Оружани сукоби, унесрећене жртве терористичких напада и колоне миграната и избеглица, скоро седам деценија од усвајања Универзалне декларације о људским правима УН, представљају данас најпотресније слике савременог света. У светлу ових појава, од којих су неке попут таласа миграната и избеглица видљиве и у Србији, суочавамо се и са вишегодишњим проблемима наших грађана у остваривању њихових права, истиче заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 10. децембра, Међународног дана људских права. Међу њима и даље су посебно рањиве групе жене и деца жртве насиља, особе са инвалидитетом, Роми и Ромкиње, старија и ЛГБТИ популација.
Незапосленост, али и неиспуњавање обавеза послодаваца према запосленима чине њихов социјални положај несигурнијим, посебно у сусрету са неефикасном администрацијом, изјавио је Пашалић и додао да је остваривање имовинских права грађана Републике Србије и даље праћено дуготрајним поступцима.
Иако је у протеклим годинама унапређен законодавни оквир од значаја за остваривање и заштиту права детета, стање у овој области и данас обележава недовољно развијен систем превенције и заштите деце од насиља, злостављања, занемаривања и искоришћавања, низак ниво партиципације детета и недовољно доступна здравствена и социјална заштита. Заштитник грађана упозорава да су неопходне хитне и неодложне промене у начину рада на превенцији и заштити од насиља, односно, обезбеђивање адекватних ресурса и доследна примена закона и прописа који уређују заштиту жена од насиља, у складу са препорукама Заштитника грађана.
Oсобе са инвалидитетом указују на недовољну развијеност услуга, њихову неравномерну доступност и недовољност, посебно услуге подршке за самостални живот и услуге персоналне асистенције деци са инвалидитетом и педагошку асистенцију. Основни разлози недовољне развијености услуга су и даље присутни, од недостатка финансијске подршке и неусклађеног правног оквира, до нерешене децентрализације послова социјалне заштите у локалним самоуправама.
Заштитник грађана указује на значај усвајања нових законских решења којим ће бити успостављена делотворна мањинска политика, заснована на сагласности свих учесника, националних мањина и друштва у целини. Доношење измена и допуна Закона о националним саветима националних мањина и Закона о службеној употреби језика и писама (или доношење нових), као и измене и допуне Закона о заштити права и слобода националних мањина, како би се створио правни основ за упис података о националној припадности запослених у јавној управи, омогућиће планирање и праћење примене мера ради остваривање права припадника националних мањина на сразмерну заступљеност приликом запошљавања у јавној администрацији.
Због бројних стереотипа и предрасуда, и даље није обезбеђено пуно остваривање права ЛГБТИ особа у области образовања, запошљавања, здравства, социјалне заштите, правног уређења истополних животних заједница и правних последица прилагођавања (промене) пола и родног идентитета.
Национални механизам за превенцију тортуре (НПМ) наставио је са посетама институцијама у којима су смештена лица липена слободе и само током ове године упућено је око 300 препорука. Већина је прихваћена или је у току поступак имплементације, а највећи помаци направљени су у заводима за извршење кривичних санкција и у области збрињавања избеглица и миграната. Положај лица са менталним сметњама смештених у стационарним установама је и даље забрињавајући, због чега је неопходно предузети конкретне кораке у циљу одговарајућег збрињавања и подршке овим особама.
Слободни, независни и објективни медији неизоставна су и незамењива основа друштва које претендује да буде демократско и тежи остварењу људских и грађанских права. Друштво које жели такве медије мора бити спремно на непрестано ангажовање државе, невладиног сектора, медија и грађана, поручио је заштитник грађана Зоран Пашалић.