a

У управама локалних органа власти заступљеност жена је на веома ниском нивоу, и даље нам недостају родне политике, а механизми за родну равноправност не спроводе се у потребној мери, поручила је заменица заштитника грађана за права детета и родну равноправност Гордана Стевановић на радионици „Оснаживање одборница у локалним скупштинама“ која је јуче одржана у Врњачкој бањи, у организацији Женске парламентарне мреже Народне скупштине.

b_300_0_16777215_00_images_20181016gocarodna.jpegСтевановић је на јучерашњем скупу представила Посебан извештај Заштитника грађана „Заступљеност жена на местима одлучивања и позиција и активности локалних механизама за родну равноправност у јединицама локалне самоуправе у Србији“. Кључни налази истраживања показују да у јединицама локалне самоуправе степен заступљености жена пада како позиција у доношењу одлука расте, а квоте које прописују да у органима буде најмање 30 одсто жена примењују се само тамо где је то законска обавеза, док на другим местима то није случај.

Одсуство жена у одлучивању у локалним срединама је врло видљиво. У 143 локалне самоуправе, жене су председнице у свега 14,4 одсто општина. На нивоу месних заједница жене су још невидљивије, јер су председнице у мање од пет одсто случајева. Поражавајући резултати указују и на готово потпуно одсуство жена са инвалидитетом и Ромкиња у процесу одлучивања.

Заштитник грађана је истраживање спровео уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији током 2017. године како би се утврдила видљивост жена у јединицама локалне самоуправе кроз стопу учешћа на местима где се доносе одлуке и функционисање механизама за родну равноправност. Предмет истраживања био је мерење степена учешћа жена на изабраним и постављеним местима, као и однос броја запослених жена на местима одлучивања и оних на извршилачким радним местима. Такође, један од постављених задатака је био и да се испита постојање и примена постојећих прописа и одлука јединица локалне самоуправе који обезбеђују адекватно учешће жена у одлучивању, рад механизама за родну равноправност (што је законска обавеза) и одлука којима се унапређује родна равноправност.