a

Постизање родне равноправности и унапређивање положаја жена и девојчица циљ је свих држава на Балкану, а то подразумева нашу обавезу да израдимо стратешке документе, националне стратегије и акционе планове и да обезбедимо њихову доследну примену, поручила је данас заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић на отварању Регионалне конференције о мерењу родне равноправности на Западном Балкану у Даниловграду.

b_300_0_16777215_00_images_20170112goca1.jpegДа бисмо пратили напредак на том пољу веома су нам важни механизми за мерење родне равноправности и зато је од изузетног значаја што је Србија постала прва земља ван Европске уније која је увела у употребу Индекс родне равноправности. Када узмемо у обзир шест области кроз које се родна равноправност мери (знање, рад, здравље, новац, време, моћ и две подобласти: насиље и наилажење на неравноправност) евидентно је да је Србија остварила напредак у протеклом периоду у низу области, али је такође јасно да простор за унапређевање положаја жена и даље постоји, рекла је Стевановић.

Она наводи да популациона и демографска политика и родни стереотипи чине да се родитељство и даље види првенствено као одговорност и улога жена, док доступност услуга за бригу о деци није одговарајућа. Такође, просечна зарада мушкараца је већа од просечне зараде жена и у јавном и у приватном сектору, женска радна снага концентрисана је у слабије плаћеним секторима, образовање не обезбеђује и једнаке зараде, због нижих зарада жене имају у просеку и ниже пензије. О положају жена говори и велики број убистава жена као резултат родно заснованог насиља, као и веома раширено насиље према женама и деци, а контрола правилности и законитости рада надлежних органа од стране Заштитника грађана указује да у раду надлежних органа постоје бројни недостаци.

b_300_0_16777215_00_images_20170112goca2.jpegЗбог свега тога јасно је колико је још заједничких напора релевантних органа, независних тела и организација потребно у циљу унапређивања спровођења принципа родне равноправности у Србији, јер родна равноправност је мултисекторско питање и потребно нам је сагледавање стања ствари из родног аспекта, родно освешћивање и подизање свести јавности о родној равноправности, закључила је Стевановић.

Регионалну конференцију о мерењу родне равноправности на Западном Балкану у Даниловграду организовали су Министарство за људска и мањинска права Црне Горе, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва, Координационо тело за родну равноправност Владе Републике Србије, уз подршку Регионалне школе за јавну управу (ReSPA).