Заштитник грађана затражио је од Министарства правде, после поступка покренутог због јавног објављивања детаља о малолетној жртви обљубе, да измени Судски пословник на начин који би прописивао да се јавности не могу достављати информације које на непосредан или посредан начин чине препознатљивим идентитет детета, посебно када су у питању деца жртве кривичних дела.

У мишљењу упућеном Министарству правде, Заштитник грађана наводи и да информације које се достављају јавности у вези судских поступака у којима је учесник дете не би требало да садрже ни информације које могу угрозити загарантована права или слободе детета ни информације чије објављивање није у складу са најбољим интересом детета.

Заштитник грађана истиче да право деце на заштиту од свих облика насиља и заштиту приватности, као и право детета жртве насиља на опоравак и реинтеграцију, подразумева и обавезу надлежних државних органа да са највишим степеном опреза објављују информације о извршеном насиљу над децом.

У конкретном случају судови би ову обавезу извршили на тај начин што приликом обавештавања јавности о раду судова не би објављивали личне податке о детету, жртви кривичног дела, као и друге податке који би могли да дете учине препознатљивим и изложе га додатној трауматизацији, наглашава Заштитник грађана.

Заштитник грађана је у септембру 2020. године по сопственој иницијативи а после сазнања да су медији објавили детаље пресуде за обљубу детета преузете из саопштења Вишег суда у Новом Саду, покренуо поступак контроле Министарства правде, са захтевом да обави надзор над радом управе тог суда.

Председник Вишег суда у Новом Саду је у изјашњењу на захтев ресорног министарства навео да је конкретно саопштење дато управо у функцији заштите конкретног оштећеног детета, али и свих потенцијалних малолетних жртава кривичних дела којима се угрожава полна слобода, на начин да се пошаље јасна порука о строгом кажњавању свих који су повредили права детета на најтежи начин.

Међутим, Заштитник грађана сматра да то саопштење није у потпуности заштитило идентитет детета јер су у њему наведени подаци из породичног живота детета, а затим су описане радње извршења кривичних дела и тиме малолетно оштећено дете, као жртва насиља, изложено секундарној виктимизацији јер је саопштење објављено у медијима.

Због свега наведеног, Заштитник грађана сматра да је неопходно да Министарство правде измени и допуни одредбе постојећег Судског пословника.

Attachments:

Мишљење Заштитника грађана

Заштитник грађана Зоран Пашалић и амбасадор Републике Бугарске у Србији Радко Влајков потписали су данас споразум о реализацији пројекта „Деца деци – упознај своја права“ којим ће бити омогућена вршњачка размена знања о правима детета и механизмима њихове заштите.

Пројекат „Деца деци – упознај своја права“ требало би да допринесе бољој примени концепта дечијих права, као и бољој промоцији и већем укључивању деце у доношење одлука, као једног од четири кључна принципа Конвенције Уједињених нација о правима детета.

Пројекат, за који је Република Бугарска издвојила бесповратна средства, биће организован под покровитељством Заштитника грађана, тачније све активности спроводиће се путем Панела младих саветника Заштитника грађана, првог саветодавног тела у Србији које чине деца узраста од 12 до 18 година.

У оквиру пројекта планиране су обуке чланова Панела младих саветника о правима детета и вишедневна Летња школа на исту тему, а биће израђени и бројни промотивни и информативни материјали о дечијим правима, Конвенцији УН о правима детета и о Панелу младих саветника Заштитника грађана.

Заштитник грађана ће, у сарадњи са школама и школским управама у Србији, организовати радионице о правима детета и њиховој заштити.

Заштитник грађана је, поводом поступка покренутог после сазнања из медија да су средњошколци у Лесковцу протествовали због најаве Параде поноса у том граду, указао Министарству просвете, науке и технолошког развоја да треба да обезбеди обуке за запослене у образовно-васпитним установама о приступу садржајима који се односе на ЛГБТИ заједницу.

„Сматрамо да је од изузетог значаја да се спроведе едукација у циљу развијања толеранције и подизања свести заинтересованих актера у систему образовања и васпитања о правима ЛГБТИ особа и желимо да пружимо подршку Министарству просвете, науке и технолошког развоја у овом процесу“, навео је Заштитник грађана.

Заштитник грађана је после информација из медија да је група од око 200 средњошколаца у Лесковцу у марту 2020. године протествовала због најаве да ће се у том граду одржати Парада поноса, покренуо поступак контроле правилности и законитости рада ресорног министарства.

Министарство је обавестило Заштитника грађана да је затражило од свих средњих школа у Лесковцу да утврде да ли су њихови ученици учествовали у протесту и да покрену васпитно-дисциплинске поступке против њих, након чега су у три школе дошли до сазнања да су њихови ученици изостали са наставе.

Надлежно министарство је школама скренуло пажњу да су у обавези да обавесте надлежни центар за социјални рад и полицију након што се утврди учешће појединих ученика у протесту, а против ученика који су учествовали у протесту покренуте су законске процедуре, навело је ресорно министарство у одговору Заштитнику грађана.

Заштитник грађана утврдио је да су припадници Министарства унутрашњих послова Републике Србије поступали несавесно и неефикасно приликом расветљавања напада на младића који је крајем августа претучен на улици у Новом Саду, и затражио спровођење дисциплинских поступака против одговорних полицијских службеника.

Заштитник грађана је по сопственој иницијативи, након што су медији у септембру објавили снимак на коме се види пребијање младића да је 24. августа 2020. године у Новом Саду, покренуо поступак контроле законитости и правилности рада МУП Републике Србије.

У поступку контроле, Заштитник грађана је од Сектора унутрашње контроле МУП Србије добио документацију и извештаје из којих произилази да су полицијски службеници поступали незаконито и неправилно на штету права грађана, односно да су закаснело, несавесно и неефикасно поступали приликом рада на расветљавању кривичног дела и проналаска учинилаца кривичног дела од 24. августа 2020. године.

Из достављене документације произилази да је здравствена установа 24.08.2020. године обавестила новосадску полицију да је примила особу са повредама задобијеним приликом физичког напада од стране три НН лица, као и да је полиција истог дана обавестила новосадско Основно јавно тужилаштво.

Међутим, у даљем поступању полиција није реаговала благовремено, савесно и ефикасно, а видео снимак са објеката испред којих је младић претучен је преузела са десет дана закашњења, утврдио је Заштитник грађана на основу достављених извештаја.

Заштитнику грађана је достављена документација из које се види да је Више јавно тужилаштво о догађају обавештено тек 02.09.2020. године када му је достављена кривична пријава пуномоћника претученог младића, као и да је полиција снимак доставила два дана касније и да је потрага за починиоцем расписана тек 20 дана након почињеног дела.

Због свих утврђених пропуста, Заштитник грађана је затражио од надлежних институција да спроведу дисциплинске поступке против одговорних полицијских службеника и да га о исходу тих поступака обавесте, као и да у будућем раду поступају законито и правилно, односно да без одлагања, савесно и ефикасно предузимају радње и мере.

Attachments:

Утврђење и препоруке Заштитника грађана

Заштитник грађана Зоран Пашалић, у својству посредника, разговарао је са становницима неформалног насеља “Вијадукт” у Реснику о условима за решавање питања њиховог збрињавања и исељења са те локације.

“У оквиру законом датих могућности посредовања, у септембру смо се, у поступку покренутом по притужби грађана из насеља 'Вијадукт', прихватили улоге медијатора у решавању проблема збрињавања становника овог насеља како би у потпуности била остварена њихова гарантована људска права”, рекао је Пашалић након што је у уторак после подне са заменицом Заштитника грађана Јеленом Стојановић разговарао са грађанима који живе у том насељу.

Заједно са Пашалићем и Стојановић, са становницима неформалног насеља „Вијадукт“ су разговарали и представници Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Града Београда и предузећа „Коридори Србије“.

“У сталним контактима, становници насеља су ми пренели своје предлоге и услове за решавање питања њиховог исељења, које сам затим предочио надлежним државним органима”, рекао је Пашалић и додао да је у оквиру посредовања по овом питању контактирао надлежно министарство, као и градске и локалне органе.

“Очекујем да ће надлежни органи, а пре свих ресорно министарство, одрадити свој део посла у договореном року и на начин на који ће бити остварена гарантована људска права становника насеља 'Вијадукт'. Посредничку улогу вршићемо у потпуности до окончања исељења свих становника овог насеља, а уједно и надзор над радом свих надлежних органа у поштовању гарантованих људских права”, нагласио је Пашалић.