У Предлогу закона о полицији уређују се и унутрашњи послови, организација и надлежност Министарства, као и друга питања од значаја за рад Министарства, иако то значајно превазилази полицијске послове, организацију и надлежност Полиције.

Последице неусклађености у називу и предмету Предлога закона посебно долазе до изражаја у поглављу које се односи на контролу рада, како унутрашњу тако и спољашњу, те се тако Предлогом закона о полицији прописује спољашња и унутрашња контрола рада Министарства. Предложена решења и даље не представљају јасно дефинисане облике демократске контроле рада полиције.

Као носиоци спољашње контроле, пре независних државних органа надлежних за послове надзора и других овлашћених државних органа и тела, посебно су наведени органи који, према Уставу, уопште немају контролна овлашћења. Скупштинама јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, укључујући и градске општине, дата је контролна улога, а Заштитник грађана, независна институција Уставног ранга, једина изричито овлашћена да поред законитости, контролише и правилност рада органа управе, није издвојена као један од носилаца спољашње контроле.

Текст Предлога закона је потребно унапредити како у области права детета, посебно у односу на децу жртве кривичних дела и децу жртве насиља, злостављања и занемаривања тако и у погледу вршења безбедносних провера, посебних случајева престанка радног односа, полиграфског испитивања, дисциплинске одговорности за «цурење» информација из истраге и пласирања информација у јавност којима се вређају права грађана.

Attachments:

Мишљење Заштитника грађана