Заштитник грађана Зоран Пашалић био је гост Јутарњег дневника Радио телевизије Србије.

Од почетка године у Србији је убијено више од 20 жена. Најмлађа жртва фемицида имала је свега две године. У појединим случајевима попут убиства жене у Пироту, а учинио је то њен бивши партнер, надлежни су нетачно проценили ризик од понављања насиља, резултати су контроле рада надлежних органа које је спровео омбудсман. Шта су препоруке за све оне који би требало да заштите жене од насиља чућемо од госта "Дневника", заштитника грађана Зорана Пашалића. Добро јутро, хвала што говорите за "Дневник". Да кренемо од ове контроле у Пироту, реч је о убиству које се догодило на Градском тргу током преподневних часова. Ви сте утврдили да је било недоследности у примени закона; дакле, упутили сте препоруку којим органима и какве препоруке сте упутили?

- Насиље у породици регулисано је са више закона. Основни закон је Закон о заштити од насиља у породици. То је практичан закон, закон који је направио мрежу. Кажем, држава је направила мрежу кроз који се насилник не може "провући", да тако фигуративно кажем, ако сви они органи и институције раде свој посао. То значи, када се први пут појави насиље у породици, без обзира каква оно буде, да ли је у питању физичко, психичко, економско, било које друго, тај насилник се мора пратити све време, прво, од стране прво свих оних надлежних органа, а на крају или на почетку од оног ко је дужан да прати, а то је Група за координацију и сарадњу коју чине стручњаци из свих области који штите жртву и спречавају насиље у породици. У овом случају то је заказало.

Ви сте утврдили да је у Пироту заказала иста ова мрежа кад је реч о процени ризика од понављања насиља. Једна од препорука коју сте упутили је да се другачије посматрају случајеви кад је било претходних пријава. Шта би то конкретно променило у поступању, шта би то променило на терену?

- То би значило да, као у овом случају који је нажалост завршио се овако трагично, када се појаве први случајеви, а овде је било више пута да је насилник, да тако кажем, узнемиравао жртву, до овог коначног трагичног епилога, и ту је било реакција најчешће и најбоље од стране полиције, али оно што је нама врло важно а то је да у тој координацији, зато и постоји група за, како се зове - координацију и сарадњу, није било адекватне процене ризика у односу на понашање насилника који је узнемиравао прво лично, после преко посредника жртву и на крају се десило то што се десило.

Још једна од препорука коју сте упутили након ових контрола је она који се односи на случај породичног насиља у Зајечару. Ту сте тражили да се деца која су сведоци насиља, третирају као жртве, иако нису непосредно били угрожени већ постоје неке препоруке да се то примењује, али да би надлежни органи били у обавези то да ураде потребна је промена закона и то је један од Ваших захтева. Какав је одговор на то?

- Одговор је позитиван, али не само промена закона, ми ћемо инсистирати на промени закона, већ и промена понашања у односу на децу која присуствују насиљу у породици. Разлози су вишеструки, првенствено то је трауматизација деце, дугорочна. Друго, пракса је показала и то дугогодишња пракса, да деца која присуствују насиљу у породици најчешће се идентификују, у свом неком будућем животу, у некој својој секундарној породици, или са насилником или са жртвом, значи узимају тај модел понашања. Због тога се мора са великом пажњом и нормално, законски да буде регулисано, водити рачуна када деца присуствују насиљу да она буду третирана као жртва и, пазите, апсолутно као жртве насиља и да на тај начин се заштити и да се санкционише то понашање насилничко, свакако.

Очекујете да ће доћи до промене закона?

- Апсолутно сам сигуран.

Ово нису једине препоруке, Ви врло често реагујете када су случајеви насеља, посебно насиља над женама у питању... Имате ли негде, неке од институција које позитивно реагују на те препоруке, има ли оних које не желе да прихвате оно што им сугеришете?

- Не можемо поделити на институције, то су случај до случаја. Реагују позитивно полиција, реагује позитивно центар за социјални рад, тужилаштво, или пак, не реагује неко од ове три наведене институције. То све зависи од случаја до случаја. Оно што је нама важно а то је да инсистирамо на доследној примени Закона о заштити од породичног насиља. Зашто? Зато што ако се свако слово, то сам више пута рекао, тог закона примењује, који је јако добар, он је мали да тако кажем фигуративно, има 39 чланова, али је регулисао све теме, да се заиста насилник нађе у тој ситуацији где не може даље да врше насиље, а да не говоримо о томе да се заврши овако трагично као што је било у Пироту.

Поред тога, оно што је битно јесте да, не само жртве, већ и сви они који су сведочили, присуствовали и приметили да постоји насиље, то увек пријаве надлежним органима. Вама хвала што сте били гост "Дневника".