име и презиме оног ко није урадио.

- Конкретно име и презиме, тако је.

Покренули сте поступак контроле законитости Градског центра за социјални рад у Београду, одељења Звездара и Палилула, Министарства за бригу о породици, Министарства унутрашњих послова, Дома здравља Звездара, шта сте још? Градска Општина Звездара.

- И допунили смо непосредним контактом, да не би губили време, још са Градским секретаријатом за управу, за бригу о деци, односно за образовање, са Домом здравља Савски венац и са Министарством просвете да би добили целину, да би тачно утврди која је чија одговорност.

До чега сте дошли?

- Дошло се до тога да је у том ланцу бриге о деци поступљено на начин који ми сматрамо да је неадекватан, а то је не са дужном пажњом коју једна таква ситуација или било која ситуација када су деца у питању изискује.

Ко је заказао Центар за социјални рад или неке друге установе?

- Заказала је, оно што се каже, небрига, односно небрига је та која је довела до тога да, у поступку од почетка до краја, да нагласим оно што је утврђено на терену, буквално сви, осим полиције, нису показали дужну пажњу, односно посматрали су на начин на који то није адекватно у датој ситуацији.

Добро, негде сте скренули пажњу на Закон о основама система образовања и васпитања, и затражили измену и допуну тог закона, ког дела оног колико сам ја разумела о вођењу евиденције о деци која су стасала за похађање предшколског програма, је л’ тако?

- То је једна од.

Шта је проблем у закону?

- Проблем је у томе што се мора водити тачна евиденција када дете испуни услове, значи оне године које има да крену у предшколску установу о томе се мора водити тачна евиденција, које у овом тренутку нема.

Нема је у закону као…

- Нема обавезности.

То је посебно питање.

- Јер обавезност је та која подразумева да неко мора да обави одређену радњу, а ако не мора, ако не уради онда повлачи све одређене санкције.

Основно тужилаштво је подигло оптужницу против овог оца, је л тако, а шта је сада следећи корак?

- То је на тужилаштву и на суду. То не бих коментарисао. Ја само хоћу да кажем да је полиција више пута била на адреси и због различитих пријава и да је утврдила једну врло, врло лошу ситуацију, првенствено у односу између партнера.

То је велики проблем да се није узело у обзир све што полиција наводи као стање детета и односа у тој породици и да то ни Центри за социјални рад, ни остали, нису разматрали најозбиљније. Очекујемо стварно имена и презимена одговорних, да сада ми не судимо пре њих.

- Моменат је овај, постоји једна правна изрека чувеног правника Валтазара Богишића који каже: “Што се грбаво роди живот не исправи”. Од самог старта направљена је грешка, сам старт је лош, од тога да је процена да родитељ који има искључиво старатељство је подобан да се стара о детету, па онда је то надаље ишло.

Да ли ће Министарство просвете да покрене измену и допуну закона?

- Ми ћемо на томе инсистирати, иницираћемо то, јер није ово једини случај.

Зато вас и питам, зато што је ово најгласнији био случај. Једини случај запостављања детета и довођења у такво стање.

- Ово је најдрастичнији случај, односно случај који је узнемирио јавност зато има страшне последице, да је дете доведено у животну опасност, да је занемаривано годинама, а да то нико није адекватно реаговао.

То је страшно. Имамо сада и случај инструментарке из Гинеколошко-акушерске клинике Народни фронт која је снимала уживо најинтимније детаље порођаја и то царским резом, преносила то на друштвеној мрежи Тик-Ток не само без дозволе, него је и забрањено да се током операција или порођаја држе мобилни телефони.

- Видите, ми смо покренули поступак и очекујемо да ће сви они који се старају о заштити података о личности, у таквим ситуацијама када неко злоупотреби свој положај, да би радио нешто што је апсолутно недозвољено, да ће се сви они укључити и једноставно у поступку који следи, решити на тај начин што и ако је акушерска клиника преузела одређене кораке према дотичној, да ће то решити на адекватан начин.

Ви сте покренули поступак контроле законитости и правилности рада ГАК Народни фронт и чини ми се здравствене инспекције Министарства здравља, зато
што они нису реаговали правовремено. Они могу да туже и запослене.

- То је то је већ приватна ствар и то не можемо.

Да, то је приватна ствар, не могу да завршим разговор да не кажем да је 14 убијених жена од почетка године у нашој земљи. То је стварно црна статистика, међу тих 14 жена су и 2 девојчице, односно девојке, и статистика каже да су у 2/3 случајева убице били бивши или садашњи супружници или партнери. Шта може да се учини на том пољу?

- Хвала вам за ово питање. Ту имамо један проблем што када самом чину убиства жене претходи дугогодишње или вишемесечно насиље било које врсте, онда је могуће на неки начин превенирати сам чин убиства, али међу овим случајевима постоји и они где је апсолутно однос између партнера, супружника био такав да нико није, како кажу, могао да претпостави ће се завршити овако. Ми се сада бавимо тиме како превенирати такве случајеве. Шта урадити у
случајевима када се да кажем деси нешто што нико није очекивао. Оно што је важно, јесте оно што сам инсистирао и у случају девојчице из Миријева, па и у овим случајевима са најдрастичнијим епилогом, а то је већа емпатија свих нас. Када видимо, приметимо неадекватне односе, да се не повлачимо и да не остављамо то као, није то наш проблем, па нећемо да се мешамо, него да и оно што је до нас, а то је да то пријавим адекватно, и да пријавимо адекватним институцијама да би они урадили онај део посла.

Да, често комшије и фамилија кажу - ми смо знали, али знате то њихова приватна ствар, па нисмо пријавили. Нисмо могли да претпостави да је то тако, да су ти односи толико нарушени, да се то све дешавало, али ето сви окрену главу негде, то је проблем. Доста пута је било, и у случају хирурга је комшиница звала полицију зато што је чула да се дешава насиље, тако да заиста да мало се подигне свест друштва.

- То су преозбиљне ствари да би једноставно испратили само једном вешћу или константацијом, већ се треба пратити у једном дугом периоду и оно што је најбитније повезати цео тај ланац свих оних који треба да се старају не само деци, већ и о свима нама.

Господине Пашалићу хвала што сте били наш гост.