a

Заштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је данас са представницима штампаних медија о успостављању медијске платформе у циљу унапређивања медијских слобода, слободе изражавања и заштите новинара од свих врста притисака. Пашалић је представио идеју да се по угледу на европску платформу, а кроз најшири могући јавни консензус у Србији, региструју сви напади на новинаре и на тај начин обезбеди јединствена евиденција, која ће омогућити прецизно праћење напада на новинаре, али и реакција надлежних државних органа.

b_300_0_16777215_00_images_20190405slika11.jpeg"Ово што се данас дешава је да се новинари и медијски радници на свом послу осећају несигурно - од економске несигурности, преко тога да ли су им доприноси пријављени и да ли су кредитно способни, па до притисака и напада. Наша идеја је да изађемо са јединственом платформом по узору на платформу Савета Европе где би новинари и медији били носиоци пројекта. Кроз ту платформу би се пратило све оно што бисмо у најширем смислу назвали нападом на новинаре, као и реакције надлежних. Овде, на почетку, можемо наићи на два проблема. Прво, потребан је најшири могући консензус око успостављања платформе коју би прихватили сви посленици медијске струке и зато је ово један у низу састанака. Други проблем је да се јасно и опет уз широки консензус дефинишу појмови који се подводе под нападе на новинаре - од вређања преко притисака до физичких напада", рекао је Пашалић.

b_300_0_16777215_00_images_20190405slika2.jpegОбјаснивши да овлашћења за овај потез црпи из Закона о заштитнику грађана, Пашалић је рекао да, у складу са тим, заштитник грађана не може радити посао полиције, тужилаштва или суда. "Посао заштитника грађана би био да реагује користећи сва законска средства када изостане реакција тужилаштва и суда, односно када она није могућа, као што је то случај у ситуацијама притиска на медије, будући да та категорија не представља ни кривично ни прекршајно дело. Заштитник грађана ту види своју улогу, јер би континуирано могао да обавештава јавност да појединци или групе врше притисак на новинаре", рекао је Пашалић, и закључио да чак 70 одсто напада на новинаре нема судски епилог.

Представници медија показали су заинтересованост за предлог Заштитника грађана и сагласили се са тим да је медијима и запосленима у медијима потребна додатна заштита. Такође, указали су и на проблеме на које би израда платформе и њен даљи развој могли да наиђу, пре свега у вези са дефинисањем појмова важних за њено функционисање и постизања јединственог става медијских радника. 

На састанку са заштитником грађана учествовали су представници Вечерњих новости, Курира, Данаса, Информера, Српског телеграфа, новосадског листа Дневник, БИРН-а и ЦИНС-а.