a

Насиље над старијим особама један је од најтежих облика насиља, међу којима су жене најчешће жртве. Карактерише га недостатак друштвене одговорности што проблеме старијих особа чини недовољно уочљивим и препознатљивим. Оно што нарочито забрињава је чињеница да велики број старијих препознаје дискриминацију која се врши над њима, али да због укорењених ставова то сматра „нормалним“, због чега се у веома малом броју случајева одлучује за коришћење неког правног средства како би заштитио своја права, истиче заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 15. јуна, Међународног дана борбе против насиља над старијима.

Заштитник грађана указује да насиље над старијим особама није породична ствар, већ кривично дело. Углавном је реч о комбинацији физичког насиља и занемаривања унутар породице. Непостојање услуга и сервиса подршке је и даље присутно, нарочито услуге помоћи у кући које су често неопходне овој популацији, имајући у виду да неретко старији живе сами и немају сроднике да брину о њима. Велики број корисника домова за старе смештен је у домове без свог, а уз пристанак њихове деце или најближих сродника, чак и ако лице које се смешта у овакву установу није лишено пословне способности. И даље постоје нелегални домови за старе који не испуњавају прописане услове за рад, немају лиценце и дозволе за рад. Њиховим нестручним и неконтролисаним радом масовно се крше загарантована права старијих особа смештених у оваквим установама.

Старије особе су се најчешће обраћале Заштитнику грађана током 2018. године у вези са остваривањем права у области економско-имовинских односа, дискриминацијом по основу старосног доба и у области заштите права у установама социјалне и здравствене заштите. У разговорима са Заштитником грађана истицали су да су смештани у домове за старе против своје воље како би им противправно била одузета имовина, да су приликом куповине станова, када се утврди да се ради о старим и немоћним лицима, преварени од стране продаваца, упозоравали су на неефикасан и немаран рад надлежних приликом издавања здравствених књижица најстаријим суграђанима, као и да се повећава број случајева у којима их најближи сродници, деца, остављају на капији Прихватилишта за одрасле како би неко други преузео бригу о њима.

Заштитник грађана је у свом редовног годишњем извештају за 2018. годину упутио препоруку да Влада у сарадњи са надлежним државним органима треба да креира јасну и прецизну политику усмерену на успостављање ефикаснијег система социјалне заштите за старије грађане који је усклађен са њиховим потребама, и поновио препоруку из својих извештаја за 2016. и 2017. годину да Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања самостално и у сарадњи са осталим органима јавне власти треба да обезбеди финансијско одржив систем услуга и сервиса подршке особама са инвалидитетом и старијим особама. Заштитник грађана позива старије суграђане да пријаве насиље, али и сваки други облик дискриминације над њима и самим тим себи омогуће достојанствен живот.

„Битно је усмерити пажњу на проблеме и потребе старијих, којима се не посвећује пажња у оној мери у којој то заслужују не заборављајући да је старост будућност свих нас. Паралелно са отклањањем узрока насиља над старијима, потребно је радити на побољшању ефикасности у раду институција надлежних за пружање заштите, помоћи и подршке“, закључује Зоран Пашалић.