Општинска управа ГО Нови Београд - Служба за озакоњење објеката није поступила по предметним захтевима притужиље, чиме је поред повреде Закона о општем управном поступку, осујетио и циљ и начела стандарда добре управе, утврдио је Заштитник грађана након спроведеног поступка контроле законитости и правилности рада општинске управе.
У извештају са препорукама које је Заштитник грађана упутио контролисаном органу стоји да је потребно је да Општинска управа ГО Нови Београд - Служба за озакоњење објеката, сходно одредбама Закона о општем управном поступку, без одлагања поступи по захтевима притужиље за стицање својства странке у поступцима озакоњења за чији је исход заинтересована. Такође, обавестиће Заштитника грађана у року од 60 дана од дана пријема извештаја о поступању по упућеној препоруци.
Републички геодетски завод (РГЗ) поступио је супротно закону, правилима управног поступка и принципима добре управе, јер није предузео потребне мере и радње у циљу одлучивања о жалби у законом прописаном року чиме су не само повређена правила управног поступка, већ и изневерена оправдана и разумна очекивања грађана.
На основу утврђених недостатака у раду, Заштитник грађана упутио је Републичком геодетском заводу, Служби за катастар непокретности Чукарица препоруку да без одлагања одлучи о жалби изјављеној у предмету притужитељке.
Заштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је са власницима приватних домова за бригу о старим особа који су му пренели да највише проблема имају са дужином трајања поступка лиценцирања и постојећом пореском регулативом и најавио да ће контактирати надлежно министарство како би се сагледали сви могући проблеми које имају.
Фото: Заштитник грађана
„Од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања тражићу да ме обавесте о свему на шта су указивали власници приватних домова како би услови рада били једнаки за државне и за приватне домове и корисницима обезбедио највиши ниво услуга“, рекао је Пашалић на састанку са члановима Удружења приватних установа социјалне заштите, домова за смештај одраслих и старијих.
Пашалић је навео да је Институција Заштитника грађана примила мали број притужби на рад домова за старе, док је више притужби било на рад органа које по закону има надлежност да контролишемо, пре свих Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које је задужено за контролу установа социјалне заштите.
„Заштита старих особа, као што сам раније најавио, биће наш приоритет како у државним и приватним домовима за бригу о старим особама тако и у њиховим породицама. То су наше мајке, очеви, други блиски сродници, и сви заједно имамо обавезу и дужност да им обезбедимо достојанствен третман у старости где год да је проводе, било у дому било код куће“, истакао је Пашалић.
Фото: Заштитник грађана
Заштитник грађана, између осталог, има мандат да превентивно контролише рад социјалних установа, што подразумева да посете обавља без најаве у било које доба дана и ноћи јер је у фокусу нашег рада заштита и унапређење положаја две најугроженије категорије друштва - деце и старих, навео је Пашалић.
Председник удружења Радослав Миловановић је указао да су проблеми са којима се сусрећу, пре свега компликован и дуг процес лиценцирања и постојећа пореска регулатива, проблеми целог нашег друштва али и старих особа којима је такав смештај потребан, те да је неопходна боља сарадња и подршка државе како би се унапредио њихов рад.
Чланови удружења пренели су да имају проблема и са нелојалном конкуренцијом коју стварају нелегални домови за старе што су пријављивали ресорном министарству јер њихов рад и квалитет услуга нису под контролом надлежних инспекција а најстарији корисници могу бити посебно угрожени.
Представници удружења су указали и на проблем са извештавањем медија о проблемима које имају у раду и истакли да када неки случај доспе у јавност подаци који се пласирају у јавност углавном нису проверени чиме се утиче на репутацију и пословање свих приватних домова који брину о најстаријима.
Тим Заштитника грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) који је предводила заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић обавио је 28. марта 2022. године тематску посету Казнено-поправном заводу у Београду и Казнено-поправном заводу у Београду-Падинској Скели. У тиму је поред запослених из Заштитника грађана био и представник Комитета правника за људска права.
Фото: Заштитник грађана
Обе посете су биле ненајављене и обављене у циљу праћења поступања завода према лицима лишеним слободе која се налазе на извршењу дисциплинске мере упућивање у самицу или посебне мере усамљење, односно у било ком облику изолације од других лица лишених слободе, њиховом положају и остваривању њихових права. Током посете, тим НПМ-а је обавио ненадзиране разговоре са појединим осуђеним лицима, извршен је увид релевантну документацију, као и обилазак просторија намењених за извршење наведених мера.
Кључни налази из обе посете биће објављени у оквиру посебног тематског извештаја, након што се реализују планиране посете заводима посвећене наведеној теми.
Професионално поступање руководства и запослених у заводу током трајања посете НПМ-а представља пример добре праксе у поступању, у складу са законом предвиђеном обавезом сарадње органа са НПМ-ом.
Заштитник грађана утврдио је пропусте у раду Секретаријата за саобраћај Градске управе града Београда јер није обезбедио опрему за слепа и слабовида лица у виду звучних сигнала за прелажење преко улице након што је током реконструкције светлосне сигнализације на пешачким прелазима укинуо пешачки семафор.
По притужби мајке слабовидог детета из Београда да је реконструкцијом светлосне сигнализације на раскрсницама њеном детету онемогућено да се самостално креће, како се иначе раније кретало, јер су на великом броју раскрсница укинути семафори за пешаке, Заштитник грађана је покренуо поступак контроле законитости и правилности рада овог секретаријата.
Због потребе да се унапреди положај деце оштећеног вида и осигура њихова боља безбедност као учесника у саобраћају, Заштитник грађана сматра да Секретаријат за саобраћај мора осигурати исти ниво остваривања права лицима оштећеног вида која су пре ових реконструкција светлосне сигнализације могла самостално да се крећу јер су могла да виде светлосни сигнал на пешачком семафору који је био на разделном острву.
Из тих разлога, потребно је предузети све мере како би се обезбедило да на пешачким прелазима широких градских улица у Београду буде постављен звучни сигнал за безбедан прелазак улице. На овај начин би се заштита и безбедност осигурала не само деци, већ и одраслима оштећеног вида.
У препоруци за отклањање недостатака, Заштитник грађана тражи да градски секретаријат убудуће на свим пешачким прелазима на којима се укида пешачки семафор на разделном острву постави опрему за обележавање путева за кретање слепих и слабовидих лица у виду звучних сигнала за прелажење улице и да га о поступању по препоруци обавести у року од 30 дана.