Заштитник грађана Зоран Пашалић изјавио је данас, поводом 26. јуна, Међународног дана подршке жртвама тортуре да је забрана мучења и других облика злостављања императивна норма у општем међународном и домаћем праву, због чега се такве појаве ни под којим околностима не могу оправдати у пракси.     

Пашалић је истакао да када се говори о тортури, најчешће се мисли на статус лица лишених слободе, јер установе затвореног типа у којима се налазе погодују различитим видовима злостављања.    

 „Без обзира на основ по коме је неко лице затворено, оно није неслободно и располаже широким спектром права. То је важно истаћи због афирмисања значаја превенције, која је кључна за сузбијање тортуре и у том смислу, предузимања потребних мера, јер пракса показује да је ризик од тортуре највећи у првим сатима лишења слободе“, истакао је заштитник грађана Зоран Пашалић.

Зато је, према речима заштитника грађана, адекватна реакција надлежних од изузетног значаја, пре свега у правцу правовременог идентификовања физичког или психичког злостављања, али и покретања темељних истрага поводом сваког инцидента, укључујући и извесност санкционисања извршилаца. 

Заштитник грађана указује на то да ова институција, у складу са Конвенцијом Уједињених нација прoтив тортуре има мандат да у циљу превенције тортуре обавља посете установама у којима су смештена лица лишена слободе и проверава да ли су услови и начин на који се поступа према њима у складу са међународним стандардима.

У том смислу, Заштитник грађана констатује да у Србији постоји тенденција унапређења заштите права лица лишених слободе, као и спречавања тортуре и других облика злостављања. Међутим, то не значи да су такве појаве елиминисане.  

Недавни трагични случај у КПЗ у Београду - Падинској Скели, потврђује да је злостављање тешко препознати јер жртве често из страха нису спремне да то пријаве, али и да је потребно да се службеници придржавају свих процедура у раду и са посебном пажњом прате понашање свих лица лишених слободе. 

Заштитник грађана је, обављајући послове Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) само у прошлој години извршио 90 посета, док су надлежнима органима упућене 234 препоруке.

Између осталог, указано је на неопходност системског регистровања свих повреда лица лишених слободе и потребе да се те информације без одлагања и без изузетка достављају надлежним органима.

Установљена је и потреба побољшања заштите особа са менталним сметњама, и развијања система континуираних обука о људским правима за све који поступају према овим посебно осетљивим групама. Унапређење матерјалних услова у свим установама у којима се налазе лица лишена слободе, уз ангажман довољног броја запослених, такође је једна од препорука, имајући у виду да лоши смештајни услови и неодговарајући кадровски капацитети могу створити ризик да лица лишена слободе постану жртве злостављања и нехуманог поступања.

Наведено захтева и побољшање механизама унутрашње контроле полиције, као и активан рад тужилаштва и судова у циљу ефективне и ефикасне борбе против тортуре.

Заштитник грађана напомиње да је од посебног значаја још одлучнији рад на промоцији и оснаживању жртава, као и спречавању и сузбијању свих облика насиља. 

Поводом 20. јуна, Светског дана избеглица, заштитник грађана Зоран Пашалић подсећа да је то прилика да се изрази поштовање и укаже на храброст, као и жртву свих оних људи који су остали без домова, имовине, а неретко и без својих најближих и били приморани да нови живот потраже на неком безбеднијем месту.  

„Сваки човек има право на живот, слободу и безбедност, и то су темељна људска права. Зато је изузетно важно да у свакој прилици покажемо решеност да заштитимо та права, потврдимо хуманост и пружимо подршку свим људима са избегличким статусом у нашој земљи. То је најбољи показатељ да смо отворено друштво у коме је могућ достојанствен живот“, рекао је заштитник грађана Зоран Пашалић. 

Заштитник грађана истиче да је Србија, током протекле три деценије примила више стотина хиљада Срба и припадника других националности који су морали да напусте Косово и Метохију, Хрватску, као и Босну и Херцеговину тако да и данас, боље од многих земаља у региону, укључујући и неке европске земље, разуме страхове и потребе избеглица које од 2015. године долазе из Северне Африке и са Блиског истока.                                                   

Пашалић указује на то да је питање збрињавања људи са угрожених подручја веома осетљиво, јер често немају лична докумената, не познају језик, као ни прописе и процедуре земље у коју долазе. Напомиње да су у посебном ризику рањиве групе које стижу без пратње, нарочито жене и деца, што је додатан повод да се непрекидно указује на сву комплексност положаја избеглица и важности решавања њиховог статуса.

Заштитник грађана континуирано прати положај избеглица у Србији и у оквиру  Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) редовно обавља посете прихватним центрима за мигранте, као и центрима за азил, прихватилиштима за странце и транзитним зонама на међународним аеродромима.

У 2023. години обављено је пет посета ове врсте и то Прихватилиштима за странце у Пландишту и у Падинској Скели, уз посете Аеродромима у Београду, Нишу и Краљеву. Надлежним органима упућене су препоруке у циљу унапређења поступања и отклањања уочених недостатака.

Заштитник грађана је упутио и мишљења на Нацрт Закона о изменама и допунама Закона о странцима и Нацрт закона о изменама и допунама Закона о азилу и привременој заштити.

Заштитник грађана Зоран Пашалић ће, поводом све учесталијих случајева неприхватљивог понашања у школама који неретко резултирају насиљем, до краја седмице доставити Министарству просвете Нацрт закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања.

„Ситуација у школама је доведена до апсурда и нешто мора да се мења. У супротном, што време више одмиче, ученици, наставници али и родитељи биће препуштени сами себи а то је сценарио који нико од нас не жели. Због тога ћу Министарству просвете предложити да се измени Закон о основама система образовања и васпитања“, рекао је Пашалић.

Пашалић је поновио да сва деца имају право да одрастају у здравом окружењу и да буду заштићена од сваке врсте насиља, али да морају да буду свесна да поред права имају и обавезе и да морају да поштују права друге деце и људи.

"Из свега што се догађало током и крајем ове школске године, закључујем да имамо епидемију непримереног понашања у школама, не само ученика већ и родитеља. Границе морају да постоје и морају да се поштују“, нагласио је Пашалић.

Заштитник грађана је додао да предложени нацрт измена закона, између осталог, предвиђа детаљније санкционисање неприхватљивог понашања али и увођење друштвено корисног рада за ученике.

Поводом предстојећег великог верског празника Курбан бајрама заштитник грађана Зоран Пашалић упутио је искрене честитке припадницима исламске заједнице.

„Свим грађанима Републике Србије исламске вероисповести честитам Курбан бајрам уз жељу да га проведу у духу обичаја и у миру. Поштовање, разумевање и толеранција међу грађанима и вредности на које Курбан бајрам и верски празници подсећају и уче, су начела на којима се темеље основне људске вредности, и које морамо сви неговати“, наводи се у честитки Зорана Пашалића.

Насиље над старијима је један од најтежих облика насиља, а још суровијим га чини чињеница да се о том облику злостављања најмање говори. Верујем да смо одговорно друштво са довољним искуством и одговарајућим механизмима за стварање сигурног окружења за достојанствен живот наших најстаријих суграђана, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић поводом Међународног дана борбе против насиља над старијима.

Пашалић је истакао да су старије особе међу најрањивијим члановима нашег друштва. Нажалост, многи од њих се суочавају са различитим облицима насиља, укључујући физичко, емоционално, психичко, финансијско злостављање, као и занемаривање и непружање адекватне неге. Насиље над старијима често остаје скривено, јер жртве ретко пријављују злостављање због страха, стида, осећаја беспомоћности или зависности од својих злостављача, навео је Пашалић.

Борби против насиља над старијима се и даље не посвећује довољно пажње, зато институција Заштитника грађана приоритет у раду даје управо заштити наших старијих, указао је Пашалић и истакао значај едукације јавности о проблему насиља над старијима као и значај препознавања и превенције насиља, подршке старијим особама које трпе насиље, али и сарадње институција и локалних организација.

Заштитник грађана је овом приликом поново позвао грађане, али и жртве, да пријаве сваки вид насиља и дискриминације над старијима.