Заштитник грађана Зоран Пашалић честитао је данас свим грађанима Србије исламске вероисповести Курбан-бајрам са жељом да предстојећи верски празник проведу са својим најмилијима у миру, здрављу и у духу обичаја.
„Међусобно поштовање, разумевање и толеранција су вредности које Курбан-бајрам негује и промовише, и то су оне традиционалне вредности које данас сви треба да чувамо и негујемо“, поручио је Пашалић у честитки.
Заштитник грађана, симболично, на дан рођења бившег председника Јужноафричке Републике Нелсона Манделе који се Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација од 2010. године обележава као Међународни дан Нелсона Манделе у знак признања за његов допринос култури мира и слободе, представља извештај о активностима Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) у 2020. години.
Период на који се односи предметни извештај обележила је пандемија и епидемија болести COVID 19 која је донела бројне изазове за све земље света, укључујући и Републику Србију. Пандемија болести COVID-19 је посебно утицала на рањиве друштвене групе које се налазе у затвореним установама. Током извештајног периода НПМ је интензивирао свој рад како би се проверило на који начин се у местима детенције спроводе мере у борби против ширења корона вируса и како се у овим околностима обезбеђује остваривање основних права лица лишених слободе.
НПМ је у 2020. години обавио 85 посета местима где се налазе или се могу налазити лица лишена слободе. На основу утврђених недостатака надлежним органима упућено је 334 препорука. Такође, обављено је 18 надзора над поступцима принудних удаљења 40 странаца и на основу утврђених недостатака у раду надлежним органима упућено је десет препорука. НПМ је у извештајном периоду по први пут пратио и поступање полиције током јавних окупљања грађана у Београду у јулу месецу.
У извештају су представљени налази и опште и појединачне препоруке за унапређење стања у овој области и истакнуте активности које је неопходно предузети у правцу ефикасније борбе против тортуре и унапређења заштите људског достојанства.
У вези са даљим унапређењем поступања према лицима лишеним слободе, треба имати у виду и то да сузбијање неадекватног поступања не подразумева само усвајање одговарајућих правних норми, већ и предузимање неопходних корака како би се обезбедила њихова примена. За превенцију тортуре нарочито је значајно хитно спровођење ефективних истрага о свим наводима о могућем злостављању, адекватна и правовремена подршка свим жртвама злостављања и извесност кажњавања извршилаца. Такође, неопходно је развити систем континуираних обука о људским правима за све који поступају према овим посебно осетљивим групама, како поједини поступци не би прерасли у понижавајуће или нечовечно поступање.
Имајући у виду да право на физички интегритет и људско достојанство спадају у основна људска права и да се забрана мучења у општем међународном праву третира као императивна норма која је обавезујућа за све државе, Република Србија је у обавези да спроводи активности и мере усмерене на обезбеђење пуног поштовања забране злостављања и унапређења стања у овој области. Овим извештајем настојали смо да томе допринесемо.
 Годишњи извештај НПМ-а за 2020. годину |
Представницима Града Крушевца и београдске општине Врачар данас су уручене награде које Заштитник грађана додељује градовима, општинама и градским општинама у Републици Србији који су у 2020. години највише допринели развоју приступачности на својој територији у циљу стварања предуслова за равноправно учешће особа са инвалидитетом у друштвеном животу.
Град Крушевац је награђен за унапређење приступачности урбаног окружења, односно за планирање и уклањање препрека, изградњу приступачних и реконструкцију јавних објеката, док је општина Врачар награђена за унапређење приступачности информација у време епидемије Ковид-19.
Признања Заштитника грађана за допринос развоју приступачности уручена су представницима градских управа Крагујевца и Сомбора и општина Свилајнац и Чајетина, док су захвалнице уручене представницима Лесковца, Лознице и Смедерева, као и општина Бела Паланка, Горњи Милановац и Кнић.
Заменица Заштитника грађана Јелена Стојановић изјавила је да ова институција већ две године упућује препоруке локалним самоуправама да објекте, површине и превоз у јавној употреби учине у потпуности доступним особама са различитим облицима инвалидитета и додала да упркос одређеним помацима приступачност у Републици Србији и даље није довољно развијена.
Она је указала да локалне самоуправе акценат стављају на уклањање архитектонских баријера, док информационе баријере и даље постоје и навела да су у локалним институцијама грађанима веома ретко доступне тактилне табле за информисање слепих, противпожарни аларми који се оглашавају и звучно и визуелно, брошуре на Брајевом писму или тактилне стазе које олакшавају кретање кроз објекат.
Менаџерка Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије Драгана Јовановић Аријас је такође указала на постојање информационих баријера и додала да треба идентификовати узроке због којих се прописи који гарантују приступачност не примењују како би требало.
Генерални секретар Сталне конференције градова и општина Ђорђе Станичић истакао је неопходност промовисања награда за допринос развоју приступачности у локалним самоуправама јер се тиме прави искораци у стварању примера добре праксе.
Заштитник грађана награду за допринос развоју свих облика приступачности на локалном нивоу већ пет година додељује у сарадњи са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Сталном конференцијом градова и општина.
Церемонију доделе признања можете погледати на линку: Церемонија доделе награда и признања ЈЛС за допринос развоју приступачности
Након сугестије Заштитника грађана, Министарство здравља Републике Србије изменило је правилник којим се ближе одређују критеријуми и услови за давање репродуктивних ћелија и ембриона чиме је припадницима ЛГБТИ заједнице у нашој земљи омогућено да буду донори.
Заштитник грађана је средином 2019. године од Управе за биомедицину Министарства здравља затражио изјашњење у вези са Правилником о ближим условима, критеријумима и начину избора, тестирања и процене даваоца репродуктивних ћелија и ембриона којим ЛГБТИ особама није омогућемо да буду даваоци репродуктивних ћелија и ембриона.
У октобру исте године Управа за биомедицину је доставила предлог измена овог правилника Заштитнику грађана, који се сагласио са истим уз сугестију да би требало у потпуности омогућити припадницима ЛГБТИ заједнице да буду донори јајних ћелија и ембриона.
Сугестија Заштитника грађана уврштена је у нови Правилник о измени и допуни Правилника о ближим условима, критеријумима и начину избора, тестирања и процене даваоца репродуктивних ћелија и ембриона, који је ступио на снагу 7. априла 2021. године.
Заштитник грађана поздравља израду Предлога стратегије деинституционализације и развоја услуга социјалне заштите у заједници за период од 2021. до 2026. године, поготово имајући у виду да развој услуге социјалне заштите у претходном периоду није пратио потребе корисника, а код услуга у заједници проблем је представљала њихова одрживост, доступност и континуитет, наводи се у Мишљењу Заштитника грађана које је упутио Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Заштитник грађана је међутим става да предлог стратегије није свеобухватан, односно готово искључиво је усмерен на кориснике са менталним и интелектуалним тешкоћама, те предложеним мерама нису обухваћени (уколико истовремено не потпадају под ову посебно рањиву групу) млади на домском смештају и/или алтернативном старању (деца без родитељског старања, деца у сукобу са законом), као ни деца и одрасли жртве насиља, занемаривања и експлоатације, којима је по престанку боравка у установи неопходна подршка за самосталан живот. Заштитник грађана је мишљења да би стратешким документом који се односи на деинституционализацију и развој потребних услуга у заједници требало да буду обухваћене све корисничке групе, односно сви корисници који су институционализовани без обзира на разлог њихове институционализације.
С тим у вези, Заштитник грађана сматра да је правце развоја целокупног система социјалне заштите, па тиме и процеса деинституционализације, претходно потребно дефинисати новом Стратегијом социјалне заштите, као полазном основом за реформу система социјалне заштите, па потом или истовремено израдити стратегију деинституционализације и развоја услуга социјалне заштите у заједници која би обухватила све кориснике, а не искључиво кориснике са менталним и интелектуалним тешкоћама.
Заштитник грађана истовремено указује на значај мултисекторске сарадње у овој области, што у предлогу стратегије није довољно видљиво. Предлог стратегије требало би јасно повезати и у потпуности ускладити са већ усвојеном Стратегијом унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период 2020. до 2024. године и Акционим планом за њено спровођење у периоду 2021-2022. године, посебно када је реч о циљевима, мерама и активностима у вези са институтом лишења пословне способности, наводи се између осталог у Мишљењу Заштитника грађана.
| Мишљење Заштитника грађана |
Информатор о раду
Интерактивна мапа приступачности