a

У Београду, према незваничним проценама, у положају бескућника живи између три и пет хиљада одраслих. Људи који су без крова над главом друштвено су скоро невидљиви, препуштени екстремном сиромаштву, маргинализацији и борби с тешким обољењима. Тежак положај постаје још тежи због правне невидљивости великог броја бескућника, јер често немају пријављена пребивалишта, личне карте, а последично ни здравствене књижице, упркос потреби за сталном медицинском негом и збрињавањем.

b_300_0_16777215_00_images_2618_tabla_na_zgradi.jpegСа таквим проблемима Заштитнику грађана се пре месец дана (20. фебруара) обратио притужилац Р. В. који већ четири године живи у Теразијском тунелу. У својој притужби навео је да се у претходном периоду више пута безуспешно обраћао Градском центру за социјални рад у Београду, у намери да прибави личне исправе, а пре свега пријаву пребивалишта. Није поседовао ни важећу личну карту ни здравствену књижицу, која му је због лечења, била неопходна.

Одељење за хитно поступање Заштитника грађана је по хитној процедури реаговало и већ 26. фебруара на састанку са представницима Градског центра за социјални рад Београд из одељења Стари град, договорене су мере које ће установа социјалне заштите предузети ради заштите права притужиоца. Истовремено, Одељење за хитно поступање упутило је притужиоца на процедуру прибављања пребивалишта на адреси Центра за социјални рад која је прописана Упутством Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
На тај начин, заједничким и координисаним поступањем Градског центра за социјални рад Београд, Полицијске управе за град Београд и Одељења за хитно поступање Заштитника грађана, притужиоцу је убрзо, 19. 3. 2019. године Полицијска управа за град Београд издала решење којим му је утврђена адреса пребивалишта на адреси Градског центра за социјални рад Београд, одељења Стари град. По пријему решења, притужилац је поднео захтев за издавање личне карте.

Тиме је притужилац постао видљив за систем, па самим тим и дошао у позицију да оствари права која су му гарантована, а која подразумевају право на социјалну помоћ, право на здравствену и другу потребну заштиту.

„Социјално збрињавање људи који су у статусу бескућника веома је комплексно, јер говоримо о људима који су изложени екстремном сиромаштву, препуштени улици, суочени са озбиљним здравственим проблемима. У тим случајевима потреба за хитним реаговањем често је изједначена са потребом да се сачувају њихови животи, да им се хитно обезбеди приступ здравственим центрима и другим установама и недопустиво је да лутају лавиринтом административних и бирократских процедура. Заштитник грађана позива надлежне да се са посебном пажњом посвете решавању проблема бескућника, а све који се нађу у тој ситуацији, а не могу сами да изађу на крај са процедурама, да се обрате овој институцији“, изјавио је заштитник грађана Зоран Пашалић.