a

Поводом 8. марта, Међународног дана жена заштитник грађана Зоран Пашалић истиче да жене и девојчице у Србији овај дан и даље не могу да славе у духу остварене равноправности. Жене су суочене са учесталошћу породичног, партнерског, сексуалног и другог насиља, које не само да се не смањује него се преноси и на улицу и јавни простор, па нарастајућа мизогинија постаје замена за дијалог. Женама које се баве јавним послом, упућују се највулгарније увреде, у много већој мери него мушкарцима, због чега су жене у Србији и даље принуђене да се боре не само за равноправност, већ пре свега за поштовање елементарних људских права, поручује Пашалић.

Жене зарађују мање од мушкараца, раде у несигурним условима и истовремено сносе највећи терет бриге о породици и домаћинству, али су ређе власнице имовине и земље него мушкарци. Нема их у великом броју на важним друштвеним позицијама, што показује и Посебан извештај Заштитника грађана из 2018. године „Заступљеност жена на местима одлучивања и позиција и активности локалних механизама за родну равноправност у јединицама локалне самоуправе у Србији“. Резултати истраживања у 143 јединице локалне самоуправе показују да заступљеност жена пада како позиција у доношењу одлука расте. Тако је број жена већи од броја мушкараца на извршилачким радним местима, док су жене председнице општина само у 14 одсто јединица локалних самоуправа.

Заштитник грађана скреће пажњу и на положај жена из вишеструко маргинализованих друштвених група - жена које су преживеле насиље, старијих жена, жена са инвалидитетом, самохраних мајки, избеглих и интерно расељених жена, жена другачије сексуалне оријентације и родног идентитета, Ромкиња, као и жена у руралним срединама које се свакодневно суочавају са кршењем њихових права.

У области родне равноправности Заштитник грађана је у 2018. години разматрао скоро 100 предмета и упутио 144 препоруке органима управе. Такође, спроводећи поступак контроле у 30 случајева породичног и партнерског насиља, од којих су неки завршени и фемицидом, Заштитник грађана утврдио је неправилности у раду државних органа и упутио одговарајуће препоруке надлежнимa који су у ланцу заштите жена од насиља.
Равноправност жена и мушкараца у Републици Србији гарантована је Уставом и законима, али су закони и регулатива само први корак. Постизање родне равноправности није краткорочан процес и захтева заједнички рад државних органа, цивилног друштва и међународних оранизација, закључује заштитник грaђана Зоран Пашалић.