Поводом обележавања 26. октобра - Међународног дана свесности, на згради Заштитника грађана данас је развијена интерсекс застава у знак подршке интерсекс особама, једној од најмаргинализованијих друштвених група, о чијим се правима, положају и проблемима са којима се суочавају не зна и не говори довољно.

Интерсекс особе не могу бити сврстане према медицинским нормама и њиховим примарним и секундарним полним карактеристикама (хромозомима, гонадама или анатомским карактеристикама) на мушки и женски пол. Стереотипи и норме засновани на бинарној подели на мушкарце и жене често доводе до ,,корективних“ хируршких интервенција и третмана у циљу „нормализације“ дететових сексуалних карактеристика и сврставања на мушки и женски пол. Из тог разлога се интерсекс деца суочавају са дискриминацијом, нехуманим и понижавајућим поступањем и другим видовима поступања која су супротна најбољим интересима детета.

Заштитник грађана указује да ни Закон о забрани дискриминације нити други релевантни закони не садржи одредбу којом се експлицитно забрањује дискриминација на основу полних карактеристика, иако је Република Србија у Трећем циклусу Универзалног периодичног прегледа Уједињених нација 24. јануара 2018. године добила препоруку: Оснажити заштиту ЛГБТИ особа од дискриминације, и усвојити прописе који укључују заштиту од дискриминације по основу интерсексуалног статуса.

Овом приликом подсећамо да су Комитет за права детета и Комитет за елиминисање свих облика дискриминације жена у бројним приликама позивали државе потписнице Конвенције о правима детета и Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена да се уздрже од штетне праксе такозваних корективних медицинских захвата на деци за које не постоје медицинске индикације, већ су усмерене ка „нормализацији“ дететових полних карактеристика. На чињеницу да таква пракса представља озбиљне повреде људских права и слобода и доводи до последица од којих многе остају током целог живота, указивала су бројна међународна тела и организације, укључујући и друга уговорна тела УН - Комитет против тортуре, Светска здравствена организација, Високи комесар за људска права и Савет Европе.

Уз ангажовање Заштитника грађана, Министарство правде је у сарадњи са Министарством финансија, упутило дописе председницима судова оних општина у којима се судије нису прихватале функције председника комисија за враћање земљишта, укључујући и Основни суд у Аранђеловцу који је надлежан за територију општина Аранђеловац, Рача и Топола, након чега су у многим општинама, по наводима Министарства правде, комисије образоване. Тако је у априлу 2019. године решењем надлежног министарства формирана и Комисија за враћање земљишта општине Топола, али иако је од њеног формирања протекло више од шест месеци, комисија још увек није предузела адекватне мере у циљу поступања по предметима притужилаца, од којих неки трају већ тридесет година, утврдио је Заштитник грађана. 

Attachments:

Утврђење и препоруке Заштитника грађана

Генерална секретарка Заштитника грађана Оља Јовичић са сарадницима примила је јуче Марту Гарсију Фидалго из Генералног директората за политику суседства и преговора о проширењу у Европској комисији, задужену за координацију социјалног укључивања Рома, која је институцију посетила ради прикупљања података и искустава те институције пред данашњи Семинар о социјалној укључености Рома и Ромкиња у Републици Србији.

Гошћа се првенствено интересовала за број притужби које је Заштитник грађана примио у области интеграције Рома. „Број примљених притужби није велик, што не значи да проблема нема“, указала је в.д. помоћника генералног секретара Заштитника грађана за права националних мањина Јабланка Табаш. Како је рекла, управо из тих разлога Заштитник грађана излази на терен и обилази ромска насеља. Само у овој години је обишао двадесет ромских насеља, где је у непосредном контакту и разговору са припадницима ромске популације пружао информације о њиховим правима, како би препознали где су евентуални пропусти у њиховом остваривању. Примљене притужбе се првенствено односе на поступање органа из одређених области, као што су остваривање социо-економских права, образовање и здравствена заштита. То су области које су обухваћене Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији и акционим плановима.

Заштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је данас са амбасадором Краљевине Холандије Хилесом Плухом о надлежностима и овлашћењима Заштитника грађана, као и активностима које ова институција спроводи у заштити људских и мањинских права.

Завршен је нови закон о Заштитнику грађана и очекујем га ускоро у парламенту, изјавио је Пашалић и додао да се противи оснивању нове институције Заштитника права детета зато што је против дуплирања институција и њихових функција. Сектор за права детета Зашитника грађана је до сада примио 3600 притужби и упутио преко 1100 препорука органима јавне власти у којима је тражио да коригују свој рад у области права детета и не видим потребу да се оснива нова институција која би радила идентичан посао, нагласио је Пашалић.

Највећи број притужби грађана упућених Заштитнику грађана односи се на кршење права у социоекономској области. У организационом делу, након усвојене систематизације, формирано је ново одељење за хитно поступање, које је омогућило бољу комуникацију грађана са овом институцијом и брже решавање њихових проблема, изјавио је Пашалић.

У наредном периоду посебна пажња биће усмерена на област реформе правосуђа и медијских слобода. У току је формирање медијске платформе, у сарадњи са медијским удружењима и асоцијама, на којој ће бити евидентирани све врсте напада и притисака на новинаре, изјавио је Пашалић.

Генерална секретарка заштитника грађана Оља Јовичић учествује на међународној конференцији „Суочавање са лошим поступањем полиције, уоченим у пресудама Европског суда за људска права и другим телима Савета Европе“, која се у организацији Генералног директората за људска права Савета Европе одржава данас у Црној Гори.

У раду конференције учествују представници Савета Европе, Европске комисије, Европског суда за људска права, министри и представници влада Црне Горе, Северне Македоније, Хрватске и Србије као и представници судова и институција омбудсмана из ових земаља.

Конференција је организована у оквиру заједничког програма Европске уније и Савета Европе „Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску-Фаза 2“ у склопу акције „Јачање делотворних правних средстава против кршења људских права“.