a

Потребан је континуиран рад у локалним самоуправама, како приликом едукације о упознавању мађарског језика и писма, тако и на благовременом обезбеђивању финансијских средстава која би допринела да се права која су гарантована и прописана припадницима националних мањина остварују ефикасно и брзо. Језик je средство повезивања, а не средство подела, раздора и прављења дистанци, и инсистирање на остваривању права која су гарантована није тежња ка нечему другом, него ка очувању свог културног идентитета – рекао је данас Роберт Сепи, заменик заштитника грађана за права националних мањина на представљању Посебног извештаја Заштитника грађана о службеној употреби мађарског језика и писма у Градској кући у Суботици. Он је додао да је стање у Суботици, када је реч о службеној употреби мађарског језика и писма, према подацима које показује извештај, изузетно добро.

b_300_0_16777215_00_images_20181126Subotica.jpegСепи је рекао да је радећи на терену, заједно са колегама из ОЕБС-а и Републичког фонда за здравствено осигурање из локалних самоуправа у којима је у службеној употреби мађарски језик и писмо, реално сагледано стање и констатовано оно што је већ и раније закључено: да је правни оквир добар, да недостају финансијски капацитети и да је недовољна свест о значају службене употребе мањинских језика и писама.
Заменик шефа Мисије ОЕБС у Републици Србији Џозеф Мелот, истакао је да Мисија ОЕБС у Србији по други пут подржава израду једног оваквог извештаја, јер је прошле године подржан Посебан извештај о службеној употреби албанског језика и писма на југу Србије.

Мисија ОЕБС подржава изградњу партнерства, односно мостова између самих институција, грађана, а међу грађанима су и представници националних мањина. За нас је од изузетног значаја да представници националних мањина буду свесни права које имају, тако и права на службену употребу свог језика и писма. Припадници националних мањина требало би да савладају српски језик, а исто је тако битно да се и њима омогући доступност институцијама и административним процедурама на њиховом језику и писму, закључио је Мелот.

Начелница Градске управе Суботица Марија Ушумовић Давчик је нагласила да је мађарски језик у Суботици у службеној употреби од 1991. године. То за грађане, пре свега, значи да се увек, у свакој врсти поступка који се води пред органима града могу обратити на мађарском језику и да се ти поступци могу водити и на мађарском језику. Пракса показује да грађани користе то своје право, можда не у оноликом броју поступака за колико би се то можда могло очекивати, што је повезано са неким практичним разлозима, али град, у складу са Законом, поштује ту обавезу.

Представљању извештаја у Суботици присуствовали су и представници локалне самоуправе, Републичког фонда за здравствено осигурање и представник Националног савета мађарске националне мањине.