a

Извештај УНДП „Бити ЛГБТИ у Србији“ је потврдио оцене и препоруке Заштитника грађана садржане у његовим годишњим извештајима за 2016. и претходне године. Овај извештај је значајан пресек стања када је реч о остваривању и заштити права ЛГБТИ особа, али и подсетник да треба да уложимо веће напоре у циљу отклањања препрека у остваривању и заштити права ове групе грађана, истакла је заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић на данашњем представљању извештаја УНДП о положају ЛГБТИ особа у Србији у београдском Медија центру.

b_300_0_16777215_00_images_20170913izvestajlgbt.jpegСтевановић је навела да овај извештај констатује одређене помаке и напредак у остваривању права ЛГБТИ особа. Иако је неспорно да они постоје, ипак нису отклоњени бројни системски недостаци и препреке са којима се ЛГБТИ особе свакодневно суочавају, нити је дошло до сузбијања стереотипа, предрасуда, стигме и насиља због којих је право на достојанствен живот ЛГБТИ особама често суспендовано. Заменица заштитника грађана је скренула пажњу да се ЛГБТИ особе ретко обраћају државним институцијама са својим проблемима, чак и у случају претњи насиља, јер се плаше стигматизације од стране своје околине уколико се открије њихова сексуална оријентација и/или родни идентитет, а са друге стране ретко долази до одговарајућег одговора органа и адекватног санкционисања насилника. Медији имају обавезу да обраћају пажњу на посебно рањиве групе, а када је реч о ЛГБТИ особама треба да приближе широј јавности проблеме са којима се оне суочавају и извештавају о њима етички и афирмативно током целе године, а не само уочи Параде поноса. Образовни систем треба да ради на развијању толеранције и отклањању предрасуде које деца већ у основној школи имају према особама другачије сексуалне оријентације и родног идентитета, да уџбеници приказују ЛГБТИ особе у складу са најновијим научним достигнућима и међународним стандардима, а наставници да се едукују и сензибилишу, како би на одговарајући начин поступали са ЛГБТИ ученицима и ученицама додала је Гордана Стевановић. Она је указала да правне последице прилагођавања (промене) пола и родног идентитета нису нормативно уређене, као и на неопходност правног регулисања њиховог положаја.

Извршна директорка регионалне мреже „Ера“ Драгана Тодоровић је навела да је ситуација у земљама Западног Балкана по питању ЛГБТИ особа слична и да већина становништва тих земаља сматра да је хомосексуалност болест. По њеним речима земље у региону имају добре законске оквире, али да се мора радити на већој примени закона, јер постоји велики јаз измељу нормативног оквира и реалности.

Говорећи о извештају „Бити ЛГБТИ у Србији“ координатор тог пројекта Ненад Петковић је рекао да су ЛГБТИ особе изложене дискриминацији у разним областима живота здравству, запошљавању, образовању, приступу социјалним услугама. Указао је да су ЛГБТИ особе често жртве злочина из мржње и говора мржње али да ти злочини нису прописно истражени, додајући да нема судских пресуда које их санкционишу злочине из мржње на основу стварне или претпостављене оријентације или родног идентитета. Он је додао да Србији недостаје и закон о родном идентитету и закон који ће регулисати истополне бракове.