Поводом обележавања Светског дана слободе медија, 3. маја, Заштитник грађана Зоран Пашалић истиче да су слободни, независни и одговорни медији један од темељних стубова демократског друштва и владавине права, као и да медијска слобода није апстрактна вредност, већ конкретно право које се свакодневно остварује  или ускраћује кроз поступање органа јавне власти према новинарима и грађанима.

Заштитник грађана наглашава да је право новинара на слободно извештавање у директној вези са правом свих грађана да буду објективно, благовремено и потпуно информисани.

„Слобода изражавања показује колико се поштују сва друга права. Зато слободна медијска реч мора да буде неупитна, али и праћена одговорношћу коју носи. У супротном, медији постају средство манипулације, уместо да буду извор поузданих и тачних информација, простор за подстицај плурализма мишљења и подршка владавини права“, истакао је Пашалић.

Поводом Међународног празника рада, 1. маја, Заштитник грађана Зоран Пашалић указује да запошљавање, безбедност и здравље на раду, право на стручно усавршавање, право на рад рањивих група, као и изједначавање положаја жена и мушкараца на тржишту рада, морају бити међу приоритетима државе у даљем унапређењу области рада.

Заштитник грађана истиче да је неопходна ефикаснија сарадња надлежних органа, као и доследно предузимање адекватних мера према послодавцима који крше права запослених. Пуна примена закона и делотворни механизми контроле кључни су за обезбеђивање достојанствених услова рада за све грађане.

Грађани се институцији Заштитника грађана, у вези са остваривањем права на рад и по основу рада, најчешће обраћају због заснивања радног односа на одређено време супротно закону, незаконитог престанка радног односа, неплаћеног прековременог рада, ускраћивања коришћења права на годишњи одмор у складу са прописима, неуплаћених доприноса за обавезно социјално осигурање, као и злостављања на раду.

„Празник рада представља прилику да се укаже на значај поштовања радних права, али и на изазове са којима се запослени и даље суочавају. Зато је обавеза свих надлежних органа да доследно примењују законе и обезбеде ефикасну заштиту права радника, као и да унапређују механизме контроле и надзора. Посебну пажњу потребно је посветити заштити најугроженијих група, укључујући младе, жене, особе са инвалидитетом и раднике у неформалној економији“, истиче Пашалић.

Заштитник грађана ће наставити да, у оквиру својих надлежности, прати стање у области радних права, поступа по притужбама грађана и упућује препоруке у циљу унапређења законитости и правилности рада органа јавне власти.

У духу социјалне правде и солидарности, 1. мај нас подсећа да је поштовање права радника основ стабилног и праведног друштва.

Заштитник грађана Зоран Пашалић посетио је данас Библиотеку за слепе „Др Милан Будимир“ на позив Савеза слепих Србије поводом обележавања два значајна јубилеја – 80 година постојања и рада Савеза слепих Србије и 55 година рада те јединствене установе културе и образовања намењене слепим и слабовидим особама. Библиотека „Др Милан Будимир“ је почела са радом 1971. године и бави се штампањем књига на Брајевом писму и снимањем аудио књига. Данас библиотека функционише у склопу Савеза слепих Србије и поседује преко 50.000 књига на Брајевом писму, као и преко 7.000 наслова у аудио формату.

Посета библиотеци била је прилика за разговор о могућностима даљег унапређења приступачног окружења за особе са инвалидитетом. Током посете истакнута је дугогодишња сарадња Заштитника грађана и Савеза слепих Србије, која се огледа у заједничком раду на унапређењу положаја особа са инвалидитетом и заштити њихових права. Посебна пажња посвећена је мапирању проблема са којима се савез суочава у свом раду и пружању квалитетне услуге својим члановима.

Заштитник грађана Републике Србије Зоран Пашалић упутио је Међународном резидуалном механизму за кривичне судове у Хагу иницијативу за разматрање примене хуманитарних разлога у вези са даљим извршењем казне осуђеног Ратка Младића.

Полазећи од свог мандата заштите и унапређења људских права, Заштитник грађана указао је на обавезу обезбеђивања адекватне и правовремене здравствене заштите свим лицима лишеним слободе, у складу са међународним стандардима. Посебно је наглашено да здравствена заштита мора бити континуирана, адекватна и упоредива са оном која је доступна у цивилном здравственом систему.

У иницијативи се истиче значај редовне и свеобухватне процене здравственог стања лица на издржавању казне, нарочито имајући у виду старосну доб, сложеност медицинске неге и потенцијалне ризике по здравље и достојанство у условима лишавања слободе.

Заштитник грађана указао је и на релевантне међународне стандарде, укључујући Европску конвенцију о људским правима и Стандардна минимална правила Уједињених нација за поступање са затвореницима (Мандела правила), која прописују обавезу хуманог третмана и обезбеђивања одговарајуће здравствене заштите.

Иницијативом је предложено да надлежни органи Механизма размотре могућност упућивања на лечење ван затворског система, укључујући и кућно лечење уз одговарајуће мере надзора, уколико то здравствено стање осуђеног захтева.

Заштитник грађана наглашава да се ова иницијатива не односи на питање кривичне одговорности нити на правоснажност пресуде, већ искључиво на потребу поштовања основних људских права, права на здравствену заштиту и очување достојанства сваког појединца.

Заштитник грађана позвао је Механизам да иницијативу размотри са посебном пажњом, у складу са хуманитарним принципима и међународним обавезама.

Заштитник грађана Зоран Пашалић наставио је данас консултације са ученицима, наставницима и родитељима поводом израде нацрта закона о забрани коришћења мобилних телефона у школама, поручивши да циљ није да се забрана наметне, већ да ученици схвате зашто је то добро за њих.

Сама забрана има своје место и дала је резултате у земљама које су сличног менталитета, на сличном културолошком и економском нивоу, рекао је Пашалић. Према његовим речима нацрт говори о томе да треба да се створе услови да ученици схвате зашто је то за њих добро и да ће одсуство мобилних телефона у току боравка у школи допринети социјализацији ученика и довести до тога да настава има већи ефекат.

Забрана је у многим земљама повећала успех и то углавном код оних ученика који су показали слабије знање и интересовање, конкретно за шест одсто за матерњи језик и математику, додао је Пашалић.

Консултације су одржане у Дечјем културном центру у Београду са циљем прикупљања ставова и предлога кључних актера како би се на најбољи начин сагледали сви аспекти будућих законских решења.