a

У међународном праву насиље према деци третира се као повреда права детета на живот, опстанак и развој, односно повреда основних права детета. Забрањени су сви облици насиља, злостављања, злоупотреба, експлоатације и занемаривања деце, којима се нарушавају физички, психички и морални интегритет личности детета. Република Србија је остварила напредак на плану развоја система заштите деце од насиља, али постоји разлог за забринутост због великог броја пријављених случајева насиља над децом. Међу њима су најизложенија деца која живе у домовима за институционалну бригу и деца са сметњама у развоју, истиче заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 19. јуна, Међународног дана заштите деце од насиља.

Деца су данас изложена разним облицима насиља скоро у свим сферама живота: у школи, на интернету, у заједници, у породици. Широко је распрострањено вршњачко насиље у школама већ годинама уназад, а напори надлежних за његово искорењивање до данас нису дали очекивани резултат.

Један од најтежих облика насиља са дугорочним последицама по психичко здравље детета јесте насиље које дете доживи у породици, било да је директна жртва насиља, било да је сведок насилног чина, наглашава Пашалић. За то колико су нам деца незаштићена није нам потребно веће упозорење од трагедија која се десила у Београду пре само неколико дана, када је трогодишње дете страдало од руке своје мајке. У појединим медијским садржајима не води се рачуна о заштити идентитета детета које је жртва насиља. Уместо да се у таквим ситуацијама дете посебно заштити, оно се изнова повређује сензационалистичким писањем, које поред самог чина насиља које је доживело има несагледиве последице на његов целокупан развој.

Стога заједнички именитељ на државном и друштвеном нивоу мора бити борба за нулту толеранцију на насиље. У том правцу интердисциплинарни приступ жртви, брза и ефикасна заштита и правилно и правично санкционисање извршиоца насиља, мора бити и начин рада надлежних у спречавању насиља над децом, наглашава Пашалић.